| ологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су |
| дмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш« |
| о (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под |
| нице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је |
| т и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што |
| остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта |
| је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико ц |
| ситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па |
| као у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па пр |
| ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је св |
| »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмон |
| дона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после нек |
| господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’. |
| у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend= |
| з републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дн |
| и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напам |
| а свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend= |
| орђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каж |
| а »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац |
| износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: |
| м ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога м |
| и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Так |
| за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и н |
| ара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p |
| пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша |
| а вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се од |
| су гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst"> |
| о на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасн |
| о ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} |
| он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у о |
| је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, |
| десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, б |
| р комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао |
| ила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га |
| ико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то хар |
| црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо куриш |
| уд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она чес |
| а жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на |
| није кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних |
| ри, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а |
| па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге одн |
| но гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није о |
| лушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, ил |
| само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бо |
| на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, |
| смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се |
| , црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун л |
| ђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најла |
| у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без св |
| ли ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> |
| ку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завију |
| пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушиј |
| потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, ос |
| рељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! |
| ао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S |
| министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар т |
| рко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове |
| а једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим нас |
| еитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend= |
| {S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и ни |
| алијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, ц |
| усаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради |
| као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро |
| пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и |
| ка отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака о |
| , па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује наче |
| , добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели св |
| рија пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али н |
| иганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљ |
| би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} |
| ним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и |
| кори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безак |
| , рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре |
| !{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се при |
| ис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и |
| . </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ |
| Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа |
| > <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу М |
| p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Te |
| од, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавиј |
| озар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влад |
| разилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p re |
| не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p re |
| rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо |
| Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} |
| окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обој |
| о и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst"> |
| о се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку |
| а газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као |
| о, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као ве |
| амуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек |
| одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend= |
| а, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чуве |
| мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво |
| послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарск |
| ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отпри |
| е иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! |
| е прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. |
| како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поруч |
| ељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође пос |
| је што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, |
| не ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарски |
| Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекн |
| сирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гони |
| {S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нов |
| зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend=" |
| андук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова ме |
| и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да |
| је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изн |
| тересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђо |
| попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Мак |
| ње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, |
| па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истин |
| овек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела |
| ekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђ |
| к тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе |
| е светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а |
| е тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусо |
| ирна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе |
| еле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарк |
| Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за |
| ="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима |
| ир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Т |
| од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћи |
| ошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то |
| е, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном с |
| па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за |
| другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и пон |
| воје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултов |
| о виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпо |
| носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који са |
| нским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки чове |
| к веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, |
| пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> |
| радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под |
| и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке |
| рај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пр |
| ело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под имено |
| човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. |
| не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се се |
| овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механам |
| и, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда о |
| kst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, р |
| > <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а в |
| н, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се |
| шно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, нар |
| не, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе |
| руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? |
| е остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мен |
| је храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми |
| и поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend |
| године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти д |
| сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама |
| {S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил. |
| "Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дај |
| , који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим |
| ко играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S |
| } По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш |
| ову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антери |
| је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је оби |
| ви морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћ |
| </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на сто |
| м Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а нема |
| . </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај до |
| нате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— |
| ину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су м |
| ар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не мо |
| ији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под ми |
| <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајат |
| аоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад |
| о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају |
| о: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви |
| ацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај ч |
| и дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гл |
| , лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље шт |
| рада и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учит |
| а«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је оду |
| вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели |
| е стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденич |
| уднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак ч |
| редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може виш |
| Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за |
| ић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор |
| Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, |
| а параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на мој |
| после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу |
| </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је |
| ј мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} |
| мо просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало сва |
| .{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досет |
| ин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загриз |
| око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из друго |
| не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора |
| ив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене бура |
| е баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на мн |
| едро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst" |
| Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти |
| што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! |
| х тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона |
| {S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово се |
| а се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти |
| довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га з |
| а црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те уби |
| што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па |
| у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио гро |
| кошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} |
| е сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само коп |
| повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација |
| огледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зи |
| t">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам |
| одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из |
| , а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збун |
| е крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, м |
| радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редактор |
| ста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши му |
| о је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писа |
| ицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и |
| је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако |
| ри чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала ба |
| збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, уче |
| рају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде н |
| да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у м |
| а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. |
| зити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањ |
| то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу стра |
| управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у |
| ио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па |
| а се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, нара |
| Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој |
| ! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и з |
| назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном |
| олети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, и |
| л’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p r |
| велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, |
| у на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и т |
| } Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штам |
| г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то с |
| онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их |
| у госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада мес |
| господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и на |
| а дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше. |
| о гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штамп |
| те њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела в |
| старијег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> < |
| /p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} |
| .{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жр |
| , на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама |
| о у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да |
| а спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> < |
| же и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово |
| и да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p ren |
| зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеман |
| ">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове! |
| е »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S |
| а му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као |
| каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst" |
| е, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај |
| о селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по |
| S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати |
| ета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потом |
| а загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Ср |
| на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, |
| капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе |
| дика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушим |
| брани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескао |
| ре батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове |
| ато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му |
| кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао |
| и и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој поса |
| није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет а |
| ки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, |
| </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — ка |
| е брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Т |
| пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер он |
| мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако подн |
| ен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало о |
| од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита дос |
| био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, |
| и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај за |
| Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} |
| та, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> |
| вади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} |
| ет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> |
| то нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крс |
| живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а |
| а им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Срет |
| d="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је |
| а лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од не |
| — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страш |
| и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и |
| е’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још |
| вио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из |
| било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и |
| учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ет |
| него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S |
| то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Ср |
| S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних ве |
| у књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на ње |
| , кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не поз |
| , а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не |
| ну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој ст |
| </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступач |
| лом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? < |
| Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али |
| уго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Teks |
| , па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p |
| калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно р |
| понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чује |
| </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те |
| је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, и |
| да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога премести |
| анта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Ш |
| жем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако т |
| апетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету об |
| скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђо |
| Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија г |
| помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А г |
| је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све п |
| е и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пи |
| клони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је с |
| итичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба. |
| } Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фами |
| и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нам |
| опало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запев |
| </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> |
| ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо п |
| едили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али М |
| ог малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки д |
| глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ |
| о тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример |
| елу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро |
| Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немач |
| на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле т |
| Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} То |
| грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се с |
| орија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, |
| а онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна |
| тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} О |
| p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, |
| а комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председни |
| ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права д |
| зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само |
| сам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а |
| мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљен |
| писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од |
| пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши |
| .{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице |
| клу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи п |
| на пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти |
| тан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па |
| управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу уде |
| е тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај н |
| ошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српск |
| S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S |
| ра, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће с |
| осито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пе |
| е?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Ср |
| а нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је |
| нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опр |
| то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритви |
| енитет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Н |
| и кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио |
| а и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га вол |
| S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: |
| р, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказн |
| а женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцка |
| крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, б |
| у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима ст |
| ци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даљ |
| пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p r |
| може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, |
| и слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ јед |
| то ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend |
| мање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће м |
| и што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: |
| ко и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а |
| о ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ |
| вадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше гро |
| знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Ал |
| податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решет |
| } А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Te |
| се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој о |
| ктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као |
| ених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати ду |
| ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и |
| оже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, |
| дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднар |
| дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој ма |
| гледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке репуб |
| задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочек |
| не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме ник |
| а пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, |
| наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, |
| ндеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови њ |
| ангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умал |
| ма, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се |
| Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта |
| господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево |
| проти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што ј |
| бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Напо |
| >— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p |
| зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју уч |
| сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се зад |
| х права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« < |
| end="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. |
| а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, гос |
| предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их |
| rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то |
| у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Д |
| и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без |
| нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, |
| rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p ren |
| ио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сеља |
| тање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, бу |
| /p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, |
| а.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивал |
| nd="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица ка |
| > <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Teks |
| -Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend |
| аре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, буко |
| ери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна н |
| инистри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу |
| </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се |
| Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хва |
| е то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за |
| Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигн |
| end="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — в |
| о и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање |
| то људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, ј |
| ијал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и т |
| да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А ш |
| прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А |
| ски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако |
| с му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа |
| ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече |
| се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На гл |
| намо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S |
| адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу |
| а? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И |
| атурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Е |
| ивост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од с |
| kst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумит |
| век натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обр |
| то рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гусл |
| е, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били љ |
| »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а о |
| читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетк |
| знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо |
| није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он лев |
| ија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује д |
| њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би |
| у што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својо |
| дно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо нек |
| .{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето |
| ио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпостве |
| сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је у |
| и да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је |
| десет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend |
| кају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадист |
| као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност њего |
| најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не см |
| га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу |
| десет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у с |
| равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски б |
| сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, |
| оман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је |
| е и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од |
| де такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао |
| ош су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отр |
| вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« |
| кашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу соб |
| се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На |
| и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан |
| па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепш |
| те ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји |
| !{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу |
| и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па игр |
| , а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих своји |
| p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти н |
| без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему |
| ekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унек |
| Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако |
| е ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на харти |
| е сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депеш |
| шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не з |
| после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпр |
| а сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, |
| мо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Te |
| о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ет |
| а врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па к |
| ђе а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, з |
| ржи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волел |
| човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ прид |
| мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја ст |
| и уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, од |
| била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ћ |
| ипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу уж |
| разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p |
| и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао |
| ар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео ли |
| ека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу чи |
| о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, |
| Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седел |
| ст година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерл |
| ну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз |
| и верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужи |
| му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с |
| и кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне кој |
| Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго |
| било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у |
| дмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, |
| х других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, чи |
| пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— А |
| S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> |
| ека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран з |
| ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — р |
| о је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Бан |
| без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлеп |
| ео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа в |
| али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун |
| заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p |
| ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па |
| пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око т |
| ви реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и |
| х.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— А |
| цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, |
| Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У |
| томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвене |
| на од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перч |
| d="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у с |
| онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није мог |
| а неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тириј |
| апут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки |
| г младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту |
| ује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар од |
| и штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend |
| у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао |
| он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у |
| rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је |
| седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капета |
| у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помо |
| оо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за |
| па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као |
| чима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, што |
| седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p r |
| е бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће |
| н извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зац |
| и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак |
| сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} |
| Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учит |
| и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских пр |
| затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му ни |
| опови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и по |
| исилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све о |
| хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p re |
| новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло д |
| лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о м |
| укну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и п |
| ј, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’на |
| много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— |
| « — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича |
| ства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не |
| да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве ци |
| ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, |
| ају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Прови |
| та тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst |
| епе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хи |
| rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му |
| амери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада |
| од живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше |
| ицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена |
| а сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Teks |
| деју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашт |
| ад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да |
| равно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, |
| нај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније |
| Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— К |
| ено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си |
| >— Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто |
| лна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, |
| е гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме по |
| свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </ |
| к! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш как |
| а? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. |
| ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два |
| тио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Сре |
| — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Пер |
| то! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан б |
| дан не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад са |
| учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ |
| чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— В |
| а измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као ма |
| и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, |
| — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шу |
| ... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p re |
| нушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p |
| а другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend=" |
| пи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у |
| же да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђе |
| е — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и закол |
| но са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по |
| га ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> < |
| и љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут ка |
| вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како |
| Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за уч |
| допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му |
| торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Te |
| сав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Сре |
| ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— |
| рета само хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од г |
| ше неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема |
| , вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онак |
| его да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на прим |
| лао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Te |
| ек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па т |
| шља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и |
| приличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, м |
| служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, |
| аксиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да б |
| ="Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А п |
| kst">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, |
| би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мисли |
| оралисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опе |
| шља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме л |
| журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и |
| но и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није |
| о му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама. |
| кли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим бр |
| стављања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута сед |
| челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најд |
| ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета м |
| st">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па |
| крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Teks |
| оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за |
| ише? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst |
| беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се дод |
| је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, |
| ојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ |
| што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говор |
| око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једн |
| ен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, |
| S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или |
| тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме |
| о весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у |
| ак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на ви |
| (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="T |
| врне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је так |
| руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако |
| аде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, |
| зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку |
| ромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу |
| а ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Te |
| те на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти |
| лас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака |
| иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — пре |
| е ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати |
| асници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благо |
| чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капе |
| нас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламе |
| овима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и од |
| ре и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и д |
| ојих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима п |
| же војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ |
| st">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегениса |
| (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да |
| хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend=" |
| , треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и |
| а учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу |
| ад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хи |
| nd="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срет |
| уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, т |
| угом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увел |
| чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па |
| кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« |
| има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прн |
| неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та каф |
| је за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека |
| дставнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, |
| Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их з |
| ако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па прод |
| грмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад С |
| дно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) шт |
| межа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </ |
| ура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију м |
| ет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били |
| ир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те ж |
| ретходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срет |
| умује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и ска |
| т је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гом |
| ликом обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скуп |
| ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наставља: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i |
| је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две го |
| , све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВ |
| ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S |
| тла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто небл |
| с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто |
| није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{ |
| како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и |
| то јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут |
| дседника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју |
| премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и же |
| таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге |
| ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао |
| петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у сел |
| ! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се до |
| — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Цр |
| наестога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек |
| ну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи |
| таде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му |
| председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{ |
| ови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске сав |
| — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. |
| Tekst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар н |
| зненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Te |
| га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
| ришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се пол |
| не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан н |
| ако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне |
| и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у п |
| ко асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да |
| фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским |
| то рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљ |
| почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбиј |
| него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше |
| крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта ј |
| ова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, |
| е на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од б |
| би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и |
| је газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину- |
| жасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај |
| зео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџ |
| и на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и бр |
| мејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио ма |
| сим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да |
| а и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после |
| немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов |
| отпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му |
| жу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај |
| пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Te |
| ет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем св |
| се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Офи |
| а, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вел |
| и бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад |
| ?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатс |
| « »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Г |
| у дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Г |
| де?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку |
| велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао |
| добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да с |
| публика, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, и |
| во чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мал |
| оже, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Teks |
| о шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Б |
| и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да п |
| ша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек од |
| st">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p re |
| ђај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци нај |
| ин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су |
| к видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од ко |
| А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: |
| и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је |
| и аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога од |
| ји је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га пра |
| и, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{ |
| оспо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеш |
| би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend= |
| р-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осол |
| сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. |
| она о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оп |
| до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле за |
| се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да види |
| ене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{ |
| падају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је г |
| вони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о |
| а кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О |
| а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега |
| ве од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те |
| ње, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шт |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <h |
| хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; д |
| d="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећ |
| "Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не пристаде. </p> |
| ви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се мл |
| st">— Што рече? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћи |
| икну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори |
| равда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не |
| ненађење, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst |
| ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се |
| иш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пи |
| друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин |
| ко дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p ren |
| Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p ren |
| све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне ма |
| st">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А з |
| орђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата ра |
| једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађ |
| ! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из г |
| е једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> |
| хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; |
| д ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа |
| Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухва |
| ине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. < |
| тио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован друг |
| <p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} |
| се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка |
| и изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада ни |
| ешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је од |
| еран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како |
| под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није |
| цу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— |
| кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој ма |
| на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису вер |
| ећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — де |
| S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преобра |
| отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што |
| е, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке с |
| кају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским |
| ом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био |
| Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда з |
| зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој в |
| оме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слик |
| Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до п |
| синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно |
| е да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од |
| Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p |
| кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, дај |
| ="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што др |
| та из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио каф |
| ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онд |
| ekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини пр |
| S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице |
| асио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Сре |
| еш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на наро |
| варају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан матери |
| да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам |
| — одговарају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан |
| а, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> |
| општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и |
| ла, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Т |
| зиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p r |
| д десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се |
| неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти |
| {S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код ме |
| им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">О |
| ма и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спр |
| м народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јам |
| писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежим |
| раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећ |
| да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педес |
| каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без и |
| одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала |
| st">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Ј |
| мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту ов |
| st">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако |
| а ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу |
| ко је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба |
| ах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. < |
| век замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се |
| â своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, парагр |
| и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао узд |
| е, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све |
| век чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипа |
| ном, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сат |
| гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и дру |
| бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је |
| — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Кр |
| грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власт |
| му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах изв |
| ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија |
| ита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p re |
| у ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин |
| да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друк |
| ">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?! |
| у наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке |
| ни! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па р |
| Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о л |
| ара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »м |
| ену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} За |
| о га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Сла |
| шину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> |
| н!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S |
| , и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово послед |
| е! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу. |
| етен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за непо |
| а танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с |
| о.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. |
| у, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собо |
| и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово с |
| а је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се |
| баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петн |
| > <p rend="Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У |
| о у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро по |
| из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га н |
| дник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разнос |
| једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је |
| већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запа |
| {S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су свој |
| ису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> < |
| Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име но |
| ог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па св |
| илици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем |
| скрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> |
| тила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато ш |
| че мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говори |
| d="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допа |
| и пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толик |
| р Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну сл |
| ekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend=" |
| веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, друго |
| се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капета |
| о наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око |
| у »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати пит |
| и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, |
| азуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га |
| о, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа м |
| е отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зу |
| ло је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан р |
| ивница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем |
| права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за |
| {S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти г |
| е на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, |
| а рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако |
| о је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то врем |
| дио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку сла |
| се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет |
| ој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> < |
| био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те п |
| ађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и т |
| исак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p |
| ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задов |
| га села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и |
| бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да |
| ио од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао |
| »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend |
| вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред пр |
| рема њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би |
| у њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под је |
| он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што |
| и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће |
| смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је с |
| у слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо |
| , зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се ов |
| читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да жив |
| , те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески |
| Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих |
| тавио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га ј |
| здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу оч |
| које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и |
| н и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у пом |
| услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку з |
| ских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак ч |
| то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, б |
| </hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима |
| да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи о |
| ином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је |
| рио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића |
| ала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана к |
| и је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. |
| е, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба |
| та од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, п |
| ао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживет |
| придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те |
| нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да |
| Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Ср |
| , неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвож |
| , имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, |
| nd="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од |
| оласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели ску |
| ге новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробн |
| мо врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казни |
| ="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p |
| е наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог кан |
| ам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није не |
| а онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као ш |
| м га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S |
| ентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога к |
| Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да |
| иликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер |
| , вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његово |
| ље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не сме |
| ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објектив |
| парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посл |
| нуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела |
| ли: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што |
| крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му |
| истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако |
| шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend= |
| во нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог св |
| бом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се ого |
| еће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве |
| једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и ру |
| ила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој ни |
| Јесте! </p> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst">У свак |
| десет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школс |
| har">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — о |
| ера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ек |
| немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Teks |
| е.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим бо |
| ст’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не |
| оменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу |
| гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни |
| т заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркањ |
| једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта |
| ога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако |
| производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића |
| ије попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика. |
| ком назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка |
| раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској |
| м Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, к |
| гова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробу |
| ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend= |
| ="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако |
| /p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, |
| г за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да |
| бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама каже |
| > <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Мил |
| ета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| квим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљ |
| } Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне |
| а се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте |
| осподин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калаба |
| кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> |
| збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село т |
| ем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете |
| А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst |
| о беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, п |
| на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у |
| је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како |
| осподин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу уба |
| рету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му |
| воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трип |
| , а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како |
| а више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све д |
| учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет не |
| st">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и |
| >— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, зна |
| } Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Te |
| тација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, а |
| с’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! |
| а неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај |
| тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— |
| , ти си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да т |
| о кондроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend=" |
| е, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Он |
| Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— |
| и његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни ње |
| S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето |
| , толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад |
| е може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="T |
| огос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те бриг |
| а, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам пи |
| Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Мож |
| гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да про |
| удељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не |
| втиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S |
| е и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један з |
| и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst"> |
| д паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат |
| а с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била је |
| м ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend |
| ца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </ |
| с као механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> < |
| као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} |
| — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, ј |
| да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. |
| илије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, председниче... </p> <p rend="Tekst">— Молим! — про |
| па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе |
| га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ |
| ? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p re |
| А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па сел |
| ријске трошкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— А |
| о! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слобо |
| играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне |
| , па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш |
| писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан |
| може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба за |
| есам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе |
| аљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцелар |
| ле долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он муч |
| неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — зап |
| о, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропадн |
| а последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је |
| авац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај д |
| ву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натури |
| ре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tek |
| ! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја! |
| н и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. |
| — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! |
| р Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend= |
| е! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно бе |
| а народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst"> |
| ри се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tek |
| а палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, а |
| ан, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву |
| село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с мно |
| t">— Дакле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, п |
| еал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p |
| ује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика о |
| готовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим |
| о твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели |
| т застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p ren |
| е допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна ј |
| зајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељац |
| ецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и |
| «, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја П |
| ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде |
| е више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ре |
| рко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, |
| стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да |
| иће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, би |
| јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама |
| /p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских уч |
| го лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама |
| ући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потр |
| оке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим зам |
| без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич |
| чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш |
| ћ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године неш |
| nd="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је |
| рију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако |
| ледњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; з |
| p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S |
| тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајд |
| ла израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгле |
| допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то |
| И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилиз |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним |
| ију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене п |
| ибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не бе |
| свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — потврђу |
| лан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног |
| »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народни |
| угом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише |
| било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећ |
| преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више вр |
| зо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То |
| ресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Таш |
| и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава порке |
| о онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду |
| meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Антологија</hi> </head> <p rend="ASK prva strana"> <hi |
| meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Антологија</hi> </head> <p> <hi rend="color(858686)">СР |
| <body> <div> <p rend="ASK prva strana">Антологија</p> <div> <head rend="ASK prva strana" meTyp |
| ypesetSize="100" rend=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализаци |
| , ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у |
| е долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па |
| првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кума |
| несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је в |
| једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му |
| кав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у д |
| а кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогн |
| ању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побо |
| ита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је |
| S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице н |
| и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«. |
| о не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне |
| иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас б |
| а се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дув |
| уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, |
| касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. |
| ст, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери |
| равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна прос |
| Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима |
| и су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прав |
| у нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљ |
| одор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, |
| а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлеб |
| е.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па м |
| персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао л |
| е поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и б |
| кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој ма |
| ћ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врел |
| ео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис |
| лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свеча |
| је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p |
| пејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је н |
| и у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И |
| « Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и |
| тоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не н |
| све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захв |
| {S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, к |
| ћем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића |
| за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је ка |
| мулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине уч |
| па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има |
| итвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и ј |
| н геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Са |
| о страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се |
| Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три |
| ме! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше чов |
| ш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него стр |
| кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ сл |
| к, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да про |
| ни пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа к |
| привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила м |
| а!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радос |
| ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смеж |
| ако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где |
| alic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову глав |
| а Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим |
| .{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне р |
| шао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било |
| оодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске к |
| ену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је |
| д је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвел |
| Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај |
| о онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па |
| >А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дира |
| ета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p |
| него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети! |
| е исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све |
| пао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне |
| ионара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљ |
| оручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. < |
| озва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где им |
| а, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приме |
| едник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре |
| и је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Ал |
| доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је б |
| још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегл |
| н, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен |
| а десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон |
| ом приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, р |
| ш: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке кућ |
| Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се |
| ове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи предс |
| гао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако |
| рбији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела |
| а не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p r |
| а, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку бор |
| ом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што |
| доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако |
| о одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{ |
| јлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} |
| пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо |
| kst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страст |
| било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће м |
| ицу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако |
| </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не |
| олим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како |
| а се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Dr |
| <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је с |
| една разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{ |
| "Tekst">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запи |
| ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају |
| а кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац |
| , али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао |
| ла и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исув |
| ко да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису |
| а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћ |
| овинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — ми |
| министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу |
| устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје |
| послен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе к |
| те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако ја |
| овање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припа |
| други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протест |
| ојом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да |
| ознатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, |
| им правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим бра |
| ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p |
| у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни |
| ра или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гл |
| че Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је д |
| бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо |
| само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што ј |
| ници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благост |
| ужној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом |
| који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло о |
| поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послуж |
| ста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако |
| } Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни позна |
| не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио. |
| нио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и да |
| сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst"> |
| о ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, |
| до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="T |
| од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst |
| ија што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и меј |
| ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђ |
| .{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа |
| } Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst"> |
| без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски дога |
| <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па |
| орђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend |
| у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{ |
| вета:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љуба |
| и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што ј |
| би од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А им |
| , животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па |
| /p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (о |
| не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да |
| коро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> < |
| вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас позн |
| оро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend= |
| за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђ |
| ве, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господи |
| твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, б |
| требне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и |
| врши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> |
| тлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу. |
| , дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај мо |
| и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци |
| је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му |
| ећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао |
| ar">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику доб |
| игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, |
| kst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкр |
| </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> < |
| ло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особи |
| t">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. |
| на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељ |
| сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се оп |
| ћи толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst |
| ото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и оно |
| а мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам п |
| ekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи |
| га ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега |
| стила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи |
| и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није пр |
| орђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека круп |
| купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по |
| кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, |
| а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека |
| јаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Уме |
| осле и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати |
| вости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} К |
| је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И |
| алогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистичк |
| ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су неср |
| , ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} |
| и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда |
| ла!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи је |
| људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немају |
| ећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а т |
| шега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му |
| хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу. |
| ј причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас |
| нању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у св |
| уна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га |
| несе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју треба |
| а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета с |
| женио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend=" |
| рактика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се с |
| ука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Teks |
| свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопри |
| време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће свак |
| естрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У с |
| а напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре |
| бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелист |
| сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и |
| крете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето та |
| Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима ш |
| и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још је |
| и добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да по |
| од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите |
| у муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst" |
| а како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло |
| запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господ |
| просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска праши |
| ма данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа у |
| о сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види |
| упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не |
| е до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се |
| Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чуд |
| борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Не |
| едао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републи |
| им ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Х |
| А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— |
| о председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Ср |
| ир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени |
| то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, гос |
| ј земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких т |
| неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{ |
| ори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био |
| е и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи д |
| је госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ |
| ј чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи ње |
| ко је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађа |
| к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све |
| е.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, |
| </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чу |
| из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запи |
| огу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики с |
| то радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А |
| ељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза |
| стављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послов |
| лиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај н |
| го ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врс |
| и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћат |
| је; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини |
| а код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али |
| <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом |
| ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официр |
| ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сако |
| стави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да з |
| И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о је |
| о; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило |
| »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак з |
| S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Н |
| како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се |
| ац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, |
| ићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слат |
| тео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов |
| азнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих |
| дбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као с |
| је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше |
| анцуске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менч |
| широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је би |
| м животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инс |
| у, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му о |
| него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка м |
| омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те тво |
| воје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете и |
| ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије |
| а да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу |
| ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој |
| ка свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> |
| оре, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихват |
| ро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend="Te |
| , ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он ми |
| end="Tekst"> <hi rend="italic">У ракију бенђелуке,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
| ђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је нес |
| описима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им д |
| ај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио |
| !!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Teks |
| Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарда |
| в, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако узди |
| ора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати |
| е Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у се |
| сти Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <hea |
| јске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена |
| чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала к |
| е врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну » |
| свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегн |
| строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Во |
| брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас з |
| помињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој ма |
| повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај чове |
| лусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да трес |
| Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што |
| st">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар л |
| rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. |
| ко је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него |
| ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој све |
| на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p |
| S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртв |
| трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не освр |
| st">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе |
| ко се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много |
| ије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му |
| се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од мех |
| служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S |
| песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њ |
| мотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не |
| амо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну доб |
| ек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или |
| усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљањ |
| вно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и |
| <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољ |
| rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Te |
| овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старо |
| ерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кан |
| вине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од ут |
| це изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, |
| ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није |
| на, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи |
| Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога |
| јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој |
| а сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накрив |
| угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам на |
| ља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и наше |
| А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе |
| p_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механ |
| »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па |
| п кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја кр |
| а декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек зна |
| као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} |
| идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није так |
| опу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер ка |
| ости, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се мо |
| та то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фа |
| Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што ј |
| Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на З |
| ис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а |
| ј на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује |
| јице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако р |
| е, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка |
| ављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па |
| права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето |
| е! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој |
| /p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја сврши |
| Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде |
| у, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од |
| ризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им гр |
| За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће д |
| акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели |
| зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена о |
| почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каж |
| а... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p re |
| от, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше ког |
| Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst |
| е, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна вл |
| Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, |
| ">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је |
| »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни |
| о сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! |
| — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне« |
| е! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend |
| > <p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као пре |
| са писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршуј |
| о се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер |
| дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био |
| kst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле |
| умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фа |
| } Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, к |
| ијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа |
| чекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је |
| пате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако |
| Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (н |
| <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код жи |
| ако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дел |
| и!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те прокле |
| је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, |
| »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S |
| чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипа |
| ало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је ве |
| мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="T |
| његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му |
| адано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно н |
| не!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend |
| емо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p |
| итички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно ле |
| ли управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Ја |
| дан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чи |
| руди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка |
| је и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек уче |
| рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачу |
| ни осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst"> |
| руди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, |
| вих, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је |
| арица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе сла |
| ош ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, |
| ekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онак |
| ће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била к |
| па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џан |
| ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати |
| S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на сам |
| афа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, п |
| {S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је |
| е било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да |
| »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није |
| ли ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи нем |
| } И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи |
| ш од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и п |
| ватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРН |
| нела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, |
| а платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример ка |
| чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац |
| >— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну |
| стар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир- |
| само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новин |
| end="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и мож |
| о кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зау |
| врст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! |
| а разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — |
| а га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нар |
| отписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пор |
| тали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман |
| опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен д |
| А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни |
| прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово |
| дајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим |
| кли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата но |
| ="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и как |
| училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и |
| Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Сре |
| деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен |
| оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је ошт |
| ст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један ч |
| чаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели д |
| .{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо деко |
| ова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао |
| чтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S |
| би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој |
| ве, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински п |
| шта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по |
| се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има |
| ну.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао |
| амо чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му р |
| о бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па наву |
| и оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{ |
| р-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка |
| екла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мача |
| ве: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни в |
| инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распи |
| читао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам |
| се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема |
| и било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он |
| о боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О |
| d="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину |
| гресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова св |
| ално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа б |
| али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на он |
| акви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесе |
| end="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад |
| е остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пар |
| сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛ |
| d="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне |
| а би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а в |
| је Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете |
| ога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бо |
| на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда по |
| и ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — к |
| t">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да |
| ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, |
| јере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Не |
| петан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели |
| у. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вреда |
| па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе те |
| препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао к |
| лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, |
| вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од б |
| да видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Б |
| ус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па |
| прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господ |
| пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак не |
| на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стеногр |
| скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом и |
| S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за једа |
| па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем |
| а« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер |
| чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на х |
| оли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} |
| ран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који |
| а не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик |
| о је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старо |
| ај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у меха |
| енији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут |
| Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђо |
| Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — пра |
| у такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и |
| а!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> |
| е — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, република, али н |
| иваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{ |
| море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину |
| .{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није попла |
| баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S |
| сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газд |
| му све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик |
| платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трп |
| него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда |
| сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој мир |
| уже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнак |
| тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема |
| се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравн |
| <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p rend="T |
| ору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта |
| това, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сва |
| ле из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — со |
| се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити кр |
| шу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и |
| је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у с |
| и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале |
| ар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да на |
| онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са |
| селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излете |
| <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брат |
| однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би о |
| Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела |
| ића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побра |
| а проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај на |
| тефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа |
| лавно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од |
| ичала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је |
| поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лис |
| а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r |
| име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим |
| е главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сре |
| опио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме х |
| ебало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са пот |
| } Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, |
| кових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био |
| Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forw |
| авно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се у |
| гледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, |
| ица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Н |
| а је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће |
| лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика з |
| Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара |
| ekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како |
| и је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} |
| ">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хт |
| /hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао м |
| била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, |
| име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ст |
| их страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да |
| с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један м |
| и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Teks |
| а причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — в |
| t">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле |
| аво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst" |
| е и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак |
| се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није м |
| јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћ |
| едседник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска упр |
| избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су |
| некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж |
| дскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов |
| родајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst" |
| > <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речен |
| на је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша пес |
| ој није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад в |
| његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било к |
| !{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч с |
| Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше ка |
| од нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, |
| чешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чут |
| рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p |
| ети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића з |
| ало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак с |
| Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend=" |
| ије ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како рече |
| у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да од |
| чеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијен |
| p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p |
| да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине п |
| гар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога сто |
| иске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на који |
| простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и с |
| и тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после нек |
| -Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Не |
| /p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сур |
| инама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он |
| војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — |
| ана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано кр |
| осила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добро |
| вију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва |
| о је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слобо |
| стра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланат |
| е ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, |
| то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослон |
| дине кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало |
| ан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога |
| е врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опа |
| словом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и ра |
| ојих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у |
| ета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамт |
| често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи ве |
| </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне си |
| депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S |
| га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички би |
| је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. < |
| ка и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевал |
| да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игара, против дуги |
| вана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Вик |
| озвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крп |
| ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{ |
| е.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па |
| Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети ко |
| као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зат |
| тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало |
| по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсто |
| о, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у |
| а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печа |
| Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па |
| и Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир- |
| још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му сне |
| </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто ма |
| ћера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти т |
| хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ |
| ју се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је |
| екторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско! |
| нуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је он |
| </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у к |
| веједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио |
| део је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ |
| end="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по |
| тима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала пр |
| прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног |
| а — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стига |
| S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћит |
| ?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас т |
| end="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима ста |
| да Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то с |
| } Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто и |
| бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, в |
| мерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху |
| атско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био св |
| бирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend |
| — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај |
| Tekst"> <hi rend="italic">Дуплом кредом биљежила. —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
| људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на |
| имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! |
| </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S |
| ај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p |
| и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један у |
| там?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га демо |
| оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, с |
| ао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер и |
| колико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. |
| готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се в |
| t">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио ј |
| ивоту, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разб |
| rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам |
| <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у |
| , и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао се |
| е пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ |
| стај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он |
| доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две годи |
| рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда |
| жим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети |
| је, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} |
| асипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst |
| </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; |
| тавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима оче |
| није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вече |
| ра онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје допи |
| уво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галам |
| повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао вид |
| р; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} |
| сти, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај М |
| <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и го |
| его: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није вер |
| није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{ |
| .{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је |
| деља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење |
| све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао пр |
| љак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га |
| !{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари |
| /p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св |
| датора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све насла |
| има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укуса |
| ш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окруж |
| идео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво |
| . </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛ |
| му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него |
| ила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га по |
| то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи |
| пак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај од |
| Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихор |
| S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи ш |
| е Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: |
| нглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које |
| ј план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} |
| се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и |
| набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend= |
| увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иа |
| озбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. август |
| етен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно ш |
| Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још оста |
| ">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је угово |
| Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Te |
| егирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде |
| опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелн |
| рсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, |
| } Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства |
| во, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био п |
| ачелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да |
| глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једног |
| к му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Повазда |
| о три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> |
| ј породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из рев |
| ав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио |
| а каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а р |
| а погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро ј |
| ко ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше н |
| било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника |
| ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко ј |
| е до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министр |
| анци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држа |
| ити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче |
| ки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА |
| rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господ |
| <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да не |
| и је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је |
| во место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, госп |
| лом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{ |
| заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелн |
| p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p re |
| фициром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попи |
| »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обич |
| исав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Ср |
| но што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна прис |
| о и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, |
| на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је ду |
| милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, ч |
| а је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада век |
| рђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављај |
| зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А ка |
| у међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име п |
| ера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разг |
| е могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако |
| трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p ren |
| рети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираниј |
| га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео |
| ли други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не |
| А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p |
| је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} |
| отребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за а |
| ећ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Г |
| {S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S |
| lic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овд |
| о већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Нек |
| ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p |
| шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — п |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бирам зраке врелог сунца —</hi> </p> <p rend="Tekst"> < |
| ато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Те |
| </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p ren |
| онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео |
| А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — |
| st">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација |
| ном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутон |
| погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном предс |
| која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ре |
| пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Ср |
| Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неу |
| /p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него |
| за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> < |
| о, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако с |
| ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — в |
| де, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом вели |
| а сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и |
| осле: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S |
| еро није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Ода |
| слите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најпи |
| ј тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на с |
| ра памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас |
| друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још |
| } А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у |
| гледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним па |
| аест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Т |
| те! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да ре |
| астав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш |
| ако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p> < |
| рамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило |
| преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти |
| ремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах први |
| е, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — |
| м делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађа |
| превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и пот |
| ћно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi ren |
| Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да |
| е Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </ |
| едини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из сло |
| их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу |
| rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и је |
| чито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато |
| не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто |
| е после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се |
| је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тог |
| — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} |
| штогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, |
| дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да н |
| ова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у она |
| р-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. |
| st">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам п |
| t">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да см |
| — Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p ren |
| о жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p |
| аница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Н |
| а механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај |
| домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и |
| /p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код |
| Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењ |
| права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend=" |
| о је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка |
| ли се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да ј |
| а Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања. |
| и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који г |
| нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без је |
| душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим |
| и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, |
| лини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим нас |
| а је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, м |
| лавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се о |
| с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Триф |
| шћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам |
| слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је » |
| ем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Сре |
| литички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трж |
| је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој поли |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Плетем бич —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Да и |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зн |
| во; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старо |
| реза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} |
| S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто т |
| бијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде |
| сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџи |
| у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с они |
| гла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и т |
| , тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био у |
| м као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је |
| и Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да поби |
| ки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на др |
| воја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то н |
| ти око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе |
| буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бр |
| мет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, |
| један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у о |
| н пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ преки |
| је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амон |
| мелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} |
| о, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и до |
| или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут см |
| Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Офи |
| ао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити кр |
| дакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, |
| по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> < |
| ад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p rend= |
| пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА |
| ледње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно |
| телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, |
| о, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад о |
| ек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела и |
| рета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst" |
| : »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после |
| свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац ј |
| а да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи к |
| љно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а |
| прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, пад |
| све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много в |
| } Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни |
| и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајд |
| ekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо распол |
| ан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи ме |
| говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад |
| личном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и п |
| ог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир |
| »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О моли |
| весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а дал |
| end="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и |
| рво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити! |
| ко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опе |
| е, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </ |
| p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — |
| да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је вид |
| ема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за к |
| бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} |
| други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а |
| или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села про |
| да у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака н |
| извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p re |
| у и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им п |
| жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, |
| > <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да |
| новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од он |
| натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst" |
| итало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове шт |
| свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је ч |
| лазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканиц |
| ише неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и |
| слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћу |
| еш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћ |
| ин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој па |
| ekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газд |
| о? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макс |
| ">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се |
| однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него |
| нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вај |
| S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и |
| тави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само тол |
| ило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни дом |
| газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари |
| /p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан |
| — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се мо |
| гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} |
| , има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече М |
| е, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати км |
| ">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ве |
| . </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај др |
| ’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а |
| рају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо |
| Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се з |
| к, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа |
| > <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест |
| </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири |
| богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дук |
| те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како бог |
| шака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Сп |
| постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћера |
| родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био |
| она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А она |
| је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био доса |
| редухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="T |
| вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend= |
| пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Ј |
| лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што |
| те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше |
| познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која |
| амоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend |
| rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му |
| а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и овол |
| ачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба т |
| алом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао |
| Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна |
| честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе не |
| зрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана у |
| вако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова тол |
| видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда не |
| ља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ |
| викну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend= |
| а је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге |
| Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{ |
| а Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из |
| кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у на |
| стати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако ис |
| ц сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше сел |
| ме оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га |
| амо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав раз |
| и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А в |
| Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако |
| гово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, |
| се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst |
| ма честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свак |
| вни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, |
| а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </ |
| и?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видел |
| d="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисл |
| ангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравиц |
| p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један |
| е, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће |
| раћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију з |
| олетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек ш |
| рену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме |
| то да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом бро |
| S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се |
| икога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} |
| нако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, с |
| прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укро |
| — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш о |
| тим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што |
| е и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће |
| ротив њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији |
| ко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковић |
| па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једн |
| народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио |
| .{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у кас |
| потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Пого |
| е за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не з |
| та не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и |
| л’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надраж |
| дети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, она |
| S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} |
| еколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— А |
| ку, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве ку |
| дува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казн |
| end="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst |
| ворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. < |
| о дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p |
| и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, б |
| они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којо |
| протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и С |
| бавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели па |
| етак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нист |
| ајмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је з |
| Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбо |
| око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не и |
| чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествов |
| јстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, |
| своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како ом |
| зилија постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Републ |
| шље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом |
| те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после тол |
| /p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Teks |
| ај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело |
| е му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто вид |
| било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend=" |
| ео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни |
| .{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо ис |
| е, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, |
| Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> < |
| тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада |
| мо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како |
| није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, ниј |
| о да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да |
| {S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи |
| црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме |
| ве потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало |
| целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> |
| ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела ње |
| олитички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи |
| и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, |
| S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« р |
| </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, |
| илама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе |
| претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они |
| ј ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом |
| па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар |
| рето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се н |
| а, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учите |
| и — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... |
| } Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — |
| е за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — в |
| т, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и да |
| их слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате сло |
| еш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком |
| Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све виш |
| </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави |
| му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га ј |
| м, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је |
| хе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан |
| ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше |
| еби рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p |
| му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај ж |
| такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је |
| евати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па ј |
| ежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна |
| ши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој ом |
| и одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у |
| , не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све с |
| дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Te |
| } Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабљ |
| и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а |
| кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
| и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцети |
| ekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, |
| вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом |
| смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пре |
| нако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умирив |
| p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и |
| запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за ид |
| из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> < |
| о капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! |
| ечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо |
| ашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета изме |
| ског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се так |
| да беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и |
| ојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се т |
| ги сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао |
| је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Боч |
| раљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, н |
| аравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да |
| а келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковим |
| ми там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Реп |
| мињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога в |
| и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Не |
| вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти |
| еху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газд |
| а сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, н |
| ослови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако |
| то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да ве |
| рити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и од |
| {S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир |
| — Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој сл |
| ајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоузда |
| воју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst |
| е ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Не |
| алека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америч |
| зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Срете |
| о преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, |
| /p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и |
| лусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писмен?! </p> |
| ушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији |
| озничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst |
| перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде |
| и уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попре |
| ету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се ма |
| у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рук |
| нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издале |
| до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека с |
| аес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито |
| монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћуте. </p> <p rend= |
| ед кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљива |
| у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан брате! |
| идиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета |
| d="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} |
| а: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две |
| вом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечн |
| све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку |
| p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бр |
| а резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да с |
| стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно |
| ен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му |
| де руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, предсе |
| ато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend=" |
| /p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{ |
| на браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, в |
| објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да про |
| икама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p ren |
| рими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине пруде |
| су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништвом мар |
| Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај о |
| о страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за |
| /p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} |
| end="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, па |
| х одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} |
| е и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То |
| овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p ren |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бразиљанци</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
| а се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСНАЕСТА </p> < |
| d="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде св |
| Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог |
| к и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле д |
| више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и сувер |
| а Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио |
| јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други |
| о умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегени |
| тиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p r |
| p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изели |
| обом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и |
| јик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да |
| са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да ви |
| виче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко б |
| глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу |
| и.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како н |
| <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам |
| постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, ј |
| против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога |
| си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му и |
| ића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш једа |
| дравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> < |
| а.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све |
| а, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију |
| таве астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избе |
| Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза каче |
| </p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Te |
| знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И |
| радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече о |
| Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend= |
| > <p rend="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте |
| сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. |
| Срета наставља. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријат |
| та да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваши |
| Tekst">Сви ћуте. </p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осе |
| да отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме С |
| р неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, |
| е испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА </ |
| kst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима |
| и? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, |
| ине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација шт |
| ко. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар с |
| по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчк |
| аје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst" |
| чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, ка |
| из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не по |
| ?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зу |
| оре јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад |
| га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море још |
| ест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море |
| та стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="T |
| и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се тр |
| је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу |
| време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клет |
| ади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се мога |
| А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, зн |
| м лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа |
| у играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и оп |
| уше« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </ |
| "><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао |
| о сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дад |
| и кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта |
| Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{ |
| д његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га ј |
| еш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што |
| у: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, |
| ом сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p |
| већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он с |
| шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гле |
| Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и |
| , па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сеља |
| што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом |
| епу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ |
| ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поре |
| ом и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не |
| допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све |
| , »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље |
| запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у |
| а власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви јед |
| полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Г |
| <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За се |
| времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражава |
| звољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарај |
| то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и |
| овољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p re |
| з бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша пон |
| S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одск |
| па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порез |
| ба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од к |
| ekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p |
| ће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гне |
| осио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">Н |
| ћу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од д |
| јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ свак |
| учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни п |
| са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). |
| на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те он |
| своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао |
| само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацим |
| риста, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђо |
| као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити ант |
| ир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ ни |
| је ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на св |
| па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче п |
| нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљив |
| међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сеља |
| ило још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај |
| у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли пон |
| дници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели |
| о поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице исп |
| , нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S |
| е што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који к |
| ене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омлади |
| убну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »У |
| задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један |
| ш више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те б |
| ет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S |
| е да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета |
| ије дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и |
| еда на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпост |
| подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педаг |
| треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор |
| — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше нај |
| и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика пруде |
| p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и |
| ку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако |
| p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана |
| и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да |
| од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, к |
| им оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већ |
| иротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени |
| т одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S |
| ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S |
| га. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало М |
| <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — п |
| сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продуж |
| Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, |
| м, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, ш |
| ; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти |
| од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија кли |
| се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слоб |
| ирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Вр |
| гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Срети |
| назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога |
| и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи н |
| речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> </div> </body> </text> |
| се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелу |
| м! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв |
| > <p rend="Tekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} |
| ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па |
| још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта |
| ко је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S |
| и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) |
| оже до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. < |
| Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још |
| > <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Tekst |
| дин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има |
| а нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. |
| едседник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> < |
| м (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Ј |
| ј 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: посл |
| било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Е |
| д и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, |
| ђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам |
| е особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбо |
| ући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде дел |
| — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти дон |
| ропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће д |
| уго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чич |
| о на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повука |
| а и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, |
| раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаови |
| јој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... |
| оклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта т |
| end="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним зн |
| ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Te |
| века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са |
| Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, |
| е оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вел |
| чи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је |
| ција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам |
| ењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирок |
| >Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није |
| . </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се |
| бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: |
| алова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога дру |
| устеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а н |
| рочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата |
| t">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— По |
| : »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже војска. |
| ">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срет |
| ски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико р |
| шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!! |
| Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш т |
| г дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као један човек, једна ин |
| ио врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да траж |
| задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да с |
| о свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта |
| су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне п |
| лужи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst">»<hi rend="Dr |
| S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги |
| небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, кој |
| у. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то |
| : осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и игра |
| гуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то |
| т и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend |
| јеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешин |
| уради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба |
| ређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задов |
| аше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бу |
| ра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука |
| вијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваља |
| за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Teks |
| ру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци |
| двикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма |
| а од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p |
| !{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту пр |
| > <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> <p rend= |
| {S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одре |
| ђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И |
| се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много леп |
| p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет ле |
| на. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети |
| последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин жи |
| њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретино |
| ског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлик |
| за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе |
| кав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p |
| ит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза |
| вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је поне |
| се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупи |
| био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања |
| ике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst" |
| rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и |
| њигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот |
| њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за |
| ама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли |
| заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Te |
| опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим |
| "Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро у |
| м да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде па |
| ександра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га мета |
| {S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један так |
| d="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, |
| онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба з |
| и историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Пруд |
| бог чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и п |
| аборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дак |
| } Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да |
| дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре и |
| а сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча- |
| p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да ј |
| зилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! — пот |
| и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога |
| ао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не |
| ом!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Ср |
| има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпан |
| ekst">»<hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и |
| не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst |
| звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst |
| давна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њег |
| енио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а на |
| , Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово |
| а!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав как |
| рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, |
| ће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће виш |
| па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећ |
| ило као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S |
| ког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? |
| д оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="T |
| А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час ов |
| тогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« |
| зде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, рец |
| дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— |
| с! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, к |
| ; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако |
| руги. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tek |
| н не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам |
| д вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађ |
| тни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове после |
| емо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како ми |
| {S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend="T |
| како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом |
| вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен |
| је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p re |
| о! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капета |
| или и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту |
| S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у |
| и, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} О |
| p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ |
| {S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како |
| st">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезиј |
| је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година |
| метио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, |
| отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен |
| м! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а за |
| ekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још |
| ало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, н |
| ед пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабули |
| а друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </ |
| лаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ |
| ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сад |
| p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако |
| брим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом с |
| исао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капета |
| предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у ком |
| да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно |
| на по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас |
| мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} К |
| ли како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија к |
| > <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуг |
| ровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем |
| ета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено |
| глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути о |
| ули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје врем |
| кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tek |
| сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас |
| доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Gl |
| правити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова гово |
| гледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пен |
| ем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамул |
| тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи уве |
| Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за |
| вет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-уч |
| криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Вик |
| тарог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства наро |
| ква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сас |
| — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам |
| Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> |
| омисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милис |
| пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то |
| тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важ |
| ртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизел |
| {S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то |
| та три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик |
| ића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђид |
| нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна |
| ута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате как |
| rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто сво |
| ању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне |
| икућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет н |
| плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у |
| ли му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун |
| ођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, |
| о обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете |
| и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа |
| је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви к |
| ала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. |
| ј исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам |
| ате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, с |
| ако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весе |
| ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје гос |
| фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p ren |
| врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, на де |
| а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други пет |
| , ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, госп |
| <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p |
| ет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је |
| _Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода пре |
| апред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошав |
| о да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичко |
| чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли је |
| ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђ |
| ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово наки |
| да на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово ј |
| н, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, |
| је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не |
| тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« |
| у непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао ка |
| читељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанк |
| дној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и ста |
| е Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по |
| S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га ј |
| жњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обич |
| да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мења |
| и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) за |
| им селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада сед |
| овати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и један |
| чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне |
| илоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раде |
| атио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим |
| да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). |
| ња и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико |
| е записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу |
| да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут |
| , била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио. |
| јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, |
| ли ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упо |
| би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, вели |
| се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, |
| писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику |
| незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ |
| војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити |
| овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. < |
| лакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима пр |
| ="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада |
| чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви м |
| него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој п |
| ам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Ср |
| о сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо н |
| н помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно б |
| Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове |
| им да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и сла |
| ечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. |
| алостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једн |
| иставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероиспов |
| та (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Свет |
| </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend |
| } Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљев |
| о је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> |
| .{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а |
| ка на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађај |
| просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид |
| ако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живе |
| жност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то ј |
| <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном |
| о би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на за |
| е: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће |
| д куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst |
| бес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у се |
| авна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева |
| одиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! |
| то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било до |
| мо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> |
| олуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте |
| , као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst" |
| љи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај |
| кнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да |
| и: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски |
| вљајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу |
| е јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па |
| ле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! |
| {S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head meTy |
| славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год |
| к Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у |
| укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на |
| сти! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по |
| rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћут |
| т треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ |
| вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да |
| одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« и |
| , на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> |
| аслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч |
| грабио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, да |
| rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервег |
| хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко |
| а је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бриј |
| седник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па |
| ка!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за |
| ође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и |
| ајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугач |
| нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као |
| скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у ст |
| ет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend=" |
| о решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ |
| ле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрч |
| : кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst" |
| к шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама |
| нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, п |
| аш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и в |
| напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црн |
| ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на |
| е могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут дого |
| се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Teks |
| ко пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па |
| па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, јед |
| И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам |
| к штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, к |
| крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst" |
| д своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи |
| сподине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако |
| спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у |
| nd="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било вес |
| и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да има |
| порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раден |
| дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и о |
| нако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што ка |
| о сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до сп |
| — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна ка |
| ovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер |
| с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, ве |
| « вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да |
| ебе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измота |
| таде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Te |
| о је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева јед |
| овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, |
| на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације девет |
| гове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту |
| стао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је |
| ве. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свег |
| ући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и ч |
| д, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </ |
| редите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међ |
| Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворм |
| аском Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни п |
| толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви |
| егенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ј |
| d="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Te |
| вности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али |
| одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и мо |
| Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се нар |
| и, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми ст |
| он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њ |
| борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом |
| оварају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче к |
| — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} |
| , а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку |
| мо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом« |
| се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да |
| пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета м |
| нара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst" |
| одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Ма |
| марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио ко |
| н-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, госпо |
| е луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати |
| му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства |
| ="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је куп |
| а.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. < |
| <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе |
| а власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш |
| <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, уб |
| > <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи |
| д воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери |
| <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведош |
| <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господи |
| а!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писа |
| </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интерн |
| p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, |
| ј слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се |
| може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милош |
| осподине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! |
| а, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађан |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да н |
| емља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што |
| p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се спор |
| та друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мрт |
| kst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старо |
| ир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — пла |
| да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— |
| ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта зна |
| Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дув |
| </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend |
| мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете |
| > <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама н |
| д знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ј |
| и, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то |
| <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да м |
| } Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. парагра |
| да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— |
| ј на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бур |
| мо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко. |
| "Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Ср |
| <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, п |
| је ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче |
| шу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам. |
| rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селс |
| и се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S |
| "Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си т |
| nd="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један под |
| аписаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p |
| p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нуд |
| ="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. нове |
| већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном |
| <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му с |
| из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се нал |
| сије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рође |
| nd="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Teks |
| ’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, |
| S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је б |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледа |
| — Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Ам |
| да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја ш |
| уне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« |
| — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш си |
| тресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, р |
| ошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« |
| , вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »М |
| ну. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ш |
| љ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно по |
| ћу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми с |
| ати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам о |
| еби. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend |
| /p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Teks |
| /p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек м |
| p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је п |
| <p rend="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд к |
| </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа по |
| ерче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спрем |
| ђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </ |
| Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S |
| пет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Е |
| p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и |
| ир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жане |
| мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него напи |
| d="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, |
| ешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{ |
| ој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео |
| писменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од |
| су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је за |
| е место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успостави |
| који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, |
| у што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дј |
| игне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна к |
| е ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде |
| е цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи у |
| поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p |
| i rend="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је |
| а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге |
| </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу п |
| p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека |
| глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, |
| а Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гл |
| rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје |
| и једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чис |
| још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по ли |
| ућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петна |
| p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш с |
| kst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> |
| р-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила по |
| његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји |
| атим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћ |
| како није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео сви |
| на и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве прек |
| другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка |
| и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредн |
| > <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају |
| људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални |
| о истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и до |
| један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst" |
| не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте |
| а, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Ср |
| ле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S |
| в отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше |
| бету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и див |
| Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а ка |
| потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роб |
| е узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих |
| оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Ж |
| учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира нос |
| лек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква |
| олска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а нек |
| лазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста п |
| дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удуби |
| им:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели |
| е?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она |
| врши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад |
| st">— Шта велиш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, ме |
| но на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овд |
| учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо |
| мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо |
| то саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динар |
| и!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни па |
| ека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека |
| војим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га |
| шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p |
| е и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су |
| иде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек |
| е да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst" |
| ’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љу |
| протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зло |
| сетпетогодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова |
| — Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грб |
| епши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гла |
| ља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шарени |
| финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора је расп |
| имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма ве |
| ивши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са ј |
| е се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не наз |
| киде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Дост |
| Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предло |
| Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и м |
| на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића |
| то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни |
| ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Не |
| ши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светисл |
| и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружно |
| езу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, |
| келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, ве |
| ац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и |
| ке главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових брков |
| то се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst |
| е, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бр |
| и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима сво |
| већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда ко |
| солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Напо |
| ћи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши р |
| од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих |
| али, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта госпо |
| те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst"> |
| ир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живе |
| колачима. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекула |
| живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше к |
| ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш зг |
| едавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их м |
| ди (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А |
| а зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Мо |
| аваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Пи |
| д чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и ју |
| шета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{ |
| ани, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он |
| е је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата с |
| есеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дар |
| осито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контроли |
| је.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, см |
| ого раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и |
| есту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Кова |
| рета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што вес |
| о нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана |
| скрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само |
| многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕСТА </p> <p r |
| нијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је све |
| а једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио ни |
| беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и |
| вао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко др |
| {S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере |
| ели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују |
| рад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год мо |
| у жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по с |
| p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је |
| етовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend= |
| ="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, |
| ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћ |
| end="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из |
| но славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задов |
| дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђе |
| p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна и |
| твовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љ |
| те.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством |
| о служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно |
| ћу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се |
| десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако |
| о, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst |
| ово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам |
| d="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомун |
| ргије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а |
| вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — » |
| ки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако |
| како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамод |
| а скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S |
| , грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије |
| ти у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањан |
| истри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу к |
| и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Офици |
| револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републи |
| <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, и |
| у доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких дес |
| невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смеја |
| је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га са |
| село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупи |
| о је политичка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар |
| етановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса |
| адио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек изм |
| "Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, св |
| ук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти |
| ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога п |
| и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, в |
| о у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и |
| ">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је п |
| слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао |
| речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, т |
| Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неко |
| а и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, |
| и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, к |
| ије тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, т |
| потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. |
| река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за н |
| свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике |
| висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не иско |
| ез плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зида |
| амо ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа |
| е десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гиз |
| и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?! |
| у планету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва т |
| елу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, |
| вши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; |
| p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Сре |
| о казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш? |
| еће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже зд |
| p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље |
| е памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S |
| једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Барушти |
| Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> < |
| гао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — » |
| гог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинско |
| згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче пар |
| ко!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, та |
| репка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, н |
| у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="T |
| а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим |
| да тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени |
| а да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре |
| авио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, ка |
| Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новин |
| пет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет |
| исао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, |
| вратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кме |
| молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је |
| ље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој |
| ш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и гене |
| ло, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио наро |
| ма, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј |
| љено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сас |
| ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па |
| је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и по |
| S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана |
| сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из клас |
| Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало |
| ди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и |
| свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морал |
| смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам |
| S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst |
| аше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend= |
| ковима раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме км |
| осле Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни |
| али своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја |
| и дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не в |
| инског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам каж |
| уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф |
| а што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— |
| је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ак |
| не.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодме |
| а, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други |
| још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео |
| квила, памфлета, панегирика, одговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предав |
| војина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, |
| и те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа |
| етен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} |
| еби Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом |
| до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро |
| а кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а зати |
| ве овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних |
| век заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пр |
| следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, |
| данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p |
| ор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно |
| гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље расп |
| дин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде |
| Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе |
| <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па п |
| ар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дал |
| ао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зо |
| рају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку |
| <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услуж |
| ратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у |
| о’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала |
| ке и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{ |
| ође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим к |
| д мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му ка |
| исава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Е |
| ободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије |
| кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чич |
| егова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бав |
| ираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следстве |
| ког раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република |
| ро доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по се |
| домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tek |
| стави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож |
| отребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="T |
| је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају по |
| нако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и |
| олер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст |
| уло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свес |
| ачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прег |
| е назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— М |
| малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у |
| Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако ле |
| ekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Ма |
| d="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектир |
| одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из |
| у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с бе |
| — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Шт |
| ветога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> |
| ски од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: |
| ких права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да |
| <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш в |
| срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p ren |
| гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампал |
| S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, |
| они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се и |
| ас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна |
| о и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом сел |
| запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што г |
| знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, |
| ао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је С |
| адесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта |
| е, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срет |
| еститање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! |
| а’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, остав |
| сс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да |
| о ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кован |
| зн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам т |
| ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели че |
| овек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан |
| виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пр |
| а.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати д |
| вао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. |
| .{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у о |
| Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспеш |
| а!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступа |
| ло да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и при |
| а декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све |
| даље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред меха |
| е сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу ве |
| ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај |
| српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих. |
| > <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости пр |
| секе, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај ме |
| му, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село п |
| па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, |
| p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чу |
| те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — |
| ла и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро! |
| као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тур |
| тов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да јед |
| op_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовоља |
| да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а о |
| ћам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, к |
| ти одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он пр |
| х забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим г |
| и за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај пет |
| ekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама |
| вет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бури |
| им брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десно |
| страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не з |
| му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћ |
| тне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, мо |
| тпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{ |
| а се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако |
| ању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопа |
| d="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руково |
| једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од |
| t"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно |
| го с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио |
| то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна |
| талац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p rend="T |
| је ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без св |
| то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима |
| i rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове исти |
| па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tek |
| аво га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— |
| , ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђ |
| »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се |
| шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} |
| иде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или |
| азак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али |
| ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend |
| а идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S |
| очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну |
| интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Te |
| дњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да |
| о је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека заг |
| е лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни |
| јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, |
| нали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти |
| леда положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на |
| p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко к |
| е бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога тв |
| зражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице |
| ни!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та с |
| Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> |
| бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама није |
| ! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу |
| , без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задо |
| Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видит |
| , а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, п |
| вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пу |
| говор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ип |
| е ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend=" |
| .{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав |
| ља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) |
| панци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то |
| да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочи |
| а да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у во |
| Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, п |
| лише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да |
| видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ћ |
| препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на |
| ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служи |
| била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, |
| идиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, |
| к где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а |
| ољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сеља |
| свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па |
| ану да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, |
| аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Ср |
| амо ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p ren |
| косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst |
| се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и та |
| </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем ј |
| дњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добр |
| S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине њего |
| видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки |
| терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупи |
| познамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да |
| ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцн |
| обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још с |
| срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, бил |
| ело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнт |
| гледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића |
| кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а с |
| nd="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти м |
| С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Teks |
| еша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па с |
| </p> <p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање |
| на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што |
| kst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> |
| лава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, п |
| обивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које ј |
| предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд |
| ка да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} |
| /p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> |
| оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у свој |
| } Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима и |
| од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражав |
| мо назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељ |
| стоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, ј |
| и две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и м |
| а је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она |
| анице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! < |
| у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не |
| учити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{ |
| је џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst |
| уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« с |
| те, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бе |
| где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, |
| p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
| уги рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи |
| а, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко угово |
| драде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се! |
| ве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi |
| е него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђе |
| а-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гос |
| Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па |
| ади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним |
| петља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и |
| род!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога прот |
| е изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОСЛЕДЊА </p> <p |
| ме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две по |
| жни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта |
| ка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке до |
| икне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукам |
| пет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и доби |
| рђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде |
| p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tek |
| грању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви |
| »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па |
| о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада с |
| бух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћат |
| цу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још је |
| нгијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао |
| да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живели! — про |
| Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — |
| d="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, |
| очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шал |
| та виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе |
| алем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, др |
| пође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на се |
| } Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није |
| ађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроиз |
| ера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су м |
| а ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује рук |
| не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си им |
| арод их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{ |
| <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p |
| трашно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су |
| ио свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помал |
| Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst" |
| ве«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се чест |
| а готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује |
| д нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни |
| за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу. |
| њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек вид |
| и. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла |
| и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац |
| ма не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, изв |
| познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији сам |
| op_slovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »сло |
| , а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немил |
| умим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— |
| а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијато |
| народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окив |
| гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> |
| и насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p |
| то, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово ме |
| нам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Лу |
| Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, |
| ку.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело |
| , не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А са |
| ин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила |
| ад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на к |
| постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити |
| мо наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« в |
| ражају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело |
| обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти две |
| ти.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на к |
| ђају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се |
| талио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још д |
| и је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tek |
| адо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас |
| к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти С |
| зданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p ren |
| уд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка |
| увена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, |
| S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слу |
| а беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </ |
| во довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— |
| се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају |
| шала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, |
| лоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — |
| рство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су т |
| тави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst |
| ашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му г |
| рости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио |
| и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би |
| ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљн |
| ето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћи |
| тан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’. |
| н па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend= |
| вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без а |
| добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти |
| S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p |
| фос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај дру |
| то, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— |
| ата како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> |
| господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми шт |
| влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако ни |
| погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други |
| и, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство |
| } Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње о |
| није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали свој |
| ослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — |
| Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p |
| а таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{ |
| га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не д |
| } Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| , сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур |
| ће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу |
| задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Teks |
| ав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга |
| ај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитари |
| јим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> |
| варају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ |
| власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, пре |
| ба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по д |
| >— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p |
| као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријањ |
| сподин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </ |
| его људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи пошту |
| пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом с |
| се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ |
| род је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, вл |
| на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p |
| е Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и у |
| насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. |
| — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, е |
| и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи |
| орђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из дв |
| S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом |
| а тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. |
| ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако |
| оље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војс |
| вно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села< |
| а отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он |
| екакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Ј |
| Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику |
| га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са цр |
| е и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ћ |
| ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Так |
| Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} О |
| лаве тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични |
| и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| рају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се |
| ију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Teks |
| и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадг |
| ксим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} |
| ене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p re |
| зе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, |
| е хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао |
| му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> < |
| st">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— А |
| т.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се |
| из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тог |
| и дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари пе |
| а узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико н |
| д, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут |
| вео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И сам |
| поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— |
| живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прек |
| Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Та |
| носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одгов |
| нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чит |
| у, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они о |
| , трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </ |
| таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних |
| d="Tekst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
| хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио |
| н говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах« |
| вићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бур |
| шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах ук |
| нога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му |
| p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њ |
| дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: |
| ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, |
| има тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Teks |
| д ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелст |
| , та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И он |
| почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и п |
| о пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђ |
| правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. |
| е ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пру |
| пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није вероват |
| Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p |
| рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почасти |
| је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p r |
| благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су он |
| , Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ћ |
| ekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћа |
| а је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и |
| у као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то |
| квице које ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} |
| републиканска револуција коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на челу привреме |
| е четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Ми |
| је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину. |
| «, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужири |
| S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги чита |
| тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво |
| а растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође |
| оста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па |
| главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три ро |
| је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био |
| тити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних ж |
| и онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервисти! |
| А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и бац |
| !{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p r |
| рни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и б |
| нови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапку |
| ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађан |
| унило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је |
| равно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, |
| ле му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег |
| к имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мај |
| сан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по |
| — Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p r |
| само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, |
| лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изра |
| вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавешта |
| де напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расп |
| шки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто |
| /p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им |
| љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је |
| d="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend |
| ава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствуј |
| ле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: леп |
| е вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ј |
| чи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, ал |
| ити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао ј |
| руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читао |
| е дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник с |
| зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у ци |
| аја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отић |
| а, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао |
| а наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу ке |
| једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и |
| st">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Teks |
| а поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме |
| ио пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушањ |
| што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend="Te |
| ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад ни |
| рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како |
| етре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубам |
| дат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: |
| {S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, ст |
| са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и и |
| џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти |
| ам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко панд |
| ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— К |
| рије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Х |
| rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабал |
| о, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накр |
| га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: |
| и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер |
| } Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, вел |
| ног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је косн |
| е!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад п |
| ама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} О |
| лачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из р |
| се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам |
| а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља т |
| — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">У |
| и одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да м |
| опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад с |
| омисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S |
| разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, |
| S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис |
| end="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред |
| га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад |
| и се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко н |
| ме носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, з |
| е изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли ( |
| редника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или |
| сада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дан |
| није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, |
| ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж |
| ?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови |
| тијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не рас |
| урлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од р |
| у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне свети |
| а каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао в |
| Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и |
| ужина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра |
| грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из |
| ресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{ |
| зао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, шт |
| оје ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend= |
| је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господи |
| end="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend= |
| често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспора |
| ир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је |
| рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене располож |
| из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш |
| причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покаже |
| занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље |
| су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалн |
| пио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало р |
| ="Tekst"> <hi rend="italic">Бирам зраке врелог сунца —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
| алисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Te |
| као на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог |
| у за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегаз |
| end="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашу |
| а Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очеви |
| рава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, |
| авала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из ј |
| акле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да ид |
| неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме та |
| Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и мн |
| морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а |
| t">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник д |
| nd="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава |
| rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на с |
| шта!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама с |
| о платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог ка |
| јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све нов |
| па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику См |
| rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али |
| угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и к |
| се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после с |
| ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За к |
| rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и |
| правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Др |
| kst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем |
| ="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p r |
| е најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И |
| е чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с каф |
| се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контр |
| оје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} |
| што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Te |
| лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да с |
| ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здрављ |
| кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о опш |
| ако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних к |
| а беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и д |
| ашула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати |
| наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још |
| вакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; |
| к његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало |
| {S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши ме |
| војака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али |
| пски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у да |
| око! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир- |
| томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p |
| петки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не о |
| има.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних љ |
| је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним |
| а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир |
| цепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све рас |
| се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр |
| d="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама |
| елу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим прек |
| ине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторн |
| ферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Рукова |
| а тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! |
| суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А |
| ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше г |
| цу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се |
| е Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да |
| очита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па |
| слиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— |
| орио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изра |
| о страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с |
| дан је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан чове |
| ну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно вид |
| тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газд |
| д добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао стол |
| ко конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад |
| >А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ло |
| p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="T |
| Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> < |
| ирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па |
| ко да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, |
| време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо |
| ултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S |
| .. некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и М |
| ">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет та |
| да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска |
| у, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да м |
| ф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: |
| Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S |
| нако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегл |
| еријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то |
| им врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке уд |
| сно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај да |
| p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође в |
| кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе |
| , даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а км |
| ђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу. |
| а њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се ста |
| ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш |
| ако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ће |
| Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јо |
| устане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Te |
| атити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у не |
| rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једн |
| ао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у |
| а старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је |
| нирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, п |
| по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу |
| де, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— С |
| а раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефил |
| заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочи |
| вај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао д |
| че и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благо |
| бољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Ми |
| одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а |
| } Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз |
| са из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета |
| сподин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је нам |
| са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказ |
| </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај дру |
| а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем уби |
| е и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титули |
| атацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте) |
| собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и |
| оје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевр |
| прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst |
| , или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што |
| логија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао ка |
| /p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не б |
| у за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p |
| е у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Te |
| же воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце |
| мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Пру |
| који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst"> |
| ао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и д |
| тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није ра |
| о кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевр |
| ељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас је |
| нате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p r |
| мак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} З |
| за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} Т |
| слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Срби |
| и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиж |
| ва што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, т |
| га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи |
| га ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што |
| редбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису |
| напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад раз |
| ко се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у с |
| претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, |
| ло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја. |
| е поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробуд |
| колу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га пре |
| збријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, » |
| ијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужуј |
| је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пр |
| а греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, |
| на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише по |
| р најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А за |
| о сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио. |
| има седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мал |
| полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, |
| на.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беш |
| инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш |
| овек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="T |
| личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенб |
| , и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна |
| ге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антериј |
| .{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: ода |
| — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да |
| >— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види |
| р тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му пр |
| ку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, |
| ну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне |
| , а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није |
| држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћи |
| едставника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у кој |
| > <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. |
| о нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен |
| чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p re |
| уре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, |
| дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух до |
| а, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа |
| је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљути |
| S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора |
| хвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, |
| је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све |
| ао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истин |
| у записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову га |
| е, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао. |
| аш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Јо |
| н му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И |
| } И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то т |
| ручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, |
| ">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се је |
| су као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с |
| о.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против |
| ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човек |
| ичу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је угр |
| гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се в |
| што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако зн |
| nd="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> |
| — Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> |
| шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, чи |
| а не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те |
| па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па п |
| да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче |
| и се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; н |
| и.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове припове |
| могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три |
| >А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче |
| nd="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — ве |
| , тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти в |
| људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме |
| га другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба? |
| есовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зл |
| е убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад |
| лао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе |
| t"> <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
| заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема |
| али грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон П |
| Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио ли |
| а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас |
| видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се чо |
| на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раниј |
| и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p r |
| је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донес |
| и шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једно |
| и) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече минист |
| е, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би м |
| а један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах |
| се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{ |
| би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p re |
| е на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst"> |
| kst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, |
| а тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време |
| . </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> |
| Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из |
| могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила |
| end="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како |
| е навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Так |
| сило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на свој |
| нио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; од |
| ва, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела |
| за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли наср |
| Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, у |
| само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} |
| банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво на |
| !{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За жени |
| умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у пам |
| и да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на |
| који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири |
| управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, |
| и.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, је |
| а његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па |
| т и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — в |
| уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли |
| {S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S |
| чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разл |
| Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ниш |
| сет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти |
| нас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу г |
| синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико ча |
| Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да п |
| уже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— |
| ситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и д |
| е, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tek |
| рђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнер |
| , а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи д |
| сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде ф |
| ћ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! < |
| d="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; |
| е.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је С |
| да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоћ |
| } Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задов |
| о име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугм |
| Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Teks |
| о да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче г |
| писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p |
| нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздра |
| уде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tek |
| понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p |
| ераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend= |
| говори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на |
| де се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту брад |
| одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње ве |
| >— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend="Tekst">— М |
| Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend= |
| ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зо |
| ама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже |
| ити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре з |
| и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је |
| о да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш о |
| p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех |
| отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћи |
| а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен |
| е ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких |
| ка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га она |
| .{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је |
| је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и к |
| , сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим маш |
| <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена мини |
| утило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и |
| седник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, го |
| га учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Teks |
| и га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с км |
| ета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампај |
| nd="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стража |
| сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија |
| ку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко |
| .{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао |
| зе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Te |
| у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио од |
| и да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би |
| дитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима |
| је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и д |
| и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и м |
| личанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p r |
| и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, ч |
| , подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други |
| ридобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му |
| ндура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и |
| с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољс |
| тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго |
| дрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, у |
| таве на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама ко |
| задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попре |
| опис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се |
| момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и прат |
| чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазач |
| } Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро |
| знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не |
| ичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је б |
| марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} |
| ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни |
| {S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот о |
| ј кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га |
| му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, |
| љаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да |
| гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Te |
| вима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен |
| сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љуб |
| а задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да х |
| Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Ср |
| надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срет |
| хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угоји |
| } Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује |
| нога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну ло |
| е, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за час |
| гице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p |
| тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> < |
| е, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој |
| и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
| нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те |
| ровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задов |
| мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он ј |
| о очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто |
| агоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, с |
| макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад ј |
| А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за кој |
| е добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« к |
| дну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разум |
| задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би о |
| рата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад |
| нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а пр |
| више. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ |
| st">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо. |
| t">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје руж |
| >— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Са |
| kst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради т |
| ао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— |
| а коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу |
| Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него |
| о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Зна |
| о!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута п |
| ркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и |
| ао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а ов |
| но, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзел |
| век, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам ниј |
| еле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким но |
| <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="T |
| сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му с |
| јег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на |
| може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господин |
| кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђор |
| не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ћ |
| } А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафе |
| , били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није ш |
| читост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си |
| p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend= |
| маћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за |
| о гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још ц |
| лу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеи |
| мишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци |
| уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стр |
| а измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито |
| није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је г |
| ели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Ужива |
| па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Ми |
| газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као ч |
| играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} |
| , на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи |
| газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-дв |
| Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дукат |
| спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких ди |
| газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да с |
| попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили мног |
| она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онак |
| ><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу. |
| добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и |
| друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из п |
| о, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видес |
| ава би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи |
| казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} |
| и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га ј |
| скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p re |
| ову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и ка |
| ад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био д |
| , па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p re |
| а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кре |
| ђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах бат |
| оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} |
| навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваз |
| p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ ј |
| пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ниш |
| , не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нан |
| ље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} |
| вај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за |
| на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непр |
| </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst |
| не) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима |
| мачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хв |
| р-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није |
| бавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови зем |
| ="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, о |
| ђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно з |
| механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нар |
| Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Испол |
| у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јор |
| Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p re |
| облигације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p |
| енски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда |
| — Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend=" |
| , и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује хран |
| е његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу |
| тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Рад |
| »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, о |
| е онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на мног |
| ву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за |
| Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ |
| бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, јо |
| све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И как |
| .{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} |
| нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи |
| форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањ |
| оре споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој фор |
| одора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слабот |
| рочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ћ |
| бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tek |
| па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прош |
| се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна |
| хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па |
| -Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам |
| ад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби покло |
| који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend=" |
| Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти м |
| борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба с |
| придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, |
| аву свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јак |
| , и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Во |
| боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафан |
| руги један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потпи |
| е њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хо |
| та!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на |
| ао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се поне |
| а је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону ст |
| број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: |
| ај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још |
| . </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз со |
| кајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и |
| који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна зем |
| посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један |
| > <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и |
| nd="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} |
| одио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју |
| како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А д |
| , знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у |
| но било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао и |
| је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Г |
| !).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао |
| ; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — ви |
| умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанп |
| кашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изг |
| новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улиц |
| сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tek |
| а, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракиј |
| ам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једин |
| иров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарл |
| ј петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полет |
| данпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим |
| д »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју |
| у и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис гд |
| о Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или он |
| кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p ren |
| ци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бав |
| чи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан п |
| ужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку с |
| {S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« |
| ">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни п |
| оше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Te |
| "Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на |
| видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се |
| из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за непо |
| е под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за |
| ошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна пра |
| и уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним уде |
| ундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним |
| ке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), р |
| ј механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p rend= |
| го боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узи |
| киде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учит |
| ука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим |
| риво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво |
| Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне ед |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши |
| кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде г |
| н’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао! |
| дина не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пер |
| потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер т |
| е и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није |
| ге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то в |
| е.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачка |
| rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и с |
| кову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутал |
| им, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је ув |
| где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд |
| акве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином израз |
| бличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима |
| ане.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за |
| ир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend="Te |
| разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере |
| ви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобра |
| е седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један и |
| ажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут од |
| променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој |
| аду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузета |
| и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао. |
| } Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отиша |
| Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под |
| је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, ко |
| обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска при |
| ути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — |
| код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} |
| адисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате |
| што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита |
| а да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S |
| адесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој |
| ћеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нам |
| ву где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен ф |
| кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир |
| јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата |
| че ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве полити |
| је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли до |
| дборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: три |
| бра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend= |
| х за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних |
| уд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" |
| а сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У к |
| ла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У ко |
| тина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У о |
| ир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њо |
| ошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из к |
| по и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У кој |
| човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из к |
| брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Он |
| а и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> |
| е близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" |
| у Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic |
| , Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која |
| , него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> |
| српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОСЛЕДЊА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">К |
| сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
| ћати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> |
| ="Tekst">ПРИПОВЕТКА</p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из ко |
| о потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао |
| и се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави |
| ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. |
| шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако |
| ушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женс |
| ју, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, |
| ">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{ |
| . </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћи |
| е: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било не |
| ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су |
| ала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба |
| "Drop_slovo_Char">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, два |
| о, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА О |
| ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљењ |
| и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролам |
| st">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опши |
| hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ниш |
| очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па оп |
| сти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче пит |
| гледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на |
| , мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му |
| ="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскоп |
| ећ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst">< |
| ло после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r |
| ">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ни |
| /p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор |
| Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је |
| end="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у к |
| ехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику |
| погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између нор |
| запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и |
| дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам с |
| дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом д |
| и које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p re |
| S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата |
| >— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И |
| оворити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавн |
| тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико речи; те |
| ију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и ста |
| S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша |
| механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газд |
| а, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у с |
| како...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило б |
| он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако пр |
| »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да пот |
| ди телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу та |
| димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као на |
| иповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, вл |
| И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цин |
| бица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метн |
| .{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило ш |
| дног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га ј |
| му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотера |
| још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно св |
| к испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са |
| да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срет |
| па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tek |
| ти по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> |
| едне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећ |
| ала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он м |
| } Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близ |
| о се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу соб |
| .{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир |
| им машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ра |
| го иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше |
| пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и |
| у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Офици |
| итатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те з |
| ком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S |
| S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из |
| ељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала т |
| кове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици |
| досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а бата |
| , кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; такво |
| неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из |
| ас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног |
| t">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна |
| и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина бож |
| на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на дру |
| р знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tek |
| Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{ |
| ако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све |
| Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како н |
| уну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихо |
| {S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Пис |
| бацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« ј |
| л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она |
| тнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају |
| често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst">»<hi |
| видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалек |
| да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилд |
| је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски |
| ости учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Te |
| петанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, |
| рети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, та |
| ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst"> |
| да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша |
| мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим с |
| , то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак |
| слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бо |
| , па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право ј |
| Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сје |
| ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи з |
| тво свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И |
| кером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послу |
| е да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим |
| ством — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе ви |
| Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да |
| ? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, г |
| пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бо |
| знајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају |
| а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни с |
| испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама та |
| пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело |
| понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и н |
| ље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, |
| шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли прили |
| ријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини би |
| ац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чи |
| у мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту |
| као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко м |
| ишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, |
| и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S |
| м... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спас |
| а гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Ср |
| кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету о |
| у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна к |
| Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица кој |
| замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Три |
| се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А о |
| механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst"> |
| сују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да с |
| ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани зас |
| нска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} |
| исао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако |
| адна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, дос |
| ставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, |
| !{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ |
| у’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p ren |
| ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове посл |
| ју, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда |
| еко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га глед |
| ањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је |
| а га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по вод |
| !{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме |
| редседника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће |
| ој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и о |
| шло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њез |
| да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне с |
| у послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и |
| тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна |
| и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Ми |
| пће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један у |
| џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој |
| вољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све |
| се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу |
| у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог |
| ело је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, |
| »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила њего |
| он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право |
| м једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умире |
| оручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је |
| и табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишл |
| у, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна |
| и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се ро |
| </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији |
| редњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати. |
| противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и разме |
| други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без зб |
| нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! < |
| све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује |
| p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трп |
| допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима свој |
| из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет т |
| гаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе уж |
| ај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре » |
| ез мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти са |
| им печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пи |
| ка леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па |
| донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, |
| што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у н |
| се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га |
| евку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј |
| ла, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика шт |
| Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим обе |
| ставити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио с |
| ; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend=" |
| ерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један ва |
| не за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако |
| а погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, |
| ешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од с |
| и по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не гов |
| рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли м |
| а шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и поз |
| не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ћ |
| ри у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу |
| тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто ми |
| седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} |
| беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је |
| ати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тог |
| ли што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као |
| end="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није |
| е несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили ш |
| одивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се свак |
| <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они с |
| послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело у |
| тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, |
| о с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био |
| вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне ко |
| њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунак |
| ак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет |
| : »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад |
| еселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се |
| d="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог |
| ако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с муз |
| чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је би |
| другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и |
| рђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, |
| о пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Б |
| аксо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p ren |
| оме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те |
| Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један к |
| за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, |
| играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А бић |
| ош сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако уми |
| иса их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи |
| а нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са д |
| ом, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тиј |
| а је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« п |
| итија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не |
| пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен ув |
| ича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели |
| осејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премерав |
| о што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али ка |
| бар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па пот |
| е кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Teks |
| оље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговин |
| ">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио с |
| Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а сл |
| је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и форм |
| арис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију има |
| раде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како |
| н замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </ |
| бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и |
| било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, |
| не цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља |
| ан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свог |
| еких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с |
| атио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће |
| аписник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђо |
| н одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој дав |
| идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабра |
| зио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео С |
| подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се |
| ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и че |
| је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је |
| су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет |
| лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су раз |
| прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{ |
| едан допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од |
| е но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то! |
| све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне |
| Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је б |
| ко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — |
| чај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један ин |
| не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пал |
| > <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се гомила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађа |
| </p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозво |
| сно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! |
| </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја го |
| <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути м |
| да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Т |
| ="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — |
| истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као веч |
| е почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тра |
| редила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је г |
| Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председ |
| е скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са нов |
| иријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па вел |
| пи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, |
| } А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с |
| ст и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то |
| авести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и преме |
| ти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку |
| иференције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то н |
| уо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све он |
| ој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како |
| ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да |
| испутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу |
| > <hi rend="italic">Тад јој рече Ристос Господ:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ај |
| ло ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и |
| лика« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па от |
| Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— А |
| е!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир |
| у о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао ка |
| ст сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два нач |
| бета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљив |
| и апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па |
| еснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу |
| му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да |
| та задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нем |
| ште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу |
| овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} П |
| у отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос јед |
| прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја с |
| апетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Te |
| ело! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чата |
| } Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Т |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слу |
| <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{ |
| ољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тих |
| не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошље |
| и ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у |
| </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па та |
| џо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, н |
| што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше ка |
| крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не м |
| nd="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сул |
| st">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита ј |
| , гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p |
| подине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар чов |
| вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« и |
| издатак неће признати контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то го |
| скурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Te |
| ш боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио |
| на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а |
| се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурк |
| у се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама шт |
| } Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљи |
| питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ј |
| кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се |
| седник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> |
| г, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Таш |
| механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се три питања.{S |
| есном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst" |
| т динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате |
| вој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Мор |
| и човека. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| те тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и |
| лус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кутија, господине! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да |
| Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује с |
| о. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече М |
| а те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst |
| ="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се |
| од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S |
| ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, га |
| ав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много с |
| >— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у |
| ретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од |
| овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Три |
| rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме |
| кса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо ов |
| ekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, |
| тражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заув |
| време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пус |
| <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар г |
| <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што |
| p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи |
| "Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас би |
| азда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће |
| , куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="Tekst">— |
| а одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту |
| у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Дакле ниси? </p> <p r |
| књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како |
| лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета |
| н?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лаж |
| е јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си кр |
| p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он р |
| ekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим |
| цима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман |
| ажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — |
| т до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добр |
| kst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја вла |
| нства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад г |
| ика (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника ниј |
| Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисл |
| левета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све |
| дан дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација |
| ekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — ве |
| и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и о |
| још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па |
| розно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и га |
| ио крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпати |
| све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штиф |
| је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пуст |
| га ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позо |
| е и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одла |
| и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а |
| ез њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако |
| да посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али |
| на, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужнос |
| , премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p |
| тходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета |
| е на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било |
| »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два да |
| о бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубив |
| ескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини полити |
| « наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му |
| оштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати |
| кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир- |
| једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у при |
| ласник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа |
| и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао |
| алендара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под свој |
| вори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst"> |
| добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њ |
| еша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети |
| т начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, в |
| еје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst" |
| з рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из њ |
| раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И |
| ју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и |
| ед себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} |
| {S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за |
| о прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро с |
| уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају бе |
| е: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, |
| p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозни |
| Зар није?! </p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод |
| p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p |
| е овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету кој |
| ом поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у |
| И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је |
| епшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели ода |
| p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! |
| и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а св |
| ре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; |
| о јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњев |
| е народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће |
| о оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне об |
| а. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш |
| што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се за |
| одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега це |
| шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један ва |
| богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и |
| а да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p |
| але; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само |
| шће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пу |
| ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="T |
| астао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му с |
| <p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бо |
| nd="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tek |
| зилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат ре |
| чку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи |
| а!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари |
| дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се д |
| ам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрла |
| ански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није |
| епота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да |
| његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила про |
| з кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што |
| римали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали |
| орђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend |
| питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, |
| прдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да |
| упштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, |
| шћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него с |
| ели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео ве |
| од небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођ |
| његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Ср |
| у које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно с |
| вету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, г |
| јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни |
| раније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као и |
| нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Јед |
| кта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" meTypesetHe |
| "Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Грешна душо мејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћи |
| кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} И |
| "Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само з |
| чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то |
| , ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће веч |
| кције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га са |
| ко љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под р |
| већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир- |
| е гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, н |
| ур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> < |
| двикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно |
| >— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајет |
| у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир к |
| nd="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лим |
| луцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и кап |
| рјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Ви |
| S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цит |
| дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — по |
| праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувре |
| рске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа |
| даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких по |
| игну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је н |
| ци, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се |
| то и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је б |
| па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и |
| о и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације |
| S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало |
| а и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће |
| зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти |
| ћ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и прави |
| аде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако |
| слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљив |
| сна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S |
| тима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју |
| ране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли |
| ара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, |
| фаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нар |
| уњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, |
| чним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђак |
| из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И |
| само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их |
| ан грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога свето |
| и мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успе |
| ише од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но |
| течество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели |
| бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, гл |
| кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се |
| кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без |
| спијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија о |
| S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, |
| нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; ј |
| же!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату |
| рини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p |
| велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали |
| То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био |
| ћа ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и |
| свираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви располож |
| ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Мил |
| ашне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељ |
| е напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у миши |
| зовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и |
| о тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три |
| у се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући |
| клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христ |
| век љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасми |
| е време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје |
| м, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Кр |
| је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из С |
| — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — в |
| да гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још г |
| а Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми в |
| вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с |
| кав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а |
| ирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцет |
| рице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћ |
| грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа ко |
| вите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имо |
| м, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послу |
| на моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Te |
| а у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па д |
| у!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Та |
| ">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — |
| себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац |
| !).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако |
| <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Te |
| , беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> < |
| а — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ С |
| Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу кој |
| рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мир |
| ваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Од |
| светљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великог |
| } Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и нема |
| уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, |
| подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја |
| на, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани |
| </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вел |
| А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта |
| већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али н |
| на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је |
| ревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувал |
| авали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос бу |
| рпском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, в |
| околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше к |
| « сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику мук |
| екаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле |
| во новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже |
| ишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је |
| ју.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе дру |
| nd="Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва |
| а, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес |
| једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио |
| стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана |
| требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали је |
| « изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га ум |
| и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куц |
| јао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога |
| овину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли |
| на неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а к |
| се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и к |
| рајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних год |
| хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више к |
| зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао |
| Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије ј |
| удо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а нар |
| "Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Док |
| рамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p re |
| ари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна |
| оји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барон |
| види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику за |
| че фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше им |
| раграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадес |
| е. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијам |
| то, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни |
| о часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те н |
| то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску« |
| ених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p ren |
| р ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардоват |
| Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се |
| је, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међути |
| фтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из |
| ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и пр |
| ’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Тре |
| . </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе |
| лони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем п |
| . </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а н |
| овинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни |
| оре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно по |
| виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, го |
| и и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у н |
| а кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било рав |
| <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социоло |
| р са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне шт |
| е бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} |
| rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> |
| још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p r |
| ити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати |
| чима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у |
| ац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вал |
| е не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава |
| рају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> |
| рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко м |
| тина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? </p> |
| своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одла |
| S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад ви |
| е л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић |
| а руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето |
| rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацим |
| учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говор |
| своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одма |
| не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај |
| ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) |
| аза Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали мн |
| ани, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо и |
| е л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи |
| м и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа ни |
| верни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године. |
| на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по |
| жасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst |
| p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја ок |
| д га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне |
| руго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> |
| мије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend= |
| опис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужуј |
| ховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </ |
| о ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон |
| ... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто н |
| ви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{ |
| а, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да уради |
| d="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо |
| kst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; ј |
| м тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређ |
| утио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, нара |
| ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пру |
| но, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу |
| дети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И |
| да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају ше |
| ово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна п |
| господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је |
| rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">— |
| дједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би |
| можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође к |
| /p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије |
| столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера саз |
| почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само |
| председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него |
| ише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} |
| лике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то ј |
| ласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку |
| end="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића |
| кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си г |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује и |
| kst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и умо |
| ета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селам |
| ством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, |
| а којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уве |
| гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="T |
| t">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst" |
| ије рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе чести |
| да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затво |
| цу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> |
| вим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p |
| или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) |
| кама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по |
| паде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске |
| књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за мех |
| ако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако н |
| љи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га |
| Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Т |
| завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се |
| ћ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и о |
| спружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с ра |
| идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја |
| одиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје д |
| као је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући та |
| је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води |
| е, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци |
| н ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} |
| аланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као ју |
| ље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ с |
| ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху |
| да, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву |
| азда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да м |
| сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из |
| нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, та |
| ханџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му |
| газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. |
| {S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те |
| к, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не б |
| rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то ј |
| је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху |
| >— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чо |
| е вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је по |
| ’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чуј |
| е!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и |
| аја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим |
| . </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече |
| ега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јам |
| мсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да |
| већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим |
| Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе |
| неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камо |
| rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пуст |
| писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многоб |
| rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А в |
| rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један ке |
| аравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, на |
| азлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он ни |
| а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнае |
| ало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим |
| ло — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tek |
| kst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вуј |
| у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, |
| ниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p ren |
| продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Да |
| и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tek |
| но решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Д |
| да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ев |
| ође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tek |
| вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слу |
| о и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не |
| ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </ |
| што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја са |
| nd="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је |
| н-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја д |
| још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућ |
| ст:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то ј |
| сполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет неш |
| тији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па и |
| амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} |
| о Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове д |
| е да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и п |
| јесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, го |
| реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја |
| е и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиља |
| ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Teks |
| сто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капета |
| лиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао са |
| каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле |
| је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да разм |
| ти иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па д |
| итао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а о |
| к учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> |
| е писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај кап |
| платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="T |
| о у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за пр |
| ди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала |
| ко, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Ме |
| рби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале ве |
| аш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} |
| политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од |
| држао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале |
| вога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гле |
| S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла |
| ко.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме |
| ор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ о |
| ад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, с |
| > <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
| , те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, ка |
| ; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет |
| елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је гл |
| p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада д |
| рупише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p re |
| у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зеват |
| авести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућ |
| рија.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, С |
| ="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том |
| најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"><h |
| ), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и ту |
| епирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, и |
| Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Te |
| се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену има |
| ње лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевнос |
| ас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врт |
| </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој зе |
| ">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на |
| ле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; М |
| еваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја |
| аг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући |
| неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: |
| својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, кој |
| грабио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јев |
| ај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није |
| олску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно мат |
| цето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав ј |
| атности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била |
| ује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу |
| причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљ |
| оја је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и госпо |
| каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се |
| d="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Teks |
| знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам б |
| е може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку |
| ата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би |
| мо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p |
| , господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе пси |
| реба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем м |
| ика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то на |
| {S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пре |
| Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентиру |
| ла, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и јед |
| ећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми јед |
| ом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста |
| лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све н |
| и сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас |
| им пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. < |
| kst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, п |
| нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде. |
| {S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половач |
| атно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да с |
| кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Сре |
| пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко м |
| нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш |
| оје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S |
| фестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог |
| ј слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да |
| S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир |
| еки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који |
| му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; |
| Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би |
| Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо |
| ука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — п |
| г Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет |
| вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсм |
| о један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tek |
| пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп п |
| какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте |
| рхиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је т |
| о да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо т |
| {S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен |
| ако да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Te |
| а се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео |
| о не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend= |
| узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, бат |
| — Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум вла |
| Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запа |
| стаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Раз |
| беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све |
| тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Он |
| а пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке |
| !{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати |
| ораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хте |
| p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, к |
| им се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека |
| — Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим м |
| {S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради ј |
| инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега |
| није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Ц |
| о се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог |
| за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у |
| и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ов |
| рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} |
| им књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог |
| да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да |
| се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет |
| и је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> < |
| пљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Н |
| један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета |
| а удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А |
| ој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе |
| <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни |
| (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — |
| ари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, доб |
| треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; |
| бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу |
| рета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
| молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И св |
| тен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} |
| ара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет |
| е знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> < |
| забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пр |
| е разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилази |
| слиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, |
| мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај. |
| момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S |
| онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} Н |
| алеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису |
| ="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — н |
| але, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА < |
| е, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за по |
| авам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— |
| , што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ни |
| е, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је п |
| ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не |
| и, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само |
| него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек т |
| онеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па |
| кује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">П |
| и ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="T |
| тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се |
| цима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Зад |
| ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Х |
| а слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови бри |
| увства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај |
| своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадн |
| ламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се т |
| {S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом к |
| кога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Н |
| Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Ф |
| Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па |
| разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му |
| <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p re |
| шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесе |
| о за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало |
| е на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ре |
| ћи за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S |
| и случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, |
| уди смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst |
| бац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да |
| S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; |
| >— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — |
| епо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} |
| сподин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’а |
| осподин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет |
| рчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што ј |
| сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{ |
| ло и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног ма |
| нче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Макс |
| еш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радој |
| ник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај С |
| ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут и |
| рио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио |
| о још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{ |
| ста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли |
| с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља пит |
| ађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да |
| rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од пе |
| е да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чи |
| палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждреба |
| а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поно |
| метом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред |
| </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Te |
| и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, |
| по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мут |
| на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S |
| ји се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра стра |
| овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао ду |
| ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> < |
| , али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, |
| оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend= |
| икад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра |
| ј ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, |
| } Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, |
| ето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пу |
| ешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— |
| је воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи прет |
| о; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли |
| то постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро де |
| .{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска п |
| > <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном |
| о што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље ш |
| један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хи |
| еча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се по |
| ве. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти каж |
| опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p |
| по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио |
| {S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у та |
| И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте |
| фос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје до |
| оме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И на |
| rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао |
| иоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођа |
| овјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што |
| иш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: |
| но трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни |
| ретресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно чл |
| не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а не |
| плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, |
| у, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа ид |
| ’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на в |
| , не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели |
| Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украш |
| ично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако г |
| што се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у б |
| што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срет |
| д га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} |
| ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек |
| ">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— |
| сцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодо |
| по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg |
| ачела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— |
| а се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне. |
| Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председниш |
| кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљ |
| есто затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило ув |
| моћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намешт |
| ржи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. < |
| ше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темен |
| авати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; с |
| t">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, |
| Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — |
| шевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до С |
| ио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или |
| ајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе |
| ити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не мож |
| А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки |
| ров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу |
| више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно д |
| и! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумуј |
| ">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до |
| пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута дана |
| а многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира доб |
| </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није |
| та се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} |
| е ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се |
| м, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго од |
| тељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти |
| и му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све |
| јем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре деп |
| nd="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Te |
| га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} |
| "Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> |
| а умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они |
| чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за се |
| уде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већ |
| е си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го пл |
| о?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— М |
| тво, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учи |
| шко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> |
| Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из |
| одине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst"> |
| ели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да |
| <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све |
| ма који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могл |
| грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трп |
| власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило |
| али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком м |
| , у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то |
| одине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> |
| ле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то |
| и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће с |
| ци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Но |
| ред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића. |
| ом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже |
| ти.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као |
| у скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати М |
| аду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и как |
| ечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p re |
| сничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, о |
| м рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше |
| купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антери |
| о изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="T |
| и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па се |
| механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али те |
| аше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> |
| на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је |
| сподин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га |
| о подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се с |
| познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињава |
| примство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> </div |
| ад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место.. |
| сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">С |
| у ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад. |
| а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их ум |
| селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи б |
| , и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! |
| <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најпово |
| о то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, |
| , и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома |
| нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртви |
| ку, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладни |
| натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, |
| , а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима |
| деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архи |
| > <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патрио |
| гао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend |
| е дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао. |
| и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било |
| его као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S |
| но да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је је |
| ајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p ren |
| аре (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме |
| нија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} |
| ћу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљ |
| пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у |
| да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обич |
| и из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне изв |
| шта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend= |
| и изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </ |
| рт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не но |
| рала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ п |
| ољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучн |
| и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија вод |
| ти мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су ку |
| удем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем сауч |
| да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје ми |
| е стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакуј |
| бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна ш |
| да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотл |
| рло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота! |
| »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарно |
| о за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, |
| е под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретен |
| петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па |
| ваног човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио з |
| ислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још С |
| га века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан |
| рио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву таба |
| ехана по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и да |
| много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p |
| дељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p |
| наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допи |
| ована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с |
| љао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после |
| се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима зна |
| и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад |
| } Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствар |
| ески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend=" |
| , — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као м |
| к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми |
| Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да |
| па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, |
| та тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на прим |
| вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види |
| к се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколик |
| рише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно |
| м само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да |
| за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) г |
| воли, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend= |
| па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник каз |
| атељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвници |
| Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. < |
| итељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно п |
| хати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја? |
| st"><hi rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) наме |
| > <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали |
| су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је |
| ом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши т |
| тању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нар |
| аре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се |
| d="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста |
| "Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје мест |
| } Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће |
| да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други |
| у учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђор |
| да кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, |
| де да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавају |
| »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једв |
| ме претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прс |
| удио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је пис |
| мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за |
| део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S |
| овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу п |
| уд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то ба |
| !{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако гов |
| {S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта вел |
| чи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита |
| t">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђ |
| ; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана с |
| им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задруз |
| ајрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је |
| у је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи нек |
| е оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и |
| — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend |
| Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слу |
| и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје је |
| сланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман г |
| Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дозн |
| оме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, |
| да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш |
| рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за ов |
| .{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џан |
| а врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе прид |
| а ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend |
| е!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. |
| nd="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Teks |
| ка.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један до |
| чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније |
| се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из з |
| м.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрст |
| лог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића |
| S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђ |
| дседнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, |
| многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче |
| о.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оно |
| ного штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, |
| е се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — |
| ђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта |
| хане.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насло |
| .{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стад |
| господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира с |
| ле тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на |
| а капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Te |
| тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! |
| ">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још |
| .{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tek |
| дног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем |
| омрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да |
| а држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно |
| рним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли |
| и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир |
| етли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а |
| Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђо |
| увише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да |
| довољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend= |
| о дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа: |
| е даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао н |
| Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки к |
| ету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је |
| век стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из д |
| , »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их |
| господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, п |
| и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst"> |
| н човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се |
| инар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шез |
| едну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотава |
| ла, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, ш |
| мене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио |
| ру ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар |
| p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пр |
| прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га |
| таоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да |
| сле даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и би |
| добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико |
| следњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео |
| оделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и |
| ас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p |
| а тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам пар |
| Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу |
| } Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подесниј |
| Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код |
| и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst" |
| од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се |
| о га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно |
| етстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и |
| kst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану |
| допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога кр |
| ику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно ч |
| душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побо |
| о сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и |
| а ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Про |
| ве на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су кле |
| мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с ко |
| ekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да пл |
| за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и |
| јало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету |
| риповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле |
| и цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом |
| дили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вун |
| те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p re |
| nd="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају |
| сећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова за |
| ао одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и |
| љао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а з |
| ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ |
| еменито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у св |
| d="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако |
| ="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде |
| нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, упра |
| ме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Teks |
| , кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како п |
| рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p |
| еханџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и с |
| ekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта |
| атко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, дон |
| имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски |
| ај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га о |
| а навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту са |
| ло обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је |
| у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га |
| {S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди |
| ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте л |
| иче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана пос |
| </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико |
| а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од |
| : стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке о |
| а Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{ |
| ко удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, |
| а продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха |
| ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су |
| о два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ |
| слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пу |
| да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он |
| ом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назва |
| писмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто |
| леском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе |
| те у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и |
| ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосн |
| увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend |
| S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! |
| е из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или |
| одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По сел |
| . </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разли |
| ава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да |
| онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом |
| пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад с |
| страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав |
| боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Teks |
| сима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га |
| ије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био п |
| , избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци |
| и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend |
| е у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је бесп |
| ? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми |
| {S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год |
| "Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А |
| се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="T |
| ео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се |
| ма; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за |
| ући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p |
| своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас |
| ад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне |
| изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољ |
| нај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бо |
| .{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толик |
| « Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека |
| све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пр |
| ојој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинил |
| ову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и |
| овој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где |
| вој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо леп |
| nd="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах |
| ога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend= |
| му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) |
| еха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само јо |
| .{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспр |
| ио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе бил |
| амо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend= |
| > <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке |
| ља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p re |
| Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад |
| ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб јед |
| итао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога дру |
| ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га |
| Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата проду |
| ekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло |
| засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чис |
| бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst"> |
| смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала о |
| vo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} |
| ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он приј |
| се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом трогло |
| илом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по францу |
| о, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="T |
| док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројев |
| али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправ |
| и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ |
| по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове бо |
| зим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Г |
| у је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови уче |
| једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tek |
| сти, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </ |
| , република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пр |
| чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим |
| мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, п |
| режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Ср |
| олазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p r |
| итеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што |
| да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек |
| ик на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унек |
| неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst" |
| или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем |
| Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за ба |
| ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се на |
| лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити |
| јој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли |
| зда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Ср |
| Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му с |
| рати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, |
| тогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> |
| ом? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па |
| rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који ј |
| море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш к |
| то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — ве |
| ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћут |
| ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар |
| и л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p |
| ити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти |
| е за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречин |
| а да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај чов |
| не?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Макси |
| о и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пр |
| и некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега приј |
| лара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћ |
| ру, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цига |
| ла на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише |
| у дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега |
| ду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом |
| о целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и |
| изор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А |
| енске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), п |
| и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га з |
| једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> |
| међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико д |
| а је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се же |
| p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити. |
| бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко |
| и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах за |
| време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. < |
| исав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земан |
| нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљи |
| е за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и по |
| награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад |
| као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрл |
| S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ћ |
| е била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, |
| гао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на дла |
| се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка |
| адише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p re |
| ело, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, |
| ејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом б |
| оникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба |
| ик је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубац |
| да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код |
| о смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели пон |
| кост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и |
| онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба |
| куланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је бил |
| ројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и |
| овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име |
| ега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} |
| а пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку |
| а је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, |
| скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце ка |
| редседника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и рад |
| хане, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> |
| Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живел |
| атлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских шк |
| о згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А |
| вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој сва |
| ријски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend= |
| чка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допи |
| } Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству г |
| још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не зн |
| је и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви ум |
| неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend= |
| сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S |
| сти ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу п |
| етко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е |
| не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљу |
| ешише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилиј |
| едмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написм |
| столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим |
| овек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend |
| шао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, гос |
| Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, в |
| а њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, |
| шљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? |
| палим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече |
| позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујн |
| тенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, сам |
| ед полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стић |
| га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, т |
| А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочари |
| дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst"> |
| свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« дома |
| ан инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, |
| евету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно |
| >Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борб |
| рис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и |
| сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ј |
| Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— |
| акитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа |
| што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, |
| за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се до |
| па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мо |
| но.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће |
| е, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих допис |
| st">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, |
| ’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу |
| ерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је овај т |
| — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је |
| запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, з |
| обратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејс |
| неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да |
| ољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панег |
| ћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми приг |
| екако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе |
| во носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само од |
| пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и |
| есела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мал |
| сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о с |
| до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Забора |
| е, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада ди |
| И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер о |
| .{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у сли |
| ле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпом |
| rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — |
| Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале во |
| , а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Так |
| а у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне ош |
| Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољ |
| а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и |
| kst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа |
| ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по и |
| јте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, б |
| у и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцел |
| ром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд |
| , кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, |
| по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би св |
| тно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе |
| та — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти |
| rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. |
| погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог у |
| е, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна |
| <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да про |
| дне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и јед |
| о, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, н |
| е човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend |
| ју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали |
| умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устр |
| /p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави |
| оли; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да п |
| ку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су |
| ла ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шесна |
| и други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с км |
| </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ј |
| н поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушт |
| p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним |
| што му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут |
| алу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — |
| ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио |
| ; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tek |
| во ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окре |
| а!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. |
| лот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто |
| ажним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend= |
| и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гут |
| Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ћ |
| kst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срет |
| јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше |
| S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А пр |
| ер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наи |
| ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не |
| кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци мн |
| е оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена |
| та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милиса |
| где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена не |
| о«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... н |
| ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} |
| сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и свак |
| > <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича М |
| довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Да ишибам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа |
| дељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звук |
| о, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Teks |
| а«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески |
| »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по |
| ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели |
| {S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет |
| жем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена т |
| отресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао |
| могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што про |
| и реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свет |
| rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst |
| и чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упал |
| н допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио ј |
| } Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једн |
| ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спа |
| по и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушај |
| е лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да |
| иди где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеж |
| где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му |
| т! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него с |
| у! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депеш |
| ну собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о прилик |
| } А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се л |
| ово! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју брад |
| љења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сре |
| S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, ис |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова |
| не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвери |
| ек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> < |
| а те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и али |
| е већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и |
| то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до нок |
| а зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend=" |
| е окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, бож |
| чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом |
| авославни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} П |
| енском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на који |
| храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, |
| ише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend= |
| е да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не з |
| а стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кр |
| приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дак |
| тишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све р |
| рану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније |
| у ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« |
| ко он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </ |
| и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} |
| ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђо |
| памти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Сре |
| ли негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћиј |
| а просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим |
| ир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по |
| ошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао |
| г нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се ра |
| ко је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend= |
| и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од |
| вести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У |
| лази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешк |
| вне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што |
| у’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у вој |
| г и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је |
| > <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов |
| p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један |
| и писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим |
| "Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси |
| уста, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате |
| ало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идили |
| за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју стран |
| ако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p |
| у на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — |
| Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо б |
| ћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! |
| >— Јесум, јесум! </p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Са |
| — предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend=" |
| есам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Дакле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И |
| прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп |
| да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и иша |
| уковаше се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи |
| цу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су игр |
| све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово |
| сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познај |
| вно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! < |
| ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, |
| епријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} |
| није.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село |
| > <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Ко |
| а из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманет |
| нети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> < |
| већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рође |
| све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше |
| а!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од |
| ро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одат |
| говори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе ра |
| невног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за |
| ђу осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници |
| кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио с |
| абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, |
| S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} |
| лу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебе |
| тлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му с |
| лима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и чита |
| па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, |
| тека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и |
| бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада п |
| двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у гр |
| бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а о |
| лан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких |
| опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. нов |
| »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и |
| ије Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о ф |
| уварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира |
| ежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мисли |
| <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно та |
| писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Л |
| прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, |
| ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, п |
| шну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, |
| с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују |
| да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом се |
| га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна |
| личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави! |
| прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он ос |
| ин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да шт |
| веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам |
| ам« Пурка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} |
| ">Ха, ха, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, је |
| мљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p |
| rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од |
| ачерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна |
| скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у |
| ду, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна? |
| што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је би |
| само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst |
| к је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Te |
| ора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци |
| а! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они ш |
| ине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види д |
| и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</ |
| батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима огл |
| ога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га |
| ic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу С |
| е, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst |
| ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из границ |
| ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их |
| Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Мож |
| , а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на |
| дседника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипа |
| пним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу рад |
| умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан о |
| та је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи ре |
| е гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је |
| ђају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> |
| ло кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пу |
| золуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и |
| и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за |
| кав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свр |
| оци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да |
| овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакци |
| ><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним посло |
| <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или по |
| са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову ма |
| p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на пр |
| адили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га ди |
| о после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе |
| скога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је |
| нуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чу |
| јим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се |
| вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу |
| p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима |
| о, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто |
| <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочи |
| {S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend=" |
| аветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} С |
| о »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од з |
| то одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала п |
| јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца |
| . </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу |
| а виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst" |
| </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр |
| је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је |
| ађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на з |
| ва путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне |
| есто, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако |
| има прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахр |
| о у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића по |
| ју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедиј |
| а свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом стра |
| етан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га |
| о и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је |
| удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и с |
| на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, |
| дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} |
| миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ств |
| што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и зад |
| опису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па с |
| му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зо |
| шу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Поб |
| елику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и шт |
| село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се ч |
| Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један трен |
| kst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дида |
| м случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је свет |
| аписан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда |
| мах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече п |
| у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Си |
| ета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} П |
| тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tek |
| о се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад не |
| ну слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песм |
| прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све |
| р се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и пр |
| ивине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена! |
| нем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане |
| Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву к |
| ило: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било |
| спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брук |
| не!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! < |
| од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчит |
| то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га |
| Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на ов |
| рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао |
| дан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека |
| сан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend=" |
| а механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било |
| га општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом |
| Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се |
| /p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги |
| ли упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже |
| Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што |
| и жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гл |
| , мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три ба |
| руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гост |
| ча с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му |
| удим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од |
| ј дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била |
| раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим |
| да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и ду |
| ир«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, |
| ћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан |
| су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута |
| шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па |
| село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} |
| о стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратњ |
| рез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла |
| у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у |
| олазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој |
| овољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим |
| министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињен |
| читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута чита |
| ојени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, |
| > <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник |
| пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се |
| ">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско со |
| дук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова мест |
| ш неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p re |
| то ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви |
| рдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом |
| им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове |
| је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе о |
| ра Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се |
| страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, нег |
| на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и на |
| .{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан в |
| новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима |
| дском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву теваб |
| би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ак |
| ="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а С |
| ом политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу |
| ekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мис |
| ваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље проти |
| ри.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно |
| ер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, о |
| сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном |
| ју!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватн |
| у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се |
| и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим |
| им радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да г |
| ило — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако пр |
| ати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tek |
| му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме |
| од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо |
| <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пц |
| тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен п |
| деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаест |
| влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми |
| не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдес |
| а у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар ма |
| ни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p r |
| је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачн |
| ештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток |
| но право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој уп |
| е су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> < |
| . </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви до |
| ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} |
| вац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро |
| rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви о |
| ога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Писац |
| , на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и оп |
| јања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} |
| тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну н |
| иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казан |
| онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет уста |
| обро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнај |
| вађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и |
| нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле |
| </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерс |
| ти повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у с |
| овољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{ |
| {S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађан |
| красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као |
| p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече |
| рчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер |
| м црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она |
| елника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није пл |
| </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жу |
| и да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да пра |
| о доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у |
| ekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој |
| сет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много |
| д руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој з |
| ини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p r |
| ријских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — пл |
| p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусур |
| стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> |
| у да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсман |
| Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка м |
| аспитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најм |
| и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима нема |
| емам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени |
| у дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било |
| ужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и |
| бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каж |
| "Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од |
| аду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече |
| е!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри |
| ти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> < |
| </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чује |
| и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> < |
| овољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска рев |
| че читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — |
| r.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p ren |
| ка и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени о |
| коро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И т |
| л динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} |
| ним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она жив |
| ао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочоби |
| доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене циг |
| ин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па п |
| } И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је н |
| а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), |
| е опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш |
| поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и |
| о тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, јо |
| делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег в |
| честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и |
| цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч |
| , — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти |
| ега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница |
| праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој ј |
| главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга |
| сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да б |
| та на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="T |
| сет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис д |
| тева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоциј |
| та идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p |
| у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или ј |
| различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, а |
| и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Мож |
| саву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се с |
| њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда ј |
| веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црни |
| је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти доб |
| а Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му |
| и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одј |
| Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то сам |
| декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомен |
| вом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скро |
| >— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема |
| ао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свр |
| ош две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} |
| укама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или |
| и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе и |
| инари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се лан |
| но копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за |
| га тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила |
| »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица. |
| мвол једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што |
| ју измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div |
| показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{ |
| вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис. |
| а с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, зна |
| кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође |
| у за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту |
| е прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајањ |
| и“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзите |
| управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због н |
| {S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу |
| ио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама |
| м позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend=" |
| чно рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: |
| уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за пре |
| ри годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих дев |
| своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју б |
| ању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише по |
| ник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p ren |
| , Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што |
| лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тог |
| Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово |
| се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вич |
| тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} |
| сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели |
| г.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S |
| пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је зако |
| <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пат |
| лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, чести |
| rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Teks |
| да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да |
| ку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање знача |
| ече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђо |
| ета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет ј |
| d="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем |
| ије могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Teks |
| па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот |
| а џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— |
| часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто би |
| . </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита |
| ла дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња |
| p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. |
| му ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку исп |
| па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. |
| ти.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одб |
| министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — министар пр |
| о поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шп |
| . — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је |
| p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судни |
| на!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Te |
| лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала ј |
| е позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам |
| ају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побрат |
| да зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, |
| S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни кри |
| свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{ |
| ећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst"> |
| . </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром ста |
| за.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће до |
| {S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња |
| аслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће |
| таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикл |
| м удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и |
| ац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бит |
| ица; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гом |
| другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један иск |
| има у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) |
| год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне к |
| и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људ |
| дње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: ка |
| им непријатељима прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархи |
| одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да |
| ђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> |
| <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Би |
| к што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако ј |
| табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, |
| кривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се понос |
| све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Ми |
| амигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје |
| моли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фуста |
| Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила |
| — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја пр |
| , па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благ |
| е ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, |
| и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и |
| добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те |
| постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или с |
| има као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би чес |
| довичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, |
| о како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим пес |
| нале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на св |
| већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, |
| Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одгов |
| Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао |
| одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend=" |
| да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домо |
| а да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао |
| ња о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, |
| удима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst |
| јој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и глед |
| малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки друг |
| ош неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница св |
| ама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим |
| чесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њихово |
| ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> < |
| та насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све |
| дуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају |
| ни што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мрт |
| налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глав |
| самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p |
| м преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је бил |
| аху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, |
| у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — |
| велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, п |
| kst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и ка |
| а да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се С |
| ологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељ |
| setSize="100" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавањ |
| Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst |
| « — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p ren |
| замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово исти |
| му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом |
| о ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’т |
| {S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од члано |
| но дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p ren |
| kst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима з |
| страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разгов |
| глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S |
| — Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend= |
| ошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. |
| _Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштова |
| му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не |
| S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју па |
| ајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово |
| тавили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти |
| а потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије |
| а, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и х |
| ове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, |
| ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опкла |
| леб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не зн |
| >Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и меш |
| мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у |
| а друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престана |
| смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта тр |
| школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још мног |
| ота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал |
| пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} |
| тито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а он |
| за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така |
| терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напо |
| не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече |
| плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> |
| аже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је к |
| ше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и чи |
| ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој |
| у, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="T |
| узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> |
| Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учин |
| — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претек |
| , јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — |
| ла књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре д |
| вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрен |
| Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па |
| о саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — |
| а реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко |
| есет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет деве |
| стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и |
| атио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си са |
| иђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Т |
| рачуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли |
| е да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе |
| ета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У |
| да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи |
| t">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — |
| ="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!! |
| ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по з |
| у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два |
| цима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један |
| реше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, же |
| далеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета п |
| сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седа |
| грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође |
| нуо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Боча |
| {S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да |
| , па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Кр |
| »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p |
| па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шам |
| агрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрем |
| врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања |
| ли ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Ч |
| t">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједн |
| S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни |
| >Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не |
| и пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела |
| јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и његова |
| их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и наг |
| rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашин |
| р је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је |
| S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради ког |
| ли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остав |
| ко уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да |
| њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих |
| на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p |
| се дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— |
| ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, |
| зиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па |
| е из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек мога |
| раћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писм |
| заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S |
| } И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово уш |
| додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је в |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А |
| , обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је |
| даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} |
| } И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да |
| ци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али |
| жала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук ис |
| ако је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва от |
| пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они |
| не.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетљ |
| била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и шт |
| уги! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошл |
| иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света |
| жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за по |
| , горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпу |
| ута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и св |
| х из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и |
| поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нови |
| бе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S |
| зну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво збо |
| аве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока вл |
| о деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јемен |
| твором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триес |
| nd="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио |
| сле и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући с |
| лавније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу |
| казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срет |
| на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — ба |
| га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му |
| казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> < |
| <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, св |
| чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Te |
| о! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Ц |
| а се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у кла |
| ! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} |
| је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p |
| њен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича |
| сеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загреба |
| Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, |
| ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су дос |
| јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна шт |
| ; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од |
| атимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запев |
| Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција |
| браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за јед |
| то га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало |
| као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. < |
| ром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, |
| ош напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однек |
| е!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с т |
| примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема |
| ин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије |
| на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе |
| t">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — |
| d="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бе |
| истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А т |
| kst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села |
| ими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као д |
| садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно |
| се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве |
| Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. |
| а народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног |
| дмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за једа |
| што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је |
| еставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: по |
| ча Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А им |
| т и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на род |
| граду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадес |
| ако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новина |
| а отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жало |
| на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, |
| о. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разреза |
| вља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати и |
| о купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одго |
| у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребн |
| зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му м |
| прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој |
| </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Г |
| а њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и |
| то имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку |
| да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, исп |
| е да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао м |
| rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то |
| лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још пон |
| квим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том |
| а молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и прек |
| е одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А |
| акве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобољ |
| На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошеви |
| о гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је доб |
| о газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту |
| еван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— О |
| па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо поку |
| е није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољ |
| ај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитуј |
| end="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још б |
| се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим |
| Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си |
| кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— |
| е Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, |
| жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на је |
| ах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, а |
| шања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p re |
| rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше з |
| d="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па |
| као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се сас |
| неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ |
| њи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S |
| је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче |
| чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за |
| ју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаок |
| тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио јед |
| Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ћ |
| а намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са |
| с с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не од |
| њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све ј |
| га, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велик |
| end="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим |
| петан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја |
| твари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и |
| то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћи |
| ена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и з |
| би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана у |
| а буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што г |
| е и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tek |
| </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хле |
| </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни слу |
| кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он по |
| та по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да траж |
| господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у |
| есет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђор |
| обода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, |
| Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! < |
| , на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења |
| којаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и п |
| рета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по |
| Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му и |
| од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс сва |
| d="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а |
| до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају |
| јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још |
| клију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем сву |
| и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да |
| е игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; |
| ртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспе |
| покој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних послед |
| у пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима |
| kst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Не |
| те и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је |
| м? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. |
| ekst">Руковаше се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у |
| ="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да |
| } Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те бо |
| , али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, ку |
| дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога м |
| ца особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. |
| смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био да |
| е љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут |
| ису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака |
| ви дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три го |
| А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета кре |
| силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку бра |
| овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало геог |
| догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Брази |
| S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — |
| гане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </ |
| мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. < |
| емљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, |
| свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се |
| лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </p> < |
| овечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом |
| ове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликам |
| ацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе с |
| и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Ам |
| места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> <p rend="Tekst">Његова |
| мет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slov |
| воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и с |
| далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао |
| тичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. |
| јим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Сре |
| латије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и з |
| ј, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: |
| о шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се |
| ва динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђ |
| исника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и |
| о издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта н |
| ета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побрат |
| </p> <p rend="Tekst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} |
| ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p r |
| ш покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено |
| а човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p r |
| ало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш |
| таво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, та |
| прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написа |
| што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви |
| ти, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чуднова |
| кона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо |
| емља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S |
| ekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; |
| , а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кид |
| а отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он нап |
| оћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога |
| S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази ј |
| ако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба |
| , је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst" |
| о, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он с |
| како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да до |
| ше опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да пр |
| .{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S |
| у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Ср |
| му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром |
| а управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови |
| какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи |
| е осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А т |
| мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, јед |
| осади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, |
| ир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шеши |
| да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас |
| S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">И |
| весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене |
| када.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна |
| А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} |
| је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандуров |
| Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! |
| твари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у |
| е се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tek |
| а грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Д |
| смо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још виш |
| лико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича |
| — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« |
| ; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у мо |
| вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели |
| озива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посав |
| де је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Чита |
| д ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око меха |
| ва мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла |
| упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос се |
| опејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не |
| овек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се ка |
| d=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делов |
| из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један о |
| etSize="100" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог из |
| репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник |
| кали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фа |
| у нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо |
| допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, је |
| своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да н |
| гло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни |
| о лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством |
| урцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — твр |
| е га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и м |
| тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и |
| дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="T |
| га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вал |
| је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет год |
| тале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала |
| {S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и |
| бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, ј |
| а наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једа |
| та у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{ |
| есером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst" |
| а кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на |
| ани и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако му |
| и, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и на |
| как и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане! |
| стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима увер |
| изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у на |
| ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Мил |
| а њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је о |
| она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се узд |
| Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, ч |
| а.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председн |
| и за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не д |
| S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се р |
| ти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног ст |
| <p rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ће |
| сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на |
| , али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреш |
| Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добр |
| фански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одла |
| ва, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Ц |
| и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по с |
| end="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима да |
| се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље |
| је па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мал |
| мота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га |
| ио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишља |
| а и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну |
| сеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био |
| е био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату |
| еже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптуж |
| </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи ку |
| за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново |
| а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— |
| артију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џи |
| S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од |
| у тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочи |
| тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се так |
| ељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чич |
| м ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурем |
| од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да к |
| гледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга |
| стину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један м |
| ekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван |
| {S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а о |
| заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p |
| е и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе |
| авао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао |
| тен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst" |
| како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је |
| рета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис |
| орављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Н |
| мет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, |
| Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у сел |
| ли: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратн |
| им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, в |
| тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о |
| и (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчи |
| </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да се |
| заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не |
| ели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Сре |
| о у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозван |
| риставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа н |
| ма и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућам |
| не у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="T |
| домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напо |
| ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и |
| ити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Ванде |
| ше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А о |
| »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одгово |
| кинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади |
| ба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету |
| од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и нај |
| н такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, |
| одине нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти дру |
| ум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не зн |
| , на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спр |
| што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, т |
| м кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="T |
| савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир |
| — Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао |
| из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске |
| јде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмо |
| нем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О м |
| ли може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} |
| до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворика |
| вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу |
| nd="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан ј |
| е да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах |
| rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни ка |
| леда прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увре |
| исаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, |
| то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом предс |
| и крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запит |
| бија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место |
| лопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| апамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">За |
| е шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио |
| ледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и |
| асмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундир |
| а неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је |
| за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и |
| Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} |
| ка Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде |
| иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их |
| затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, |
| ="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска |
| очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој та |
| а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с |
| њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ ње |
| вима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу раки |
| Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета |
| чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, в |
| стим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једн |
| ешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— Т |
| идиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам |
| S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади сва |
| лус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ д |
| p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. |
| јке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише |
| елу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, ч |
| е тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} |
| уштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади |
| ођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном м |
| ао две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова |
| а мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово не |
| о ништа није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах б |
| а ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време |
| Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и с |
| ање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир |
| ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним |
| азговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако по |
| седник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски » |
| речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ћ |
| е се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му |
| и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (г |
| едите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан |
| у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме |
| ао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — ве |
| италац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он |
| ана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки |
| о Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен би |
| одан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, |
| d="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их |
| .{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Викто |
| > <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{ |
| одарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ кој |
| ва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дреме |
| им грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене |
| лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p ren |
| цуски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интер |
| ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; |
| ој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се |
| м-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта |
| Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| и у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника. |
| Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се |
| ти мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. < |
| ога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним пог |
| пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто |
| ад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутр |
| рим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве с |
| стој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псе |
| глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милис |
| ује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_C |
| млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи |
| ском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend |
| Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али |
| е друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао |
| <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у |
| га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољст |
| даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху |
| ији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке но |
| или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отиш |
| </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек једа |
| е, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се |
| за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако |
| илосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_ |
| {S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдо |
| !« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла и |
| рви поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p |
| ши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Реда |
| м цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се ч |
| па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изл |
| оли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наш |
| стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је |
| у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под |
| кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих м |
| »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то |
| и. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким |
| е који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа нег |
| о страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да у |
| аравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсе |
| и шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он |
| им се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p |
| пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се |
| вет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарл |
| отписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, ја |
| ekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихват |
| јама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина |
| исли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога н |
| шта није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација |
| ају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што г |
| пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се т |
| »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забеле |
| власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ни |
| жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше |
| ингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличник |
| е од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у |
| ше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али овак |
| петана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милита |
| kst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} |
| нко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и у |
| био ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевроп |
| је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко |
| d="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tek |
| вио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="T |
| ложио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и сил |
| џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својс |
| оје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, уве |
| он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном |
| ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један прг |
| во, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници |
| је нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко |
| че и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је би |
| је.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst" |
| лисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на располо |
| ави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конве |
| kst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је |
| ци од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="T |
| аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд |
| вропи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »ка |
| кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, п |
| </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже не |
| ота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђо |
| као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу преб |
| шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и |
| ије, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Д |
| једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио |
| је.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! </p> <p r |
| ича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се |
| ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове |
| ститка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитир |
| евенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се |
| а радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњ |
| хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном се |
| ним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више неза |
| авом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не |
| џа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend= |
| богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосал |
| вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако |
| ека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На |
| — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него м |
| орист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан пе |
| ђу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом н |
| о са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, С |
| га, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци ци |
| иса скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореск |
| ша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборав |
| а Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равно |
| заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S |
| том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том |
| том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога слав |
| ekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно |
| , пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одра |
| p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се |
| Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па реч |
| тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погл |
| собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајга |
| да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> < |
| о велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! < |
| су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи |
| ају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем |
| рнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иак |
| дном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели ме |
| е. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног |
| или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти с |
| нљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} |
| орију« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговор |
| те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отим |
| У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несре |
| ст.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег вре |
| ксер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласал |
| сти и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је |
| шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: » |
| чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни |
| и ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте |
| "Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend=" |
| рета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend= |
| ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Ка |
| екне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох |
| . </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то |
| ветлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, |
| да је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара |
| </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква |
| ућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне. |
| е, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, ма |
| учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у шк |
| </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој |
| Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је уз |
| ник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, госпо |
| о видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он пр |
| /p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху т |
| ојничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртв |
| p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не ма |
| ве стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај |
| начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па |
| сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове г |
| земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пу |
| им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> < |
| rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо |
| година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлем |
| /p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, про |
| .{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује. |
| на мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти м |
| сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо |
| рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и ст |
| еко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао виш |
| мац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста |
| славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да пр |
| </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи ода |
| од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је |
| оји је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није |
| едео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, |
| сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} |
| ">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ |
| о, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и т |
| какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p r |
| а седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задово |
| чевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењ |
| бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Па |
| кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико |
| сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Шт |
| ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година д |
| </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер |
| е вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да |
| срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од |
| во новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> |
| end="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у |
| лаве, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: |
| !{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као |
| годно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па |
| мерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је слу |
| рт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића за |
| год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све |
| (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске |
| p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђ |
| </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst"> |
| и Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пр |
| и није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени |
| другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) |
| ини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад |
| ану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака |
| и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели |
| више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук |
| као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, |
| нистар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тра |
| ебати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend=" |
| лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је |
| ваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлиј |
| вар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а моле |
| ан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио М |
| шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, |
| <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елег |
| ик само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њи |
| лао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда и |
| еле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави пр |
| добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво |
| бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервен |
| е плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{ |
| и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели к |
| дна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако |
| хириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{ |
| им перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај |
| о правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да |
| једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравн |
| </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И т |
| ог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, |
| не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не |
| ак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштого |
| орава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, |
| вај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитањ |
| смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend |
| акло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало вр |
| по један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst"> |
| утито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти |
| ђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, |
| 9. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и л |
| kst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, |
| тва трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно рук |
| и, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића |
| ко некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на канцеларијски т |
| ћ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, |
| вета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони кра |
| с, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на |
| у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће |
| украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане |
| ни, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> |
| ог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру |
| стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа |
| та, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двад |
| седниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и изв |
| стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у |
| а није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није |
| : »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОС |
| свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је зах |
| атим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S |
| ао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> |
| ебо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том пр |
| вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем х |
| то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће прев |
| пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном сам |
| ј другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређ |
| ekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајет |
| ју шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде нос |
| е, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, » |
| еше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуш |
| ом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелик |
| st">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да до |
| Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас ч |
| ати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> |
| механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај за |
| каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Т |
| и! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — |
| се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти дана |
| што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у биро |
| тинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Te |
| ао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога нар |
| Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него |
| nd="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? < |
| ако су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уме |
| Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не |
| Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна вл |
| па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава мех |
| на њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за и |
| вао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљ |
| из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, д |
| а то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како шт |
| бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем |
| ве по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> < |
| даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend= |
| а господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос |
| с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> < |
| /p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — |
| /p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давн |
| де сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председ |
| се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, |
| јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — |
| јем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Ву |
| буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, сна |
| је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно с |
| па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли |
| петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, д |
| рла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Ва |
| х чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима р |
| st">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју каф |
| {S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало пр |
| л?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а |
| оје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се |
| не успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би |
| усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — |
| овек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога се |
| о није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђ |
| него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, |
| Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да и |
| и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чуд |
| о је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије. |
| јице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојиц |
| нументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, |
| озове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је сли |
| ли јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Teks |
| асулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена се |
| трљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} |
| једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужн |
| пати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Б |
| сном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, баш |
| знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти д |
| пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, к |
| што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не |
| да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А |
| но петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас |
| руштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи |
| могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви |
| наје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Може |
| нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукоп |
| Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири с |
| занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у |
| н нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал |
| } Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме ниј |
| тору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S |
| е срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: |
| ве. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео ку |
| зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета |
| ају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ру |
| оварају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или |
| подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{ |
| као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука з |
| неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи |
| Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна |
| утило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не остав |
| Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогод |
| ејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи |
| д њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измења |
| видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу св |
| и кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајућ |
| мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада |
| дмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Как |
| ње, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљ |
| села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин о |
| аксо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">И |
| ој прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) |
| ришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. |
| о у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се |
| а чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend=" |
| Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу |
| и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и |
| једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу је |
| ражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље |
| пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао |
| ле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, он |
| ад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не м |
| ета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Пот |
| оварати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p |
| вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он |
| о и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Рист |
| ши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име св |
| ејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, ј |
| има дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и ре |
| куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило шт |
| <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зау |
| rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара |
| две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази |
| раво је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p |
| кше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисле |
| у« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она познат |
| о је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то с |
| му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији |
| и су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишк |
| о.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара сл |
| њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично |
| окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио |
| ч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да |
| , за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште једа |
| епосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и рад |
| друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па |
| ста опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирами |
| S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срет |
| нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радил |
| у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако |
| рвог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раниј |
| ављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришт |
| и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је д |
| ла.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне |
| а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2- |
| у они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S |
| кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама |
| иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико циг |
| појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту |
| последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим с |
| пира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне св |
| сврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и з |
| </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, а |
| ма, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те |
| му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспосл |
| амује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три т |
| ди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се |
| дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Д |
| ше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто би |
| лицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она сва |
| би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против же |
| школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би |
| опис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p rend="Tek |
| етку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Ch |
| а зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час поглед |
| ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се см |
| и се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А |
| азда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину |
| >А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору |
| у браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жа |
| лади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуж |
| беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, п |
| пет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као е |
| ао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и |
| једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врх |
| као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљк |
| лијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте ка |
| и по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше |
| сле сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p rend="Tekst" |
| а), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тра |
| добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантли |
| рета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакуј |
| као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да |
| , где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је у |
| ">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по д |
| што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је |
| окуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће глав |
| ла вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend |
| није успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВ |
| пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а |
| почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђид |
| срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито зас |
| ме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се св |
| рошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и |
| њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на сли |
| јпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">Г |
| одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да |
| а воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, сп |
| ве муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утвр |
| нице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, так |
| ву га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава |
| мању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога гре |
| — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господи |
| ни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} |
| иранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То |
| и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију с |
| ричињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена |
| ша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, зна |
| t">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — бож |
| двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдоним |
| ке да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персонал |
| а ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну |
| куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан |
| ито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па м |
| е помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« |
| газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, к |
| одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписим |
| ким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице |
| дним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напр |
| d="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као |
| иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео |
| r">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радо |
| <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, прича |
| сав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање о |
| богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лифера |
| је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Ка |
| амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног наче |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Дуплом кредом биљежила. —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <h |
| t">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а да |
| рени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропа |
| то мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а |
| одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућ |
| Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend= |
| која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима |
| уча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку |
| а!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, д |
| г рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, п |
| н би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђ |
| Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је прес |
| ога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше рад |
| ојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напре |
| ормално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер |
| атриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само заврш |
| ко апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу надн |
| Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! |
| ћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини м |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ја сам душа мејанџијска;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
| над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Душа клече, Ристу рече:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
| агуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедал |
| док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекула |
| ге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику |
| о човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала бо |
| не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је з |
| > <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Греш |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Грешна душо мејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе |
| паде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих |
| вља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tek |
| Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то њег |
| онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуш |
| ребали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, шт |
| не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео кале |
| ије!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ |
| бојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси |
| а је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда |
| ском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а н |
| end="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и с |
| зати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} |
| моди у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S |
| вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’т |
| чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Мно |
| ститке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, |
| !{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Три |
| end="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тра |
| акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и |
| он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра в |
| сну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле је |
| број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама |
| ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је |
| обио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио д |
| човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би |
| м Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p |
| е, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p r |
| Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја- |
| ца!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па |
| ика у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери |
| лисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p |
| > <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чич |
| е«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Т |
| куња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође п |
| меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду |
| наш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе |
| ш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно |
| учио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и |
| овати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика |
| ем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Је |
| ="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све |
| о! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше мног |
| разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка |
| сукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се т |
| у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да ј |
| раћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пе |
| то се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од то |
| и она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока |
| времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па г |
| ="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самом |
| а. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А |
| светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— |
| е за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута |
| је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, по |
| а што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S |
| ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школ |
| ишипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. |
| ивицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та ген |
| .{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако |
| инара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{ |
| а, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждреб |
| ова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p |
| м. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дрем |
| е Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге постави |
| за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кух |
| и и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и веш |
| nd="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И |
| ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p |
| се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета сп |
| болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа |
| ијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побратиме, много м |
| жује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђ |
| а опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф |
| поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се |
| тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — ре |
| d="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао |
| ју опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћи |
| о, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чап |
| {S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} |
| же, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, сам |
| би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био |
| своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам |
| се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф о |
| , само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозов |
| ика, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, г |
| лана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је по |
| ио политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, |
| ета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — |
| , кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ор |
| е легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли |
| изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов |
| боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Te |
| звини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Te |
| че газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А доб |
| rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца з |
| ри! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не |
| сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио и |
| а; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то дв |
| да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. |
| t">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио |
| S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за дома |
| </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на |
| ације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend= |
| хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend="Tekst" |
| г наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шиш |
| ву историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и дал |
| му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше на |
| ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend="Tekst">— Молим, казао с |
| t">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал пита |
| </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p r |
| — Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — о |
| kst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими |
| ="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је једа |
| </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срет |
| да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде |
| <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tek |
| ш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам |
| /p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} К |
| напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S |
| ану дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан чов |
| Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p re |
| а поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пре |
| <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! |
| ла на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Ми |
| ну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, |
| поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у н |
| плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па е |
| ираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запар |
| јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђор |
| беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му |
| о од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« |
| а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предск |
| ија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </ |
| жују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, док |
| толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе гр |
| није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето |
| окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и |
| и чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима. |
| ли му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{ |
| џијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастир |
| н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си им |
| И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то мо |
| е искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, |
| а, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; ал |
| оји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па |
| <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p ren |
| имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало |
| st">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну ј |
| rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чино |
| </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово д |
| Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend= |
| с’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да |
| власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора |
| он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало |
| вот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако! |
| p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! — реко |
| сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што |
| род. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p re |
| да-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скан |
| турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дој |
| читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> < |
| онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме с |
| поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хит |
| ="Tekst">— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књи |
| rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p |
| p rend="Tekst">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктант |
| } Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један |
| не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p ren |
| шао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше још |
| <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују |
| о дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише д |
| посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум |
| оре, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу |
| од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, пос |
| ебама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу с |
| <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш нау |
| па и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хв |
| сешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба |
| а кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задово |
| еш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се от |
| Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слага |
| <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, он |
| У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени п |
| ekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљус |
| што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послуже |
| ! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и ч |
| ламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чин |
| ад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртв |
| дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пр |
| е л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је |
| теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p re |
| Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добр |
| зилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако ј |
| неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га |
| ода и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хе |
| kst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондро |
| зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Te |
| ">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
| <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — |
| ки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење з |
| rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, б |
| <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита в |
| ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи |
| м ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђ |
| Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да |
| љу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије |
| Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи човека. </p> < |
| <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит |
| е знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар |
| ститом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешно |
| обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад с |
| ни’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. |
| колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} К |
| асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад по |
| — Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише ст |
| ме, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, и |
| треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропас |
| ет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учес |
| ="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Ср |
| — Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе |
| Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то вид |
| ељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, наше |
| лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p |
| тким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разг |
| "Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се |
| <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећ |
| </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? |
| плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понек |
| претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не приста |
| . </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за |
| го паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. |
| rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst |
| ају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне ва |
| зо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, |
| га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио с |
| у само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а |
| ја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет сам |
| боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум |
| н; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Уб |
| љак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац |
| p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови |
| Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му |
| аче осталом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љу |
| и и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључ |
| ам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — |
| мао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кр |
| удноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога ба |
| end="Drop_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Бе |
| а до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите |
| ашула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo |
| инара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">— |
| ="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај до |
| од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. |
| сталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што ј |
| егантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању де |
| ључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су л |
| а мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерк |
| од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином |
| јавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удови |
| нам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </p> < |
| t">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="T |
| схићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна |
| орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, ниј |
| ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад |
| тио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новина |
| испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се та |
| ехани и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров |
| били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе |
| ваничне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам госпо |
| руга у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а зав |
| држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су |
| азано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше д |
| капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштав |
| што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простог |
| читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му |
| ој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, |
| — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако ма |
| еривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, ниј |
| на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштен |
| вљује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом |
| блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек и |
| есто.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако вели |
| се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носи |
| тлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као пред |
| <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газд |
| мерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи |
| d="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему гово |
| ">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће |
| тено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, с |
| лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је |
| кога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно кри |
| S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је са |
| {S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунит |
| та.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто д |
| ирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао |
| ка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а |
| то није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтед |
| ма.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других |
| .{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није |
| S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао |
| деље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем |
| меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на зав |
| ђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је фило |
| куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend= |
| та, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турск |
| Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцим |
| е ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако |
| јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставк |
| круга ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси |
| {S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« |
| ији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— |
| еба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де |
| онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге |
| ..{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend= |
| а лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од з |
| о! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на гла |
| час. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те |
| адзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад |
| е питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се напра |
| end="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S |
| о; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Ми |
| видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види |
| ази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, |
| ује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Teks |
| а, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p |
| га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је мора |
| ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tek |
| е преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пе |
| ">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p ren |
| end="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте |
| kst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се |
| бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удар |
| кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се изра |
| јемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експ |
| , распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична п |
| илисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави с |
| а, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо п |
| ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој |
| ко је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му с |
| аци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с такви |
| им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и т |
| к, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се |
| за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам п |
| реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend= |
| пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по каф |
| атични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже |
| ници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да |
| их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако с |
| ости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није |
| анима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узе |
| мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— |
| ише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p ren |
| нако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tek |
| ти — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка ( |
| кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђор |
| ема самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. |
| умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из мој |
| ла си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... < |
| , а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече |
| вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend |
| па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и |
| је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба бе |
| ито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће |
| и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S |
| лађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити до |
| Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење |
| о да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко |
| ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{ |
| аше своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно д |
| речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад |
| му понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим ш |
| е Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замол |
| а сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на пр |
| црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам |
| ране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има |
| . </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разгла |
| мим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, |
| Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село |
| запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој |
| е зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, |
| Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа |
| Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљ |
| Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да с |
| и се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Маме |
| е задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, |
| ћа писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава о |
| end="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и |
| кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не н |
| р добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану ос |
| ="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја она |
| е ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну |
| џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ |
| спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p |
| /p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као |
| несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи » |
| о беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p r |
| ако ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му от |
| а, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечера |
| порочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p re |
| и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tek |
| у кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем ха |
| његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Teks |
| мо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприч |
| лоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима |
| претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они с |
| алим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ов |
| крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један |
| ул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево |
| же купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе за |
| зилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и |
| српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколи |
| едаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се |
| док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту н |
| га догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу наче |
| о луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> |
| у) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и |
| p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој с |
| о је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо |
| е кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. минист |
| оришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат |
| зи. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна |
| то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« с |
| памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како |
| фу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, |
| типни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташу |
| ешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео |
| овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо |
| p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола |
| тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и |
| пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и |
| о је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их |
| Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бит |
| опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst" |
| долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђ |
| ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико т |
| да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се |
| и с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да има |
| петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати |
| то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време |
| ба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезил |
| појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве |
| уди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учит |
| Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа с |
| ?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </ |
| равос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Т |
| тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кож |
| орочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој в |
| а ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас |
| ласти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели |
| ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да г |
| : »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима |
| st">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и п |
| јим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с |
| е човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, |
| га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> |
| ропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то м |
| t">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с |
| а гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол |
| ="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да |
| лко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем |
| т и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, |
| иперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини л |
| га што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Ср |
| белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и п |
| чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му ј |
| Ко, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег ч |
| а где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо г |
| обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Ш |
| која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостат |
| е панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па |
| рогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахрониза |
| наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) ав |
| его ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Gla |
| А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страс |
| пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свако |
| паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татк |
| шао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, грош |
| ф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј |
| што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна |
| си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напи |
| ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама |
| отка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада дома |
| га, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда |
| оти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, |
| : леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузел |
| теља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да |
| на!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скок |
| .{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један |
| трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају п |
| оји ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је пре |
| млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно |
| и човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. < |
| нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута од |
| м љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у нови |
| да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p re |
| е!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се |
| тају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавни |
| у ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фала |
| ојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то |
| ав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диферен |
| d="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер ов |
| канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала не |
| патила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није |
| хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласн |
| и там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то ва |
| заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! < |
| ече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; зба |
| о ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала б |
| о! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И |
| .{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па с |
| н Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код ме |
| рао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по с |
| , и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси |
| у пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, п |
| може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и |
| свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана ср |
| моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst |
| рестанак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен |
| даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десе |
| три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и сво |
| ко га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> < |
| публика! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели |
| о, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Ј |
| ако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p ren |
| о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, св |
| ај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> |
| </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p r |
| товала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих |
| је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па |
| врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само |
| дник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграш |
| -четворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што пос |
| , прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јоп |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у |
| <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — |
| де вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идил |
| упац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није п |
| стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио б |
| S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, |
| е мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво |
| сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимил |
| доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако |
| е његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чи |
| у чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла де |
| пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, о |
| ама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако |
| а још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, |
| љно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револу |
| читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а ш |
| чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено мин |
| S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend=" |
| овољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скрас |
| кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мић |
| ис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и |
| жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају припо |
| као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место |
| бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онак |
| је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а т |
| м и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с н |
| кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео |
| kst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се |
| као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, |
| ићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} |
| </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни јед |
| ад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па д |
| јем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женс |
| к« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству у |
| мрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило |
| него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су ж |
| једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким а |
| бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш |
| не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, |
| па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с вла |
| > <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, |
| де, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато |
| и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде |
| уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато шт |
| чки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова |
| ">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му |
| ле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако. |
| ао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Соф |
| у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је |
| те (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад гов |
| дно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омрази |
| скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао |
| ских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најим |
| рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава бе |
| евала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву. |
| а је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно рад |
| Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носил |
| ам, суверенитет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су ск |
| носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (о |
| до би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{ |
| само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни |
| својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу |
| рштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђо |
| едну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква д |
| да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до |
| звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у |
| ком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако т |
| другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске год |
| . </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара |
| {S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се |
| стахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафан |
| гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и шт |
| н џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— |
| ешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, |
| ">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мал |
| амо да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда |
| зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде шт |
| самнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’ |
| тело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, с |
| у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и к |
| ла, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, |
| орове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу го |
| итати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљ |
| у му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Н |
| »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћу |
| дравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако в |
| !{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џ |
| усти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мић |
| чите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst |
| А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — а |
| поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумов |
| касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако |
| о што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак |
| нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst" |
| је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру к |
| е питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да |
| пи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S |
| ји не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидр |
| и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд нек |
| та не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и |
| исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви. |
| трећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те |
| је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </ |
| ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="T |
| раде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље |
| е слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљ |
| папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет ш |
| ма одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у по |
| </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако ка |
| , мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли |
| његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарим |
| тражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису |
| се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о |
| >Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас |
| наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђен |
| развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу |
| н у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у прв |
| рно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као кака |
| S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не ос |
| а будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе |
| орђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </ |
| , ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — јед |
| ице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се |
| ге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој |
| — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А ме |
| Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим т |
| му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што жив |
| ића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Жив |
| t">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је |
| омучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора |
| </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши с |
| га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у с |
| "Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе |
| а могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кре |
| оследњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила ј |
| е он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко |
| ног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се |
| да се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. |
| још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човек |
| љење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан |
| илици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеск |
| урном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« цел |
| арош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи » |
| вим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће |
| ану, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки |
| сао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало сви |
| бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S |
| «!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се сме |
| ј одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пе |
| ђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у п |
| му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а |
| ма као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штого |
| место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурск |
| "Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst" |
| <p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Х |
| end="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — п |
| како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени пове |
| мљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пења |
| нио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајд |
| народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, |
| подара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове |
| ="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече го |
| .{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту ме |
| rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелесије«. < |
| Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) ка |
| из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многоброј |
| ирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бу |
| , — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избор |
| и девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Мак |
| оши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено |
| а није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и о |
| дан такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А |
| е име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се по |
| био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је за |
| <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујиц |
| е крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. < |
| катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стањ |
| па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа |
| ица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о |
| н ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести |
| ио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они укра |
| ета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend= |
| ротив горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас |
| врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај |
| купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћете |
| ва непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је |
| или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по к |
| , а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Ср |
| звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико |
| ехану и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режи |
| Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и |
| .{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар? |
| е да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста |
| олим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Te |
| ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, с |
| зведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште ко |
| село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на приме |
| rend="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, |
| да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — ве |
| дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> |
| за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли |
| дњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о мех |
| лко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако |
| А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — |
| је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је м |
| ="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друств |
| и’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спек |
| ам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџ |
| пита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, зна |
| сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето во |
| м не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промен |
| <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекош |
| ли ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушк |
| а је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама |
| е им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе |
| траја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школо |
| о знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече д |
| ашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господ |
| грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — гот |
| ане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у |
| , умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да |
| ече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tek |
| граше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти |
| имо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас |
| лимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па. |
| а таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљу |
| виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође |
| S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци |
| брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту |
| о ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срет |
| ив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш |
| одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — реч |
| а јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мис |
| — Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. |
| ица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармон |
| d="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) |
| едан мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах |
| јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Te |
| А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио |
| браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изуз |
| , ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, кој |
| сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну |
| пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и |
| бесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ дру |
| тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета к |
| nd="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га |
| одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да с |
| одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, ј |
| по, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да |
| а казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с ту |
| ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио д |
| ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим имено |
| се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све да |
| вештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се к |
| } После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше |
| време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам з |
| е кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend=" |
| вис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрм |
| је. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између остал |
| руга рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који |
| .{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман от |
| али да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата |
| као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер |
| ekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је |
| ве то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </ |
| S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— |
| ени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авл |
| ком некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С |
| их догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_s |
| и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко |
| им, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је |
| о о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне |
| rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин |
| заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета |
| чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му |
| и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у сел |
| А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакој |
| ева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера |
| } Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе јо |
| ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога |
| н изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте |
| рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него |
| и и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се оп |
| и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку |
| ула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> |
| да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће |
| ђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: с |
| р Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време |
| у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју брад |
| у љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем |
| ежима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Teks |
| ер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет би |
| ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, |
| ">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а |
| игосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало |
| ме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побра |
| а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па о |
| рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и |
| ђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-уч |
| од се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Аја |
| јвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које |
| цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала би |
| азуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлик |
| се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестиј |
| лазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Уме |
| потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глум |
| никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена пита |
| д вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало |
| е бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и зав |
| е. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} |
| е и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог |
| S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки! |
| ">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst" |
| андократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му! |
| о. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скрш |
| Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а |
| еж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С г |
| кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да г |
| блика, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудиш |
| па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не пости |
| > <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власнич |
| и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бо |
| есту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са с |
| етила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еро |
| ио премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му се предс |
| оред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи |
| ојој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој |
| ио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и ст |
| атске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која |
| старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакуп |
| икупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мал |
| уго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особит |
| еђу Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића » |
| даје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у |
| р, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући ј |
| а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) |
| ези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда |
| био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија не |
| му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend |
| у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурму |
| t">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с в |
| и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то м |
| ако има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кук |
| е, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што |
| у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политич |
| нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изнев |
| је то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они т |
| аметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се |
| kst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке |
| Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, п |
| st">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напред |
| рола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш |
| ви приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећниј |
| авице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, |
| свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, о |
| хтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко |
| измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо! |
| е сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други парагр |
| и за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је |
| ке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доб |
| >— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш |
| , пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек посл |
| е ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегн |
| Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре |
| асти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жан |
| за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да изми |
| уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о ус |
| не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — в |
| ља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то |
| рио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Teks |
| и, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се |
| Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема ви |
| уо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је |
| о.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни |
| адовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег |
| ар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst"> |
| у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мић |
| и прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад треба |
| ад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tek |
| каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер |
| у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин зат |
| гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Марин |
| ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако |
| душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, за |
| мет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двап |
| Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— |
| Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе |
| ’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко п |
| ма све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и ш |
| Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде |
| реко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам |
| p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, |
| : чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досад |
| познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад |
| гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (т |
| ој спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких |
| вољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допи |
| шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Te |
| а мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? < |
| е ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То |
| у и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога та |
| је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај |
| ет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поште |
| ени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, в |
| st">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте о |
| а је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражава |
| вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-а |
| влија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у кори |
| е задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у п |
| његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао |
| ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старинск |
| т, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју |
| а изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, |
| ваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Мол |
| .{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавол |
| на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула |
| да стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима |
| <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги укр |
| атраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је праз |
| д од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још ј |
| аденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из фран |
| p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок |
| ђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске т |
| не скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одс |
| је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајим |
| ана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим неприј |
| шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају |
| да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке |
| не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па |
| амо какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} А |
| атељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромн |
| ив сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право глас |
| о у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газ |
| са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била |
| редни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих пре |
| у!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да м |
| његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита |
| дакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописи |
| некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у |
| д је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесе |
| да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћ |
| онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милит |
| смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја |
| учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошл |
| } А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна кле |
| ан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запи |
| е, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу |
| шљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} |
| зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да |
| — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p |
| м паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на дру |
| оји је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди пон |
| ">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да у |
| S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S |
| е, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хт |
| то је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек |
| е занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфско |
| ва предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и |
| етентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не |
| тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да прости |
| rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одб |
| ане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише пр |
| стајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Tekst">— Пристај |
| ишта не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам |
| омној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале |
| р Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Te |
| морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава |
| а тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбо |
| и Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредн |
| тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p |
| иоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" m |
| аре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни |
| ма које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{ |
| одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, а |
| цем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst"> |
| им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који бе |
| кста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинал |
| {S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише |
| ба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколи |
| аво то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим |
| брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} |
| љи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна те |
| света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни |
| } И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако |
| у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по т |
| {S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кне |
| су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шт |
| е две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не з |
| , који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра |
| то који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу |
| у како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног |
| . </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурају |
| рђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом св |
| па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и |
| пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао |
| {S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брз |
| Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја реч |
| да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући пес |
| ">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па |
| ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да |
| ли часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто |
| ме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју |
| се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати |
| е, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништ |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се |
| е једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газд |
| сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета |
| што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, |
| ужаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у св |
| kst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче пре |
| славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S |
| уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="T |
| вољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да с |
| ћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па од |
| твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета |
| тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на кап |
| ава, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо св |
| ај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, |
| Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S |
| ина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали ку |
| се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Так |
| ">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="T |
| о — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе |
| тни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је руб |
| та лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} |
| еки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend= |
| шипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације су |
| ка овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. |
| век кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придоб |
| је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је и |
| ватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио |
| старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красн |
| разилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst |
| Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један д |
| дафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у |
| ађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Ј |
| алу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Срет |
| Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Та |
| ена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се про |
| и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S |
| ">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S |
| силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветс |
| мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као |
| на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Ср |
| S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па |
| пут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, п |
| Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту з |
| селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом |
| — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. |
| са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако ку |
| <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару |
| кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; |
| м намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у око |
| о мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док с |
| ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« |
| сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета так |
| ’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и п |
| ину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једе |
| ему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су |
| него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана |
| ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. П |
| сцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А |
| p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изв |
| ке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени! |
| носи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: » |
| а имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политич |
| и трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније |
| коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, о |
| ли напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери п |
| ">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су |
| е смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и в |
| ву и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевић |
| место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатл |
| есмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корис |
| љајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих |
| кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао име |
| е спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њег |
| ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« |
| сподин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира свој |
| ровире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаро |
| му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бог |
| ју!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старо |
| Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а |
| права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман слам |
| ф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како с |
| нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха |
| ог сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела |
| љ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно п |
| Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју нај |
| а политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непро |
| је ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окр |
| е звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Задобили право!</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="it |
| адовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} |
| је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу не |
| исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« |
| сто.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S |
| Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало м |
| Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би |
| звади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst" |
| оји је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пар |
| И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и |
| селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен |
| ћи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с кв |
| нијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па ре |
| има: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све |
| } Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не |
| огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема |
| ине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине |
| у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео д |
| јало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и |
| изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали до |
| елу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио |
| d="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Зат |
| Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Ј |
| kst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ћ |
| Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА </p> |
| тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе |
| жим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и нач |
| пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} |
| не после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, |
| је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| d="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како |
| ешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и о |
| rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ |
| rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, |
| ађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира ј |
| се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао к |
| еља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; ди |
| Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жен |
| и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и |
| од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим д |
| не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао р |
| </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад |
| нако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шт |
| {S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмич |
| е.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интер |
| кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје |
| их такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига |
| S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев оти |
| t">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја с |
| вори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и |
| поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно |
| "Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. |
| .{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и |
| дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђ |
| ји је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те |
| вајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, з |
| а чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у каф |
| аветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их |
| апоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако |
| сле овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он р |
| ича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја са |
| колико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Te |
| аа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, учитељу? </ |
| !« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, |
| д свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. |
| времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и н |
| ekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се н |
| один-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво ле |
| њу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p re |
| нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му р |
| ’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> |
| шће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милис |
| оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао |
| а народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батал |
| требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћис |
| неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је |
| ушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, р |
| и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот |
| циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ст |
| кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који |
| , ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ног |
| дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{ |
| да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. |
| оље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвни |
| ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ |
| а новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> |
| нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, кој |
| ли кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, ис |
| {S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— |
| д звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту пр |
| адњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Б |
| ekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници ус |
| казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес |
| ф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а не |
| место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако о |
| rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине у |
| лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад |
| петкаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као |
| Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави |
| дина прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се |
| d="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом |
| згледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога |
| све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу |
| а, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радник на пре |
| анове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} |
| оји сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="T |
| као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и з |
| механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади те |
| главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож р |
| тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> <p ren |
| ем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у |
| , гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што |
| ло бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последиц |
| е Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако л |
| други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена н |
| S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњ |
| то Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре |
| ке у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник |
| ицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метн |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су |
| по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S |
| осталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и не |
| пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија на |
| гом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo |
| већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно бил |
| јвише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирај |
| Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани |
| еђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му |
| овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако |
| ме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »ми |
| Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну |
| је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побрат |
| вете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по с |
| vo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец ка |
| Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа каж |
| допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у |
| орам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење к |
| ио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије |
| ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Л |
| аква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их с |
| ија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињен |
| rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не |
| писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах |
| да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и ду |
| </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је |
| а »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешт |
| авио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је |
| ставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта |
| наш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Д |
| се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; б |
| есрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек |
| тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је им |
| руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно |
| ва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања не |
| А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па |
| им?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече ли |
| ! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? < |
| е као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће |
| ла, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А ш |
| — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, С |
| сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине |
| нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p |
| ива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блаже |
| ићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се |
| олу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из |
| алосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајт |
| е и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у |
| , задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и |
| е тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно три |
| ам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали |
| ја и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си |
| рпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи за |
| евао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив мног |
| о? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића с |
| он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режим |
| ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« |
| Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и |
| а’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико |
| учи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, б |
| може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, го |
| око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се н |
| мти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе |
| име, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у с |
| исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи |
| st">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај |
| <p rend="Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! |
| nd="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, |
| ="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— |
| "Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а |
| ер како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не мо |
| ekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— Т |
| t">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’ |
| и то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на к |
| н-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Teks |
| > <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу |
| Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у оч |
| може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели |
| ула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је посл |
| </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Б |
| p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend= |
| <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па так |
| .{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, бог |
| учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst"> |
| присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за |
| цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе |
| ="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst"> |
| стаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на приме |
| га оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па м |
| е у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се |
| уо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро |
| Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst |
| ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је |
| наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} |
| ас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге с |
| <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst |
| грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педр |
| еко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst" |
| дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, сл |
| поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, п |
| стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се но |
| а запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може |
| лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, пр |
| ао јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да |
| Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А |
| лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="Tekst"> |
| еколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »о |
| ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље |
| Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја са |
| каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} |
| поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те |
| > <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад к |
| власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— |
| њега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tek |
| рај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S |
| ј кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако ни |
| ану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њ |
| d="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели |
| {S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам мех |
| <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код те |
| p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече |
| «, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p ren |
| ам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво |
| </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— |
| цама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас уч |
| а то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, мо |
| а, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми |
| ита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви |
| р ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради зем |
| <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић) |
| nd="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend= |
| kst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? |
| е да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита |
| компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе |
| виш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим глас |
| -за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« |
| јем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— |
| море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео |
| ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, ј |
| друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Tekst">Јесте! </p> <p rend="Tekst |
| ује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! </p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« |
| у, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, п |
| емо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар, |
| едан човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend=" |
| смо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена |
| ај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа ч |
| и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а |
| наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. </p> <p r |
| азумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: |
| грљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се вр |
| } Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разгова |
| он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вал |
| Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво |
| ти се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. < |
| анствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не раз |
| Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други |
| игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио с |
| е била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од за |
| трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, за |
| о! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p |
| "Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оп |
| ле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се |
| ђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човеча |
| /p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се ш |
| ичан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његов |
| зара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређа |
| род који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, нак |
| о после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТ |
| рен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, |
| p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend=" |
| "Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Отка |
| ">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога ш |
| st">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после |
| он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти кан |
| чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики г |
| е било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгор |
| . — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишље |
| штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="T |
| женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко |
| у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одма |
| рело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придоби |
| t">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој М |
| ривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, госпо |
| вао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи |
| а, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивт |
| сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз с |
| законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дан |
| ку тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} |
| скора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет г |
| мулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана бил |
| ду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да ст |
| дговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар |
| и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов |
| ка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет |
| ника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита на |
| вине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва и |
| змери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели |
| о намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад |
| неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (паш |
| и а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима |
| ртије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{ |
| ст, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара так |
| о у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па прод |
| ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p |
| аног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, |
| ри га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безакон |
| ар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади. |
| да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend |
| веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, з |
| »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} |
| столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, ка |
| ди, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} На |
| "Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је мо |
| во, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p ren |
| ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију |
| едника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« |
| , па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар ком |
| пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једн |
| пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју стра |
| аће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже б |
| уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А |
| сног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а ж |
| те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој |
| о писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име |
| а је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некак |
| па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="T |
| баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах о |
| а је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није |
| о је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе |
| е.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици |
| ас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> |
| ут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужас |
| лупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехати |
| зда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа |
| зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{ |
| ва Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до р |
| супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци |
| јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће о |
| вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А |
| исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{ |
| да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Teks |
| {S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад о |
| е, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што |
| рте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S |
| е угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, бој |
| ет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да |
| је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада |
| Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је |
| о зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијан |
| у је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега |
| једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} З |
| монђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst"> |
| има и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да |
| ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечи |
| ">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из с |
| дсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине нач |
| дан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, в |
| и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па н |
| е реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамн |
| у с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одм |
| су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с р |
| вице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улев |
| Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а |
| х!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови |
| ела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не |
| послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«. |
| ачелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани ужив |
| > <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпо |
| свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остав |
| стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетат |
| стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око ње |
| и ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— |
| ељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне |
| су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а |
| акло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допи |
| а куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА </p> < |
| весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђош |
| лижих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </ |
| ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, м |
| јући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљају |
| само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све |
| ногобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и п |
| срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године прин |
| кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. |
| ај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупље |
| школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом |
| је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — с |
| ање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао |
| ње свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, см |
| rend="Tekst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, км |
| ка урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испре |
| а где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђор |
| да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метл |
| и и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мис |
| а прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га к |
| е од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p ren |
| вели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! |
| па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p ren |
| ита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Дон |
| {S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дот |
| , а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнае |
| плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару п |
| ве се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо ка |
| рши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га |
| а, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, |
| Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или |
| с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога о |
| сити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од ду |
| и побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири с |
| они и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је скл |
| тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend |
| то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у зна |
| мио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p r |
| да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што |
| дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и |
| вија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само ј |
| "Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи |
| ао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима |
| ="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! |
| треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти треба |
| итујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи |
| да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татк |
| ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо |
| ана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, |
| онови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта ст |
| ... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра |
| rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели пол |
| надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако це |
| шљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још |
| ило:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, |
| амулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? < |
| . </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у |
| твари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> |
| му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом |
| да динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски напи |
| у му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и |
| а једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном |
| тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пр |
| у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспр |
| Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то |
| дох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Т |
| питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децо |
| > <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш |
| илисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно не |
| ју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилиј |
| опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави |
| ик; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио с |
| тензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се |
| облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измисли |
| } Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Ј |
| ч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми |
| ћет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћи |
| зи, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је |
| да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S |
| нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{ |
| рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, |
| дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом |
| p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S |
| хвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збо |
| ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, |
| ндан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tek |
| p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са |
| на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да го |
| зати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имал |
| је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последњ |
| нале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p |
| јенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, |
| не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под нас |
| га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живи |
| малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и поста |
| {S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Ко |
| јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, |
| с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад |
| -Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је про |
| Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало поче |
| дравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га к |
| ио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Кр |
| ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вуј |
| у живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он |
| вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што |
| p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запа |
| које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност наро |
| kst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила |
| ена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и разд |
| е су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграф |
| rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија |
| ле које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулу |
| г) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фа |
| амилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, а |
| ј и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду п |
| продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, шт |
| д механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, нас |
| ло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно |
| не бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst" |
| бележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско зво |
| е под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кр |
| а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ |
| ењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, |
| то је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грла |
| па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p ren |
| дмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} К |
| лише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него |
| оже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с |
| st">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по праш |
| о; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А м |
| жити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад |
| разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школс |
| </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није слу |
| шног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста |
| к радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. |
| узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено свој |
| устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре нек |
| расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst |
| а, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било |
| мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се ја |
| {S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту меха |
| и собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S |
| азда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то |
| p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноно |
| вуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће |
| у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Te |
| између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подм |
| ан допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у |
| ти што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно пр |
| , скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио |
| ли им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о ј |
| арским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend |
| ку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешма |
| ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па с |
| једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Ази |
| ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и |
| е то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне ст |
| ва у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је |
| се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p |
| ле опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде т |
| сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац |
| о дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале пау |
| ет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p |
| д ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испо |
| лодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упо |
| «. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зит |
| учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по ш |
| видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се приф |
| и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали |
| сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-л |
| одаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p re |
| ше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збо |
| и’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у |
| а је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »споко |
| листак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми |
| за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адре |
| вратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што г |
| већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не |
| па лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како сва |
| ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за к |
| рочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни трену |
| фонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и с |
| кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни |
| са дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека |
| ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти с |
| Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га |
| Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познани |
| авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора с |
| них буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; |
| ротивник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политич |
| ј мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, п |
| у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша |
| да је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, зна |
| ндена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p ren |
| донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је |
| евће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мисл |
| нио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје |
| него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst" |
| ично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја |
| <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Црна земља,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Неб |
| правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </ |
| е да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; |
| ице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вриш |
| лер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зов |
| имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, а |
| да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накити |
| о развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, |
| и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се |
| којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истини |
| ћ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде |
| вођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом |
| трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад |
| Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оно |
| лаву сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Ј |
| званој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђор |
| <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p r |
| би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћ |
| како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна ст |
| вануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће про |
| тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извади |
| очи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси В |
| х тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати, |
| бију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се с |
| вољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! |
| и, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Ис |
| лику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију |
| ш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен чове |
| рбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе са |
| зио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend |
| усти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели |
| оже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски |
| мо ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </ |
| сим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, |
| И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што |
| и нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у палан |
| питује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије |
| е и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гво |
| вине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда пара |
| и је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета в |
| на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Ванде |
| ђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! |
| коро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет припо |
| а, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да |
| на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад |
| . </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или |
| .{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за |
| итет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђ |
| <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод |
| ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново |
| Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти упр |
| све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може б |
| <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани |
| st">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, др |
| а Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p rend="T |
| едседника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог по |
| к у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова |
| код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, пр |
| .{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казуј |
| м као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и пр |
| Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То и |
| ">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежа |
| и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад |
| чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њим |
| ан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели |
| ицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће свој |
| ате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада нала |
| из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, |
| вља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том п |
| S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има с |
| изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више |
| ">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио |
| ри, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се в |
| ин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« |
| и. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а није |
| исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на св |
| љевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend=" |
| блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича |
| а.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако с |
| ћу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна |
| овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> |
| пир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешт |
| рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из к |
| да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отво |
| је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак |
| ра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то так |
| Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакеро |
| а и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или ова |
| питивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А как |
| и да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)! |
| познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим суп |
| о се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно об |
| акој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председн |
| st">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако |
| исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га пре |
| ић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути к |
| алеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се раз |
| а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог |
| , али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вра |
| ле, слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго |
| ла дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на ра |
| еке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим ч |
| пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказ |
| му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Ба |
| ости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој |
| т опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан ле |
| ед њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз оч |
| љају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јак |
| едне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му вид |
| еш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућ |
| , бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{ |
| г, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за оног |
| пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — твр |
| они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу |
| читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир |
| етпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар |
| t">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један |
| ађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет зн |
| е опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, по |
| /p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на л |
| у.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту с |
| а, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је о |
| ек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање |
| довао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је |
| ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} |
| обио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S |
| ру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и пос |
| ж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како м |
| а и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Миха |
| Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад с |
| Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Te |
| ни.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину под |
| је: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Макси |
| га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! |
| rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катран |
| рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па де |
| а«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде |
| :{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати д |
| тина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="T |
| ма је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ет |
| газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помог |
| сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p |
| афане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна |
| жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{ |
| онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p re |
| то се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да |
| стем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави |
| јевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се и |
| ирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги д |
| е или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година ка |
| асенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је |
| ам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— |
| не, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати к |
| d="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по п |
| е се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с ово |
| новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. |
| е, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето ш |
| атељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запита |
| моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно |
| решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни про |
| р Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да жен |
| ример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сл |
| за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па |
| итет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Нор |
| де пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му ј |
| ам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, ин |
| мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас своји |
| , оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је б |
| Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. |
| ита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута |
| чки раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо |
| <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад зн |
| а ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су са |
| ти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше |
| е износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити н |
| ка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђа |
| "Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели |
| у ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанств |
| ећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и |
| а се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му подел |
| е?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као |
| нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Зн |
| Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </ |
| <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, |
| звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе |
| мено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели рас |
| вом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економ |
| ао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет |
| {S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове |
| р Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити |
| о вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно |
| разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му он |
| осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао н |
| ак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p r |
| ва погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу ка |
| па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p r |
| .{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окл |
| end="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија праши |
| мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p ren |
| боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти н |
| »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Ми |
| ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глу |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p re |
| >— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Teks |
| Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и ста |
| } Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А прав |
| Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — |
| ли и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почасти |
| ло да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет |
| rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и |
| малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се за |
| а ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; |
| ој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. < |
| наге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p |
| о чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{ |
| st">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! < |
| ! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? < |
| теве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у ма |
| Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p r |
| ут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| nd="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је с |
| женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропе |
| емо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на повере |
| е: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су? |
| дин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво с |
| Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо м |
| </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tek |
| оштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. </p> |
| Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хва |
| себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихо |
| дине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, |
| не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— |
| орђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не св |
| азвуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспо |
| риса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ств |
| </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на |
| о новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавеш |
| удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све |
| у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} О |
| их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако не |
| ажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, |
| апом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред |
| за златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend |
| та. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту треб |
| нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана |
| се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— |
| народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том |
| име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, |
| м, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизе |
| је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен |
| ђане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВ |
| пусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устад |
| стог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито |
| то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свејед |
| а, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p re |
| ржи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које т |
| а, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве |
| у се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви с |
| И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама н |
| оље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p |
| .{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и а |
| на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је лу |
| у Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију |
| свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газд |
| и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Ки |
| надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао |
| е еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су ув |
| не облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђ |
| и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет |
| волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p re |
| ћа настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па са |
| м одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мр |
| уке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако |
| p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бирам зраке врелог сунца —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi ren |
| реје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме |
| један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако з |
| ни па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих |
| амо познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, ка |
| Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« су |
| , само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столиц |
| врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред |
| но као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труд |
| ">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst |
| ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да |
| обоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ордин |
| често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице |
| осле тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{ |
| ју. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик |
| ко седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и за |
| пи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве |
| ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај ј |
| И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо |
| — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о |
| е био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било |
| м бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="T |
| ве се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна |
| а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мић |
| и и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не мож |
| у, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде |
| нцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским б |
| механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом ч |
| Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа |
| капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дош |
| а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште н |
| ше кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обе |
| ну (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако снос |
| титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном п |
| ео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир |
| ка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље |
| сникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема |
| ви нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мрт |
| осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, |
| фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту |
| нкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо в |
| а какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p |
| ића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год |
| , а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депеш |
| дан број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознал |
| > <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst |
| дједаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћ |
| е се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p ren |
| . уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељац |
| а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Кле |
| где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend= |
| дине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S |
| ено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни |
| нских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, д |
| и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да |
| лику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију глад |
| ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је с |
| p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето |
| примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништ |
| ристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас од |
| богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства |
| си Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша сл |
| га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чуј |
| о одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, пита |
| ">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај мо |
| месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ко |
| ајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели |
| ћа вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} |
| а показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој |
| ји, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власници |
| ечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установ |
| био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А |
| ђендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="T |
| у многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако раздели |
| није онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама |
| <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми тр |
| , имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад |
| вљања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем ред |
| леж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награ |
| љима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве с |
| уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани |
| ца.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђев |
| запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише н |
| p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира |
| но, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје |
| то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, |
| на је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и |
| седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа |
| једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чаш |
| е рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst |
| а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И |
| ра кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пре |
| те!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и |
| ти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисил |
| з једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруш |
| забрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно |
| S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту |
| Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом |
| и треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш сл |
| у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу |
| истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочит |
| не вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин |
| Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и |
| :{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер |
| а га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич бож |
| позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, а |
| а једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на |
| двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су г |
| у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у ар |
| а понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и |
| а се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} |
| то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, |
| шине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где |
| многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и |
| атле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> |
| ешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитн |
| а кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим но |
| а; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Н |
| »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели |
| ело и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа |
| те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и произ |
| "Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој |
| о је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек к |
| спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саст |
| тио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без |
| аковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засј |
| е марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде пре |
| ху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend= |
| осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно велик |
| гнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг |
| , море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује ц |
| је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет С |
| слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Ск |
| мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај |
| о па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њ |
| ку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} |
| орези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газ |
| .{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај |
| ржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је |
| де, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задо |
| т био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија |
| зроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst">< |
| све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и ов |
| ="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је ов |
| /p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патр |
| /p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и некол |
| чима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира |
| ога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро |
| } Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ |
| о човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио он |
| аш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и |
| господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачк |
| ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде сав |
| дружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи ј |
| рава и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику мил |
| бора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога |
| плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се пл |
| грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend= |
| ле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се вел |
| о, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допу |
| р су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквиц |
| јем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то |
| ајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онак |
| помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио |
| лажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир |
| ве спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комш |
| сеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке |
| адовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су |
| ежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а н |
| Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге п |
| ио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, |
| какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други ка |
| мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита |
| — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи ид |
| најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што ј |
| и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнарод |
| и живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку |
| део од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отвор |
| ез фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати н |
| који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, п |
| нај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи |
| >— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> |
| ном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не ј |
| S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све т |
| те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке |
| ekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде ова |
| који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, т |
| Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И т |
| ће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све њ |
| хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом паме |
| ч божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао |
| у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње проп |
| бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани |
| "Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расп |
| ријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« У |
| пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одм |
| о му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, |
| Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога |
| како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком дога |
| што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за обли |
| тине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наод |
| о у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађе |
| рђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ |
| о у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право к |
| и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни нај |
| едан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи |
| Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи ти |
| о?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и |
| једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна |
| на рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође |
| "Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт на |
| </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте саве |
| а.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на прео |
| исао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесе |
| тан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћи |
| незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на по |
| трос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга време |
| ши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Te |
| ане, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па |
| </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — |
| а љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке |
| рси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф.. |
| а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и |
| на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљ |
| тала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антик |
| аравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се |
| да, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мрж |
| се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год |
| о је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, |
| леда зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које |
| де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петр |
| аш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бо |
| и оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, |
| } Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајт |
| тањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга |
| то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накна |
| , груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први |
| вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и |
| ако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p |
| и за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти т |
| , све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није н |
| rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове |
| но слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и и |
| а ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Те |
| пишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst |
| учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га как |
| миде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведни |
| , а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како м |
| ј чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој |
| па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кућ |
| на.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, |
| и сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна ре |
| ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја |
| и шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не |
| ди мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас п |
| орим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком пр |
| ош тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Про |
| кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну то |
| и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длак |
| е, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут |
| он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо с |
| ах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана |
| се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера« |
| ос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник |
| на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био шт |
| је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tek |
| и је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима |
| се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend |
| мпи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним |
| st">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst" |
| ехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Ве |
| је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се у |
| полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек |
| стало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш |
| и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру |
| а Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, О |
| знања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али |
| три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове чет |
| е требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у |
| куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексикан |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, ч |
| а, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропал |
| и, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је с |
| римио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p |
| аш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, |
| у премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је по |
| а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у |
| д се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, |
| о ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Ма |
| st">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му |
| па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и је |
| ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчк |
| о ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, |
| плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та св |
| весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде п |
| итан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште |
| ед Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, |
| в није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслу |
| амотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио |
| то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Сед |
| двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама ш |
| л тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе |
| и, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало гово |
| ући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није т |
| атлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија ује |
| домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да сл |
| и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у |
| еља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом предсе |
| реглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно н |
| да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног про |
| после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читат |
| .{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су |
| ађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао ка |
| } Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, ова |
| о се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред |
| коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу |
| ај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Мор |
| Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза мало |
| , и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стад |
| сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истр |
| доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине |
| љаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио |
| лаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом и |
| {S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се т |
| Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је б |
| Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с |
| , на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашниј |
| Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у |
| бница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима |
| ио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне с |
| па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо |
| о оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{ |
| је велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и с |
| могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p re |
| казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, ра |
| афу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} О |
| окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето |
| живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни за |
| S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учит |
| И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија |
| а.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио |
| није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом саха |
| новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита ча |
| певају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстој |
| {S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га |
| </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико с |
| човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога |
| ка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли минист |
| у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p rend="Te |
| ле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио |
| уцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побр |
| ијатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљ |
| д Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је ми |
| енографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом |
| ела почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p re |
| се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од минист |
| мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend |
| ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејан |
| се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S |
| ти и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend=" |
| ове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре посла |
| а се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на вел |
| ете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и т |
| p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — в |
| !{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек. |
| ше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend |
| обом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и |
| исује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, |
| и! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Зд |
| па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријан |
| е ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p |
| е међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописн |
| јеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и |
| н он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend=" |
| вати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па е |
| де. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ј |
| на ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све |
| ити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да м |
| он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и |
| порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не б |
| човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па |
| ији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвокат |
| »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац с |
| на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне |
| ао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то би |
| поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend=" |
| } Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S |
| </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здр |
| То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати ј |
| пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> < |
| лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неко |
| па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p re |
| е многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, ист |
| е, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој ода |
| ан служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је б |
| такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао к |
| другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, |
| уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одма |
| много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вила |
| мне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу н |
| их навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима пов |
| жа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> |
| знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем |
| ршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p |
| мо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће в |
| брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! |
| је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што ј |
| м ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их сто |
| , слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава бо |
| устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и |
| ог ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе |
| о у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац |
| одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих д |
| на ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ре |
| зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Т |
| ава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корац |
| са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља |
| ти једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у п |
| крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља |
| . </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> |
| {S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — |
| светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета |
| један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин |
| м изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомињ |
| нова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако п |
| ова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и п |
| транице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! |
| : деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнае |
| седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелников |
| илна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве пр |
| .{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана таб |
| р је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београд |
| за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пе |
| а се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst |
| екрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">» |
| знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред |
| поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишл |
| ај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време про |
| сар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> < |
| , а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ног |
| је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{ |
| рочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко |
| ли!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{ |
| ше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, ме |
| ше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђев |
| дном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га |
| него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао. |
| је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зов |
| . треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се н |
| искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А м |
| с поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока раки |
| ћи и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари с |
| корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend |
| один-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пе |
| да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући |
| ком, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе таш |
| селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосл |
| он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend= |
| неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво |
| тра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о само |
| ">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — |
| се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакл |
| end="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; |
| ан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који ј |
| не у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за |
| зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па |
| ралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинам |
| завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам |
| осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и |
| циповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они там |
| ао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi |
| и; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p r |
| воту Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље р |
| ше у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бур |
| ма, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се ис |
| зда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се |
| рсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био |
| извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p r |
| и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сре |
| Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће |
| им.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гле |
| како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се |
| а!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> |
| </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за |
| ме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једн |
| </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар ни |
| тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа |
| адовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мић |
| коро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend=" |
| га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само ш |
| му му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су |
| аље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико |
| а) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, |
| p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село |
| нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тир |
| ekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје кућ |
| и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си |
| неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразили |
| тична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и виси |
| добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које |
| и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у с |
| јте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право м |
| .{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Уме |
| kst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с |
| да како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је по |
| па од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му |
| ко је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом пос |
| епублике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као пред |
| end="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{ |
| чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српск |
| , развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у се |
| а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини |
| </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p |
| и строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} |
| што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ћ |
| метио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован др |
| убу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за си |
| лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе |
| rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Се |
| лу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомо |
| Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пун |
| end="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све |
| се и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Брази |
| ла?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ств |
| а, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то |
| о је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је |
| сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, н |
| да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну опш |
| је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да с |
| како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па к |
| з, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар који |
| о у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци |
| анегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестуј |
| су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти да |
| уке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! |
| ја присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато |
| е вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом раки |
| м нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се ски |
| »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неко |
| саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, |
| елу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је |
| и какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом позд |
| гово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово |
| о што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима |
| та, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом |
| , која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећим |
| тељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да |
| е Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа од |
| а учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар ни |
| ма, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механ |
| ејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и тор |
| убио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је п |
| ђанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је! |
| , а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху М |
| Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечвари |
| има, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници |
| о једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, нег |
| песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и кор |
| евање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћ |
| ку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један греша |
| Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, шт |
| еђутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — |
| а, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исуви |
| механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни |
| де ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend="Teks |
| тора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да с |
| једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, |
| гушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција лику |
| том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима |
| ма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који |
| реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну п |
| столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, ка |
| што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђо |
| ђу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, |
| само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених б |
| , по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још |
| ужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је |
| слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није н |
| зрачуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и |
| Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врат |
| који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса ч |
| ропи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје сув |
| погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Ми |
| еба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се |
| умбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и д |
| е како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна |
| већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда забо |
| тик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтева |
| у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перч |
| ула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и пр |
| дила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi re |
| показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки по |
| рсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе |
| и.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу |
| буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не тре |
| и допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати д |
| је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлог |
| аравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на м |
| на беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине |
| бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ват |
| по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне |
| уди све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, |
| лен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љути |
| једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо з |
| е су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне |
| ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам |
| слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго през |
| противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ств |
| ко ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се г |
| оже то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара р |
| климатао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално ук |
| ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор |
| часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ва |
| цу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, каз |
| скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се у |
| кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби пок |
| смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности |
| или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А |
| сме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за дру |
| јенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ |
| му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српс |
| сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље про |
| дне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ко |
| оналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва |
| ских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се м |
| ати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли |
| менути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бор |
| где да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не |
| теља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали |
| у коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, |
| ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића зав |
| спијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак |
| сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} |
| митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да он |
| а неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по в |
| еђу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су г |
| велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је к |
| рад, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатно |
| <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета б |
| е, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек. |
| учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора госп |
| ска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим до |
| га ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, |
| знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend= |
| подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим з |
| S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Св |
| ао нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како |
| и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што |
| је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту п |
| море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбре |
| се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си |
| а се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да |
| е. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује |
| отписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан |
| три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динар |
| три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у |
| ст хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика с |
| одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за |
| ве стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, |
| је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћ |
| је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који |
| ва, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} До |
| ко поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, |
| у, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путни |
| во с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога |
| зну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend |
| ских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире |
| га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па и |
| едан ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре љу |
| а ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова д |
| а су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или ш |
| није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) |
| деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма с |
| ог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Te |
| амен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна вошта |
| е, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти |
| табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да |
| Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> < |
| таде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, пред |
| ашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори о |
| да Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А |
| p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту |
| ут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, полит |
| маља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаре |
| морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење |
| nd="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није с |
| ехане.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и |
| љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео |
| ли гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сре |
| ="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико |
| вољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници поте |
| се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је |
| ="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА < |
| ">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — |
| руго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг |
| јпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! |
| вам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно |
| ekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче! |
| Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr. |
| оже изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да споме |
| ">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да |
| као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend= |
| том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Ги |
| p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чит |
| на међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трб |
| ојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза |
| јгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да |
| чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће |
| , доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је так |
| ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше |
| ке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако |
| еце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и им |
| депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Teks |
| О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива |
| нога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, је |
| доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ет |
| ети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату да |
| зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око и |
| а спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти |
| згледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји н |
| p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и |
| ="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро |
| S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће |
| и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир |
| ај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена |
| , написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« |
| и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћ |
| д начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелни |
| е.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смеј |
| зиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога остављ |
| доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакуни |
| слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару. |
| време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сла |
| е у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању |
| наш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш |
| после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна об |
| сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, вла |
| побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови д |
| њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се |
| тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна ле |
| kst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фо |
| апитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛ |
| } Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. |
| ао!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend=" |
| t">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајо |
| му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и |
| слу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздра |
| утиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него с |
| но што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у би |
| избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Te |
| па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фа |
| у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице! |
| ом селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и прија |
| још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села промени |
| ан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако паз |
| ћима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога |
| о и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску сло |
| упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бој |
| е свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим она |
| се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи |
| ликом реставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну слу |
| е име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, п |
| барску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери |
| како око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши |
| дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом |
| Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— |
| тавио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака |
| о би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p ren |
| е и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, |
| — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, им |
| S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска |
| лавом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и |
| дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p r |
| са к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде св |
| иште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с |
| ли онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе |
| и нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изн |
| дским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљ |
| о коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да |
| и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} А |
| ду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од сво |
| у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} |
| старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не с |
| нео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на |
| овор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — » |
| ђаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} |
| ав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали пр |
| досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд |
| и кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђ |
| ла за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он |
| </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ре |
| уља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже з |
| мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избри |
| ли је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— |
| н народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био и |
| икама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде |
| р, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, как |
| м вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срет |
| о?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер моле |
| оје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} |
| људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре извод |
| мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све |
| најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаш |
| > <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се ис |
| "Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко ш |
| се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га м |
| — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим |
| ара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p r |
| што? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића |
| ">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписн |
| не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезв |
| лан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужас |
| на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му |
| а само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да о |
| збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Оста |
| рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— |
| служавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, госп |
| рабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p ren |
| та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли ка |
| ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој |
| де. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од да |
| им ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета с |
| види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати |
| st">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста |
| има ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обој |
| </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst |
| ад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а |
| <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му р |
| . </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш |
| тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у |
| оље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а н |
| дају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини |
| аја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— |
| {S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљ |
| ">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда |
| <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> < |
| пет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S |
| овор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладн |
| ретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се исп |
| ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају |
| њигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се н |
| га другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се о |
| испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »О |
| невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако не |
| ље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председник |
| S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови |
| и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем је |
| го ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко |
| ивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубиц |
| за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега и |
| Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревиз |
| ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. |
| канскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда ј |
| менем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафан |
| « право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{ |
| прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џа |
| ућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} |
| паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је да |
| S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка |
| абакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе с |
| пштинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend=" |
| свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе њ |
| цу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Te |
| и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњава |
| а’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} К |
| Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из рук |
| оже свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ак |
| ранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{ |
| посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис |
| ек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина |
| ">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечи |
| м поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна |
| <hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је би |
| ако је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је |
| стук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај |
| тли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не |
| кад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нит |
| целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим н |
| о све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као с |
| end="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ |
| је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан |
| лу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је |
| омену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити са |
| се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, н |
| у, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме |
| је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а |
| м зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета пи |
| то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо |
| зговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако з |
| ничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке |
| расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко |
| ад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пу |
| ај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода |
| едовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети |
| а тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, председниче... < |
| вићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге ску |
| ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а пос |
| ена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повел |
| није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они |
| ама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се |
| е турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игар |
| је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И с |
| ском пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst |
| у пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише |
| > <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Истор |
| !{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш |
| ју се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у св |
| ељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним у |
| еће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се д |
| стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свет |
| ставити упропашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што |
| има, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чуп |
| поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са њег |
| S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округ |
| којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гл |
| а министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у гла |
| end="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше ка |
| се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке п |
| м свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од кат |
| ме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је об |
| е прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснам |
| о и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој прт |
| ег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даска |
| ако то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима |
| Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе н |
| ари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне и |
| свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, дај |
| . </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу |
| </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нек |
| им школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаест |
| томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру |
| тошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p ren |
| ного више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и ство |
| довуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројите |
| министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура |
| оци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дел |
| те и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели |
| а четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет леп |
| тписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи |
| а!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p re |
| еограда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се как |
| антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш ч |
| и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у |
| везује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са с |
| ишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А шт |
| ке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све с |
| нци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. |
| винарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није т |
| одби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у н |
| адовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p |
| чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жал |
| не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ћ |
| сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p rend="Tek |
| народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посма |
| арочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а |
| погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају б |
| вари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Јед |
| име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелник |
| све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у |
| аксим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета ув |
| . — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, виде |
| н био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за с |
| начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се з |
| рављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе |
| тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла с |
| додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад вид |
| </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зе |
| дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Те |
| ра, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и н |
| цао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: це |
| паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека с |
| то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад |
| својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и на |
| е, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Проце |
| ">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по ј |
| Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски |
| ачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај б |
| устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засули |
| мо расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с гроз |
| е све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И к |
| <p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици |
| Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде наро |
| о исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га п |
| а спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а |
| ји просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у з |
| после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали н |
| ојим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а |
| се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њ |
| страга папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свог |
| аширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, о |
| штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по п |
| авља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимун |
| вега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао се |
| небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том |
| , нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему |
| кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога пет |
| и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креве |
| анога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Ч |
| {S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа ме |
| ијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Од |
| пут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само |
| се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важн |
| ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе |
| мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одма |
| Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не |
| пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у с |
| о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање. |
| масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{ |
| ран поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова наче |
| st">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, бра |
| иде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане |
| о неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако ра |
| , одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, |
| лу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа |
| и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још |
| е сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигн |
| дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговар |
| жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На је |
| или.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају пр |
| ног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ј |
| ове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по око |
| ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, у |
| амо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — |
| )">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта н |
| ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не |
| гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим ч |
| нација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и ка |
| з социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га |
| па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ |
| студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не т |
| много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она |
| имо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ра |
| агодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је му |
| а«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша св |
| ">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо. |
| аслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спал |
| р што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овд |
| {S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и к |
| слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћ |
| е (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или |
| ноге грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, |
| неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— |
| смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха |
| времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак |
| пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер ј |
| е а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А ш |
| је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је |
| променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило |
| } Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с б |
| дна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и |
| а и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него |
| ачеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се |
| га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла |
| </hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим чита |
| лично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла |
| та ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо |
| бе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као о |
| еш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и иг |
| се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, мо |
| !« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— |
| ше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бог |
| мишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће ј |
| ли имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бра |
| kst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и |
| дгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, и |
| } Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако |
| ом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гла |
| им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па р |
| и ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та шт |
| бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто |
| није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столица |
| и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати м |
| о.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне |
| по човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слаб |
| се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не |
| ра Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не мож |
| пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђо |
| боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа |
| евности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним |
| <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао |
| нције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопак |
| кад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш |
| rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Te |
| , што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили |
| вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са |
| ра, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципаци |
| господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и |
| у свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и |
| како су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а мно |
| на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођ |
| ино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако |
| се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, |
| > <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега |
| тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљ |
| човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му |
| Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко од |
| најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће |
| е јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и |
| шој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала |
| « То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је б |
| с. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он ника |
| зда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силн |
| еби; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, ја |
| морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ |
| вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« |
| њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, по |
| ла на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и |
| тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океа |
| нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које |
| упљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању своји |
| и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, в |
| ма ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, |
| де и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се прол |
| шању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике |
| надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских пран |
| рио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варва |
| ета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду |
| , а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и |
| акционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} |
| кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још гла |
| бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлу |
| , и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а |
| ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; |
| лика!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p |
| } Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као |
| ти!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите |
| страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан би |
| </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој |
| је неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА |
| знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде д |
| же и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија в |
| запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши |
| што по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, с |
| главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину |
| ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, |
| ре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом |
| бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђ |
| lovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец |
| осле опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде |
| ак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже пес |
| усти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> |
| је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично |
| у овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за т |
| дних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате с |
| еменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у |
| н.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад |
| рети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су |
| сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </ |
| кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бра |
| као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као д |
| и! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само |
| и.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. |
| d="Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побр |
| код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, |
| а и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш |
| завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго |
| у овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што |
| ост; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и не |
| у, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господ |
| мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очим |
| будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем са |
| и види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду н |
| } Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је |
| г дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на |
| ekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас шт |
| Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и к |
| као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по |
| и неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веру |
| изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио |
| у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река |
| у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Срби |
| Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још ка |
| дставили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испус |
| нате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него |
| , глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти ј |
| тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледа |
| д гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p |
| и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно ли |
| дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно вес |
| е могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одус |
| баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа |
| дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога н |
| их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду |
| ере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке г |
| {S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. |
| јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћ |
| е »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, п |
| /p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{ |
| а се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као |
| ела променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ |
| само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића |
| сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а |
| вета белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи |
| повољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да |
| кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њи |
| се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали |
| воје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, |
| !{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а |
| свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он |
| г, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, ве |
| авље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије |
| p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек |
| ни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште |
| а наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наст |
| увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јас |
| к и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а |
| И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштик |
| ео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — ре |
| . </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређи |
| стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> |
| оће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе |
| </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговара |
| т другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске г |
| их Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у глав |
| потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исек |
| </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што л |
| кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промаш |
| а »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није мога |
| рске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових брк |
| кне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш нако |
| тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у д |
| p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p ren |
| </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још ни |
| рајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива |
| Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из п |
| је никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и |
| Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> < |
| } А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — |
| »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је В |
| грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао г |
| Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако |
| у бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо он |
| јуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} |
| је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје |
| и и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им |
| пали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Сре |
| углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну |
| д му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их |
| управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Сед |
| ну, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим при |
| вака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна к |
| безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst" |
| и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; |
| >И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је |
| , »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p ren |
| она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико |
| ">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p ren |
| ar">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из |
| р то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Ба |
| шкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његов |
| пљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и |
| тељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице |
| када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као ј |
| е једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као из |
| рна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то |
| је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак |
| ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред? |
| ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб |
| све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пак |
| ако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и ви |
| дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend= |
| овор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет |
| дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сеља |
| а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је |
| миру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и пл |
| н говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати ка |
| ећ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајем |
| Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио |
| селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Ев |
| није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Te |
| протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две и |
| пет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; |
| {S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели |
| тон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend= |
| , него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{ |
| јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и |
| ао један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисав |
| к могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потре |
| игама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српск |
| нате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се |
| глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлос |
| љао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да о |
| година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ћ |
| и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p> <p ren |
| м, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанц |
| им јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, ба |
| е баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један не |
| о, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна |
| тео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као св |
| ошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га с |
| опашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара |
| у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst |
| — Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко |
| Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равноду |
| к и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> < |
| са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича |
| ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> < |
| у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, нег |
| мо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти м |
| гула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господи |
| жне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. мини |
| оју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како |
| ха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе спомену |
| м неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. |
| ма, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Teks |
| Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« П |
| о зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђ |
| ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали гра |
| један баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нек |
| без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општ |
| се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА |
| иде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори б |
| ршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овог |
| ажити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том ј |
| ику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} О |
| а шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли при |
| о да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће до |
| пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а јед |
| . </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, |
| ви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на зе |
| лама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, б |
| га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је |
| дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Te |
| веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта |
| жем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да с |
| ана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </ |
| ног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао |
| ">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и весе |
| за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p r |
| kst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја |
| м корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним зал |
| је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај пет |
| пају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе д |
| м присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уред |
| их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкар |
| од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и |
| у која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се |
| било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. |
| рему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је би |
| о се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као |
| био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и |
| еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, ск |
| ретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него д |
| е и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се ша |
| збријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини |
| раше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Све |
| сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p |
| а пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, |
| речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак |
| </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па |
| еће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти |
| триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} |
| о је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: » |
| жбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетани |
| таница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога на |
| би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера |
| а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, |
| и.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје с |
| шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јунач |
| етири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест по |
| ћ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам |
| дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо |
| било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис ј |
| да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петли |
| мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Ев |
| ekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћ |
| нео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му |
| ана, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо при |
| рднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малк |
| ва. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви |
| мах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврћ |
| ом пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак |
| стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази |
| на репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош |
| држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И о |
| се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да |
| азиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу |
| S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сл |
| то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је н |
| и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не исп |
| тије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном т |
| не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И г |
| ед прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци |
| овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао |
| било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Сре |
| ју, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Д |
| своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, С |
| ку задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, |
| нама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Нем |
| ко на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак |
| d="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само |
| урмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформ |
| е чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се |
| е ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га ве |
| је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А о |
| чи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S |
| ко је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а |
| це, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоње |
| едаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо |
| приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — |
| rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта |
| ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао ј |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не |
| врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивот |
| како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа н |
| писано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, |
| је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме п |
| знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим панд |
| о’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло до |
| маћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што |
| робе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, п |
| рало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне послед |
| , море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчин |
| мацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »кар |
| нако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{ |
| ио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узрок |
| односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи |
| о небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p r |
| е. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодар |
| ом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p rend="Tekst" |
| end="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{ |
| и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује |
| ’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине |
| ести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. |
| ичанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не р |
| ко мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали к |
| којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкури |
| дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора |
| азвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем д |
| ђе газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су в |
| реба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени |
| е вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем |
| Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако |
| "Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно |
| ао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst" |
| « даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад |
| и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што |
| ародном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} |
| своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="D |
| не бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни |
| е шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи |
| "Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, нег |
| је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала |
| ео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на |
| путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">Г |
| и оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пуниј |
| олазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у до |
| рао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из о |
| да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник ка |
| се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу |
| спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поуздан |
| е и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око јед |
| , а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста д |
| ктрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало в |
| пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst"> |
| ругу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немил |
| ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео |
| као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако |
| је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако |
| скога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде |
| рипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; |
| и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима |
| ="Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах м |
| оста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и свак |
| ћнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода |
| ро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли |
| st">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господ |
| једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је |
| ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Срет |
| Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па с |
| ражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога прво |
| "Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шаре |
| устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на при |
| Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p ren |
| Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, п |
| а кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне сво |
| ао све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учите |
| end="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо |
| служаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у |
| опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ |
| и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмл |
| црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Te |
| изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра н |
| S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Нег |
| rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? |
| како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног у |
| на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувреме |
| јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, |
| таде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега м |
| } Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћа |
| та не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије |
| га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу св |
| Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа заду |
| , а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да |
| лованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио |
| ме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убиј |
| t">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак |
| апетан?! </p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти д |
| м гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. < |
| е треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био |
| : </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај д |
| терују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте |
| ло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспо |
| ји је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и истор |
| ">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула |
| е и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео |
| же. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, у |
| ругог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинс |
| е од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану об |
| аднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господин |
| други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до |
| — А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, |
| ознаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Мо |
| длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst |
| <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend |
| ара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци |
| о око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— |
| љава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога об |
| , па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема допи |
| ине до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда минис |
| p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо изва |
| униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака |
| диличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и |
| ао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек у |
| краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му нас |
| есто неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана |
| у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче п |
| колу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју с |
| м ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} |
| али и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му |
| џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка |
| {S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> < |
| а се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је |
| омислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још |
| ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, гос |
| ој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како |
| бјашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука |
| неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крет |
| а задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет |
| о ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један п |
| тити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваћ |
| о речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда |
| длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хо |
| исте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и |
| апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи |
| } И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто ј |
| још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручуј |
| цуске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из р |
| ="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој о |
| производне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p r |
| ји.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend |
| на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну неп |
| ира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и |
| тога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капет |
| штро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшн |
| о ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Па |
| ="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти у |
| ане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића |
| као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни ил |
| намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насме |
| шта не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раден |
| ар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође. |
| речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умо |
| ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље зна |
| слетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохв |
| онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе леп |
| атније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА |
| наест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све л |
| басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даљ |
| ">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости |
| положио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и с |
| што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битк |
| нога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе п |
| али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући |
| исав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је |
| и га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта зн |
| један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери |
| тоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разг |
| м, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем у |
| а и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћа |
| стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p |
| ње Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговори |
| је ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти |
| т«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно миш |
| о духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, |
| по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године пр |
| измом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економн |
| у његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p ren |
| Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче п |
| ош донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па |
| помињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога |
| о је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је |
| а за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, нано |
| малао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда |
| са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо о |
| ар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живот |
| своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на |
| о-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и ув |
| црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно дру |
| много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом |
| ао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао |
| Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да при |
| итатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списате |
| ошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко |
| торији да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је |
| гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по |
| ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тог |
| ивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га |
| што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и је |
| изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— » |
| тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје ж |
| !« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по д |
| сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и л |
| тана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је с |
| и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајс |
| богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, тре |
| беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад |
| што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи |
| ј задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило с |
| ог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је од |
| Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побрати |
| иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е |
| з те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све |
| нашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је |
| ужић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути |
| не прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ов |
| ли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да за |
| ="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Мил |
| а нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колик |
| бро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје кра |
| — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, |
| ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све |
| } Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па н |
| ко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, |
| и. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и |
| Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда н |
| арих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са куч |
| му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, жив |
| битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном ума |
| из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Te |
| а му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра |
| и тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жи |
| шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели нар |
| од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове |
| ци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како |
| о, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је б |
| мах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се ма |
| ала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше |
| га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло с |
| Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву |
| њига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо |
| кастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ов |
| ко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се пред |
| руги, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш |
| ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печењ |
| оје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим |
| осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо |
| ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не с |
| Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо |
| да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио т |
| је ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде оп |
| ст, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога |
| Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Мило |
| ворио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву та |
| kst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а |
| ш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и |
| мљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{ |
| ико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; |
| своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p ren |
| Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — |
| мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и |
| то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су ин |
| и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: » |
| х прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Нови |
| механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и |
| ekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће |
| идосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђела |
| <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет |
| о шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки раз |
| лосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута. |
| ули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га |
| italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карак |
| ве свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаљ |
| е и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е |
| {S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера |
| потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и с |
| , али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="T |
| же много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! < |
| ику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита |
| S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињат |
| запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песм |
| ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p |
| шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца |
| идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, да |
| > <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу полови |
| старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријат |
| ј малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ |
| а Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако |
| жењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један гр |
| век радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљ |
| а Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није |
| сположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, |
| >— Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, |
| слом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше |
| ekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напр |
| > <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устад |
| акције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А |
| таоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра |
| значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамт |
| оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у |
| опис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је |
| о се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да |
| и цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични |
| м причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за н |
| да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађ |
| кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога |
| е бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит |
| ац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда |
| празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако ниј |
| је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst" |
| дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче |
| па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи |
| ру; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, прича |
| да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки |
| , бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и о |
| ">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учит |
| рава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада саве |
| у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а |
| о не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрд |
| г и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се |
| ов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, |
| а у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршуј |
| и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију |
| ном газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне |
| end="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на то |
| </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> |
| оче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету к |
| остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за н |
| је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из т |
| p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на сво |
| еног природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, П |
| а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p ren |
| ретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски |
| итаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега |
| бу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан! |
| наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и у |
| ну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p re |
| потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend= |
| вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — |
| краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице |
| да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде |
| је куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председ |
| Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледат |
| , па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; н |
| ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend=" |
| рану и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а |
| рода; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, сув |
| била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сва |
| ова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему ва |
| боду очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за и |
| друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досад |
| ма! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! < |
| , као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женс |
| рудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> < |
| света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љу |
| е аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Беогр |
| kst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се |
| то како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је |
| ик! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено |
| арећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко |
| аксим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљ |
| } Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настав |
| а, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу |
| } Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво |
| дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — |
| нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји вр |
| } Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна |
| та, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потпис |
| учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што |
| а сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуно |
| и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава м |
| и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече |
| d="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Мо |
| ја, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и |
| има, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе |
| еса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то с |
| nd="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и ш |
| <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева |
| Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend |
| фицир«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S |
| една, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — ман |
| знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него » |
| чи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме |
| st">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књиг |
| аје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђ |
| једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само т |
| осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет |
| шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђор |
| то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљб |
| читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десе |
| и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе |
| њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених пор |
| му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S |
| А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситн |
| орђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је |
| ји би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала в |
| ет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије |
| ан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том до |
| м марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове |
| опа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њ |
| ала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> <p rend= |
| : »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О мо |
| тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, |
| мет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Ги |
| газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, одно |
| ад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опи |
| ткако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— |
| <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао |
| односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија |
| рези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав |
| врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на пре |
| мара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисл |
| н првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, ку |
| , Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и |
| оме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује до |
| ље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S |
| Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Teks |
| дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах |
| твована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио |
| А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> |
| ла је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је пр |
| цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где ј |
| о је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако |
| rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снују |
| вије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па |
| } Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пре |
| љског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <head meTypes |
| rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у чести |
| то је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те |
| како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета н |
| на свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и ост |
| лику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве |
| rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад |
| </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоиз |
| Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им к |
| уме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њих |
| « или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут |
| чи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, се |
| подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре с |
| о себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или |
| свирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— |
| у, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе |
| ављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и посл |
| они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубо |
| о им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе |
| деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се |
| а! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и в |
| нарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запали |
| и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му |
| запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst"> |
| изелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије ш |
| фани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и јед |
| уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свак |
| ути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сеља |
| мац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумц |
| нови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећн |
| нветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p ren |
| вљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је |
| ="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју јед |
| после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и |
| овац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са |
| ећ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих ч |
| еф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по б |
| дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зи |
| читаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и та |
| ="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине |
| ату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било ка |
| ">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и |
| е храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана мн |
| обро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе од |
| p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели п |
| ру о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада |
| том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и к |
| унацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S |
| мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да т |
| њавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним |
| а’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ј |
| ин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> |
| Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и |
| икијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели |
| школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказан |
| ију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је б |
| и обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на слав |
| е, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевроп |
| ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да каж |
| о га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он т |
| ге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако |
| да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима з |
| из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је г |
| 9. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пр |
| а шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« |
| начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у се |
| о звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере коли |
| ир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета |
| чуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долаз |
| и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржин |
| звади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубни |
| врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи |
| а с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Тр |
| ај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља |
| лете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га ми |
| p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, |
| ш познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, кој |
| </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге ш |
| укавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и |
| Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у |
| тељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не |
| му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра деј |
| Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p re |
| јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после з |
| жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </ |
| љуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је |
| руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушт |
| и и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке м |
| воју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист па |
| их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пит |
| {S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газд |
| а или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушен |
| ешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдн |
| ваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им |
| Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Диво |
| ш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који ј |
| далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке виде |
| етну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend= |
| остинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве верт |
| ">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ра |
| браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ног |
| е често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе |
| !{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од |
| кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно |
| него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразил |
| астир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми |
| тога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} А |
| рида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </ |
| еког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хте |
| »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири |
| есело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с кр |
| S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа к |
| ји се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више н |
| и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, |
| вине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} П |
| и апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, друже |
| је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кри |
| це, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst |
| у обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки по |
| о! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p |
| је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истинск |
| силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — |
| ади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се доса |
| Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и ш |
| нар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двес |
| женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p re |
| захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Бор |
| ама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље |
| е пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S |
| } Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, сам |
| шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји она |
| ч, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетарија |
| своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} |
| ekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то пре |
| у, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, |
| х школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли |
| Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, |
| /p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја |
| а измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаооо |
| да и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па ка |
| зрађена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која с |
| пристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џан |
| зрачуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и |
| ">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — |
| rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће |
| д механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има јо |
| олико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А |
| ">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одм |
| српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обој |
| је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде |
| {S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ств |
| ским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет |
| селићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб па |
| ако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разре |
| го зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и про |
| е: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек |
| дама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим |
| ма ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја |
| јицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа |
| рви мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скр |
| позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је с |
| Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је |
| после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдур |
| о. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада |
| е.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, луп |
| да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у |
| лу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљ |
| нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родите |
| овита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим при |
| "Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend="Tekst"> |
| своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, у |
| ка та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мас |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчиј |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, к |
| пашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Мил |
| да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада |
| петанскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужас |
| љно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слут |
| опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног |
| ди таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и |
| , за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним |
| о весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а д |
| кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да |
| тари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприч |
| де, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да |
| и и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не и |
| и неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све |
| тни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако |
| трогос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и и |
| ењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републик |
| радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај |
| ешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их |
| бакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно пос |
| јд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одак |
| ој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да |
| ано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољ |
| о оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и уша |
| о пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, |
| аде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председ |
| те, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и поде |
| ију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при поглед |
| ије на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А би |
| ерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изг |
| !{S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о гру |
| ам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Te |
| леба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по |
| јдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао |
| егледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срет |
| ш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Је |
| м то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту |
| Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S |
| </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! ре |
| рвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p |
| карт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића |
| а-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и кори |
| ="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А |
| а; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића |
| вобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претура |
| другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако |
| ак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да |
| много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све дру |
| агали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна |
| Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни ра |
| не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не |
| ито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога ш |
| ли и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то |
| > <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако |
| су приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан ск |
| од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шп |
| га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је |
| вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искр |
| иних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку брит |
| бојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назв |
| је било на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперств |
| ко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да |
| аткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једна |
| end="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} |
| , онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у иг |
| али га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! |
| ауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тут |
| ш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није |
| игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет |
| ника.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман гово |
| ре и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку бат |
| а поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а |
| ="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утеза |
| ито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци |
| и, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по ј |
| ље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке он |
| »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љу |
| лу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">Посл |
| , и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек |
| ј:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је у |
| фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да с |
| а почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума ка |
| е ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс |
| S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о ш |
| чно непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама как |
| ао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у вој |
| што разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђ |
| истојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум |
| Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по о |
| уда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу о |
| га програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је с |
| ствује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, з |
| весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до |
| ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за с |
| ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </ |
| звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као |
| ропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку пуб |
| nd="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; |
| дан што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на |
| у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису м |
| е увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз |
| ко, тако! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за |
| ки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst"> |
| и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве во |
| и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, с |
| , а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђо |
| ; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; ку |
| асне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. |
| о Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно шко |
| ад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове доп |
| а право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту свој |
| смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Ре |
| ног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир- |
| га!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми с |
| ине како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до триде |
| газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је так |
| размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; суш |
| стички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Te |
| ети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човек |
| ер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савес |
| ти, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европ |
| , Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да |
| данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги |
| ропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас |
| у униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођ |
| противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз |
| ве ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж |
| сенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто |
| рађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, |
| ри пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трип |
| ка ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p re |
| та да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки |
| м. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у |
| азилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. |
| се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац |
| »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tek |
| озе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред |
| p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати шт |
| оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове |
| није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p |
| ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, |
| посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ре |
| се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није |
| ма не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео к |
| По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у ску |
| о плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује |
| Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће би |
| ко се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Таш |
| мо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сре |
| Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из М |
| е од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије ст |
| Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити ник |
| а је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин |
| бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p |
| ео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан наси |
| и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су ј |
| слав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако у |
| да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико дру |
| стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка |
| му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као во |
| дан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се сва |
| увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу |
| естога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек д |
| м, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту нар |
| шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хрка |
| тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак |
| псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва ве |
| уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p re |
| газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био н |
| пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, н |
| помена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући |
| се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и на |
| talic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, |
| твртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали |
| о воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе |
| аром својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у н |
| и ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафа |
| о! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлега |
| "Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила |
| ња с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о с |
| је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није см |
| о.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо г |
| ер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће р |
| .{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га об |
| то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро н |
| p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече |
| олико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те нов |
| потребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са |
| цка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, |
| е знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па |
| ради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац т |
| о, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после пол |
| аво. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју св |
| ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, п |
| ш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме |
| ику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и уж |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест |
| понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило |
| , а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може има |
| аро време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Срез |
| опу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробу |
| м, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да |
| шавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале с |
| де! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похв |
| доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} |
| ekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне нов |
| а.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги ч |
| олемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их про |
| ује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бун |
| допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе |
| t">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужи |
| мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том |
| о, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона |
| ">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привр |
| одушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза |
| се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко п |
| ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало ј |
| д то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле ц |
| је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је |
| иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да |
| мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, о |
| , као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p |
| друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и пок |
| дресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу св |
| речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога ј |
| {S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи |
| ипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса |
| ти контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник из |
| а качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за наро |
| је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше |
| а га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, |
| било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често |
| говора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дир |
| прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полеми |
| ј стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не п |
| , јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме |
| nd="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и |
| , шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу слам |
| уби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада ј |
| мена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tek |
| ут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а д |
| на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе |
| и месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави |
| и је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато ш |
| ађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начи |
| ла црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, |
| да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред |
| па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради куп |
| анове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео |
| што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био преме |
| »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се к |
| ите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst"> |
| пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуц |
| и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник |
| за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насил |
| начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ |
| молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двест |
| га. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Офи |
| више еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су |
| Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно |
| ђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! |
| Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} |
| rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p r |
| лашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop |
| >Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још н |
| вак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{ |
| бачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица |
| дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Gla |
| d="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{ |
| руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— А |
| зни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се ше |
| да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="T |
| дејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена с |
| пио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Гроз |
| онарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио з |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети как |
| чај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Срете |
| павао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. < |
| ситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће |
| а још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Мини |
| ели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републикан |
| шину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: приврем |
| а, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републикан |
| ини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо до |
| плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, |
| >Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па |
| фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у пр |
| st">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Teks |
| кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропуст |
| {S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као |
| настир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети |
| већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у соб |
| нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и |
| овања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мношт |
| t">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и |
| о погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна муше |
| ека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај |
| ласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђу |
| тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да |
| ње опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му |
| p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као предсе |
| не нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у парт |
| казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборав |
| како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је поли |
| Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или д |
| нате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у |
| је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{ |
| на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани |
| одаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеш |
| ре, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Сре |
| вље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за |
| «.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи |
| очитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћ |
| уде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљ |
| егове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све л |
| е клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> |
| иста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с по |
| га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> |
| рви, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности у |
| се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« |
| воја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на т |
| човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, |
| писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске бел |
| од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је о |
| списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију у |
| примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито д |
| опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи |
| а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одса |
| рија је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђес |
| Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин |
| /p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што с |
| пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи. |
| та недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином |
| х гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гиз |
| дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесе |
| Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; н |
| није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst |
| ио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне |
| друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена |
| d="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља |
| ури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у ми |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па |
| } Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе. |
| у Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. < |
| еле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године ка |
| о говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка ма |
| утро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после зах |
| о уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа л |
| би ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао |
| ала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> |
| ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто |
| а изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу |
| Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ |
| и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p r |
| читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био кр |
| >Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поб |
| спослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је |
| да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сре |
| о о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружи |
| до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p |
| дан па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пиј |
| ремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти |
| већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} |
| а нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, н |
| и.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају при |
| марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове к |
| х у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног чит |
| алазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Ву |
| та овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја |
| део?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> |
| акије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш јед |
| посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам н |
| — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, р |
| до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилав |
| ворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном |
| гледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у |
| ци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да вид |
| лисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електриса |
| илно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — д |
| очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога |
| же се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кри |
| доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га |
| а на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета |
| го, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. |
| Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и |
| е освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу |
| "Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику п |
| за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако |
| ечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али на |
| главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе теч |
| бријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допа |
| ар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до |
| био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био |
| ову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се |
| скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, |
| с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, ш |
| чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајк |
| обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Teks |
| S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флаши |
| од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и он |
| <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монумент |
| тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. < |
| онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се |
| те га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћи |
| спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с масло |
| есме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне с |
| много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не зн |
| р бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а бе |
| ерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорн |
| трибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p |
| 00" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисањ |
| </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин председ |
| орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога |
| оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Н |
| ек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир |
| ekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем њ |
| .{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педе |
| тало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ в |
| жени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend=" |
| читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружић |
| намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је |
| ко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И до |
| ки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја |
| де било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на с |
| ер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. |
| едан и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{ |
| ком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре ин |
| p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак |
| о ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="T |
| и Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша |
| ојствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али м |
| баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за |
| равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио чи |
| н да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегири |
| ковала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад ј |
| једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код с |
| слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, дух |
| >Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није |
| класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, |
| једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој о |
| а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности и |
| p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову |
| емена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга |
| знату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отресити |
| рани. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па |
| е новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит |
| одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на |
| зиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi> |
| лико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна |
| се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је св |
| лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, |
| ледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А б |
| нда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. |
| ао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од те |
| се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је |
| /p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи |
| све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушу |
| Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и |
| тема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера на |
| а тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — |
| ле:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов |
| ли писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ни |
| ку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке њего |
| додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути |
| допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао |
| киваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} |
| лике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и ж |
| свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се |
| ак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том прили |
| сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на јед |
| е кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допи |
| ворило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала б |
| ости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не пов |
| ekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него |
| укао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бриј |
| ица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за ко |
| изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак н |
| ни тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у гла |
| А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину сло |
| д би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прос |
| слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им пре |
| о цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; ка |
| љ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">Н |
| упштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје |
| да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови до |
| Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понеш |
| и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: » |
| уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је |
| оши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамул |
| и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{ |
| »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у |
| се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на себе |
| стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана. |
| ма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро |
| дседника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен и |
| т и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле |
| о од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, |
| у народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и деч |
| а код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако |
| а престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен так |
| таром председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово в |
| и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, |
| иста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С |
| дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број |
| Крсман, Јелесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће с |
| поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p |
| ише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину |
| nd="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А вели |
| љалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — |
| а одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи |
| да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у наше |
| ају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{ |
| и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А |
| ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархиј |
| , богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би |
| Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба |
| е су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек д |
| — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да бу |
| пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — |
| та просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов |
| је се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! |
| ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, тол |
| школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — реч |
| Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p r |
| јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} |
| му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру |
| ро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово |
| ио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она пота |
| надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред |
| их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је |
| о поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глу |
| — Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, |
| и бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на сто |
| t">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле |
| вељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а н |
| добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; ил |
| , што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно |
| знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> < |
| ама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатират |
| и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако по |
| десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин |
| аг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да |
| је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких |
| та све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све мор |
| ве, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне поне |
| хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, увера |
| ли згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних |
| тише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једноми |
| му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} |
| зрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капет |
| или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешт |
| аче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који |
| ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-ше |
| о: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: » |
| па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контраф |
| од насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље |
| а другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње з |
| ђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p ren |
| да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особи |
| урка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још по |
| и. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника |
| ого речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитк |
| ело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је |
| к читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — п |
| свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке |
| дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челични |
| ароду који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Ванде |
| то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гле |
| онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! < |
| >Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; |
| ознају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у при |
| ју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> < |
| овађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњ |
| но само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} А |
| и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се та |
| ежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирал |
| се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођ |
| у у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету п |
| Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, |
| подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадниц |
| .{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се н |
| јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му па |
| ћу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана чита |
| </hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, |
| уду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{ |
| у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за |
| ју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, и |
| end="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће |
| е беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ |
| им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend=" |
| морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болу |
| Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један мин |
| </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд |
| ах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа нис |
| /p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским ствари |
| оји га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А |
| ко све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </ |
| је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и |
| департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од иско |
| Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела С |
| .{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова |
| жипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може јед |
| свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа з |
| о.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, браво |
| , изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И |
| а који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служи |
| ртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово |
| му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек н |
| еханом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на |
| згледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као не |
| се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претреса |
| риповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница |
| ранцуски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, |
| ермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради сво |
| уквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде |
| офа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. |
| ји.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{ |
| st">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, |
| отанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као |
| иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добр |
| {S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме |
| ако је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забаг |
| зва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, |
| он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да |
| а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се |
| орта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог |
| ат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у н |
| којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или |
| њени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакл |
| и пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« и |
| и тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се ма |
| и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова |
| ари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађ |
| х одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео |
| S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} |
| е девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије н |
| ислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; уз |
| ењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно |
| дним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом ка |
| ла.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p re |
| rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стиша |
| са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне |
| један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога св |
| ћи се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би иш |
| ш кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су |
| ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако |
| онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута бил |
| је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог |
| на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кућ |
| тим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне |
| Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу |
| лумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко |
| њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени |
| {S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S |
| ају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у диј |
| лавом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А к |
| се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ |
| окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мић |
| к одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме |
| лску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветуј |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, он |
| бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и |
| кну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако |
| а их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> < |
| <p rend="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да за |
| о у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запе |
| t">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што |
| осматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то о |
| то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жи |
| сханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али |
| капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у п |
| "Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је пр |
| зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији |
| ли једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и |
| /p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона ја |
| Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — ре |
| литетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли што |
| kst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p r |
| била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, о |
| ешто непријатно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумб |
| ал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је меј |
| црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун леп |
| едседник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} |
| ?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку с |
| ’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети |
| а, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— |
| а једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што с |
| д он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрв |
| амо почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су |
| ва дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ уве |
| е то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на приме |
| ове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име |
| аната, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било и |
| и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрек |
| псу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони |
| лавно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке дан |
| с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их |
| нио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико |
| ске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало |
| општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он оп |
| ио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па |
| ове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана. |
| играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду |
| а га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један цир |
| тао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети ме |
| ле слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="D |
| ропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend=" |
| овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и |
| све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се дав |
| о ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и шири |
| одине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта |
| кве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из |
| их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве |
| у и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за |
| о чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p |
| о не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле |
| ни своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично пос |
| очита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода ил |
| их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће о |
| ајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, св |
| nd="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Ш |
| А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, в |
| допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако |
| , кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не |
| све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. |
| ном, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је б |
| . </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у |
| на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, к |
| али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и у |
| ш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p |
| о Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим |
| је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а |
| можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У С |
| еши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: » |
| су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су |
| и, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} |
| и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних стран |
| е каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна крот |
| политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, гос |
| rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газд |
| лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је |
| лаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада |
| ак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му тесли |
| а, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дођ |
| ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик |
| st">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њег |
| м случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. < |
| . </p> <p rend="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо н |
| дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташул |
| каква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао ј |
| ово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, |
| се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега |
| а, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{ |
| једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у |
| н корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи к |
| ија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, н |
| га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена |
| верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. |
| да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни |
| на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, |
| у! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, ј |
| кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога мо |
| и.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као |
| роћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и под |
| ћа и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазја |
| затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако |
| је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А |
| чесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јет |
| p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, |
| а.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Срез |
| ије Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S |
| ци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до о |
| приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон |
| ву да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позива |
| ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — |
| врти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује |
| "Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и бу |
| лко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде и |
| де:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. < |
| о и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} З |
| е беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко |
| е увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел |
| е, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако |
| , али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет г |
| е вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, |
| он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена |
| рао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пу |
| о ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота. |
| ом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не |
| цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна исто |
| ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p rend="T |
| »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бј |
| није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend="Tekst"> |
| вљати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ру |
| ко више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама |
| е да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: |
| ави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и |
| њајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно г |
| ажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Сам |
| умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио |
| место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, ал |
| ле се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку |
| е за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу |
| од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло |
| гаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} |
| и народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде о |
| даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаш |
| ића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толи |
| , па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмил |
| ати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Пер |
| најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћа |
| мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун |
| , Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке |
| најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} |
| јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, ч |
| аш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само про |
| воје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ста |
| ок му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај |
| речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S |
| но, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуц |
| еслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, |
| је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, |
| пао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара онога доба, |
| име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и |
| ди какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на |
| његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи |
| одина млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и ста |
| е се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у |
| воје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би |
| легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се |
| око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— » |
| <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и |
| е фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође на |
| да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Ме |
| да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мисл |
| у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријате |
| неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то с |
| И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Б |
| d="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад и |
| и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких |
| служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био |
| ан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај прес |
| ="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети |
| у затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и |
| ени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и по |
| .{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, |
| Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— |
| афска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу! |
| то сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вел |
| е! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само |
| "Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај у |
| е може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнт |
| !{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражит |
| оји пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса чов |
| глеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља |
| а му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> |
| јближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S |
| свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде д |
| ом слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као ш |
| коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не |
| су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Т |
| ицир« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треб |
| то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p |
| ко да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни |
| и што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде он |
| о: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> |
| овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а такви |
| ека) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају т |
| ољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована |
| ле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, |
| а његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарск |
| "Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. |
| јући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад |
| Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то сам |
| пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе покл |
| Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледа |
| рђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је че |
| иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име |
| је жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком п |
| разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гр |
| т. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па |
| борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милиса |
| т није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе |
| то тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представни |
| ет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А |
| радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан |
| ику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет |
| ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективност |
| р, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све шт |
| га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редова |
| ужески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гурка |
| тина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не по |
| увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} |
| и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај врат |
| ни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он |
| негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашир |
| уверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак |
| за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде најве |
| то си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го у |
| Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ |
| е.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си |
| ако пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет ка |
| у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p re |
| Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај п |
| Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако |
| мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете |
| омад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа |
| а вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? < |
| ио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а с |
| у један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како |
| д накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла |
| е, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! < |
| орђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, |
| пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја зап |
| ло на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, |
| лом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народ |
| лим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви о |
| о запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетан |
| {S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и |
| толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа га по |
| а.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Ст |
| реправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Же |
| инели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да |
| ух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p |
| (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), |
| су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а т |
| напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима |
| ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност |
| , док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му он |
| о видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и једа |
| да Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био и |
| му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кмето |
| , како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се испо |
| сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није н |
| ћи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љ |
| ламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. |
| рашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће |
| ји су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и |
| тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне |
| као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као по |
| који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази |
| а богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Изв |
| Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tek |
| ика! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир |
| > <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend= |
| е!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! |
| ="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и разм |
| S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела |
| } Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту |
| d="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} |
| о то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима ка |
| послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; пл |
| селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасн |
| занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је |
| све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се |
| мпе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо о |
| } Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p re |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за просла |
| ; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје |
| десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а |
| о подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си |
| од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и |
| Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече |
| олитички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколи |
| , ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни |
| како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па в |
| дједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као |
| ! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> |
| е продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="T |
| {S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend |
| жу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз г |
| слио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да |
| — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само нам |
| едно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S |
| добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што и |
| рђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљ |
| "Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као о |
| есту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и иск |
| ачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледат |
| какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. |
| м очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански |
| nd="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ра |
| ио десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипа |
| и параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску ра |
| ог богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банак |
| свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у по |
| гов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да по |
| исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молер |
| је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак |
| Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. < |
| страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах |
| мо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много зн |
| та?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни |
| p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, |
| Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst" |
| ала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше д |
| а вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као |
| alic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се прип |
| >Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! </p> <p rend="T |
| посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; |
| } Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та њего |
| радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће |
| је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi ren |
| и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не |
| rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек но |
| народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар јед |
| е и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесе |
| о: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tek |
| о, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир- |
| ><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} |
| ош једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Зау |
| и, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p |
| Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, |
| га Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси с |
| тим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу ж |
| ниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која |
| /p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, |
| и? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да ви |
| то да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и |
| гу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватро |
| о као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p ren |
| рета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то |
| се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула |
| она! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">З |
| во, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Teks |
| S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни М |
| ник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, в |
| ловима и с гнушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета је само културну ис |
| ински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св |
| бодоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате бр |
| ци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић |
| а свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш |
| етно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега. |
| ао што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу ( |
| трпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам- |
| баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неве |
| прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то ј |
| и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи д |
| } Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она не |
| е, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро поз |
| истовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражав |
| воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. |
| једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још дос |
| Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p re |
| е у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, н |
| "Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рука |
| у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељо |
| ка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један |
| не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а пи |
| етла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије |
| механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупниј |
| век није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом |
| ни лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: |
| Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупш |
| из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима мес |
| е обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре » |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И |
| забрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst"> |
| о сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p> < |
| м!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је д |
| промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S |
| } Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Teks |
| е важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p re |
| рдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече |
| ојих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који м |
| , а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> |
| описе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} |
| цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично |
| зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји |
| , доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p re |
| том, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, |
| илисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ |
| теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је про |
| је кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ |
| а.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Te |
| а.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо |
| други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епск |
| ом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет |
| дам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у |
| ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађај |
| па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за сто |
| да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно |
| >— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не да |
| прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода |
| сникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни пр |
| раз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белги |
| ставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је |
| купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недост |
| реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине |
| много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Сре |
| шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем |
| у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне там |
| и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — бат |
| тикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек зап |
| Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за |
| гав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко |
| се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начел |
| оса бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца |
| краси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народно |
| ремишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану брад |
| уче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелн |
| Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степен |
| аљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро пл |
| нама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и г |
| оспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Е |
| о и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одјед |
| задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умеш |
| .{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако |
| га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и |
| ма их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ћ |
| ћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, н |
| и као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марк |
| по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако оп |
| и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га |
| ти као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} |
| ину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо |
| који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред ос |
| ри књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска с |
| ест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и п |
| паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; |
| својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилен |
| човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли |
| дело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а ка |
| задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, о |
| то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђе |
| > <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Да ишибам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа ру |
| гре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристој |
| И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бр |
| линова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{ |
| есник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклимат |
| аст, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника |
| живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прс |
| епирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати |
| га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз п |
| р!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђор |
| али много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му |
| ше па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је и |
| hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наско |
| изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли |
| да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену |
| и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> |
| што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да |
| и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша во |
| цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕС |
| једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од |
| о. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда се |
| питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле сл |
| а воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, |
| а па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џа |
| </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Зб |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А |
| сам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађуј |
| ин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допа |
| итељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што |
| ека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га! |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p re |
| ле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{ |
| ="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни |
| о, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фам |
| nd="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије |
| } Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше |
| — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество! |
| S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срет |
| /p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и |
| дем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend= |
| p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако |
| p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вел |
| ете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у |
| во безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфо |
| рском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео та |
| та!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst"> |
| да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и |
| а — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — |
| <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— |
| управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише при |
| t">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко |
| лужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> |
| ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p ren |
| морански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље ни |
| а, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе до |
| Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Te |
| рипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка |
| а њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не |
| вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одма |
| осе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам |
| дњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мо |
| ој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, |
| ку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </ |
| остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене |
| kst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за в |
| лави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ м |
| Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »А |
| аш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али |
| орење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учев |
| ње у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, буда |
| d="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вел |
| урио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, |
| италац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка |
| сет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend=" |
| ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и |
| {S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| ели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ће |
| ">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме |
| ај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst" |
| е путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за ве |
| им пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка |
| е, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Te |
| не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здр |
| {S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу |
| ђен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман |
| st">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> |
| и мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="T |
| утито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће м |
| корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар п |
| о сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се |
| оба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само б |
| уга ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли |
| свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остај |
| е л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p r |
| тин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа |
| му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци д |
| апетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо вла |
| ао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели о |
| , чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје в |
| мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас при |
| рез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би |
| орак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend=" |
| во довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово д |
| прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што с |
| пола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш |
| јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једн |
| д ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш.. |
| механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину |
| ет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ д |
| пски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојиц |
| би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јест |
| и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак чести |
| } Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље с |
| попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} |
| сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљен |
| Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Нијед |
| — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— |
| ктори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да |
| ам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет настављ |
| лећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Te |
| rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{ |
| у се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="T |
| си. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој |
| А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </ |
| олили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend= |
| овек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Мо |
| kst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту |
| ем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, |
| њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Т |
| ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Te |
| лоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а ш |
| и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прик |
| } Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то |
| лаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек |
| ејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми ј |
| дна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге в |
| се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло |
| >— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p re |
| ачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам пи |
| </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаж |
| р он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p re |
| ic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ха, х |
| мо да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p |
| kst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, |
| и дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p r |
| родици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуц |
| брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет |
| p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако он |
| рж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стеч |
| азуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је б |
| »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде |
| end="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем |
| кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом М |
| ксиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Ј |
| kst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван чов |
| једна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и |
| <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија п |
| вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Б |
| есте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сис |
| а тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина |
| резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касар |
| отиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чува |
| а задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, б |
| вакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> |
| да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; |
| неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема ра |
| ужио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, го |
| алисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет |
| а ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме леп |
| тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, |
| ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ја сам душа мејанџијска;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
| оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интерес |
| ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p |
| икола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама |
| је имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето к |
| t">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За к |
| зилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend |
| — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Т |
| ладе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марин |
| ли Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине |
| е: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено министарств |
| штва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на т |
| а. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција кој |
| </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш т |
| ва признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а |
| говара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакцион |
| итање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе |
| треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу |
| st">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујт |
| ш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш ја |
| упао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стран |
| јем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде |
| >Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета |
| знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још |
| >Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend |
| авање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламен |
| ла донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, у |
| , ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета п |
| сме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и о |
| стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и |
| Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до |
| ички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у п |
| {S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као |
| слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељств |
| са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке но |
| печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоње |
| ана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста |
| н сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учи |
| еним људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend= |
| « Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} С |
| (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на |
| о назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често слу |
| успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико |
| ократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а ова |
| kst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— |
| апкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно разву |
| гане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу |
| (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* |
| но, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а |
| и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Република! »Репу |
| што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и преву |
| ј. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља |
| о сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p ren |
| а једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш в |
| и Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tek |
| } Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, ко |
| ног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваз |
| авом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено |
| орио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га з |
| ниформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, |
| е.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешт |
| је, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидн |
| се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи з |
| та отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и д |
| е је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али |
| кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мал |
| не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новина |
| дин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерн |
| а на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреб |
| зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да н |
| да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујиц |
| не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} |
| ли, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ћ |
| Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехир |
| е све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га нат |
| е свршио препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и |
| видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био |
| добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша сл |
| деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">Г |
| t">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине |
| етен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад |
| јми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслаган |
| } Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски |
| им за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја |
| жић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна љ |
| и љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од |
| rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му |
| мете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо |
| то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p r |
| неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познат |
| вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пел |
| о неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Ив |
| end="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">К’о |
| ке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки |
| p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање још ја |
| е Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst |
| rend="Tekst">Максим настави хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како |
| о свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend |
| је »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је б |
| ого ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не |
| {S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — |
| и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, не |
| ору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али |
| ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да |
| овом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} |
| сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p re |
| .{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ |
| као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако |
| е смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам! |
| мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета |
| ш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p re |
| о тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p |
| припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у |
| ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p re |
| st">— Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p |
| их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и |
| Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамт |
| Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Сре |
| rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p r |
| 58686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижев |
| rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не |
| како није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Как |
| другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Te |
| занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су |
| срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!« |
| ија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као м |
| <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би г |
| и да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— П |
| о одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разло |
| ијава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећ |
| код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, |
| S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против ње |
| и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграби |
| чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче је |
| е чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни о |
| био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче не |
| ешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{ |
| је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају |
| други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да и |
| трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће д |
| ме отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади |
| ло па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одл |
| а чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кмето |
| "Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар н |
| а је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би пој |
| еље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и д |
| обио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је |
| њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство |
| овољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, |
| е и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, |
| је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па |
| а, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га |
| монику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и |
| истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак |
| шао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те нев |
| ољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовоља |
| ло и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је з |
| чепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто на |
| обро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капе |
| кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео. |
| су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви |
| ... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} |
| и.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах |
| олитика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав поли |
| косног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а по |
| илују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу ст |
| И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве |
| евоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председ |
| какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Teks |
| ући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година |
| х корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend=" |
| и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, |
| ни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} |
| ако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане |
| ер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио |
| онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> < |
| молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рек |
| ршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врл |
| звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води чит |
| зда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — |
| човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би б |
| на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, и |
| менима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многоброј |
| nd="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и |
| вно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, нарав |
| — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst" |
| очарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двап |
| слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде |
| чевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p |
| {S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одав |
| инско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас |
| <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да ј |
| сти.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута |
| јпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"><hi r |
| рали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, исти |
| пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> |
| ">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, посл |
| И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, |
| е сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S |
| ација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то п |
| Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола |
| се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна |
| ни вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — |
| истри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништво |
| о затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увели |
| ти какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад |
| зела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — ту |
| Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </ |
| е, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с |
| факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуго |
| и он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирн |
| сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мић |
| коро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи |
| пује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији |
| зговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Teks |
| ани виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек д |
| леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пц |
| да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... п |
| траг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, не |
| а, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И |
| тојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује о |
| им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакер |
| да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две |
| мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као меха |
| Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га м |
| многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је се |
| адије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир |
| S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио |
| режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића до |
| S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног д |
| о штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, шт |
| држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је |
| тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај |
| г учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем ре |
| ржи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и |
| али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што |
| ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на |
| Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ни |
| ">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као |
| где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно чове |
| ад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он |
| на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерик |
| о лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, д |
| оветке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле по |
| ела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Ви |
| и, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у |
| одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и ње |
| ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и |
| ока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} |
| је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао М |
| ах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу п |
| , ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да за |
| А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их |
| разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Teks |
| оје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас св |
| дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне ту |
| } Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспреко |
| , дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да |
| о је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштв |
| последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријате |
| па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодит |
| и боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и з |
| Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Срети |
| двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређа |
| ику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у |
| (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а |
| ке носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писа |
| нако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p |
| бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану |
| ку«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била |
| т.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и но |
| евима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да |
| е, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p |
| бојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госп |
| моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и ве |
| на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа т |
| , а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвир |
| ко сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се |
| Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио |
| слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже |
| d="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — зап |
| неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре |
| њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку |
| d="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p |
| <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дах |
| ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем |
| ак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, |
| а тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само пон |
| учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу |
| а идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да |
| а срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} |
| камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим. |
| рђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади |
| и други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милис |
| , а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за он |
| ума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђев |
| него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, дал |
| > <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћу |
| в био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувреме |
| онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то |
| st">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми |
| о. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јак |
| однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзит |
| неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, а |
| ке политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не зн |
| {S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} |
| народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, к |
| о да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да |
| азда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« » |
| тприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће |
| у и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{ |
| а законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би |
| ену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице з |
| шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку. |
| <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то ј |
| <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против св |
| то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света |
| раћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били о |
| грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава п |
| од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p |
| е.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S |
| се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко |
| да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији |
| ја, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког стале |
| p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, к |
| ирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се |
| естили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за м |
| аписано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како |
| морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јо |
| омало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног |
| јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима ко |
| се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђ |
| реме скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са |
| више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклони |
| рана њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочек |
| менивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љу |
| ка принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него |
| ђе за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бег |
| лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Нап |
| после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелик |
| онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пар |
| да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па |
| други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »пр |
| могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од |
| !{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, |
| и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. |
| повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се м |
| цу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после не |
| S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ре |
| , јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако п |
| har">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ ј |
| ам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и др |
| {S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и с |
| може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, д |
| } Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице |
| причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој |
| присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је |
| Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него |
| је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се п |
| ла има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта ј |
| ружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако |
| ="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар с |
| ели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сеља |
| нако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој в |
| > <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане не |
| х последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхо |
| обојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као |
| утирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који ј |
| а ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S |
| ци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога н |
| е тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телегра |
| уштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и |
| рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, г |
| d="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst"> |
| ше замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича- |
| у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме |
| су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај |
| изор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{ |
| лигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с д |
| н Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још пок |
| ани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; |
| ља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од |
| да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да |
| оји је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек ка |
| као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, ка |
| рности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као она |
| еграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се ут |
| аписан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако |
| ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуст |
| p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и |
| Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га |
| рна историја на листовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се в |
| о се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Проме |
| иђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, нег |
| Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности п |
| к наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли франц |
| то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспије |
| ану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе |
| ачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p ren |
| "italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је |
| и поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је |
| и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и |
| ју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, с |
| а умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грл |
| вршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Р |
| вати кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећн |
| орђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst" |
| прека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} |
| ћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— |
| темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Сл |
| човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} |
| уде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клеш |
| уме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назва |
| к и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се |
| за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у ред |
| ра« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је је |
| kst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом ша |
| > <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њи |
| оје ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi |
| равио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатл |
| тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је та |
| лико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише ста |
| зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад так |
| к онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже |
| обро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао |
| . </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, |
| промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после ум |
| епеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, |
| а?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S |
| ош не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Te |
| егова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина се |
| в капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви при |
| , него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није |
| емо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био ј |
| ар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашља |
| > <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића |
| {S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђор |
| облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и з |
| ки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала |
| з тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власт |
| тељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p |
| узме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старинск |
| само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али |
| (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су би |
| ци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><h |
| бом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт је |
| ">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко? |
| е уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то |
| о продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађав |
| еби слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, ре |
| ве и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља |
| о један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Te |
| ји је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле |
| епо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке прода |
| аденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио имен |
| а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, нег |
| и у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћат |
| , — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад |
| бликанскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онд |
| ош и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког бога |
| је име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим наш |
| </p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигд |
| — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Te |
| ели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst" |
| да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно |
| им онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једно |
| >А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није јед |
| Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заб |
| осподину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косо |
| га је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела и |
| ило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, |
| ом није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу |
| Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неко |
| менуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једно |
| само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју заду |
| Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико ј |
| само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајм |
| би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђ |
| t">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старинск |
| далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао |
| {S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов позн |
| оме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад |
| раф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капет |
| Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са |
| снути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он |
| из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем к |
| олико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst"> |
| Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да |
| во декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опо |
| ом речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато |
| се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не исп |
| а ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{ |
| променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики ( |
| , ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу |
| гове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад |
| се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сеља |
| , а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверени |
| му је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; зати |
| био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћ |
| зрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, прилик |
| д је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, ди |
| ше и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне |
| какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и |
| да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном |
| ски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и |
| у.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше |
| огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — |
| Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после |
| да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи |
| ам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у меха |
| рете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну |
| апоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине ка |
| ут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, фа |
| ото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју свет |
| а ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, |
| у, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са по |
| А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурк |
| авно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад |
| иш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађ |
| Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповере |
| итиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је |
| да-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је |
| орију! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко ун |
| ипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} |
| d="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> < |
| уже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћ |
| вник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гл |
| ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао |
| а, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих радени |
| новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а |
| емо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у |
| тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је |
| p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па |
| ђати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки |
| !{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба д |
| казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са |
| Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога пр |
| >У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност м |
| них силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира |
| је описано и једно славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави и |
| , и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је такв |
| д дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цин |
| и размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не |
| урка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону |
| о у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало |
| Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">М |
| егове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања |
| Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог и |
| ити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје |
| е среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и |
| ">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш |
| >— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе д |
| ан допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко оп |
| Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета израз |
| кад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон |
| кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано |
| о и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши. |
| тива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав п |
| пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да |
| аке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај ст |
| ди у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отиш |
| рета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће д |
| или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем пут |
| у скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет пр |
| иш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које с |
| овољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у сл |
| во питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога на |
| искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p re |
| упи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник |
| <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти |
| арио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћ |
| евање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, |
| че и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </ |
| али прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се |
| О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tek |
| и и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним п |
| о трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком |
| рђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је |
| паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> < |
| и дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то. |
| је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио |
| и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још |
| етин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говори |
| t">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> < |
| е у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале |
| Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се на |
| и то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на |
| аш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. |
| ко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабу |
| ети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И |
| а по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на |
| > </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у |
| а је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на |
| да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је |
| неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде ви |
| <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с км |
| тив њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} К |
| и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је |
| де без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и |
| } А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржа |
| ри понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш м |
| ари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши с |
| упа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био |
| је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама о |
| рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p rend=" |
| >»<hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Ср |
| кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српс |
| ило уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз о |
| ој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као |
| ратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Не |
| дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета о |
| чима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је пла |
| па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то |
| ко насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском му |
| , ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на |
| њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посеће |
| .{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. |
| рендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све на |
| се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што г |
| е, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радни |
| а.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кра |
| е Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p re |
| јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита |
| кле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноћ |
| ма.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један |
| леко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по с |
| ужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за ан |
| да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ћ |
| овинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница |
| ом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би к |
| а табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташ |
| село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се |
| кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Te |
| , а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst"> |
| већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p |
| наш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба |
| не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака |
| и: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, ш |
| {S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко аста |
| арте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се на |
| ње — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради нег |
| а ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с рук |
| ште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње. |
| ски одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а ш |
| азносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у до |
| rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом ле |
| оћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног н |
| береш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Ра |
| ебе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — |
| ету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst"> |
| жић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> |
| нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га |
| а ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И |
| нертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове по |
| ринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав |
| елу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна г |
| и ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Te |
| ш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредниш |
| села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дан |
| . </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} |
| да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло ук |
| ш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, |
| а своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено при |
| ло није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих с |
| тану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престај |
| пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шар |
| ручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих г |
| л је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече |
| баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег ок |
| конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опе |
| иш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књ |
| уставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар |
| оде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend= |
| Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетк |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политички |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретин |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним |
| пева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — поми |
| а лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала |
| с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p ren |
| <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напо |
| <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, |
| <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Оф |
| бе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава |
| Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јо |
| е по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, |
| а видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало гл |
| њен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побрат |
| елио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчиц |
| у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и сил |
| ве зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића |
| аћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава |
| ст је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у |
| рбину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну п |
| и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то |
| њући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Срети |
| ћа много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам |
| азио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народни |
| је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једик |
| јгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајг |
| и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте |
| бично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најлас |
| о тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав |
| та Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобан |
| } Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председников |
| имаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собиц |
| дницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend= |
| осе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava" |
| сав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p r |
| ли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, |
| d="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; н |
| ели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатк |
| је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља |
| тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, п |
| своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, |
| а се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S |
| ци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да |
| а дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени из |
| А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Ч |
| ом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњ |
| оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће |
| S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу |
| је«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкр |
| т?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш как |
| рина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И мага |
| ">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао сл |
| поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и с |
| шу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску |
| анпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао |
| </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи |
| ио сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у |
| оједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји к |
| .{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говори |
| ад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута н |
| ича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време ка |
| ро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p |
| ангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу. |
| лону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад |
| шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде |
| end="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати |
| о је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели |
| осле и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само |
| но власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, |
| ва од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не м |
| точник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на кра |
| бављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи |
| Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктери |
| ељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну че |
| еном, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Г |
| те Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, велича |
| вој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћ |
| »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и |
| ад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније располо |
| и његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао д |
| то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му |
| да за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу |
| ицир« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном поља |
| то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с мног |
| у корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан |
| селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село |
| лужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је |
| се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега |
| механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допи |
| о ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S |
| свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо в |
| рих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштер |
| стао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шеће |
| јим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; |
| а радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други |
| ир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p |
| мбра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за |
| а га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике |
| рчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на св |
| ари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње ка |
| {S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из |
| кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и |
| под носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулу |
| и на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се |
| /p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долин |
| није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је д |
| све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса |
| и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и зада |
| стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: < |
| држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и |
| а може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па |
| међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дуго |
| ак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим |
| S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на при |
| е друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода |
| , да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик |
| тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешко |
| ед њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је тре |
| з књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само |
| у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон прир |
| и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Н |
| вим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране |
| а — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пу |
| с није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, |
| а дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шеши |
| у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, |
| мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свако |
| зговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредн |
| акве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ства |
| ек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика |
| уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и врат |
| ору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} |
| ечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p ren |
| гогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и |
| уто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се |
| разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Јо |
| већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године |
| .{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са |
| а дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лим |
| rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао |
| раво са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку |
| војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{ |
| аш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »пот |
| оставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у |
| ога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! < |
| предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« |
| ада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Ц |
| да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација гро |
| пу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних ст |
| и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песта |
| смо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онд |
| или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, П |
| де му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! |
| ло више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. < |
| коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фо |
| ало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него с |
| о одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а |
| није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; |
| накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко |
| јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако н |
| да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је |
| арине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим |
| не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гу |
| и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за та |
| разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и н |
| енични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомиња |
| ј полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици |
| тера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био |
| , јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет |
| само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дуван |
| доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан со |
| аст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља |
| Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </ |
| } Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Исти |
| да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео |
| ам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био |
| до лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је |
| о нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, |
| ји и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А пос |
| онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише м |
| ај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасн |
| е тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следс |
| S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе |
| ко за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p |
| овом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда |
| знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у |
| у, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира |
| ="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га |
| rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бар |
| да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељаци |
| та него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поод |
| , дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само |
| та пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године о |
| ли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда так |
| аће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Чи |
| ва као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је |
| p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend=" |
| вропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично в |
| гао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љут |
| дног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног призна |
| е имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допи |
| роговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобн |
| да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{ |
| о на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је т |
| и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се д |
| д кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази |
| је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је |
| на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поје |
| уд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао |
| зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава о |
| пштинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам |
| али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан н |
| , та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а би |
| ионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Ка |
| долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприли |
| тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик |
| а!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш |
| пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не |
| емско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му |
| а му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредни |
| lic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините припов |
| редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафан |
| а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и |
| уго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и |
| е у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши |
| тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може мн |
| за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на |
| аде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!! |
| е дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пр |
| запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а н |
| ицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вред |
| м селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај усит |
| ље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња |
| — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| им ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збого |
| да у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој весел |
| је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда |
| kst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, |
| .{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — |
| му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке |
| треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако |
| х отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </ |
| чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само |
| t"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је |
| ам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други в |
| ѕ Havaѕ«: привремено министарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфе |
| st">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после |
| јважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неоп |
| га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним |
| оже, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може |
| рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је |
| испели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, о |
| инистра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекула |
| вара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим |
| nd="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} О |
| Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би |
| балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингеров |
| S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{ |
| азлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је б |
| .{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да |
| ним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле |
| с кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна |
| им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да ј |
| прави после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта |
| оје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми |
| х права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када |
| себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно да се |
| ност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на |
| е Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није пом |
| доше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и |
| и, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих |
| не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула д |
| љи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, пр |
| ича како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже и |
| у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопи |
| вих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана из |
| који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село |
| ана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава пон |
| сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зач |
| ћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио уж |
| за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. |
| ј овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга |
| ла, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око С |
| ачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је чов |
| о како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико |
| >— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{ |
| (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је |
| даш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме т |
| то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, |
| Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и |
| ко тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне |
| с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једни |
| светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и |
| је и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи |
| лом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst"> |
| је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме. |
| емо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потр |
| hi rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се |
| м с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађари |
| и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Прв |
| } Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би |
| ако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме |
| сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капета |
| ог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће |
| је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, |
| и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и н |
| Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред какв |
| } Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst"> |
| онекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако |
| сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} |
| ложењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се |
| па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини |
| кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; |
| танове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред |
| д није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена |
| беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамоти |
| е и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је до |
| Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје |
| где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличи |
| ужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски |
| као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји |
| разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених ок |
| у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под ти |
| <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од |
| а, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Св |
| уку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад с |
| ако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и |
| о персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до дола |
| а нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а |
| оложени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p ren |
| и и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му ш |
| су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који т |
| </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Teks |
| затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p re |
| а који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи |
| алио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (ка |
| а потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји с |
| тен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласк |
| Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да батал |
| вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на раж |
| p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} |
| ">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и са |
| гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га |
| Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео ка |
| капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеј |
| ета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, |
| ој кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази |
| /p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила |
| но; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изм |
| ekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— |
| а, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, |
| ика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момена |
| н или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, |
| безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако ч |
| ом кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео чов |
| спуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Сре |
| тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. |
| но и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина |
| јој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким |
| да и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у сел |
| леда тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета и |
| но послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, |
| у попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њом |
| ке и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног г |
| оју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскор |
| ригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће т |
| да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у в |
| ако то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ос |
| требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са |
| и вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и |
| се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕС |
| резову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и |
| а шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као м |
| Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је о |
| е Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, |
| } Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечер |
| подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} |
| има народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенит |
| S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, гос |
| сало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p |
| тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била д |
| о хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после то |
| грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено нек |
| у пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} А |
| је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измал |
| године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочек |
| писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих св |
| у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Ж |
| овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Ж |
| шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p r |
| га човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно за |
| а његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска |
| Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми ан |
| оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настав |
| .{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће кру |
| тисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до први |
| новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тог |
| о да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p re |
| орити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијск |
| да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, |
| сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p |
| отов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и |
| , чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанс |
| то Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћили |
| о за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином |
| естан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега нов |
| равајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то |
| ора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћи |
| ије продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и |
| а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врст |
| се Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једе |
| бавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних сил |
| то задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је д |
| рећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, ка |
| ам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доб |
| ите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може |
| , Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу |
| лимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p |
| и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допа |
| аша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви р |
| S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вел |
| праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих в |
| тада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да ва |
| огике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, р |
| однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћин |
| очобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије мес |
| на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај пору |
| нешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважниј |
| разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Д |
| ко знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворм |
| /p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{ |
| ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дан |
| то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капет |
| ерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; |
| к да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже |
| ицир«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледа |
| по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце |
| се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« |
| ки (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја |
| ио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова |
| та га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако |
| е гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак мо |
| инску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се не |
| те се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро п |
| е ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај |
| .{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да до |
| о га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, |
| ове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пу |
| Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има вре |
| старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, С |
| трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде с |
| о, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst |
| то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Оф |
| ац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* от |
| ва као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој |
| е камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима |
| научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, с |
| је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дуж |
| ра, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа |
| Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је |
| е! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да |
| менце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те сре |
| <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А ш |
| малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав |
| А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} |
| шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вје |
| азнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Ми |
| азумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зач |
| онеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример ци |
| ир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се |
| {S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу ви |
| ели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није по |
| их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику |
| } Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са је |
| слуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, нег |
| тају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима п |
| ена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се посл |
| а навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Бес |
| етен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и т |
| о.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људ |
| ите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припад |
| ају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S |
| њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци |
| вале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је би |
| у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине к |
| и се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се |
| — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не б |
| о себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. |
| љно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— А |
| ичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се |
| ико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што кри |
| утник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с |
| о тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у |
| оро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Се |
| Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побоја |
| ма раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметуј |
| другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и пр |
| изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: |
| амета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и з |
| целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све |
| хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несре |
| t">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, изву |
| , ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак н |
| а са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је |
| нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе поз |
| на напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би |
| дмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а зати |
| очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентариса |
| накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако ниј |
| да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tek |
| је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држ |
| је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али |
| } Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био предста |
| } Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend= |
| и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи« |
| ко ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља. |
| толом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже п |
| жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »ј |
| Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} F |
| ком главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе |
| S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана ре |
| позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држ |
| оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, |
| ечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу д |
| {S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њо |
| д га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб |
| е и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред ње |
| ри се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане так |
| — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири годин |
| свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села. |
| је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ј |
| за се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао |
| и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p re |
| и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда |
| летео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у |
| ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, |
| вао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним |
| </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет |
| о и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, |
| д газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и испла |
| исто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А |
| ика, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар |
| , ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна ка |
| а Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био |
| не фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у |
| Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пе |
| ="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је сл |
| ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава |
| спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити |
| насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и |
| Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{ |
| танка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, |
| а ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за с |
| само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА |
| њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељац |
| не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако извед |
| дмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и сто |
| и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. авг |
| Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као он |
| ли тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учите |
| ку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још о |
| им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу |
| стати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудн |
| ануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, |
| га тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тер |
| S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се |
| у. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руш |
| — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, |
| кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а |
| {S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало пос |
| И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је св |
| звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а нас |
| а, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и |
| ма бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лује |
| а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности а |
| p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срет |
| на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све |
| воју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један |
| ко жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају пр |
| и с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога |
| својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији |
| вом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је ру |
| и песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојн |
| Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо п |
| а их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га ви |
| бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве |
| а те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема мора |
| краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присус |
| е.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев |
| чима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. < |
| <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога |
| Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико уп |
| ого да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило |
| ететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поган |
| наеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па зб |
| ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му иш |
| а тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду |
| } Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско иг |
| домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да |
| замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе. |
| европејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газд |
| но. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« |
| напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је спо |
| убици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, ал |
| А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Т |
| ндир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, |
| па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ет |
| од ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, г |
| Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно р |
| лужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p |
| ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође |
| ростиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле |
| ан од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend |
| а и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има ст |
| куд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се |
| "Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један парази |
| по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још позна |
| ираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
| Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије н |
| ћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује да |
| окриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овог |
| к их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао вр |
| , то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом ниј |
| лете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко |
| и му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо под |
| е девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова |
| } Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба |
| ако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="T |
| мах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једн |
| Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слат |
| {S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све |
| ишто за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је |
| хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула ру |
| цију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима |
| ретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник |
| ве стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдн |
| тена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета с |
| артију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему |
| љу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али |
| d="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... ве |
| ма, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до |
| радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га |
| едном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхуна |
| ти!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра |
| ј се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе нап |
| том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољав |
| лбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао |
| , Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p |
| је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вин |
| вадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у |
| ијски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је т |
| е!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми |
| испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с д |
| друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за |
| им добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за т |
| >— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. |
| </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Ш |
| ема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразил |
| м се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{ |
| p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој н |
| ама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски |
| и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једно |
| онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу сврш |
| ионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што с |
| ола и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказаног |
| ветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (п |
| Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину рев |
| примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети |
| усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p |
| и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч |
| уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечера |
| па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јес |
| ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, |
| ричке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џе |
| а да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... кој |
| д зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у реда |
| год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као |
| а прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан |
| Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, |
| , вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој |
| ате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Teks |
| st"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и п |
| лико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је с |
| рског бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја |
| st">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича |
| да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} През |
| </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под не |
| ладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, ка |
| седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог ок |
| узи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, |
| д њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим зај |
| rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко про |
| а паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и бе |
| у.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други |
| измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_s |
| атка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи |
| и је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар |
| сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошар |
| Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а |
| а, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да па |
| друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типо |
| рас, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту м |
| га не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други |
| ма.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетп |
| се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре |
| љем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћи |
| или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу пос |
| рости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да пр |
| сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајсто |
| ло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. < |
| ичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Мил |
| едам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове |
| У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у с |
| их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој |
| мо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уред |
| етан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду |
| ћа завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst"> |
| а, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p |
| ле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес |
| ло.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима д |
| о материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао |
| ли или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва су |
| обро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Te |
| је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако к |
| ки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говече |
| што сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који про |
| аустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси |
| свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у |
| е обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, |
| аву Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, а |
| сту да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковиц |
| } Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи |
| ије наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend= |
| p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— |
| ставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тог |
| ава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога |
| е Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат |
| ка ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је |
| <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend= |
| лу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сир |
| дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива дома |
| ње, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглодан |
| г вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> |
| ом пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst"> |
| је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих кости |
| о и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, љ |
| не!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Х |
| свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по нови |
| човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја је |
| ко дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend=" |
| и од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је оста |
| анас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година нај |
| . </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} |
| дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропи |
| за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу ост |
| Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године д |
| аћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушн |
| ти, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овак |
| ацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Жур |
| , главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. < |
| еле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они |
| и!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном те |
| есрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара |
| t">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога |
| освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена прав |
| си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете чов |
| војица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики неприј |
| nd="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и |
| тим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљивар |
| за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим |
| Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А н |
| му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да г |
| био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста ж |
| ореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше |
| он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала |
| тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где |
| е и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p |
| t"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгод |
| >Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележен |
| Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир |
| мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p r |
| видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попу |
| орица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tek |
| откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају |
| се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и са |
| а те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend= |
| <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета п |
| тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S |
| али. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим |
| слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и изв |
| иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве |
| а и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг |
| ="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шес |
| ом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких |
| за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, једа |
| која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест |
| ји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Te |
| ста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фриз |
| ло?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, |
| боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремеж |
| кче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, г |
| њем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! |
| вник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! < |
| <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </ |
| нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ нев |
| неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend=" |
| се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и све |
| {S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председни |
| е па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{ |
| је од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског ц |
| ог дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене |
| итаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Вој |
| ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и пр |
| ући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} М |
| шке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или |
| о фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне |
| онет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што т |
| аш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одб |
| и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад г |
| ва, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђо |
| тка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман П |
| Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, |
| е хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; ки |
| аћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева |
| у и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} О |
| ета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа |
| ете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писме |
| нашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — |
| st">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S |
| града, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како |
| жи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога |
| а носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и ус |
| з ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака |
| его савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не |
| о и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="T |
| апира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како свануло, буд |
| оњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су |
| ђено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како |
| Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује |
| ’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="T |
| ет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и |
| о форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, мож |
| ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песм |
| чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, |
| ви дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две год |
| врће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend= |
| е честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакида |
| «, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књ |
| злетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манаст |
| дравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити ч |
| едност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шу |
| . </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа н |
| и у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном |
| да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p re |
| ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него д |
| ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} |
| ="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p ren |
| Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начел |
| t">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народн |
| диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, |
| у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав. |
| ласти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му |
| .{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави је |
| и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обилас |
| ију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после п |
| има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све |
| фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), |
| е око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би |
| рви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и |
| ! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Ј |
| е бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик с |
| жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антериј |
| р Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поско |
| а који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, |
| </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst |
| S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то |
| е? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Свак |
| </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа |
| една »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не д |
| nd="Tekst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политичким п |
| це кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће |
| ере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Милоса |
| Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! |
| деју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend |
| <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за |
| ио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао нек |
| оследњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: » |
| рангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеид |
| овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта |
| им једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p |
| ; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да од |
| и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што |
| Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш как |
| аг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празнов |
| са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та |
| Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сеља |
| у и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, д |
| млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« с |
| дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као |
| "Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пр |
| та пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи |
| а је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у т |
| а девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике |
| .{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна сре |
| чавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend=" |
| ог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па |
| амало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно в |
| пољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут о |
| у.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића |
| му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други! |
| есте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме нез |
| ример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо |
| није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу ме |
| а, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодеј |
| олази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи |
| p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој |
| ељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао з |
| ачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, тре |
| је дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у друг |
| напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он |
| у власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то н |
| и они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учи |
| rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта ј |
| а загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е |
| устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све сн |
| њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, |
| плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има пра |
| наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих |
| ко недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као |
| ве боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоо |
| Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно о |
| рхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао с |
| јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића |
| и Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капе |
| ку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фала |
| ва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — |
| о зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љуба |
| е.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштова |
| села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а н |
| тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли |
| ених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му заустави |
| ије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света бел |
| ли Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, |
| d="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том |
| кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — |
| /p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А М |
| мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмон |
| а не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, |
| је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песм |
| досте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој с |
| рда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> |
| т Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} К |
| упи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S |
| це, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш |
| ара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од св |
| г и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, |
| кој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панег |
| душника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде |
| ђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету |
| дан другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ ј |
| су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и |
| причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило |
| i rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да б |
| е Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге пова |
| st">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље зна |
| унаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. |
| корну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована б |
| ао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, |
| још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— А |
| ан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гво |
| хнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности |
| комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Госп |
| едседника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде |
| се, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Ал |
| врдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно друг |
| Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. |
| ле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и мет |
| један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде |
| но пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио јо |
| ћом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфт |
| воме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима |
| Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="T |
| ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} |
| У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаш |
| у хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{ |
| Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend |
| ва му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обод |
| иће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уста |
| исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес бе |
| ога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да |
| , Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конс |
| о, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четр |
| сплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћ |
| т.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само в |
| иши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао с |
| Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, н |
| веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </ |
| да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разло |
| па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од |
| џија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мук |
| испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу |
| уде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само |
| Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадова |
| а далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету д |
| у ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се пок |
| до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке рече |
| ике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављив |
| дна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се |
| умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраш |
| вали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има |
| итавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али |
| Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се шта |
| многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвик |
| ку наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан саст |
| у увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све му |
| оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још ш |
| тације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом |
| ну-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав ес |
| тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после |
| о говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове |
| опалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, о |
| st">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло. |
| ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не би |
| ачин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и |
| ic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интер |
| ав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чич |
| је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку |
| не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је |
| тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би ча |
| н, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Ст |
| rend="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је |
| и, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, |
| S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на приме |
| >А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, сам |
| неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — |
| Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу |
| ица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међ |
| овољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај |
| одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се ниј |
| ушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Ве |
| p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и г |
| о.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора с |
| S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та о |
| емаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно м |
| х заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, |
| се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него |
| о су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне н |
| ужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које наст |
| му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме рад |
| могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку |
| ђашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму б |
| е читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А они |
| мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да |
| је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — |
| твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и пре |
| ји је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја он |
| и једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо р |
| е, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, |
| То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет |
| ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« д |
| о се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамот |
| јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо |
| кле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, |
| едну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, а |
| четка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати |
| "Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је нек |
| ињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у С |
| Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— |
| истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари ње |
| авно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји д |
| само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту чов |
| му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и |
| ста, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још |
| } То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, |
| ој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једно |
| творена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се |
| о да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Ко |
| оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па |
| улија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} |
| е Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе |
| да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а |
| да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ак |
| и рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у т |
| то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске сте |
| kst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова |
| них папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала |
| љиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгл |
| едавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жи |
| аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Мили |
| евају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> < |
| st">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро з |
| од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> < |
| ћа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем |
| и овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам |
| "Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је ре |
| ви то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, го |
| цију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситн |
| ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба |
| њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави |
| — Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и |
| и вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш |
| вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако |
| рђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tek |
| жне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, у |
| ловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни изл |
| не рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p r |
| ог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права в |
| Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега два |
| дбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мис |
| ио. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја в |
| према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после |
| ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине П |
| ије, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђ |
| дмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи |
| порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том п |
| ура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у |
| до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако простр |
| оследњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{ |
| Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend=" |
| их људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у сел |
| ра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа |
| p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} |
| аче оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти |
| ваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њо |
| цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, |
| ти и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног т |
| nd="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Tekst">Јесте! </p> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велик |
| ајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да |
| а свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда прич |
| м и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="T |
| Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. </p> <p rend="Te |
| лужили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја |
| S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, |
| st">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он с |
| ан човек. </p> <p rend="Tekst">— Јесум, јесум! </p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Ср |
| и модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— Јесум, јесум! </p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — |
| одну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пи |
| ребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одго |
| аве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с |
| о је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају д |
| ва и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милит |
| дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с |
| вољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, г |
| онао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у |
| да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели |
| ичала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено |
| кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да |
| орисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи |
| и, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Te |
| он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу |
| ако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овд |
| атим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док с |
| <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Тад јој рече Ристос Господ:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
| ли нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> |
| о мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добр |
| а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насре |
| У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове |
| га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда пре |
| вала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и |
| и, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се на |
| репоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију остал |
| батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — р |
| е грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној ва |
| газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, |
| неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму наше |
| ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта д |
| ко му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p ren |
| е ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом |
| вога мача преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо к |
| — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А |
| мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst"> |
| </p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округ |
| атиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tek |
| ка — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, |
| .{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледа |
| вом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и т |
| — Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јев |
| а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта |
| авом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину к |
| јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Te |
| . </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, е |
| се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело за |
| го пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, д |
| даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није м |
| комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогл |
| ом, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p r |
| то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се с |
| то није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи кол |
| овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за дру |
| ће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није |
| ир«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те |
| ави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу |
| керисту да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелник |
| у ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару меш |
| ло Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S |
| , кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, |
| вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још ник |
| у, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у |
| иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — |
| кости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> < |
| да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend= |
| мо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} |
| ако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао |
| ко радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме да |
| и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однет |
| есни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. </p> <p rend="Te |
| у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго |
| <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља |
| дник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То |
| о! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас н |
| на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у |
| е свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p |
| м целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика с |
| ви, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у кака |
| и много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бу |
| а му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је нек |
| } Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна |
| д му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидов |
| а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек ста |
| ило весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање и |
| зната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефи |
| пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар |
| {S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад |
| S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује у |
| ађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одс |
| рлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, |
| , јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан |
| ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Ч |
| ује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глав |
| у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој |
| штена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, |
| те.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих в |
| кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отп |
| пштинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је |
| орму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, ро |
| ли се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="T |
| врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па м |
| које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} |
| адржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље |
| > <p rend="Tekst">Максим настави хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, |
| и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glav |
| ћа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тирани |
| ј и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, бо |
| диле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стен |
| кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; р |
| бер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, |
| d="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по |
| му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим |
| Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и |
| а »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би |
| ало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај ис |
| о научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облига |
| д које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканск |
| Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} |
| ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је реви |
| ел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што |
| а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и п |
| етан?! </p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођ |
| бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и она |
| Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и ст |
| бавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није ост |
| ита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ј |
| тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није на |
| итике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, го |
| ">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend="Teks |
| поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p |
| ела.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неуд |
| осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога |
| ило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин мини |
| траховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим |
| е осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и два |
| {S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p |
| како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође |
| а свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пије |
| те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да |
| </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, |
| има. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="T |
| ња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога |
| се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара |
| варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљи |
| и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на брани |
| рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst |
| е, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, г |
| ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, |
| како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p |
| по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још пров |
| оћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до кр |
| ије тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта |
| етог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео |
| знати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да |
| а, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху |
| — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изне |
| овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и меха |
| Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити |
| гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе. |
| добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако прид |
| } Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — |
| уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто г |
| варају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Кат |
| Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о пр |
| а.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годи |
| у пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још |
| им год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Борко |
| опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но |
| ски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много |
| во, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учит |
| уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сеља |
| у лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Су |
| да тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хај |
| ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за поч |
| оже да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{ |
| нио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И |
| је хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је не |
| чела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песниц |
| идети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p rend="Teks |
| ћа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећ |
| пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личн |
| на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу |
| сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> < |
| одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« |
| одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаље |
| зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан |
| гребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нис |
| и у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан |
| а седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и ка |
| .{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кр |
| јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима в |
| тена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је рад |
| st">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није р |
| изације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">С |
| ка!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поје |
| та задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле св |
| врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад |
| он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend="Te |
| . »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, |
| и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној а |
| па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, б |
| у Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје! |
| kst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, н |
| механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозо |
| тид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Ба |
| рбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — мини |
| . </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! |
| дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> < |
| пша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не |
| чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парић |
| Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и |
| S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газд |
| ви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измота |
| депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи |
| атко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је |
| адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудит |
| {S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Ф |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p r |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро пр |
| вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је прима |
| крете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> |
| штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, |
| једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи |
| е може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно стар |
| ад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p r |
| редајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповет |
| ; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам из |
| — Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, к |
| ћа поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. < |
| прекиде фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кутија, господине! рече фамулус. </p> <p rend="Teks |
| таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p re |
| веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, |
| оља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми |
| стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим |
| ен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други |
| А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави |
| ецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво |
| ијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се |
| .{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га |
| ок се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут |
| ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на дру |
| збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад с |
| доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а ц |
| да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава бор |
| е, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, кој |
| се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш |
| овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке |
| на!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вал |
| рета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан и |
| едва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико |
| Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет |
| <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се иска |
| да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; |
| ">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути с |
| може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и по |
| >— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, |
| механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњ |
| л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њ |
| ави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем свој |
| ва.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема г |
| боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} |
| е Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он з |
| "Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> < |
| Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и |
| же бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни |
| де да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, |
| вом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, к |
| еља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пли |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Кааажи!{S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи |
| нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле |
| тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац до |
| е и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијан |
| к је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли |
| ном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме с |
| повеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst |
| а позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се ст |
| с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је влас |
| <hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на сваш |
| Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба |
| кле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! < |
| сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви |
| х диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све ч |
| rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на дру |
| осле поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сет |
| ekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол |
| по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> |
| ет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народњ |
| о кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, нара |
| епиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбаруше |
| ла се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је |
| p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! |
| « што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, поч |
| ла довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, пора |
| ма себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу |
| , питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека круп |
| позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учит |
| рђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а |
| само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend |
| у је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашк |
| питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е |
| з који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све д |
| је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море бата |
| лио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђо |
| d="Tekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л |
| те лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке п |
| мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамн |
| га доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, са |
| о насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да |
| онека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не оп |
| ини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земљ |
| ски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева |
| А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који ј |
| а ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам годин |
| данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда |
| гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и |
| о о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са с |
| S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар |
| о ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — з |
| растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у с |
| их раденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио |
| и, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакц |
| другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и |
| елу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, |
| а, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: |
| е умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, в |
| то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито поше |
| Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а |
| } Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с |
| ">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек је |
| лободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико н |
| начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, |
| лимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао |
| та, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, |
| републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, |
| дсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="T |
| буниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен |
| ене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето |
| нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је т |
| их груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дуга |
| решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играј |
| орђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; |
| ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p |
| — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или ј |
| а века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она д |
| оје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах с |
| Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, н |
| је још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког |
| лаву ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љуби |
| овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мер |
| апита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према |
| а Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А |
| шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе |
| тарије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим |
| је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код |
| ће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} |
| end="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с |
| ушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вар |
| има те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе |
| р.« </p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше |
| их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p re |
| ного чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то ј |
| нтересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му ниј |
| и за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством мо |
| тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја с |
| ељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не |
| и и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и |
| rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђ |
| ка! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend |
| поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује пор |
| ји се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже |
| ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, |
| ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, ни |
| а, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Te |
| тави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу |
| еле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хват |
| ако да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му |
| сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао ј |
| nd="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} П |
| kst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није |
| крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и |
| S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, д |
| t">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а |
| ш као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за |
| , а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се накани |
| ио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календар |
| овио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прим |
| ор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти |
| Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисе |
| послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без к |
| здан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледат |
| Tekst"> <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
| ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по ст |
| управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Teks |
| риво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и ње |
| кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим нови |
| су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице |
| у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право кас |
| и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори |
| груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — |
| ало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« |
| , хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у ч |
| глед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно нов |
| о ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради |
| (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или п |
| која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се у |
| да, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> |
| ет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног р |
| дознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Д |
| S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst |
| етаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у ме |
| да мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће и |
| а, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи п |
| {S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у |
| му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако |
| из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купи |
| ламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, о |
| ко сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун |
| споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Ј |
| је — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да |
| ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ј |
| м да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће |
| зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир |
| а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свилар |
| оље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да с |
| не?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и |
| чека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам р |
| отурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих д |
| Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викну |
| за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много реч |
| ољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек |
| р Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — к |
| ит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да |
| роши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, об |
| — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведос |
| ораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> |
| ла се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски |
| одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Во |
| љада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју |
| ="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао д |
| <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
| nd="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та коли |
| мти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а |
| ко није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> |
| е ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо на |
| мац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао |
| једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tek |
| ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— |
| и разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а |
| и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни |
| али би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћ |
| погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и |
| у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је поче |
| Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по стар |
| поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан |
| отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови |
| ђу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама. |
| етиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвал |
| . </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко п |
| и видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а |
| S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не |
| ди, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а |
| скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима |
| d="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је |
| зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брат |
| ekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље ка |
| о да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Teks |
| и у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па з |
| али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га д |
| али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре во |
| кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње при |
| </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак кр |
| јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, |
| ве, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап |
| чао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов |
| ти!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шус |
| у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији |
| араграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст к |
| st">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћас |
| груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> |
| ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како с |
| а некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вар |
| забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљ |
| ламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва ј |
| има из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам каж |
| којни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече ми |
| и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— |
| ју ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} О |
| атина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} |
| лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад |
| и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} |
| неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tek |
| а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав ра |
| ику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није намета |
| жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво |
| ана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђор |
| тне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис |
| ја ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе |
| ламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљени |
| аписа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Од |
| а прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{ |
| коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди м |
| е, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је ј |
| писано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустав |
| d="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја |
| ко завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционар |
| ући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало |
| дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкај |
| р Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а на |
| он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађај |
| е вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p r |
| ’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу |
| , а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> |
| зе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или |
| е — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p r |
| може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прили |
| } Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, ч |
| рао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски се |
| , кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, |
| итајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак з |
| их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, ода |
| етиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешк |
| end="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћ |
| а писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — х |
| господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет |
| е почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — в |
| нога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем! |
| е засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у к |
| морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој |
| ћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што г |
| дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </ |
| оже?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не сме |
| дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан по |
| дмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се |
| еме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем |
| rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго за |
| и, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора |
| бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њихо |
| лимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти |
| /p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти |
| о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу |
| ем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капе |
| аље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неко |
| име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту |
| ало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поода |
| t">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу |
| ва.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> < |
| је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћен |
| — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о т |
| да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вука |
| nd="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а |
| ност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос |
| м?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а |
| ило кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у с |
| еље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га ј |
| наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер ве |
| у Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало |
| наш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. < |
| седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} З |
| Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> < |
| ава да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накр |
| шао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добр |
| ао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се |
| <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепел |
| вредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег |
| ба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписив |
| ла па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили |
| да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је м |
| н и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе |
| азда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> |
| рпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиља |
| ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онд |
| ико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе |
| едседник. </p> <p rend="Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе |
| едијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу |
| !{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — |
| st">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је с |
| га учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо врем |
| мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, зн |
| лану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst"> |
| и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> < |
| Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се |
| ед собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. |
| г пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног |
| ксим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весељ |
| јлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило б |
| у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто |
| тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да |
| <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао |
| је, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир |
| — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором |
| ако се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend |
| ос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет тал |
| ј већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа |
| ес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умируј |
| е... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Мил |
| м је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешћ |
| end="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па каз |
| е служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето о |
| зи, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав пр |
| ље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест д |
| > <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — реч |
| на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене |
| ="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} |
| руди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p> <p r |
| седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у к |
| е неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље |
| изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње |
| рељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је А |
| х дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му с |
| дарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан |
| ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја о |
| ="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари |
| вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир |
| аксим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеал |
| алисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Са |
| одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду |
| } Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам |
| А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и дру |
| наче жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друшт |
| p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе |
| ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> |
| ">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а ка |
| сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну с |
| кнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јада |
| о за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... |
| .{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје |
| S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету. |
| а продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли |
| е читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </ |
| ">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, |
| депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њ |
| је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих не |
| ком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам одм |
| су у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио |
| обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа |
| ати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропеј |
| е под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а |
| обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни је |
| у дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако з |
| редна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и ко |
| ањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драг |
| у Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је н |
| ој величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са |
| цивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандур |
| ир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те |
| ких, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да |
| али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, |
| дом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један |
| сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хо |
| стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. |
| отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада |
| пуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и |
| млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни |
| {S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис |
| дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама |
| дагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу с |
| муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Оф |
| у криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени |
| о да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чит |
| ’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би т |
| аг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огреши |
| вао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терз |
| end="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} |
| чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је м |
| о време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом п |
| , све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« с |
| је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије |
| олики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што ј |
| сли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народ |
| хов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разгово |
| т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку |
| а-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милис |
| оме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и |
| Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био с |
| ик био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="T |
| раја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је в |
| џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— |
| ха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а он гле |
| о ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} |
| учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га |
| ново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се. |
| ако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? |
| љати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и |
| ало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капет |
| но лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, с |
| о онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбин |
| војој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто в |
| другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би |
| <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче! |
| /p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина |
| и једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи |
| — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир ко |
| петаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} |
| кав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд |
| тавио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Н |
| одмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати дра |
| p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, з |
| део како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апат |
| биљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— |
| њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Син |
| други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> |
| г да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какв |
| сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, п |
| е метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђ |
| е имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, и |
| овек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и т |
| аде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу сми |
| кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онд |
| ка да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, н |
| опасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио |
| аво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па |
| онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а |
| олико момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и |
| Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељ |
| уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи го |
| и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p r |
| ма, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени |
| ика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она |
| и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужнос |
| итања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрс |
| жи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не |
| > <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, к |
| лисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S |
| видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каж |
| бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе |
| чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} З |
| ишта не треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не т |
| Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! |
| вно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst"> |
| овори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S |
| умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опор |
| онтра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога д |
| Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице |
| еба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ шт |
| дова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторим |
| "Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у сел |
| сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Tekst" |
| ата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два ди |
| ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p |
| етходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апо |
| а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на |
| та нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Нар |
| но било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на |
| rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисав |
| ше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па му |
| чица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажи |
| лим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пус |
| ледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларм |
| е, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели |
| Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан |
| јте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Teks |
| ла.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда |
| — А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p r |
| т власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p ren |
| рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </ |
| тања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, |
| и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а |
| ва те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а |
| е, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио |
| добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиг |
| еди у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом |
| чима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда |
| гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа к |
| ре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да пре |
| дише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три допис |
| у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да |
| родних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, |
| рља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што м |
| брао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно д |
| овњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјај |
| !{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и н |
| едној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна ст |
| љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, |
| а се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног прона |
| ако се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа ниј |
| а стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло сла |
| иде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар с |
| ас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није неприј |
| а му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Таш |
| познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кме |
| "Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама |
| се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је к |
| итатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје вољ |
| исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} К |
| двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре то |
| ни се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем |
| па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend="Tekst">— Осветлићемо село, п |
| канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње ре |
| рат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, |
| осле неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p |
| ! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циг |
| орђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарнос |
| оведале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинов |
| м, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако |
| ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} На |
| ах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих да |
| чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свог |
| ине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — р |
| уо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше |
| а он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећ |
| века који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити |
| дложим да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Наста |
| милијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњав |
| пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од |
| ија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарст |
| , све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и глед |
| није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оно |
| о ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један ке |
| та доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом доб |
| о, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. |
| ио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, |
| тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо |
| чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање вл |
| анџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфа |
| је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде ва |
| и, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па |
| зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема |
| зваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам д |
| н за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што с |
| ти и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tek |
| као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У то |
| ти.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон- |
| свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, |
| а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газд |
| а од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу мех |
| е нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="T |
| угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја су |
| е молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо н |
| , величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласо |
| и као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из сел |
| другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уж |
| епо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове гл |
| им слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са |
| ади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво |
| лужио именима месеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, ш |
| да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милиса |
| ита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч |
| бећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шесн |
| фатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврш |
| <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљ |
| преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} |
| ке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и |
| ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским |
| просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашт |
| га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у мал |
| ављања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе |
| има, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсе |
| се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не |
| ’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А- |
| > <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како рече? </p> <p re |
| ма.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове нау |
| четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, |
| "Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам |
| >— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p |
| ког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чок |
| ма, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, |
| ртман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! |
| t">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србиј |
| ekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама стра |
| дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се от |
| брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали нар |
| к се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу ћат |
| лим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста.. |
| з очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде |
| аљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћиј |
| па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним » |
| бодом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског ца |
| ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам |
| и читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљад |
| о телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и н |
| е, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше н |
| бије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакл |
| е, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене |
| тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уси |
| ику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здр |
| ених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, |
| пружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода љу |
| нципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} |
| е и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се |
| end="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде |
| спод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести |
| не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало пос |
| убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Беог |
| бијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе да |
| у већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал изм |
| стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> < |
| зда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио |
| селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак |
| е глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике |
| о бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ |
| ео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да |
| ја није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале сва |
| иотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и |
| ута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И е |
| ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Мили |
| ба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, су |
| тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, к |
| пске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто ра |
| и и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице с |
| шна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изо |
| е, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масн |
| и, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и |
| гове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима ф |
| дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта инт |
| ећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p |
| свим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су верова |
| ији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма |
| помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно |
| ога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то |
| да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само б |
| дур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на к |
| н народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога |
| од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а |
| какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном на |
| ру.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта р |
| тем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »пом |
| им кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако |
| о иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе |
| вославни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у |
| , иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. < |
| њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супруж |
| спрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствова |
| ују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По |
| и, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} |
| је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« сто |
| хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без р |
| мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без |
| е у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним балов |
| во село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славон |
| да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје краке на све стран |
| онију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко |
| а и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекр |
| це натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је |
| </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу пон |
| е понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И ка |
| ">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај ис |
| рбији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Ш |
| нбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанес |
| лазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, |
| ћ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим там |
| оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> |
| онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега |
| тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, |
| ор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера ка |
| левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужас |
| а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћ |
| p rend="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате |
| <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо то је на |
| знат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадиј |
| , на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакат |
| ија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst"> |
| гог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути гл |
| пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, че |
| своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске |
| којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда к |
| и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна |
| ="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend="Glava" |
| дник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало |
| аменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Ј |
| rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА |
| шчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им |
| а. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Макси |
| , елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">З |
| го сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао к |
| ћа заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву |
| !{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико ц |
| ана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општин |
| d="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — |
| задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се с |
| удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за ц |
| један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао |
| ођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бур |
| а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од |
| у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику ве |
| та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се |
| S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би иза |
| ј је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је |
| ако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; |
| но за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети |
| Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да п |
| чтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још |
| Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког |
| па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грознич |
| е воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћу |
| дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend=" |
| му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, н |
| њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst" |
| је отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смели |
| Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, п |
| , гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Ми |
| ељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар |
| а нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљан |
| је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је п |
| вакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он ви |
| љевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не д |
| t"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неко |
| а је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу |
| ко врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки о |
| о крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је б |
| устим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и |
| о удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, ма |
| едан, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле се |
| , остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка жив |
| овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро |
| ти, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p |
| се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} О |
| у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре |
| а раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и дв |
| ионарског бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити св |
| та па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кр |
| {S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чуд |
| иш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и |
| , што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, нара |
| него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече јед |
| } И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб њ |
| ше је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је |
| загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} |
| хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду |
| што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ о |
| поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону |
| не главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на водени |
| S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бог |
| ужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледам |
| деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је п |
| сим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових |
| жем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили |
| st">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље.. |
| осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткрес |
| ога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица |
| само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и оста |
| причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удови |
| ио хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самос |
| други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете |
| па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се |
| лужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, је |
| ађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од је |
| а манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла С |
| ћао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где |
| однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то |
| оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, |
| лно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} |
| у расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то забора |
| он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био ј |
| крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна |
| љица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тр |
| еображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava"> |
| у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао |
| штено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин |
| па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедер |
| се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесиј |
| о опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам |
| о подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »в |
| а и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend |
| ји у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које го |
| свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта |
| одне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утркиваћете |
| читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео |
| лати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно бр |
| хани и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, |
| end="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{ |
| у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она |
| на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је |
| те.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан |
| седник општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад |
| се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и из |
| ологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизе |
| с, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена а |
| се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скоч |
| само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он |
| та.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито |
| саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично |
| појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. </p> <p rend="Te |
| и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му |
| реман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). |
| чима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p ren |
| ма њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би |
| е хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он |
| ко нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па и |
| дир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецир |
| ких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том до |
| очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штоф |
| ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Рад |
| kst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог пред |
| чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пишто |
| ао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p |
| земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он уз |
| ло у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и веч |
| љу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} |
| S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост |
| ти да није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зн |
| и је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио |
| ан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По |
| стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви. |
| навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и |
| ! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst" |
| } Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на т |
| лава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народн |
| st">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend= |
| kst">— Капетан?! </p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било д |
| бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неко |
| кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не позна |
| ета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst"> |
| ам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечер |
| t">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, |
| већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p> <p rend= |
| е био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем с |
| поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није |
| нама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учите |
| који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читат |
| замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и |
| ља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ од |
| Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дв |
| село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклет |
| то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и |
| к«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како с |
| га!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који би |
| времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај пар |
| аврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је поста |
| , учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} |
| књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести ш |
| ки дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њ |
| му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди |
| отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа м |
| у и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће |
| новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, побогу бр |
| свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море |
| не, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је |
| пуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; и |
| kst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прав |
| да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга |
| их права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} |
| ве што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисхано |
| унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то |
| био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је б |
| рећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекулан |
| једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — |
| о пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за |
| овода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, с |
| в блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p rend="Tekst |
| пиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав р |
| влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, отк |
| end="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим |
| од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде ка |
| само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против |
| оворило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у |
| опису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу ј |
| амо цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба д |
| же, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допис |
| као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женски |
| зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш |
| н мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо ег |
| и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пиш |
| днички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Te |
| но видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и ло |
| Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у ј |
| овлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је |
| о:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а ни |
| у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p |
| то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми |
| То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге |
| е морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што |
| је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и |
| епше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p |
| сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде |
| рца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали |
| Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице п |
| је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога в |
| пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и |
| ела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— |
| ад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе |
| ш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништ |
| ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! |
| ен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштани |
| запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек |
| дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и во |
| , против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију |
| о, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади та |
| њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, оп |
| био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премешт |
| slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S |
| и престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, п |
| а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише |
| ед госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје оби |
| лаву«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ |
| н, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која |
| тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија засл |
| ужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други пл |
| — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst"> |
| ш много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесни |
| а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плач |
| d="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend |
| не али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела |
| једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> |
| лавно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире |
| "Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се одне |
| да свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га |
| сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и |
| ог или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису предс |
| ист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су с |
| економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и сту |
| роши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле |
| е он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> |
| афану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком |
| та, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају |
| непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S |
| лство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једн |
| цније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, |
| луса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заоби |
| о је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{ |
| би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек |
| нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја |
| <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нис |
| ратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе ко |
| ео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шал |
| фане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство |
| онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим |
| тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојако |
| /p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац |
| као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механ |
| рише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А |
| ата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како |
| Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па сед |
| овање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети ни |
| попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као |
| ије вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, рад |
| те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло! |
| аки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће с |
| и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући |
| е непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за |
| и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{ |
| Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољ |
| задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Teks |
| ор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А ме |
| рђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч |
| } Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш к |
| , ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично ме |
| но школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а |
| кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p |
| же да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, |
| ма и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst"> |
| д њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једн |
| леме брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, ал |
| st"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се он |
| е, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стад |
| е што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природ |
| и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћ |
| а, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво ш |
| дио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше н |
| o_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је |
| инска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није пости |
| тао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе |
| играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу |
| мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њ |
| ико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А сл |
| да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p |
| а динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега |
| лвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само ху |
| } За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> < |
| дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му и |
| че рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p ren |
| Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдо |
| е баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре н |
| , несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} х |
| d="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капет |
| i>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој по |
| д чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, в |
| ма око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш |
| кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили! |
| ош неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само |
| оваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло |
| а да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку |
| и туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и дома |
| ослужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија у |
| <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му |
| вио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака о |
| тен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него дру |
| end="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (ме |
| чито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко њ |
| их волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend |
| памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и |
| о на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, врем |
| их и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки б |
| {S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао |
| ва стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господ |
| ашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну |
| књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета |
| ло!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и В |
| ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да пр |
| од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапћ |
| лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину мини |
| оме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити чит |
| да први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слут |
| моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали |
| бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе исто |
| со пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем д |
| « и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша |
| ик!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар |
| <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Душа клече, Ристу рече:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
| евоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешт |
| иком ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори с |
| ! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p |
| бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела |
| пријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, зад |
| ости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и са |
| ти селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, |
| пка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> <p rend="Tekst">Он од |
| прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и |
| ана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, |
| г, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права |
| после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово |
| , па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчи |
| једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него |
| ке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна с |
| и му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућн |
| се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну општи |
| {S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе |
| тинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертха |
| као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, |
| ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} А |
| у.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и п |
| а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не п |
| то би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— |
| аг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спр |
| на.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па н |
| а, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокош |
| апетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све |
| се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео |
| ’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо уд |
| нимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да |
| овеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и |
| ваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... о |
| ав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему? |
| А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дод |
| итељска!!! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен по |
| душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и крас |
| ирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завади |
| стало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад с |
| баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија |
| , јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа ле |
| оме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од М |
| p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па |
| а у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука б |
| end="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок, б |
| усти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети |
| ећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети |
| еданаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збо |
| пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак от |
| ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, |
| (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кр |
| пштинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта ста |
| а!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела |
| жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографс |
| е пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојиц |
| ине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, |
| из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за |
| о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим |
| под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с |
| шуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта п |
| им стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и завара |
| што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напа |
| књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (кој |
| лужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре |
| под једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов |
| д силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путов |
| ше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Ка |
| , како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} |
| па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говор |
| ета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све |
| ти си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме |
| Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар т |
| вост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Ма |
| прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверат |
| »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{ |
| end=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела |
| ат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београд |
| ad> <p> <hi rend="color(858686)">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван Сремац |
| strana"> <hi meTypesetSize="12">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван Сремац |
| ngID="0"> <hi meTypesetSize="26">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </head> <div> <head meTypesetSize="20" |
| Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана |
| вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пиш |
| ча Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </ |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> |
| ди и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш |
| ту и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Te |
| се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava" |
| да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер |
| italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините при |
| овориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад |
| о тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend |
| и се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се |
| а у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу ка |
| наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га |
| rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и кру |
| а неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и |
| «, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову |
| нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти |
| пита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А к |
| зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? |
| ј умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осе |
| ожда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — |
| — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Ми |
| о овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Teks |
| дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газ |
| аком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија све |
| објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси наро |
| г јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље |
| нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко с |
| ">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио |
| није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај би |
| ели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако м |
| nd="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да |
| овољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под |
| о је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са са |
| ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend |
| ротиву народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и д |
| а нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита ( |
| те, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је |
| одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр |
| ах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у |
| Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може |
| у и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу |
| ="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда |
| ред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избац |
| ја свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расип |
| чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игр |
| ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха |
| — Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, м |
| га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, |
| } Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га |
| м жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама в |
| дмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бо |
| {S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере с |
| з новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и |
| тирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити ч |
| и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где зана |
| офије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећ |
| и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у |
| аром селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај у |
| ругога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, |
| еко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече С |
| и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend= |
| Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p |
| Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> |
| пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{ |
| о му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па д |
| , закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како ј |
| обоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како св |
| авио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... </p> <p rend=" |
| виту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање м |
| <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко |
| а гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend= |
| варајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио д |
| вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвр |
| им радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијеви |
| } Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад |
| а, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да |
| буди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они кој |
| сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се сла |
| и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, |
| ословима. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, п |
| и и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очим |
| рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре с |
| ну и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима. |
| је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), |
| една.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђ |
| моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитар |
| га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипет |
| рукче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, п |
| ника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} |
| {S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, зако |
| } Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обичн |
| о.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отп |
| а људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун ш |
| Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље |
| истајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на п |
| се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да |
| и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— |
| аш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мим |
| њу десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Te |
| и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за с |
| рилику, куферче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће |
| андура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и ле |
| к натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обрат |
| не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. |
| пија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом |
| ги читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, н |
| огу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема д |
| простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собариц |
| такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће |
| аред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (а |
| опис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмог |
| rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према с |
| д, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па |
| ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића |
| лачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако |
| ханџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам механџија — одго |
| рни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друшт |
| асет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландово |
| сом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића мн |
| ки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу |
| ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — |
| лу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплати |
| и пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задре |
| иру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но напослетку, хајде |
| ење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — в |
| тнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму |
| лашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и |
| инара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А једа |
| ри ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу куп |
| наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на обли |
| е боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир- |
| ?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори про |
| окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је гос |
| њу, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то шт |
| јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише |
| ам’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ д |
| а мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта |
| и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот б |
| и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, н |
| Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се ј |
| ; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> <p rend= |
| , сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чиј |
| е, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама зад |
| своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p re |
| иву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскур |
| и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он |
| т; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уста |
| укао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све д |
| исти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљув |
| азначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим по |
| том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магаз |
| повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте н |
| оче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« те |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и прот |
| новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био |
| таво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Ко |
| дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што г |
| то ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и |
| по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би |
| искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="T |
| а које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Је |
| /p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst"> |
| чунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет сто |
| дну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак мн |
| и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душ |
| } И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S |
| </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ј |
| м, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила веш |
| жасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака тр |
| су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетк |
| ад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улет |
| је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљено |
| говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису и |
| alic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичн |
| чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет ж |
| екуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, |
| ивредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ дв |
| } Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, н |
| његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} |
| и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изне |
| о и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашнос |
| или су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивил |
| </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали |
| рке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дуп |
| p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за з |
| p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је |
| p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како ј |
| бог оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од ше |
| атељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — |
| грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти т |
| новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом на |
| о о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су ско |
| ча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би б |
| цом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искида |
| овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој гл |
| о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или н |
| st">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су |
| о се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слуш |
| ом и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта ј |
| њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанс |
| p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се п |
| етино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима ње |
| акав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли |
| лагодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част |
| ана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Беог |
| захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за ве |
| — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско мест |
| ико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да ре |
| ним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S |
| а својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је С |
| код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да с |
| кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндр |
| в’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче |
| сар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; де |
| st">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend |
| ; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићи |
| чем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном р |
| н, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Воле |
| ељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцим |
| л’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. < |
| ду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао н |
| — Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и мно |
| јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је иск |
| силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а |
| ну петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком сл |
| ги Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, г |
| S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не сам |
| је. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему инте |
| , магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и |
| а; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни |
| ’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем |
| га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлог |
| рета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежм |
| Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене |
| "Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. < |
| ичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му пода |
| лације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске на |
| да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да дај |
| в, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта |
| сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се бац |
| Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића » |
| и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као шт |
| {S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упоз |
| а продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у св |
| ак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на К |
| е увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обичн |
| тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst"> |
| који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да н |
| и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је |
| и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу. |
| > <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата |
| љу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> < |
| тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у |
| му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћње |
| се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, |
| е ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Душа |
| е, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је |
| ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе ил |
| нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала рад |
| идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p |
| у у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све |
| да Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На к |
| ајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну |
| свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, мета |
| већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их и |
| {S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили |
| ље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} |
| !</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску шк |
| У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а |
| обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти ужива |
| и (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, в |
| добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Оно |
| hi rend="italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да преско |
| } Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника |
| да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурну |
| е, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико на |
| никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и н |
| треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, |
| права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p rend="Tek |
| >— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председни |
| лије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, |
| пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, д |
| а га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се ов |
| его глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочита |
| </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао |
| ловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А |
| хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или О |
| е против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао. |
| о, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Б |
| слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. |
| пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а |
| и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по нек |
| , боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend=" |
| и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирез |
| су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и з |
| вир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </ |
| , обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би |
| Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, |
| е ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вар |
| им нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај |
| све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му ј |
| еј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и н |
| мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прек |
| што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фо |
| Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима |
| га отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Ал |
| ежим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новин |
| . — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, |
| н Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p re |
| им насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а |
| да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; им |
| унације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Пр |
| тра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако |
| Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему |
| а труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири г |
| једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцни |
| мо чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита |
| се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на |
| ани зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову |
| лији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педр |
| {S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако ид |
| мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p |
| ри главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општи |
| учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље |
| ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хи |
| и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, и |
| мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Te |
| у, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. |
| орвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и у |
| alic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине при |
| и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, ал |
| p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну |
| /p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о пол |
| /p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, |
| /p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње |
| /p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у прет |
| ебац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити шт |
| , који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета св |
| оју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио |
| јајем својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада јо |
| ше било него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бо |
| који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, |
| е одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести свој |
| "Tekst">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, |
| тина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта |
| једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насло |
| једно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да н |
| некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С дра |
| ета.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за |
| е тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а н |
| !« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, и |
| ривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмариц |
| скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скоч |
| d="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— |
| па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види б |
| {S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, та |
| лу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам повед |
| ор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рек |
| жност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Кр |
| нда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те |
| дно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, |
| па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а |
| арав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвент |
| ављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао |
| о се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. |
| end="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека |
| — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и |
| а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — ре |
| ест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p r |
| nd="Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p |
| nd="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. < |
| извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p |
| ао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошн |
| не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од |
| али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p ren |
| орте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, |
| ">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока |
| тим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — реч |
| двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако |
| плашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових д |
| елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то мо |
| а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко |
| никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије |
| не и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар |
| знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« |
| леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав в |
| само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и |
| о да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне е |
| довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину |
| обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, |
| наду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ла |
| ћује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та м |
| > <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, |
| end="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и о |
| па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се |
| па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, ви |
| звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« н |
| ија«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst"> |
| чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и пранг |
| мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} О |
| почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у |
| а лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених бура |
| реко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — ти |
| гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму |
| ај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па од |
| и овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{ |
| пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински доч |
| и: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је обла |
| се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узво |
| мћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој |
| тне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај |
| ник, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт |
| ао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — до |
| ако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име с |
| д интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца |
| другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« |
| ије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јес |
| а дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му |
| е кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра |
| е свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, |
| сте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете сел |
| Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле |
| чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на |
| ekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, с |
| и један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потан |
| је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци ж |
| ао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благо |
| ekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомств |
| аљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота по |
| ола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе |
| е ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета |
| ри да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће |
| о своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих де |
| ">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као |
| је, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане посл |
| ао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад |
| ">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају |
| а нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о д |
| ), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то напи |
| је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој |
| во дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци |
| 0" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. |
| енијамин Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је |
| ане.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне брук |
| . — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам |
| тавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку |
| око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи ка |
| ћа добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак |
| е споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала о |
| ког факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <head meTypeset |
| де овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме |
| у. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: |
| по и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало н |
| собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то |
| олитичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! </p> < |
| ена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на |
| е и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па зала |
| лежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а |
| и.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи |
| у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Пр |
| Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то бил |
| немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска права и н |
| с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а |
| ганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци о |
| е: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вар |
| коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утркиваћете се к |
| ; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а |
| ата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века |
| ео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како рече? </p |
| , да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана с |
| слетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара |
| , нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен |
| То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин председник из свога џепа да п |
| народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{ |
| им живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а јо |
| d="Tekst"><hi rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао |
| њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога |
| отписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клица |
| } Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, |
| н што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош |
| да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица п |
| ву главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и н |
| шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није пис |
| уму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Офи |
| or(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци п |
| дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педаг |
| то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који |
| нио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и свој |
| сли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. |
| ехани и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механ |
| о година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта |
| st">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове |
| ета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје м |
| end="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на при |
| а.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се на |
| и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат |
| Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није ме |
| курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио |
| бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлат |
| допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њ |
| за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и |
| четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S |
| подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{ |
| rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и |
| а«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим ви |
| од једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Tekst"> |
| и брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас |
| знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му оп |
| ја била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин са |
| ако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљив |
| олико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. </p> <p |
| пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи |
| а »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку в |
| одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се нали |
| — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ |
| се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељо |
| д тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S |
| нце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретини |
| , а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукуре |
| ретекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе ко |
| kst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p |
| оли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испр |
| исповест сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио д |
| една реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара |
| > <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђ |
| добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, п |
| е код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике |
| st">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p |
| st">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да в |
| {S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst"> |
| ција женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Ма |
| ито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспосл |
| и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апоте |
| аламе, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неум |
| ом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ сванул |
| сподине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писа |
| називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му неш |
| ђе а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет |
| иш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом ра |
| ересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p rend="T |
| з граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао ш |
| дајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је воле |
| да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то чове |
| е Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед н |
| ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као је |
| ођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — |
| > <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколик |
| ерзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би см |
| да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодо |
| .{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га |
| S} Као октопод пружио многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, |
| аше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, наз |
| и ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и п |
| јама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама |
| х уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управ |
| Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да |
| ли Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и зб |
| на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — д |
| две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато свак |
| пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године одне |
| неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо |
| екулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца о |
| ан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{ |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и |
| и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понешто тек поч |
| о ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па о |
| иктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S |
| нструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му » |
| rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депе |
| што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p |
| иге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости |
| и урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p |
| чи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p re |
| збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поимен |
| већи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш |
| читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре |
| и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама |
| бише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелников |
| ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисав |
| ло је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом |
| да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђор |
| ре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да |
| л’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, |
| , господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше |
| дан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p ren |
| старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е, ту |
| ekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време |
| ла из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са |
| у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и |
| ра! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и з |
| а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге |
| лагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} З |
| ! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а друг |
| ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S} Чи |
| е) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и кре |
| о своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ног |
| еке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газд |
| ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смет |
| та леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким |
| ба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; |
| ло, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како |
| оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под кре |
| задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задо |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Дуплом кредом биљежила. —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
| једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих |
| на, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба |
| {S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира |
| Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и такво |
| а ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} |
| еде на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> <p r |
| вољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје пла |
| чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је рани |
| је слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован |
| петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад |
| то је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на |
| раво вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам |
| љине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу |
| томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек |
| , а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров приста |
| мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те н |
| несе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет |
| ује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас |
| Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само сл |
| ај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели ап |
| нам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} С |
| у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а |
| на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква з |
| е није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, |
| ј удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико |
| не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка |
| , и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђак |
| то неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана за |
| рипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А |
| st">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да |
| да, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То т |
| ’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, |
| !{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само |
| ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени ј |
| дећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан |
| .{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис па |
| ад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак |
| end="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би |
| »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> <p rend="Te |
| укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је |
| и дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е |
| а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим м |
| то, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а ј |
| риличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, рези |
| проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање |
| игуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, д |
| спода што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и ко |
| бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно гд |
| , јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Teks |
| !{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и л |
| мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Teks |
| е за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице |
| упавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако повазд |
| ехане и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши н |
| механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забел |
| се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, |
| пустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајо |
| улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут |
| овори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од с |
| ти подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не д |
| акшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збит |
| лско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а колов |
| е иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, |
| а ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се |
| аву ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </ |
| д. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали |
| Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend=" |
| зводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места |
| јавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништ |
| прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум |
| к крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tek |
| о’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а бо |
| риле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! < |
| фтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Сре |
| ад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући. |
| то цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој |
| едседник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Т |
| ићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта ст |
| елу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да |
| ламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има |
| меше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Сре |
| гло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на канцелар |
| а. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Te |
| </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко обли |
| м с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети М |
| реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend |
| ајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па т |
| А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле мо |
| ма, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ј |
| уцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће |
| афани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако |
| S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже |
| разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; К |
| решног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газ |
| зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле |
| стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и зак |
| то; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p re |
| послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наставља: |
| и Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би |
| ад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је ме |
| а дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S |
| сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, |
| азе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашл |
| лужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала |
| умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сам |
| ан. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И с |
| је, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако |
| елике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начел |
| ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута п |
| могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још гл |
| кружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је |
| разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је |
| н пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. |
| end="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући |
| ујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ни |
| тла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} А |
| лиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш шт |
| неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕ |
| епо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трује |
| ’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало |
| </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај |
| адовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца |
| скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst"> |
| уда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје |
| и господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и |
| Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш |
| м: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер наро |
| ка треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хл |
| едног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена на |
| обе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са |
| кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозн |
| ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених |
| чију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни чит |
| rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, |
| кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два а |
| утвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побрати |
| а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> < |
| ече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да |
| а променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ в |
| а коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре пет |
| е са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, оп |
| рбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Teks |
| ма поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је |
| Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарно |
| </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан |
| се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збор |
| е добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимо |
| ао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља |
| вет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да |
| рстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу о |
| не његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се о |
| они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти |
| отавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} |
| — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута прич |
| сав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески пис |
| ата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од |
| пљенима у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Сл |
| чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од |
| датле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од ст |
| оту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend= |
| и пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} |
| е црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета је само ку |
| рија на листовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђав |
| к је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> |
| опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се сва |
| </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! |
| ека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста |
| у собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још н |
| Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женск |
| моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чист |
| ује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му |
| у се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> < |
| јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђ |
| о кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, |
| вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Св |
| ата; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда |
| одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио о |
| чка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа |
| у дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје с |
| омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у о |
| Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| . </p> <p rend="Tekst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро чита |
| места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи ч |
| Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на поса |
| старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend |
| а Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и но |
| он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, к |
| џијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; |
| е; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!? |
| заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина с |
| Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар |
| е председник општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није ме |
| мом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних |
| поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себ |
| крпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе ка |
| ца дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово |
| иде фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кутија, господине! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— |
| ">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир |
| латога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и |
| н све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капета |
| ас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућ |
| } Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па |
| шулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Таш |
| тољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи |
| чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској с |
| ку, куферче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли д |
| </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели |
| а је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да с |
| <p rend="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки |
| телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој |
| та и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђ |
| е свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то чест |
| , па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што |
| нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови ст |
| них. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испра |
| лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако |
| ке авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје с |
| шетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван нов |
| аде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме |
| Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као |
| капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он |
| есретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук н |
| ија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило м |
| све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за |
| који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — та |
| ац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе он |
| она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, са |
| тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда нас |
| тине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун ч |
| ађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и |
| а се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође н |
| љанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе т |
| ући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а крест |
| му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета |
| је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле |
| иња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све л |
| вили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или |
| да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Срета. < |
| овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: » |
| ом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прил |
| је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и |
| "Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вели учитељ. |
| јалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају з |
| н отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у ка |
| ни, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један |
| и! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Мо |
| »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад |
| , вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, |
| досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-уч |
| t">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! |
| азда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог |
| руги допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупо |
| додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита |
| знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на д |
| ских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, |
| — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst"> |
| Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уси |
| устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће |
| м, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Јед |
| м вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend= |
| {S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend= |
| врд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> < |
| оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p rend= |
| >— Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p ren |
| d="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не тре |
| о није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како р |
| гој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst |
| ј дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; |
| има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта |
| му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него т |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћем |
| »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, в |
| ло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А |
| а, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви с |
| и што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p |
| о мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким |
| е и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора после |
| ка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир |
| о доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође |
| орнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало г |
| за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди го |
| свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p |
| то је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси |
| ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да |
| {S} Ти лажеш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не |
| жем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам? |
| ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, гос |
| нчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватр |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и ода |
| што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само д |
| ју — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да к |
| ћи, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми |
| S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гл |
| ан, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst |
| ише ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао но |
| е бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да |
| ан по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко |
| гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја б |
| чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него |
| е, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околн |
| м заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p> <p re |
| ту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио је |
| се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst |
| љав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како |
| арене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све с |
| азбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало доб |
| уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} М |
| е под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend= |
| више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Срете |
| имширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па с |
| завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и пове |
| о да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{ |
| деш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта |
| т) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто п |
| а), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за ма |
| ше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш ова |
| Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — |
| , опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најпо |
| зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише! |
| .{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tek |
| свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гања |
| чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, и |
| ње, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један |
| од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} У |
| а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да |
| м у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кри |
| на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек |
| н’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам к |
| ко читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} |
| домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, |
| </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања |
| таде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће ј |
| убе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче |
| на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, |
| и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге д |
| се.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога |
| "Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му по |
| ">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Нем |
| rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још нек |
| !{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота |
| от је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу |
| мо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану |
| цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево |
| рици нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? |
| равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се с |
| во.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши |
| и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што |
| декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих |
| е је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све |
| еч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћи |
| овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов |
| , што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, п |
| имунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, |
| тине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих ре |
| е, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор |
| пус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборав |
| шио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и |
| беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине д |
| ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђен |
| епелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из |
| не објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа |
| ну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова |
| н немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова |
| није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала |
| е али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али најви |
| — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има |
| јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му јо |
| ту!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, |
| данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комш |
| света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена |
| у! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, |
| ловима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у м |
| , па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свр |
| утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало |
| овуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артиј |
| е одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се дад |
| већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, по |
| и новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају с |
| као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто од |
| ју га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњ |
| rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решиш |
| инући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на |
| ро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левенто |
| што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </ |
| аву и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшиј |
| ова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да п |
| пи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> |
| те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете |
| жно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">П |
| рао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је и |
| умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">С |
| елим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико |
| Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, п |
| имао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом но |
| лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ев |
| стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестраг |
| еле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у |
| ри; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној ду |
| !« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер |
| "><hi rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавај |
| е они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак ви |
| . </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу п |
| десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних ок |
| Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра |
| врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и и |
| t"><hi rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове |
| овек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, не |
| си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отво |
| > <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да |
| ваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и п |
| е већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p |
| конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и |
| p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће са |
| стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више |
| о вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један др |
| p rend="Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, р |
| тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим нога |
| о овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служ |
| и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота об |
| , ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; о |
| е знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано |
| аксиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а |
| kst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама стра |
| тне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се |
| жимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — ве |
| ам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га јед |
| вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати |
| му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад с |
| би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше |
| и Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове маши |
| погеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А ш |
| зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допус |
| сле две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} |
| јмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, |
| -Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао |
| од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Од |
| ији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријат |
| се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више ниј |
| и то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ н |
| пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ам |
| утио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опо |
| е шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, са |
| о.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао са |
| слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелеси |
| утим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
| о зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад ј |
| причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за нар |
| то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и С |
| м допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледа |
| го, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Ср |
| доскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не у |
| апетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан |
| ле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају |
| за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се |
| се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> <p rend="Tekst">— У |
| d="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима п |
| ојој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио |
| зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је |
| некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати к |
| и памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} |
| е вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} |
| ки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срет |
| ења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта |
| м очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је |
| и, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он |
| ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и ст |
| но његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена ом |
| вољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се виш |
| намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева » |
| трао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај |
| st">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је предсе |
| >— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend= |
| »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стоти |
| им стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђ |
| а пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или из |
| ика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, |
| на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том прили |
| И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако при |
| му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков П |
| атром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма гд |
| тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском |
| p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бр |
| ако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих ко |
| »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чува |
| оји је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренул |
| већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило |
| ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, н |
| } И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је |
| што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако ор |
| ипалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у сел |
| политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, |
| питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начел |
| сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само ра |
| наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> |
| рла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за прир |
| гомила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst" |
| d="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе |
| rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још маниш |
| учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једн |
| чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и ста |
| ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијес |
| амулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господи |
| . </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гле |
| од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од бе |
| ло, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је з |
| м, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департм |
| еди, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; |
| ако магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијанск |
| у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин |
| у купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Te |
| ајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Ми |
| ти и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли |
| ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад м |
| — А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати усн |
| рета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се зад |
| к. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја |
| е ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био |
| у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p |
| Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> < |
| омахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар |
| ekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли |
| слиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p |
| {S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="T |
| лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од зак |
| е ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst" |
| пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p r |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) н |
| ти за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} |
| онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли ду |
| Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљив |
| ? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати |
| небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p ren |
| асно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савиј |
| ут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би с |
| са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима |
| енисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да с |
| напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не |
| А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> |
| "Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst |
| а!!{S} Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па |
| kst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У ра |
| Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — ка |
| , продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А ба |
| аљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га г |
| које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p |
| је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" |
| одину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово |
| p rend="Naziv dela"><ref target=""> TC "Лимунација у селу " \f 0 \l "1" </ref>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ |
| >Стеван Сремац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> </div> </div> </div> <div> <head |
| >Стеван Сремац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> </div> <div> <head meTypesetSize= |
| "Лимунација у селу " \f 0 \l "1" </ref>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> <p rend="Tekst">ПРИПОВЕТКА</p> <p |
| p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пре |
| . — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанциј |
| t">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је по |
| Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је |
| оји је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и н |
| <p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> < |
| изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, лепа јесења но |
| ом Стари конветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. |
| да зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које о |
| е се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по пал |
| ебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани |
| зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. |
| га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева |
| е остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи |
| и је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било |
| Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речи |
| новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист |
| оцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi |
| слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки под |
| , као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, |
| занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик |
| нушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета је само културну историју уважа |
| та,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалашт |
| талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре |
| ржи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да з |
| онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ак |
| рвијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра ста |
| соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства |
| ича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га ј |
| атрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно |
| звија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер и |
| е и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се дог |
| времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се |
| ио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвен |
| у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам |
| и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа |
| — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко у |
| на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађе |
| тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} |
| ита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призо |
| е доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} |
| хане.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни сп |
| твари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, |
| >Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио |
| у једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епит |
| ке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер |
| з Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. </p> <p rend="Tekst"><h |
| p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{ |
| својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst">»<hi rend="Drop_slov |
| сека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар |
| с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена ника |
| ма дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђе |
| а.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једној: как |
| менијем места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> <p rend="Tekst" |
| е којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чич |
| ез своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општин |
| ео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у но |
| а није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, |
| nd="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласи |
| ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у |
| {S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја! |
| По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, |
| партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехир |
| у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац с |
| ти.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир ди |
| ционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Је |
| лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи |
| ош! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Министа |
| ашну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав |
| аред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао |
| за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потпис |
| ема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б |
| естоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> |
| играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p re |
| ">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Сре |
| d="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Te |
| ао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торов |
| о му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> |
| г, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него |
| нављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕС |
| ше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више |
| та друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој сам |
| ако се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Зн |
| таде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефиј |
| него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend |
| ао што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p ren |
| Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранино |
| севдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још мн |
| ика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје |
| е Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче н |
| моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се |
| обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава ту |
| гани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви р |
| стрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја мин |
| не, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све к |
| о зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја н |
| не. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добр |
| учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неол |
| хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— |
| С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, п |
| твицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били С |
| павање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близ |
| долим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћиц |
| глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ с |
| атку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А |
| "Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у |
| ="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S |
| се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за |
| и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глу |
| у у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том пр |
| за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па ка |
| .{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је добио » |
| развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза вра |
| као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога |
| пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, к |
| <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мић |
| {S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била и |
| S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљд |
| род.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од гл |
| ше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће |
| ман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био вр |
| rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и ту |
| е и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нар |
| ју као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. |
| и. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим прилик |
| имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p re |
| Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчун |
| е на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S |
| че нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десн |
| р Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима |
| абра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказа |
| рилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{ |
| p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значи |
| о се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је |
| > <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвира |
| {S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загреб |
| онђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend=" |
| ојим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, н |
| учеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p re |
| каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то |
| а: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђ |
| јбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, п |
| то«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где |
| о, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоа |
| но, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави |
| неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријан |
| еје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја пр |
| ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, |
| Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета |
| ли тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst"> |
| егда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не |
| ове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати |
| бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко ка |
| ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све к |
| је ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — ве |
| </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="T |
| као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде пол |
| шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану н |
| а вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пиј |
| ш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио |
| с.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend=" |
| овинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у ш |
| ?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамо |
| ан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> |
| зар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се |
| "Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми |
| kst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Брин |
| но више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес |
| међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су |
| ), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по не |
| да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, д |
| исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у пр |
| са за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и с |
| {S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одл |
| ругим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми |
| мах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Сав |
| а маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу |
| и император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио |
| Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да |
| цу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју |
| ећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле нав |
| и даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства њего |
| е ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — |
| еколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што |
| — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> < |
| ти речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га на |
| памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразил |
| а њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« |
| где!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и ни |
| дин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак. |
| кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љути! — о |
| е? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љути! — одговарају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако |
| онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза |
| зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјал |
| ренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а |
| д му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио |
| ви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда нег |
| то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед |
| и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира |
| кали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо б |
| ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти с |
| лисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{ |
| се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито |
| обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету |
| ао човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је же |
| се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска |
| се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, |
| Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седни |
| ="Tekst">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — М |
| ефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p rend="Te |
| !{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је доса |
| ко, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> |
| kst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — к |
| } Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса |
| ваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, |
| st">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, г |
| волуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у |
| ма! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распитивати ш |
| nd="Tekst">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест |
| оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толик |
| ети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кљ |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зг |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије. |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје |
| е, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго |
| ">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, в |
| {S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео св |
| а рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и |
| јски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом п |
| </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, м |
| А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да н |
| уги плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има |
| га ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе |
| авно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мап |
| кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страш |
| ли од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује хр |
| арачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само |
| збедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— |
| ехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S |
| ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо с |
| зда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни |
| , и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће сам |
| ати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам |
| многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио |
| а чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је |
| его да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао |
| код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити |
| век дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побратиме, |
| је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар |
| уб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у в |
| а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала |
| в допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="T |
| .{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општин |
| ивим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама с |
| зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} |
| аже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, |
| а у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, б |
| неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у в |
| ијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црв |
| апу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече са |
| је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве пан |
| бет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом с |
| ради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и |
| Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је |
| егова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па пон |
| nd="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни |
| једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има в |
| мењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао |
| мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би |
| реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полиц |
| а је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо |
| ањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, кој |
| нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новог |
| њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ет |
| тика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политич |
| </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си |
| ци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, ле |
| rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и п |
| сподине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и је |
| ек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па п |
| уо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору з |
| рета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па |
| и, да. </p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског |
| весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у зв |
| азмишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не раз |
| а и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, поме |
| те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, батали трљање — ве |
| end="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прили |
| ст? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје |
| во? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допа |
| разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} |
| м је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајг |
| > <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... |
| p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко. |
| ас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког |
| е су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> |
| Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p ren |
| ити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов по |
| а кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад |
| ?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели |
| имо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу. |
| оре! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— |
| и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Макс |
| о сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у каф |
| p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чу |
| раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен |
| еба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави ре |
| хркање Максино. </p> <p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Макси |
| о прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас |
| ајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Te |
| е? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; власн |
| и и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p |
| слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна |
| контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком |
| ани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то |
| р диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто |
| спаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један дру |
| жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, м |
| уге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну |
| е била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји с |
| ">— Теби, да. </p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза злати |
| бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, пр |
| те, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И |
| о нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Мор |
| А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, |
| слу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми б |
| дња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина |
| его хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи |
| ели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, ве |
| етар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Макси |
| ху. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Л |
| kst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све шт |
| rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те се!</p> <p ren |
| ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује ни |
| бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, |
| } Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — |
| реме.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} |
| сили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом прил |
| му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густи |
| end="Tekst">Јесте! </p> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="T |
| широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцелариј |
| ужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да м |
| н, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђ |
| Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава |
| дин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и |
| ече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мић |
| ај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда чо |
| да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му пи |
| плим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица пр |
| грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра по |
| орђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти |
| учи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију |
| </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо |
| лајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер |
| и да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гав |
| Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића |
| аник са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта в |
| и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење |
| е!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и нам |
| . </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на др |
| </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема мн |
| седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек неш |
| расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ћ |
| фану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не |
| } Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тети |
| тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе |
| а је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога |
| љке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар з |
| , а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко |
| ео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, |
| ече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — |
| сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедиј |
| е и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике и д |
| Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се послужим |
| вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> < |
| значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љ |
| он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путе |
| ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе к |
| е на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tek |
| nd="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако је |
| сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и сауче |
| ео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтир |
| ео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно |
| авуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га срет |
| преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико |
| Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и од |
| и, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћ |
| не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над |
| Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукав |
| иге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиг |
| звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, |
| да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личн |
| у метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као |
| } На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и |
| пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{ |
| вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се за |
| није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужу |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнак |
| !{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и п |
| ило, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. < |
| ер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што |
| ар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распитив |
| S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта! |
| ро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или на |
| а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а |
| седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — |
| и је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; т |
| је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, учитељу? </p> <p rend= |
| Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Teks |
| а угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као |
| та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета |
| ти цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ исп |
| за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p |
| ћ Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирај |
| да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и к |
| у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p |
| нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички муче |
| } Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и |
| вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> < |
| асно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама |
| их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности |
| орђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, одн |
| нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend=" |
| па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што н |
| обоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар |
| кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао глед |
| тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} О |
| даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа п |
| готови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о ш |
| жђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — |
| да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он б |
| > <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер |
| звали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном п |
| а кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, |
| прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога |
| би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата |
| ">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам |
| један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти |
| Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи |
| одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у |
| нако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар ко |
| ко ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. |
| ре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве ага |
| селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупшт |
| ству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јад |
| оји је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на |
| као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из |
| , било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Срете |
| nd="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се |
| мо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто |
| еч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркн |
| kst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а |
| , па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник оп |
| дан кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> |
| он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује |
| Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p ren |
| каже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Св |
| ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, |
| њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су: |
| а, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће |
| реправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода » |
| вади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, он |
| дан и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима остал |
| те, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — ху |
| ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче |
| н то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћо |
| рема томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све |
| него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, ни |
| Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend= |
| <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и поди |
| } Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, |
| а да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађ |
| аљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки ка |
| је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и из |
| су три устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе |
| новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен |
| мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} |
| Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ип |
| азити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизел |
| мни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никакв |
| рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> |
| ће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: |
| је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим б |
| (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађа |
| ашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међу |
| да Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, ника |
| онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир |
| таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му |
| већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту |
| Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се |
| твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе бр |
| них земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем |
| тупило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка |
| окламована република под председништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарант |
| р за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у к |
| је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље пет |
| је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и јо |
| је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће |
| и око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те ста |
| акле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од ламп |
| седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Сре |
| а и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће г |
| S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо |
| младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љу |
| пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију го |
| предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још |
| и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једн |
| бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке кој |
| имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш |
| о наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари ј |
| стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и |
| атељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљад |
| е Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок!{S} |
| учно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ј |
| јатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше и |
| нци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе |
| аву који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где м |
| оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је |
| ом уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека |
| зговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај г |
| ри дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од чов |
| {S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је |
| ио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало |
| крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, а |
| чки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ |
| Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај |
| ... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst" |
| st">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упља |
| ити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате в |
| Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst"> |
| — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује ш |
| S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Моли |
| ске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, с |
| ’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је насп |
| <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А |
| , велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ н |
| и свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени |
| џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим |
| дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто ни |
| рбин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да с |
| rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један друго |
| путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета |
| ипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чи |
| сто? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио |
| Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, |
| — Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p |
| kst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако п |
| rend="Tekst">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Че |
| у изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чи |
| час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| шкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти |
| могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и |
| кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека |
| јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, |
| о с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјениј |
| анског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику |
| ре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. < |
| у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру не |
| бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, К |
| нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачки |
| ма је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозл |
| руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ. |
| По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш м |
| је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац |
| ак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето |
| почетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе му |
| рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју |
| не тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да бат |
| р« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачко |
| био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељ |
| они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа б |
| , како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у |
| о и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, ко |
| цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући гро |
| ји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. |
| и, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиро |
| ки дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегда |
| апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, |
| кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда |
| и. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега |
| и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевт |
| ис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут в |
| о говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко |
| толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким ис |
| етаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету обја |
| ="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавг |
| ва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узм |
| је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомил |
| а мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблаг |
| нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је |
| му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, к |
| .{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже |
| <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину |
| ="Tekst"> <hi rend="italic">Ја сам душа мејанџијска;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
| ="Tekst"> <hi rend="italic">Грешна душо мејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који |
| ву тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има |
| една, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и |
| као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину |
| kst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; |
| о какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Пе |
| у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p |
| ="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели |
| рилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја |
| очастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на |
| — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја |
| ша слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запал |
| је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник |
| захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} |
| је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst |
| } Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд |
| рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво |
| зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. </p> <p re |
| кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те |
| rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend= |
| а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једн |
| је, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И |
| ј њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета |
| — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Чи |
| од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} |
| нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много |
| мет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о м |
| } Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, |
| одине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошк |
| ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет иска |
| t">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти |
| чим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стар |
| анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, п |
| беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p rend="Te |
| </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! |
| анџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="T |
| p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здрав |
| н! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу |
| kst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и ј |
| м своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! </p> |
| nd="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он б |
| о овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бо |
| из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па вел |
| жу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка по |
| ичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} |
| rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологиј |
| и га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљут |
| рнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша о |
| Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} |
| лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакл |
| па се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Te |
| запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку |
| енидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend |
| нистар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« |
| де, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћас |
| та. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње |
| н у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе о |
| а леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— М |
| пис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђ |
| онесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног |
| е се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p |
| аше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га |
| а већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара онога доба, а кад ј |
| је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин |
| > <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако |
| Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, |
| да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и д |
| аре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из о |
| з једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестог |
| ије био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе |
| потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дош |
| роја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пив |
| у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене сло |
| е иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, била с |
| ко? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p |
| и и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује пр |
| хани; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, бо |
| скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у од |
| мазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и в |
| аву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је п |
| о и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љу |
| бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрсти |
| ена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је |
| види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то |
| едседник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend= |
| није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како с |
| о што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, к |
| рета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p r |
| Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да |
| урко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, |
| Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам |
| унила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удеш |
| а тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Бео |
| то.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра |
| пака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнуј |
| увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, |
| окле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« |
| ме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав |
| "Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео |
| и и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шт |
| е ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имен |
| екад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци |
| бом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и ле |
| ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у |
| т и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима |
| црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на конт |
| метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У с |
| пих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота |
| нио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакоја |
| ад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, |
| тио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа по |
| ека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грд |
| џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би |
| еба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту |
| безекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад вид |
| јице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, |
| опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мер |
| за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја |
| rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му реч |
| сно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек поне |
| чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па че |
| ски шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газ |
| ба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне ц |
| Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем |
| га кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада |
| ама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са |
| аска Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, к |
| ир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се по |
| t"><hi rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто |
| аки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — » |
| јективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да б |
| "Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, к |
| е онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева ме |
| нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим |
| на, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напомен |
| већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога |
| би наши новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лел |
| а, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је |
| исла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет |
| емим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, г |
| евентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље |
| ује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све |
| </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац исп |
| младина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник |
| фаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </p> <p rend=" |
| земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А |
| лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, члан |
| и.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно |
| о њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је |
| ош пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привреме |
| тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко плат |
| против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни |
| тошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по пла |
| кога славља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прв |
| истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради р |
| Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} При |
| ац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по |
| "Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како |
| Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у звани |
| ветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> |
| дала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истин |
| .{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она т |
| уки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палц |
| p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па з |
| е на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису |
| ="Tekst">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> |
| p> <p rend="Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или |
| аоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам |
| кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а дру |
| одеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и |
| латио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И о |
| lovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе |
| путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p |
| t">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певу |
| S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер |
| дно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се |
| штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и |
| ћемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst" |
| х набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да ј |
| данаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште п |
| ече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«. |
| тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за т |
| ме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, |
| како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знак |
| ! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, |
| на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p |
| браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском ја |
| сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по |
| так 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу д |
| ир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од ду |
| механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина минист |
| а! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је |
| ј вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу |
| а из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му н |
| Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуци |
| Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, |
| тиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом |
| од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречен |
| иступачан новијим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — шт |
| и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, г |
| комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник. |
| у, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Св |
| d="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p |
| код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стад |
| ик општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до |
| рочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а ми |
| ност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде т |
| био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут в |
| азда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показ |
| ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Бор |
| кова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам не |
| гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> |
| ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице |
| м и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весељ |
| nd="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, б |
| стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвен |
| живанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џа |
| обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, |
| по би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му т |
| нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нис |
| </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће |
| ?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо п |
| од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Да |
| мо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да ле |
| ни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не |
| Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још ми |
| лисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа |
| но, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што |
| </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми а |
| де су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже вод |
| јој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend= |
| у, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да и |
| невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако |
| од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још п |
| аређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, по |
| кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље |
| rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми ј |
| ц под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних ја |
| варило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па |
| новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су |
| у! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек |
| и. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и н |
| еће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај р |
| силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и |
| /p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, |
| едети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети |
| >А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, је |
| p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса пал |
| ва прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па |
| куд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га |
| . </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S |
| вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам |
| </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико у |
| у.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. |
| а Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват |
| p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан нови |
| им чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром |
| ман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мен |
| ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симси |
| </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не т |
| еда, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Teks |
| рату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! |
| тити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Teks |
| ekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том сми |
| !{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па с |
| ekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема |
| , разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из |
| ... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крв |
| му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. |
| од моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену ч |
| } Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори |
| } Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, |
| кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и каж |
| ј реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћиц |
| вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по ку |
| ">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џез |
| Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спин |
| , знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љ |
| >— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="T |
| rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у |
| ekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ бу |
| онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да |
| не и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки |
| /p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после |
| а дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> |
| ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; |
| А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. |
| и, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја |
| end="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме тре |
| Смир’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити |
| мо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас С |
| ке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим с |
| љаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« |
| ="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зно |
| не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; |
| татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи с |
| гу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. |
| оме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу пр |
| — Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ет |
| пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’О |
| ећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо пр |
| ела. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те |
| ањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, |
| end="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{ |
| и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из |
| а окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; е |
| А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду пола |
| , и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по |
| само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како |
| руги параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће ч |
| атити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас о |
| м фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се |
| p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам |
| чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти веру |
| д ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{ |
| t">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамил |
| ада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend= |
| А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да |
| ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги ш |
| етан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пиј |
| рвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дув |
| сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседн |
| утвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tek |
| Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаш |
| нко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријак |
| »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте г |
| први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и |
| це.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко а |
| и карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се |
| ити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости |
| ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} |
| рета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. < |
| а влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и дваде |
| по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, засед |
| утра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити. |
| дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} |
| рљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради |
| »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с |
| јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с игра |
| о трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чи |
| аризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Te |
| се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћем |
| мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} |
| е ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што |
| његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да |
| Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему |
| , уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео све |
| будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше |
| end="Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај дана |
| грајући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријан |
| /p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </ |
| пада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, |
| ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу |
| ужески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, |
| розоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш |
| је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе ве |
| е, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти |
| а тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај |
| и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у |
| аког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза т |
| зврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стар |
| , а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га |
| ="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га н |
| и зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мић |
| јбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога |
| дседник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како с |
| у авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апоге |
| ашно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било |
| њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може |
| аче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај мета |
| еселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се |
| . — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend=" |
| енишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — з |
| учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то оп |
| ће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га |
| rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p |
| су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за |
| капи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend= |
| чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба би |
| иматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укоч |
| — А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост пр |
| t">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти онд |
| умитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Ч |
| у, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p re |
| На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p |
| о за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, |
| еакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине. |
| нове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то б |
| ин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, |
| ече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. |
| т а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је |
| ога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Ра |
| ије смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да м |
| љасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар |
| ули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стер |
| Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан |
| p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend= |
| е ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и раз |
| дом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{ |
| друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађа |
| течену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако.. |
| d="Tekst">— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; |
| нуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи |
| Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачиј |
| је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у сел |
| за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на |
| чекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{ |
| лику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} |
| } За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} А |
| ити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јад |
| на за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> |
| духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и |
| тна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то духови |
| па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; ниј |
| Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово |
| е је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље ј |
| р исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p re |
| жоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само |
| ажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забавља |
| st">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасв |
| вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцн |
| >— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — |
| сетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери пр |
| ко се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p |
| одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта |
| нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти др |
| ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао |
| огата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба |
| А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор |
| — А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију |
| сан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене ње |
| иња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово |
| вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају |
| и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у нови |
| да Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * |
| аравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад |
| протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зе |
| и скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који |
| и себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један |
| вље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. < |
| го ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Gl |
| </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипло |
| — Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— А |
| неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето |
| еоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} |
| то учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> |
| нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буд |
| {S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав |
| дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке ф |
| аје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па р |
| ">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече |
| јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је те |
| трашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — мин |
| љних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијам |
| министар правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет |
| председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — мин |
| тирац, — министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — министар војни. |
| у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ |
| ше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одм |
| анчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати |
| платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и огл |
| хове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме |
| ад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме |
| итања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур |
| им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дарод |
| и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошт |
| ка револуција коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе ст |
| а 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено министарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — пр |
| начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио д |
| цији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и |
| авља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p rend="Tekst"> |
| опис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капета |
| S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво пит |
| елу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему |
| ран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има |
| сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразили |
| краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p |
| вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се |
| титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. ми |
| мо да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под |
| о прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и |
| је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече С |
| изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога би |
| у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше |
| осто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одлик |
| га урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше |
| а у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски и |
| rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуш |
| hi rend="Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам |
| t">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме |
| акле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог |
| а је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне |
| ога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то ма |
| бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му каза |
| аде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »пред |
| ао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских згр |
| и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуц |
| а се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађа |
| утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, |
| ња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И |
| Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечиц |
| се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу |
| радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да |
| нуло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tek |
| ју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p r |
| м да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прослав |
| чи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталеж |
| се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S |
| Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и п |
| е му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задат |
| сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизаци |
| се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше гото |
| и се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта |
| у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго |
| Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне |
| а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфа |
| ко ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гле |
| p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} С |
| ве из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили |
| ру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му н |
| лаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огор |
| што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; |
| ш доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и ци |
| и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере |
| не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле |
| вао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Ове |
| st">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унекол |
| о је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сва |
| <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и же |
| <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако каж |
| раво од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише прилич |
| да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p ren |
| године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} |
| човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски |
| кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Че |
| . — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јов |
| ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Tekst |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како |
| бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ај |
| о било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> |
| бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ок |
| е многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p |
| устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати р |
| , а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је |
| грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред |
| треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А није |
| а додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрп |
| ма! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да |
| цима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst |
| о, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, в |
| Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S |
| рета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend=" |
| једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе. |
| маћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. |
| ако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато |
| тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му |
| као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица |
| зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове гус |
| вде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p re |
| гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« |
| а кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} |
| праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек н |
| ман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Ис |
| да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још к |
| ногаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа |
| амо хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој |
| ако треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен |
| . </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а |
| /p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столи |
| им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретин |
| виле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а |
| излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цига |
| викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Црна |
| шти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полак |
| а! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, а |
| Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу |
| о се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи |
| ekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани с |
| > <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсм |
| ма трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у |
| едан други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst |
| истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радник н |
| домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица) |
| ио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милис |
| ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} |
| сно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то |
| оштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у тво |
| из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао |
| <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем |
| <p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здр |
| rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише с |
| орника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако |
| да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а т |
| rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон П |
| кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђ |
| о је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није ка |
| селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од т |
| } Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, |
| ако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те |
| итељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} |
| ">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом к |
| ра, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми |
| није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужи |
| м, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту |
| ком реставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну служб |
| огом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде |
| ">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста вр |
| аше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га |
| уде, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S |
| а’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми с |
| ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар |
| d="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате |
| знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено |
| жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем м |
| сс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па ста |
| ћу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је |
| </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писа |
| па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљуј |
| е њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем |
| к, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много че |
| једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док |
| али да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p |
| Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накри |
| а у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интерес |
| дње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски м |
| дају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад |
| мах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} О |
| ј!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк |
| нако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуч |
| ише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да |
| ио десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људ |
| једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се м |
| Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао в |
| о лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио |
| себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћи |
| је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описан |
| ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те д |
| никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — |
| од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стај |
| аких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна |
| c">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скор |
| у не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљива |
| ="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару |
| ери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, |
| атим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каж |
| а једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је вој |
| виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусек |
| само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па ј |
| rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух! |
| манета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рик |
| дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди ов |
| одупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа |
| /p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се |
| шу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели С |
| пша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Teks |
| по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај гр |
| nd="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend="Tekst">— |
| /p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелеси |
| кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрл |
| а Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излуд |
| алио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> < |
| з сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивн |
| сано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у |
| /p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав |
| знатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад ка |
| ли и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Te |
| ез паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше |
| авице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу ку |
| р-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, к |
| химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све ч |
| дмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој п |
| овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како ле |
| еноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и |
| S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухвати |
| селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p |
| rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим |
| к и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend= |
| пеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипа |
| да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја |
| е госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst |
| име и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих д |
| адовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на полити |
| з Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пар |
| нас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у р |
| пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </ |
| »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити деви |
| се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, |
| kst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прили |
| питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па п |
| — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влад |
| шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не б |
| ако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада и |
| у, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} |
| лада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{ |
| и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о |
| овек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га |
| о је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће |
| е каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си им |
| се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окруж |
| бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили |
| на се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се |
| ним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штет |
| а је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је не |
| је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред пог |
| ео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и |
| кине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што |
| и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислим |
| вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а до |
| одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на |
| ело а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и |
| е Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут нем |
| дине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ |
| st">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вел |
| ма.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим св |
| "Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета |
| овор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако зам |
| а!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »с |
| <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнак |
| ијанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, |
| е опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после |
| у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто |
| о унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој |
| на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па и |
| ало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Б |
| ерга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који |
| је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много бо |
| окачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторс |
| </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа |
| nd="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. |
| колицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафан |
| и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; |
| да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногам |
| <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, д |
| ле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> < |
| у у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократск |
| изводну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, ме |
| в мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске |
| а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба |
| ацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моло |
| то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па |
| као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше |
| и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности прич |
| — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, |
| о исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и пр |
| је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била |
| Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се и |
| ="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас |
| /p> <p rend="Tekst">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство. |
| се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p |
| и, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош к |
| ицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема |
| ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари љу |
| — Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мн |
| татистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале |
| броја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена пот |
| осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не мо |
| вачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по |
| . старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало зб |
| е.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта сел |
| други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингер |
| !{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му вер |
| све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета |
| пијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — в |
| као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да вид |
| Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Ил |
| , сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, п |
| d="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> |
| Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне ми |
| уше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није |
| је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, |
| отле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="T |
| нако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо |
| оложи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, б |
| иде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђо |
| некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задр |
| ко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синк |
| ак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst" |
| мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји |
| у зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој |
| } Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једн |
| ="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— |
| како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с крај |
| описе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, |
| ир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, та |
| ича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није предсе |
| фицир«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би каф |
| изорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор |
| нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе в |
| ек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треб |
| здесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није |
| о врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они |
| убоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје краке на све стране, и захватио све и |
| ом и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не |
| у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао |
| доми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и на |
| ? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настра |
| аја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да ј |
| Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким |
| ekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — |
| st">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не пристаде. </p> <p r |
| ем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати |
| видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али н |
| па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Ј |
| енуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао пр |
| арску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S |
| н није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, т |
| у ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више |
| у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и |
| ко скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса |
| rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кмето |
| уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно |
| сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш |
| прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, пл |
| а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према |
| о све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, |
| аш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, не |
| је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно ј |
| ану, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и |
| јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде д |
| ричају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И |
| тов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се |
| неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј |
| И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости к |
| ок је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувал |
| } Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те в |
| тале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присуствовати и |
| а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S |
| есио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску ста |
| омију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога |
| милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јус |
| прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поре |
| е је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из |
| над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом н |
| о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод |
| е то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнет |
| Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрд |
| механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, |
| тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је |
| скарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио |
| {S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више |
| !? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од вла |
| /hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му ј |
| шу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, бож |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац |
| не и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа све |
| да у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек |
| итељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћи |
| ој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога! |
| ени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p |
| d="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учева |
| х радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло |
| } Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле |
| и пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" meTy |
| а здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend= |
| њу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњск |
| Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— Јесум, јесум! </p |
| е Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао |
| . </p> <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао |
| д подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир- |
| отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади ко |
| ље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Teks |
| атеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ |
| о пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst" |
| очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фал |
| и му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге |
| се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да доз |
| оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, с |
| {S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен чо |
| ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Ка |
| ој беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да |
| фторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на зат |
| ekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, |
| — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у |
| се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. |
| а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{ |
| , дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p |
| st">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај |
| тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да мо |
| rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће |
| не. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p |
| аш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend=" |
| ње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће ме |
| овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, |
| држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај.. |
| <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац |
| пет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, та |
| шем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Кел |
| рђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Te |
| гани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се Мића |
| .{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као шт |
| ’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Te |
| а се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! < |
| та ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p |
| ита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу |
| рђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин |
| p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> |
| ко... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир |
| шко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, |
| оре, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може |
| е казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p r |
| Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има м |
| илику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови |
| ке, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилаје |
| с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече« |
| то је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи |
| ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам |
| !{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се |
| го те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мисли |
| ло?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћ |
| Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све |
| новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир с |
| не, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу |
| . 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкр |
| нако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије |
| а се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, |
| , и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да |
| ekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио. |
| м.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседн |
| ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи |
| е: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се |
| ">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју |
| лу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глу |
| рло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може |
| с, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташул |
| ред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу ма |
| слен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и д |
| пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад |
| ко, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и три |
| ко Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће го |
| у несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми с |
| а и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с |
| а од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и ф |
| дом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте посла |
| м!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из |
| {S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па |
| ију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грув |
| ="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да са |
| Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Teks |
| удбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погр |
| ме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да т |
| село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више им |
| а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остал |
| права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш |
| у. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tek |
| ekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> |
| боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубиц |
| d="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} М |
| се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, |
| и и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се |
| и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend |
| тли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се ж |
| одине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; в |
| народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »сво |
| е запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — |
| еде своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој |
| и селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ |
| о да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод |
| у, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту о |
| d="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ ш |
| о, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате |
| , господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни |
| егова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и п |
| ечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, |
| у ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш |
| вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите |
| а онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао л |
| ка. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; на |
| он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радозн |
| у годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са ср |
| лепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка мој |
| .« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда |
| а!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! |
| адико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и |
| и мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката |
| аба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му с |
| натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ет |
| моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и |
| а у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА </p> <p rend= |
| глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> |
| тан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао |
| Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко |
| здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. < |
| овнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Сре |
| </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ам |
| нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом |
| ани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министа |
| е Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све при |
| тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир |
| сплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и вели |
| ре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} |
| пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газд |
| Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А с |
| а ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојиц |
| му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се м |
| чке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варош |
| рстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»За |
| тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Ј |
| у страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Ри |
| <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају |
| а Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђ |
| мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијски |
| не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— |
| >— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строго |
| име — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Д |
| , ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst" |
| ђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски р |
| ило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу |
| сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да вид |
| , председниче... </p> <p rend="Tekst">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном ка |
| молио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје з |
| и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Teks |
| орђе председник. </p> <p rend="Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћи |
| — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно ре |
| Е, дакле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ п |
| метну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат чове |
| а па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите |
| о пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори |
| за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све ч |
| и после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске |
| дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и |
| наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта |
| сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач са |
| ока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се ј |
| ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под у |
| t">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tek |
| сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> |
| S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са |
| тлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ у |
| теном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо |
| ко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилик |
| усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, са |
| м и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, по др |
| аш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин ју |
| јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новин |
| ски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаесто |
| <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| } Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га |
| kst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и но |
| } Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших |
| уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да р |
| тички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за |
| биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четврт |
| рпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглу |
| е клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њи |
| и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе ас |
| аш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! |
| га преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац пов |
| ло изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је |
| ; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у све |
| је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је прич |
| наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудос |
| сарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш л |
| ебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напр |
| и како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан зна |
| сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend=" |
| председник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима! |
| nd="Tekst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мисл |
| цијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна |
| таоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представи |
| <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешко |
| сто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском вла |
| ољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, |
| вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је вид |
| ио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки |
| није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих стра |
| и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима |
| >— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали |
| теља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито |
| d="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај ил |
| ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а |
| ал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тук |
| иш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види гд |
| он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ |
| нати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно |
| да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше |
| ам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да |
| ијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, |
| p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изи |
| ест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву |
| аксино. </p> <p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави |
| поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ал |
| је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из |
| аци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Ж |
| та. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p r |
| ед око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се зау |
| — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели м |
| врећом. </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака ме |
| рао, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже |
| ало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси |
| се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, |
| rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти |
| ата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Б |
| ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и д |
| } Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за |
| ли четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако т |
| ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! |
| а суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за вр |
| ече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млат |
| им дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си т |
| та, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p |
| адознала гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулум |
| , — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано м |
| молећим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« |
| евајући једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче м |
| ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо |
| е једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам |
| богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к |
| најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend |
| о што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. |
| једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко |
| живети такога славља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним крово |
| да су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. |
| се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било |
| овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не п |
| о си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку му |
| ун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Тр |
| се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ч |
| раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој ве |
| лу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком сел |
| увременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим. |
| а?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, х |
| и па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— Слу |
| олске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас |
| био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цеп |
| радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета заг |
| с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним оч |
| ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? |
| век да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, |
| ђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> |
| и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p |
| Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и |
| .{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико дод |
| пријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је тако |
| есет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпе |
| е, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића » |
| зна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци ди |
| оквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер |
| лако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весељ |
| господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фа |
| Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с |
| го много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој |
| че, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај |
| а веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопе |
| с — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — |
| е док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> |
| хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају ( |
| алосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна |
| !{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе |
| ину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Ги |
| Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, |
| седи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> < |
| старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито н |
| еобријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико |
| плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је има |
| не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета |
| ш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, зн |
| Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; |
| (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам |
| о, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женс |
| дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S |
| ево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко |
| се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и |
| е муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког |
| ислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, |
| другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе как |
| S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то ман |
| описа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p |
| "Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва се |
| и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти |
| кантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су мно |
| је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако |
| > <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛА |
| их буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и |
| е дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. |
| асно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на т |
| де онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, госпо |
| едседнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него ве |
| м!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ј |
| чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам т |
| Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на |
| ку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Е |
| теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а |
| Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за |
| . </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И |
| ан циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне |
| {S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — |
| дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ов |
| те да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend=" |
| су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други до |
| ранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </ |
| чина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је |
| обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је на |
| гао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута |
| вари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно н |
| Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — |
| .{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био пред |
| .{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p re |
| ст, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити кра |
| екако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријате |
| а исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата |
| а столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуж |
| рађивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар |
| Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ |
| ту, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно би |
| бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су бил |
| жу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе |
| и неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави |
| пита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господи |
| није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тка |
| t">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S |
| кивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш к |
| машка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да |
| а и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако п |
| дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А |
| урском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене гла |
| »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то |
| е:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана |
| орђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да |
| њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито |
| еру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капет |
| војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и о |
| војој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, |
| rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану |
| н исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи с |
| апкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје |
| је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и |
| >А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газ |
| Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав озноји |
| {S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесе |
| ! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно уп |
| — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} О |
| он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ниш |
| ном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst"> |
| дбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књ |
| а вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што јед |
| капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — ко |
| мила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на св |
| а«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и |
| рочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер |
| ика, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише |
| још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули |
| ету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир |
| у иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p |
| и, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst |
| нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг п |
| у, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђор |
| одице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осра |
| великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — в |
| ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом веро |
| то то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло |
| кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је на |
| и, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издига |
| нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосут |
| вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се |
| ше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с |
| лице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред |
| то закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што д |
| иктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst"> |
| рвозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се |
| пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p r |
| био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« |
| ка, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ ос |
| ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица о |
| .{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама |
| у будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради так |
| у газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </ |
| ободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство |
| ђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: » |
| дравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан |
| p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко приве |
| > <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио |
| ди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p |
| адовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мил |
| .{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева |
| Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане |
| ње. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири го |
| х, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst" |
| ео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију се |
| вде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а |
| ма школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му зака |
| као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p |
| гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да |
| осле пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обо |
| му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, |
| нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend |
| жио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да |
| па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> |
| авни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постад |
| м, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима но |
| с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шт |
| једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и |
| е игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично неприс |
| и јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst" |
| , — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете |
| маше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф |
| јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по некол |
| злазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе |
| ше ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да деклам |
| ци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало |
| их учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући стра |
| а ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћ |
| Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега р |
| ије моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећ |
| е л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим |
| идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државск |
| етао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало |
| ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</h |
| избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бо |
| науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А ш |
| го скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подр |
| ; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst |
| само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, |
| иш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ та |
| што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово с |
| више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човек |
| ">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стај |
| е задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја |
| ца, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко |
| од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцет |
| Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био |
| д газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, |
| !{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели друг |
| да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко |
| Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармо |
| ог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо |
| и глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики |
| реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{ |
| еповерење старој општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао |
| продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст |
| к уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично ста |
| отписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у мех |
| о и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пч |
| ути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p |
| то и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је мо |
| полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта им |
| вар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страш |
| ање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелник |
| ало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{ |
| одаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз |
| њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се с |
| то и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај в |
| .{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на она |
| цира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а ја |
| мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, |
| ад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} |
| > <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, како |
| ине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — ве |
| rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум |
| nd="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му каж |
| ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, |
| d="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи С |
| </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tek |
| p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— |
| </p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Вл |
| а запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један |
| <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрск |
| стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест х |
| нас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назо |
| тељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и мног |
| ј, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} |
| чи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати н |
| не, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и је |
| ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го т |
| му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </ |
| и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради ово |
| петан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Te |
| емена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски ка |
| ветно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и |
| лава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути |
| осподин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво |
| ица« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат |
| ар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Дад |
| де се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био ј |
| диш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут |
| је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име њего |
| нтовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црн |
| а. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то с |
| Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и пошт |
| и је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Ми |
| вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он |
| нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он м |
| t">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} |
| к’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама так |
| p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечиј |
| ито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос |
| као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Сре |
| ш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде |
| ирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Н |
| орђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забр |
| пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до ну |
| , од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и ис |
| на виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, |
| и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst |
| лагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир |
| адника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље доб |
| "Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да рад |
| у и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука |
| ез икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржат |
| p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, |
| о је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност пре |
| на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здра |
| неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p |
| дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— |
| ије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна |
| унања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија к |
| ом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника |
| } Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — ре |
| чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и |
| д оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочарис |
| стаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после т |
| хватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{ |
| чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p |
| , дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пази |
| мах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих ј |
| по видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти |
| а с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш |
| газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је би |
| во, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладн |
| end="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је |
| ло ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Сла |
| че бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало |
| еке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамт |
| вољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, |
| под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлак |
| а стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је св |
| и капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку |
| ио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутира |
| останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако прид |
| ја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Брази |
| , па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је с |
| p rend="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол |
| руга ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако з |
| ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако мог |
| у — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТР |
| рима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар с |
| илисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="T |
| рође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, |
| ли њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови се |
| едњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера |
| е Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има |
| се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако из |
| е одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и |
| д су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић |
| ва и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. |
| ру.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или |
| се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као |
| } Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за уч |
| ава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може иза |
| ман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни |
| ади, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралел |
| их да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си |
| ита господина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин мини |
| p> <p rend="Tekst">— Љути! — одговарају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — в |
| бито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад |
| ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе ј |
| телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви |
| у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном |
| Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> <p ren |
| е најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њим |
| ви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један |
| ица у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да |
| илисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија! |
| да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних |
| оме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше |
| и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он |
| а и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред |
| па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; н |
| Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велик |
| Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после |
| а свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу р |
| Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би јо |
| чена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала уку |
| шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена |
| ка и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио |
| rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S |
| га изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно пр |
| ао антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од о |
| афану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; он |
| орам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Ср |
| <p rend="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја с |
| равља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S |
| ас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се |
| се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта |
| н’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог |
| , и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> |
| «, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година |
| имчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то она |
| сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и |
| ити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема в |
| , сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. |
| ав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџ |
| као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у |
| је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо |
| ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одак |
| цирском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, |
| ог мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еп |
| сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Боч |
| ена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметн |
| ити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, |
| рета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Леф |
| ! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеш |
| да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој |
| ис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе не |
| зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— О |
| ав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену с |
| , нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђ |
| тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан м |
| ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа дав |
| бећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, |
| вољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га зап |
| се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, |
| оји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добр |
| } Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А |
| трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро в |
| а за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти от |
| оша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} С |
| бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бр |
| ажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели М |
| може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst" |
| кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете |
| евима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нем |
| ћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е |
| и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му |
| савши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је у |
| погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе |
| "Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, д |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Да |
| ="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал т |
| е зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се пон |
| по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они о |
| робуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расп |
| одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је дост |
| доше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче |
| љ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, п |
| се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend |
| ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћ |
| ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?! |
| аку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је доб |
| ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо |
| м местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш |
| ко да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што с |
| жњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега |
| механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести У |
| /p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — |
| ир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за |
| зноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да |
| ло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дан |
| јева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жа |
| ивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађан |
| Накривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се по |
| ло!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... |
| амо нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу јо |
| ој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа |
| је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек ниј |
| а наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одс |
| часте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодуш |
| стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да ј |
| дан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује |
| де од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути |
| о из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ов |
| иви готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па |
| S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом |
| м руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата нек |
| а, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Ме |
| је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек д |
| асну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла |
| их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио |
| е где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на |
| апах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад |
| ору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га п |
| ња дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend= |
| Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, мо |
| онда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви он |
| о!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p |
| изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама |
| а закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача |
| овца, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чино |
| ">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њи |
| но мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово |
| су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких з |
| меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира |
| аокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А ко |
| ипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шак |
| градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаш |
| а, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикант |
| га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне |
| е Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} |
| ри, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га |
| сподин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— |
| беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто |
| ах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. |
| је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па о |
| госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место |
| о још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да |
| женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан. |
| лу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдеб |
| војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Ha |
| нодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па с |
| кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се изм |
| сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, |
| А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни о |
| <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама из |
| и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко гот |
| е да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p |
| но видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу |
| а које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по куб |
| е према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као с |
| ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да |
| с?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо |
| .{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумим |
| гледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо |
| е, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизо |
| олеми там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst"> |
| е.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да з |
| га времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда |
| је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је до |
| Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не |
| вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек бесп |
| не« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке ап |
| и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног н |
| и и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно |
| једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад г |
| с гнушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета је само културну историју ув |
| — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend |
| ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађај |
| ој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто врем |
| а кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам |
| p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде п |
| сусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдн |
| дговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} |
| узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »др |
| !{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, |
| а и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се л |
| м.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ни |
| ац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе |
| драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост |
| тисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из варош |
| де.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p ren |
| е подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погл |
| првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то |
| дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фа |
| итике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити там |
| постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене |
| >— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а с |
| исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гос |
| вине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора по |
| а долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} С |
| kst"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље мор |
| Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је ради |
| н допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, кап |
| гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то ду |
| рник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срет |
| е онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, |
| видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пус |
| н ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак кап |
| оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла п |
| »И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и весе |
| ио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус |
| ога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века |
| а свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне п |
| од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те ј |
| његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, зна |
| ао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Ч |
| пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S |
| новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да вид |
| не захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му |
| ити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Ва |
| вио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао |
| чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико |
| њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p |
| га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му к |
| сматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам т |
| kst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — р |
| , рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а |
| ом младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати |
| <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгул |
| ш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека т |
| нертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо про |
| вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним |
| и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и |
| оклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што |
| а. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза кач |
| а потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно кл |
| а све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја г |
| колу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми он |
| оликим успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве водени |
| плашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — |
| о банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, н |
| о.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради |
| и бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискар |
| ће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па с |
| /p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Te |
| н без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не б |
| мари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси |
| а! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend=" |
| ="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко вре |
| Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? |
| е ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или о |
| какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се |
| кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика од |
| ба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако вел |
| е у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шес |
| и на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви |
| ме да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше р |
| кагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то |
| st">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, пал |
| пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један комор |
| октопод пружио многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по |
| е разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и свет |
| и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврћ |
| ави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придеље |
| орђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, |
| ; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ о |
| су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинам |
| ум, јесум! </p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учи |
| раница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две |
| рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једно |
| аш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst"> |
| цу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути |
| ели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, |
| од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренви |
| писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових рад |
| што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} |
| ="Tekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама с |
| као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, ко |
| "italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себ |
| хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то у |
| и причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњ |
| ору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само в |
| и као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око |
| ир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа |
| ла.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head m |
| е терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би |
| а воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена |
| з зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, с |
| сито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири |
| Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Te |
| о поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није да |
| ра и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету |
| он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није мог |
| љеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих |
| амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, |
| ине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила н |
| ојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај м |
| никове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на страж |
| ченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке |
| да из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после |
| и да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако |
| а, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов б |
| ш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћ |
| од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у с |
| тио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добр |
| ут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </ |
| ога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’ |
| о ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни на |
| озивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако |
| ојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глу |
| е средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и произво |
| ора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — |
| и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је |
| допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да |
| ким стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљан |
| иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако |
| вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета |
| а, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупав |
| о је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела |
| расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозни |
| ге грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, б |
| ресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је |
| е кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, го |
| вече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му ка |
| и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанциј |
| собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него |
| само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да ч |
| књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме про |
| ekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — |
| ро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно |
| етку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохват |
| ла).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки |
| цир«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} |
| ше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је |
| е добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је криви |
| му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној |
| окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> |
| е и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, какв |
| докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, |
| ј омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Подел |
| ке и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она вр |
| а. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће сва |
| лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцн |
| акле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и об |
| ј би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да |
| ио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета |
| уке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »предст |
| брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он |
| вађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p re |
| ник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска управа б |
| ухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је |
| Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend= |
| колу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек ује |
| <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после не |
| е, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми |
| ели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: » |
| "Tekst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му |
| е предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета |
| коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу |
| и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да с |
| ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим ла |
| а богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не |
| н не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даљ |
| имилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте |
| се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку к |
| рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па |
| а је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена ви |
| лије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слобод |
| е мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, |
| Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова н |
| ају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И |
| озну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар |
| прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис |
| !!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од есна |
| кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу ка |
| А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </ |
| публика« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па |
| d="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst"> |
| — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћ |
| страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш њег |
| S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали |
| </p> <p rend="Tekst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са |
| арога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваља |
| p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није д |
| ао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на |
| родужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и |
| авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-П |
| народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тоб |
| брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S |
| и се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да ве |
| ћеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, |
| је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад |
| пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и |
| е се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове по |
| који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} |
| чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји у |
| S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад |
| во што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи кома |
| ошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара |
| а главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst"> |
| та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад |
| ика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго посл |
| наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представни |
| кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дот |
| имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатин |
| слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он |
| са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазн |
| мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну раки |
| онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно по |
| неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој вла |
| ретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку б |
| гља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нест |
| > <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дођ |
| кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што |
| ши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета |
| идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте |
| ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S |
| и удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде |
| јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како м |
| nd="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су де |
| ан дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се |
| требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p ren |
| прави! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле ка |
| ијатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошиц |
| амо он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и |
| е то најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игара, против дугих шле |
| ња.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео |
| а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога |
| не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било |
| ешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му б |
| нства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, |
| мати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу |
| езекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, |
| етну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Ал |
| павали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље пример |
| о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} |
| сле неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права. |
| га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{ |
| ј је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто |
| а одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу и |
| рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипа |
| </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах |
| као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису присп |
| ир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђ |
| ио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, ка |
| >А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на |
| ече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="T |
| една пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог |
| нда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, |
| {S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га зап |
| шула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи |
| ожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође бо |
| во.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — де |
| тим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, |
| у да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које |
| о би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само р |
| ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срет |
| ада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на |
| чат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу ч |
| неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није вре |
| о кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељ |
| ћнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него |
| еле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијан |
| ића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Циган |
| е брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> |
| а ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору ка |
| , купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити |
| су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Наро |
| у и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога |
| сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета |
| крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не |
| и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове ос |
| лазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друшт |
| улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад |
| им старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p r |
| а, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Мили |
| зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно |
| ској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потп |
| огибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него с |
| ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> <p rend="Tekst">— |
| вима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника |
| репавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу |
| о у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи с |
| чин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потр |
| А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о |
| улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно вид |
| име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по че |
| а лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право |
| да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђ |
| слук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир |
| ’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсма |
| глици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим |
| лазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не мож |
| даш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш |
| ача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из вој |
| пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Н |
| и Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предаје |
| као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљ |
| еди у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није |
| е оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало твр |
| у затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то |
| етне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они |
| ешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а ру |
| лужи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По |
| ше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst |
| е непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим |
| , иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »веш |
| t">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, т |
| ја!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Мили |
| фициру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вуј |
| право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест |
| сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна |
| још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} |
| се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њи |
| о све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах |
| стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешћ |
| а и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао |
| зила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено |
| о виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких |
| ше симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити |
| р!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатк |
| и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема |
| ји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгле |
| ек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже п |
| ућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни |
| ђама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког |
| ио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не |
| де, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведнико |
| : »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да и |
| сти се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово зн |
| не звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем св |
| о дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељн |
| н друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у ан |
| песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здрави |
| end="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које |
| ашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{ |
| оносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гиз |
| затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћи |
| јглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће би |
| маџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу. |
| јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет |
| ему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установље |
| ло је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако ли |
| спадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Офи |
| оји нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи ви |
| ов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађа |
| и параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини |
| Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕСТА </p> <p |
| о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне |
| е главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише |
| кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још ниј |
| <p rend="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше |
| да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти |
| говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора јо |
| ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, |
| о могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што |
| </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> |
| ам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој св |
| че, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад см |
| н се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, |
| зуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камо |
| те Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мић |
| није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго |
| га, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо чо |
| ачуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и п |
| па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се с |
| метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у |
| } И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на посл |
| ="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прил |
| итају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си |
| ше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све је |
| као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, у |
| а пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на |
| p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу |
| рдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није мала |
| е потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што |
| а бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико н |
| еву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска |
| себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, пр |
| гови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканиц |
| губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад |
| без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> < |
| ад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним т |
| нцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинс |
| торији код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће у |
| ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора |
| годно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о г |
| није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — |
| келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и |
| p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а |
| и живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме |
| , дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да свр |
| ном«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту н |
| површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полак |
| енутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра |
| ом месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му |
| у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући |
| {S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та |
| њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе |
| га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако как |
| у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању да |
| и, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паме |
| , српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција |
| тога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им |
| ослу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набре |
| > <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеј |
| ј мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал |
| ekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће |
| агао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно заз |
| с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир |
| онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за |
| ј руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно д |
| они; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону игра |
| Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — |
| , али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају |
| ве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи се |
| ислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо а |
| турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игара, |
| } И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунис |
| ме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представник лис |
| а јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. </p> <p re |
| нети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити с |
| амотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска |
| } Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу |
| еха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћ |
| читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изос |
| аборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинс |
| наче шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село |
| ом лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се пр |
| га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кути |
| оро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из » |
| иле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао прот |
| /p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Ма |
| вршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз |
| доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најду |
| а врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела |
| ређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једн |
| , а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели |
| у — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још ду |
| разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. |
| ом тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га ј |
| тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусови |
| ио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана ј |
| естио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на |
| тампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов |
| зор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као п |
| у даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге |
| <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предлож |
| « док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се |
| пеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у |
| мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку запи |
| двајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фаму |
| открепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио |
| Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— М |
| радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</h |
| адеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а по |
| дим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му |
| еђати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од сил |
| вршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго с |
| ">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо |
| о варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харем |
| Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних вели |
| . новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су |
| е и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу |
| то је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро за |
| i rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћенич |
| на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после |
| М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ак |
| о међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу о |
| т према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; к |
| } И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио п |
| м нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Te |
| му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све т |
| заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Te |
| ање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа |
| велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себ |
| да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S |
| А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су о |
| ик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} С |
| Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« |
| за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је |
| је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и |
| то дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето |
| видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио |
| о Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту |
| о је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир |
| ико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припал |
| то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у |
| ругој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак тре |
| плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше г |
| га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као д |
| оносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, |
| осито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред п |
| сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па |
| м стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око |
| л Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а г |
| лизина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говори |
| S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред |
| је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону ти |
| мењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <di |
| Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледа |
| Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена |
| прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А |
| обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дуг |
| донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тад |
| ђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, |
| као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му |
| јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педе |
| и ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на |
| рали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу |
| однаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштов |
| е на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које |
| толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или |
| {S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену к |
| има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, |
| <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у пр |
| p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није уш |
| му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица! |
| си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и буб |
| тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, |
| ш даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, |
| ан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му |
| .{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема м |
| нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Te |
| ше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend= |
| d="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толи |
| </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо то |
| на!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи |
| } Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фал |
| ’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — |
| е политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорит |
| к и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му ј |
| есте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — в |
| аиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву след |
| да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} |
| им речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, |
| чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погле |
| погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије |
| имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само г |
| риде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка |
| ар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа |
| еду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада напр |
| лан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће нап |
| време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> |
| ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм |
| ко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с |
| <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, м |
| и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртља |
| у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фел |
| и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар |
| , и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, дос |
| оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолил |
| едседник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главоб |
| ори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у н |
| били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких рад |
| написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« < |
| рјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца и |
| него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А |
| "Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци о |
| Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад |
| — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба в |
| рета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли |
| ; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само је |
| таде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш по |
| ом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</h |
| комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, |
| обуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је |
| у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га вид |
| ка на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна как |
| своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаља |
| им!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао |
| да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, п |
| а чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем х |
| ајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Р |
| олази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за теб |
| Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискут |
| , Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst"> |
| забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах л |
| ’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и о |
| се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, |
| чи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, |
| едан допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се |
| р) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и |
| а је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се |
| описа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чу |
| ">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шаров |
| војкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета |
| штују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да |
| </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим |
| end="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе |
| д почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш теле |
| ела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па мо |
| упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend="Tekst">Плану |
| намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде К |
| поменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S |
| ција народних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела |
| пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу рак |
| дни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви опш |
| ј поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ |
| ао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио З |
| кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти ч |
| д је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је |
| дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико |
| и једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светск |
| ну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се |
| ца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се |
| не: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата берб |
| као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је та |
| а, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он |
| о плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још |
| {S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да |
| а женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у |
| орикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у |
| један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је |
| да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задо |
| је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А ш |
| а је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а мл |
| епешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst" |
| Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој |
| грају џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по |
| но код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржњ |
| ам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се ога |
| ђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И |
| аг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли в |
| ети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} |
| о. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се ж |
| ро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— |
| нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? |
| rd, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољс |
| му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу незадовољ |
| и људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не нач |
| <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо |
| S} Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си света, зна |
| st">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то преск |
| Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели и |
| дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки н |
| је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. < |
| у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за су |
| тати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Сте |
| , па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p ren |
| им призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још |
| ора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да ниј |
| куд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и |
| уству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је наву |
| да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst" |
| ма право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му |
| је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно ста |
| ебник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што |
| ље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Мак |
| а седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на св |
| рђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко |
| — Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да за |
| ти, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst |
| ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, уч |
| вапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те п |
| овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет |
| rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, с |
| , а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спо |
| -Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То ј |
| о само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао бољ |
| е и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага да |
| господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S |
| ника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{ |
| прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао |
| ивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срет |
| лас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А о |
| и, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, о |
| скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и меши |
| свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако |
| аћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tek |
| е да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај |
| а се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља д |
| и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— |
| ужан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрп |
| </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње |
| ко ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је |
| параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју |
| ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно |
| тније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они |
| , разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И тр |
| е и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се |
| тавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; |
| ога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад. |
| љу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће |
| ао лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или |
| заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако м |
| ни и од реакционарског бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и |
| ем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што |
| оде дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њ |
| да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који је |
| роду?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи н |
| и »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на свој |
| с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и д |
| « доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је су |
| од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, |
| ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да |
| <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историј |
| е зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tek |
| , или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власт |
| То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; исп |
| шност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме |
| наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже |
| личу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend="Tek |
| и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрмеше |
| а рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који при |
| вник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p ren |
| Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{ |
| kst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам |
| ити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспира |
| Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог |
| kst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње реч |
| урета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљива |
| наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну настав |
| ни напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који с |
| t">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо то је наша дужност, да |
| и пуна табака под насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »н |
| на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је |
| его другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Вароша |
| аначке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов |
| слаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле п |
| пићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих пре |
| ">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газ |
| Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у |
| »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend= |
| асловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље тра |
| да је приликом реставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну ко |
| зор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и п |
| је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И п |
| а пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с т |
| о.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафаниц |
| у и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о сво |
| том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и сарк |
| којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ћ |
| лим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, ј |
| учесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, с |
| сфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — О |
| послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> < |
| или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје |
| Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет н |
| учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми |
| !{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му |
| одњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не доби |
| ета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst |
| ађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> < |
| а механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и |
| А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га |
| } А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури |
| орђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је о |
| њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без свед |
| е и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке. |
| и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово шт |
| је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту |
| ало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева |
| врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те |
| е Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су |
| е туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Војска раст |
| ече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна слам |
| Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи нар |
| ад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И с |
| то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо |
| , хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, прис |
| Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наран |
| </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — пре |
| е састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као у |
| екламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> |
| итаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није |
| овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђе |
| у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, |
| а нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, |
| Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, с |
| осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— В |
| rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапа |
| дало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{ |
| свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су |
| же да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} М |
| часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чем |
| прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Верои |
| ?! </p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш д |
| то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво н |
| беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чи |
| на дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, |
| , јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> < |
| онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе ш |
| бом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је |
| и да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као пор |
| прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је |
| нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у |
| о једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> < |
| ви богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљуби |
| чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шак |
| ање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, |
| у и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у санд |
| ивим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а са |
| једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустав |
| неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p |
| еменом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права или народно славље |
| народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајт |
| јзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета т |
| м друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где бу |
| ш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа та |
| певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек |
| st">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе |
| фу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола |
| ао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког ма |
| ута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао |
| о кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а |
| пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово с |
| е тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А |
| и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и ко |
| ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А |
| овек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу |
| збарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам ба |
| очетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је |
| уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мен |
| "Tekst"><hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредн |
| му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, |
| ли се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} |
| ји број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један п |
| викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, ж |
| и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, гр |
| жио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На |
| « дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна |
| ">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{ |
| блике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те |
| пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини |
| ушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S |
| — Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да ј |
| новик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наставља: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бирам |
| обротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто |
| кама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> |
| о је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови |
| ст његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко ч |
| је кога почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. |
| описано и једно славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има |
| па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалог |
| е да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то раније уч |
| тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши ст |
| Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старос |
| тана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у |
| > <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога |
| селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све |
| апетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опе |
| rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst"> |
| а механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не |
| али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још |
| ekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учев |
| ворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{ |
| .{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од с |
| човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, |
| батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и |
| , Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Дола |
| дине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код |
| ини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, он |
| ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи човека. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, а |
| Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем |
| оду, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а с |
| едсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа н |
| рича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротв |
| том по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје з |
| дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школ |
| редседника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села поч |
| {S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend |
| — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу |
| стом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја са |
| им кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако распако |
| н, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање |
| ко арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А |
| — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али |
| {S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми |
| играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као под |
| се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на з |
| , где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst |
| и је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, шт |
| суђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да ј |
| а и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за |
| !{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два |
| кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ћ |
| риликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па |
| е.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst |
| ложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p re |
| едседник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а |
| , а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да ј |
| сподином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и наче |
| ог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим изву |
| ато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господино |
| рка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онд |
| ћа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам г |
| ије.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) пр |
| анаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелниковице на прозору |
| ст поред начелникове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затури |
| аред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује |
| нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала син |
| осрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке.{S} У пос |
| го оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела ј |
| них дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за пр |
| нско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до |
| ше монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до ск |
| а ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример |
| о вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред |
| ене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="Teks |
| и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и |
| аље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} С |
| евековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну сна |
| аж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-од |
| гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p |
| непријатно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, |
| тао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и по |
| ке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташ |
| е ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, за |
| роћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ам |
| и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од ла |
| који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ј |
| st">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p re |
| и не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} |
| <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са рашир |
| и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређ |
| та ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало |
| љи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није м |
| зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогу |
| ате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује л |
| <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, бо |
| перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку ме |
| похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </ |
| и се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци! |
| било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђе |
| <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српско |
| едседнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} |
| торијама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — » |
| е Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »ст |
| ња нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кмет |
| до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само ка |
| нчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Ал |
| народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и |
| ледње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p |
| ом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} |
| а педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и |
| е, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милис |
| то богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели |
| end="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обе |
| е то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али ка |
| end="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, испол |
| ецентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, ел |
| е то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет |
| имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски |
| а га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! |
| рено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, |
| нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније |
| d="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто ниј |
| трапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; |
| и доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бед |
| порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом не |
| ко тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке гол |
| је мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је п |
| е тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твој |
| смеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има л |
| } Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо декорис |
| у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти |
| својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још репу |
| окачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи од |
| ју права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, |
| е прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је |
| свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још до |
| овек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: |
| есет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове |
| ла никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико гл |
| о закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје краке |
| Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад |
| се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да |
| ешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да |
| ош и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без |
| м селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине бил |
| м мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је |
| одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у с |
| ко им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми з |
| диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју |
| еним колачима. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шп |
| ојом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. </p> |
| , или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутил |
| и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, |
| се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има |
| р-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла |
| нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst"> |
| и, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује |
| <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, |
| ekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти је |
| писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од о |
| итао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и ле |
| Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend= |
| Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се М |
| угој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и |
| ного утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиља |
| о мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> |
| р певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив м |
| !« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, |
| и и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок нар |
| « — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе оже |
| им гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го |
| га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> |
| его после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце њего |
| .{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наков |
| тате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате |
| блигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже вис |
| лант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засе |
| допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, |
| .{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за пече |
| си,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Мил |
| се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. < |
| ебо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којо |
| его их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак |
| још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет |
| ест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као |
| о, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до |
| , па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p ren |
| Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend= |
| } Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима чести |
| S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, |
| ислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, д |
| се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда |
| ану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режи |
| аву, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бр |
| корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку мога |
| људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S |
| и спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој |
| е ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет ре |
| само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </ |
| ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕ |
| д кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али јед |
| тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни ок |
| ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више |
| ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да т |
| -папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он н |
| амо Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, |
| ској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из |
| разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не тр |
| та жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све зна |
| нтно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И ма |
| ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} |
| , али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, |
| </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p re |
| и човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али ш |
| у, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; ос |
| ри рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао и |
| к видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је с |
| , па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже |
| у новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камо |
| st">— Презентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак |
| на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њ |
| тко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p r |
| га ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе |
| пир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А на |
| , земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту |
| ="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбира |
| rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један уч |
| саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна |
| Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не |
| је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зо |
| м?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} |
| апита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> |
| танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајко |
| запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и кр |
| скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их и |
| фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врл |
| ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p |
| а је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> < |
| ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не |
| -Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Тур |
| дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће глас |
| чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара |
| о учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и |
| нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсма |
| тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, |
| сподине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево ов |
| орба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваш |
| о да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример |
| учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{ |
| чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со |
| пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да п |
| да чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га |
| > <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, |
| га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после св |
| и некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задрж |
| људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посма |
| чисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Ла |
| </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђ |
| ом увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, леп |
| месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана. |
| да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst |
| {S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да |
| овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умиру |
| лу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багр |
| уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="T |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </ |
| анак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније поп |
| а«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно ка |
| родужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха про |
| морно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А |
| тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели |
| р Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не |
| мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти реч |
| кли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да |
| грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">Г |
| !« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће ко |
| там? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слуша |
| Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и |
| ога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем |
| е све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам |
| посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, и |
| едак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодн |
| не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша |
| двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, так |
| У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на |
| се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више механџилак |
| ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељ |
| овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда |
| рзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, |
| и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Све |
| , море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, м |
| а се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> < |
| рво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село им |
| олазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно и |
| аду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S |
| радници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити |
| а!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади |
| нак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурик |
| ели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока о |
| е што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају |
| S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend=" |
| ах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај ч |
| прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија син |
| н развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако бе |
| воњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окре |
| end="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али |
| ових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отиш |
| у претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно |
| урске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вил |
| едне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, |
| очариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио |
| писи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и |
| на не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а |
| амо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, |
| у јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и ком |
| ким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве |
| ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, чове |
| адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, нег |
| орђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу де |
| за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеш |
| овина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, |
| е овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head |
| сање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дел |
| гу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p r |
| му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p |
| заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Нег |
| е жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слуш |
| и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми н |
| и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се бори |
| шао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је |
| и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу сво |
| трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка |
| .{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дак |
| Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној наста |
| t">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању |
| ан на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задув |
| о што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што кр |
| ; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сах |
| да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата со |
| st">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куц |
| а редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки она |
| — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за ш |
| а без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти |
| инистар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћ |
| као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не д |
| ана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато |
| му само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку но |
| га за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ј |
| ле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мор |
| о ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, |
| end="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим |
| ти! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме |
| све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозб |
| море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у тат |
| ли му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб |
| лисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, |
| т недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{ |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки чит |
| као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, |
| i rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и |
| тана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ч |
| kst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала н |
| /p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За |
| "italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову г |
| само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">До |
| в и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око |
| де они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у к |
| рђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А |
| жим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га |
| end="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито |
| итеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара |
| пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни |
| лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једноми |
| .{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само |
| {S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} |
| торијски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да ј |
| те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста |
| друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, ми |
| скало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за п |
| и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим |
| о чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ј |
| ицира«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то |
| фицир«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињ |
| љуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p |
| ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столе |
| S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табак |
| !« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, |
| d="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; с |
| какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздра |
| н; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито |
| аш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="T |
| одобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зра |
| га што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер |
| оста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, |
| и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зи |
| end="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Teks |
| , нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, |
| репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у |
| , писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">А |
| оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија |
| не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у |
| о да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или |
| ест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђ |
| нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико |
| азноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није |
| е све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— |
| ако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ам |
| то радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их р |
| Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst |
| ко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на дес |
| но новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Прови |
| рета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном |
| умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчин |
| kst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend |
| који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер |
| нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и |
| у свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке |
| p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треб |
| </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник |
| ем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше св |
| пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да с |
| д ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} |
| то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... ниса |
| брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А |
| nd="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S |
| вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда |
| у по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно оба |
| се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћера |
| лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и некол |
| кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа |
| о неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично |
| њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазил |
| ните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и |
| почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад |
| еспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами |
| и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} |
| Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то уме |
| чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из |
| ека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са |
| Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Н |
| и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после |
| о да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, |
| рује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште |
| познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити па |
| — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чу |
| ење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспосл |
| ше од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих ус |
| ишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, |
| о и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке |
| макне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа |
| ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровал |
| ени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — |
| — Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелес |
| , да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шт |
| арбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једа |
| аш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај ч |
| распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А |
| неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља. </p> <p rend="Tekst">— |
| ћ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је |
| параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако |
| који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа |
| о и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипа |
| исли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописим |
| је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst |
| >— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш т |
| ароду, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало јед |
| е фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуг |
| а потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три |
| — Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа |
| рење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини друг |
| ни и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга |
| да их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја св |
| ">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend= |
| ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није сн |
| знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету ј |
| е да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турск |
| кин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде н |
| !{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти требају? </ |
| ли удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} С |
| Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам механџи |
| батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсм |
| чије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Tekst">Јесте! </p> <p rend="Tekst">Ма |
| ад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, вол |
| ан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ |
| х на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: |
| ка и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и |
| вања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не |
| и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим |
| графску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у |
| претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити. |
| а јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету |
| учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страхов |
| хватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, ов |
| ="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мисл |
| се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна |
| да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест г |
| како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно |
| ојих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене б |
| итам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да зас |
| во ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — р |
| ице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неко |
| плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Б |
| оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету с |
| вот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S |
| сур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир |
| "Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све |
| ео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на ј |
| нем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Срете |
| ш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета иду |
| вршетак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Н |
| звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина |
| тни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане! |
| н је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинс |
| лаве. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и ки |
| в!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен о |
| , ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјај |
| аве.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карак |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Небо плаво;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
| нархијску планету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта |
| — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ он |
| господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили св |
| догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било |
| наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја |
| у.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за сила |
| сав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед |
| </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{ |
| ; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по бел |
| -три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, |
| красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још виш |
| а таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро зак |
| у наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, је |
| rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. |
| — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, со |
| есу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану |
| а, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен |
| по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђор |
| споредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, |
| село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, к |
| емачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуци |
| жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} |
| ера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу |
| ро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе |
| kst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, оба |
| ија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу |
| орђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згод |
| !{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те |
| »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој |
| ко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} |
| а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не |
| рбину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде |
| зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису тр |
| о? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst" |
| ријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва изм |
| з капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је |
| орђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p rend="Te |
| обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају |
| је га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се св |
| end="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке па |
| -Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, оби |
| , не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{ |
| ића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — уп |
| ицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живе |
| p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једн |
| зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хле |
| ту.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у |
| омство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред |
| а и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Н |
| е и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСНАЕСТА < |
| Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и |
| {S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самог |
| маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још с |
| притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила |
| тили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Ник |
| а јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и та |
| скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио |
| на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љ |
| солити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисл |
| напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се |
| Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арч |
| им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} |
| амаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газд |
| племенио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{ |
| <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и |
| остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и ј |
| не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p |
| те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљ |
| кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовне |
| та га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде |
| глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено |
| Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи н |
| им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширно |
| ло мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p ren |
| речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend=" |
| кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније |
| рећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало |
| ве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ |
| стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила |
| рескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве п |
| дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наш |
| оје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и једа |
| едан подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних теков |
| е осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуд |
| дина како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари. |
| није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш ка |
| А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод с |
| есет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из п |
| дине однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Бе |
| рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата |
| Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми ф |
| есетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Ст |
| {S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на п |
| } Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља |
| d="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на при |
| тар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зб |
| ато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде |
| ар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за |
| да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало ново |
| nd="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа |
| живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — т |
| , то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Ус |
| !?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Си |
| и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и та |
| јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и са |
| Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и |
| мим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово св |
| а то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас |
| чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свр |
| су ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад н |
| икако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат д |
| } Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, с |
| има.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи н |
| да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна см |
| рдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. |
| он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крен |
| ати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, |
| > <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имат |
| баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може |
| је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколик |
| хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гиз |
| да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мр |
| а своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а |
| ! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу |
| :{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А доп |
| м писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="T |
| загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не ти |
| а убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет- |
| p> <p rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна с |
| братиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, |
| а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S |
| </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} |
| d="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахи |
| d="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је д |
| >— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачка |
| оју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф д |
| а нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p ren |
| а, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригод |
| ледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој |
| Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. |
| ко је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тог |
| »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади |
| биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице др |
| гани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и д |
| ! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други |
| удала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога ли |
| А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају |
| нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово |
| мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst |
| де председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. < |
| , па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово |
| наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зе |
| а, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друш |
| о рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под имен |
| д наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми |
| <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а д |
| ала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учи |
| и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти му |
| ици потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бр |
| ти се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо |
| дницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећа |
| и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека |
| је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историј |
| о да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко те |
| са и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милиса |
| се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли |
| ако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног |
| гађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је ос |
| кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, |
| изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше у |
| Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињал |
| >А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Г |
| о је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, |
| мству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend= |
| допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p rend="Teks |
| вници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси |
| бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и удар |
| ораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори |
| ркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толи |
| о друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је |
| ем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ |
| исталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она |
| тру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било |
| право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребн |
| у тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређе |
| положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврст |
| управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био |
| смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с |
| о је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухв |
| ="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p re |
| "Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на |
| е од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} |
| Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И |
| да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старог |
| еме купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због |
| ега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и |
| им од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредн |
| прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да |
| мештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну и |
| пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме |
| тавак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафа |
| ије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље |
| ови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је с |
| зда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека |
| ежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вере |
| те шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви чита |
| Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о |
| хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је |
| ">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке к |
| и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у с |
| чено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су оно |
| аници, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{ |
| лу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упр |
| ада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у |
| је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи |
| опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама |
| траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај |
| {S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ј |
| зме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно |
| ато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трум |
| ="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је |
| о још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун |
| rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је |
| <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пол |
| су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао |
| ме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год |
| аснике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваља |
| е позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај з |
| па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, |
| ти и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке |
| ерезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отим |
| бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народн |
| ест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много |
| кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памт |
| поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе с |
| > <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председ |
| пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по |
| џији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пит |
| на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. < |
| трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. |
| а председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га н |
| њих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend=" |
| да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с такв |
| слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или |
| генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десе |
| сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба |
| Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p r |
| а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — |
| а се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зуби |
| а, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p |
| адесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњо |
| принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што |
| Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке и |
| текао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто з |
| по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} |
| черас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио троша |
| се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама |
| трошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће |
| , неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на муше |
| ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трош |
| све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке |
| ауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је п |
| неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. < |
| извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу |
| <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дош |
| р Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу п |
| а са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реа |
| а пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Te |
| заше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са ок |
| end="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало н |
| p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, |
| rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живог |
| и са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и ре |
| ги.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јер |
| седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви з |
| њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички прот |
| ет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочет |
| ло му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А по |
| Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (раз |
| ше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </ |
| расла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али |
| опис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити по |
| ло га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет |
| на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дан |
| о жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па доша |
| поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џам |
| о кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; пла |
| дна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије |
| де на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му ре |
| дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он с |
| сту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику |
| и кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И |
| р за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зве |
| {S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, п |
| Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend="Tekst |
| ли наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће д |
| ов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну ф |
| ћ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво |
| годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, |
| rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређ |
| није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном ка |
| у поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му |
| ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Пи |
| де преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> |
| тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, |
| и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ницале по Срби |
| и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала бо |
| бакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му с |
| rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп |
| ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend="Tekst" |
| реме, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав слани |
| она: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеж |
| кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет в |
| тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар |
| од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних |
| а главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен |
| вод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати |
| оле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му ба |
| . </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе |
| ад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина чи |
| ћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па |
| st">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста ка |
| че и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страхо |
| само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — |
| /p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да пр |
| о им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као ш |
| је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га сва |
| расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадиј |
| да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме |
| end="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend |
| ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други п |
| ekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по јед |
| многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p re |
| — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! |
| м оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дувари |
| оноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одат |
| ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир |
| панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пре |
| S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend=" |
| м га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну сум |
| ократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} |
| густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} |
| а га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, |
| он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у |
| га газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко |
| ема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим о |
| ког, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! |
| о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препир |
| сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} |
| утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице |
| <p rend="Tekst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику п |
| /p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у |
| же!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен З |
| а толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само |
| е у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се |
| цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, м |
| ад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, |
| ао оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и х |
| уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда |
| дне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Ми |
| S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показуј |
| абља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да |
| шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад |
| исује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од па |
| од? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p |
| елом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и инт |
| и се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!) |
| а... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако стр |
| у — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p |
| че скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — ум |
| st">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен |
| овао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} |
| обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се до |
| ма, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце св |
| тељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што |
| му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend=" |
| »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, по |
| ако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Ма |
| </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне |
| ла касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} З |
| Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ам |
| ">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> |
| има. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту д |
| ично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петр |
| ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> < |
| — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господар |
| варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко |
| ко он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, |
| њавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило м |
| ренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века |
| бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst |
| марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде предс |
| унио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш ни |
| , вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рек |
| прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђ |
| ро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p ren |
| ова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га |
| на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам у |
| оје је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Срети |
| } Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет ч |
| и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а се |
| бријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га |
| опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао р |
| крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, мор |
| смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресира |
| е своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелников |
| једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је мора |
| лом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S |
| лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био |
| ећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је св |
| овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш |
| се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер |
| Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво д |
| трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="T |
| за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нар |
| нио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пи |
| сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није и |
| ле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу |
| сто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим ко |
| стом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зат |
| или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весе |
| азирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест |
| p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је |
| њи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p rend="Tek |
| ениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је |
| lic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили н |
| је и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или |
| с, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми св |
| ата! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му |
| премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му се председн |
| S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада за |
| ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет |
| од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може |
| d="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа |
| не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те |
| ! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета |
| "italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било на |
| објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђ |
| руштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јад |
| мка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, |
| /p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је прич |
| езуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса човечанског — десио се ово дана |
| kst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета |
| ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше |
| ли ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направ |
| је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на |
| убав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, т |
| леко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео |
| главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица на |
| едном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, шт |
| га ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу |
| ко запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог |
| неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и он |
| ога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p |
| је за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Мал |
| тра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опе |
| сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде |
| акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ п |
| правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама км |
| он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâ |
| стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то |
| ekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај |
| д ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели |
| rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога ст |
| ребао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; б |
| ам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — |
| отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове |
| друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, |
| </hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не |
| датле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертн |
| атицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико |
| } Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам |
| ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господ |
| чаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке б |
| rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови суму. |
| грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер брков |
| nd="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend="Tekst">— Освет |
| реба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица |
| </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па |
| рочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— » |
| ! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хо |
| орђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како |
| их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па паз |
| и брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје пол |
| је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад |
| се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисат |
| бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца пос |
| ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вје |
| ти дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p r |
| rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е |
| асти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом |
| /p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја |
| ветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде |
| је дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако |
| питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и |
| } Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле |
| ити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло сл |
| {S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путе |
| даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </ |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, |
| тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p |
| Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула |
| л што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="T |
| чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни |
| ала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </ |
| првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то |
| Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неумор |
| ник, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи |
| ти, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на њего |
| никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око |
| аком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — ел |
| } Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и |
| овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тог |
| не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда ш |
| као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцка |
| ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се чо |
| rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин председник из с |
| ви спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах |
| адовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потп |
| да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst" |
| ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтив |
| ири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет |
| већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања д |
| ањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојич |
| који своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим |
| ви у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега |
| намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут н |
| запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села ј |
| ј солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... т |
| ужи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамен |
| сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе пре |
| ела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, нег |
| вали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p |
| рили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— |
| ога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући д |
| један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не д |
| а што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о ства |
| /p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се |
| и су резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила |
| е тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује |
| е по плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако ни |
| ашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио ј |
| у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и п |
| рода, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као |
| есно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, |
| о млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода |
| како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и и |
| се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не |
| Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} |
| раведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је |
| да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагиће |
| тац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и |
| онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко |
| бице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозни |
| Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео |
| у Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што |
| ати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Дои |
| И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, |
| мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује |
| .{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради |
| црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију |
| еја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови њег |
| е на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, д |
| та не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво |
| рђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загу |
| е« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђа |
| Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачн |
| о глупости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано |
| kst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чи |
| м ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst |
| урики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </ |
| >— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај |
| војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда |
| Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим |
| му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући |
| молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој кал |
| његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене ра |
| аше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потпи |
| rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га м |
| rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је у |
| .{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S |
| нарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш |
| да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило по |
| kst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак б |
| сет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом д |
| жеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако |
| једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од |
| S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. < |
| кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све шт |
| ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразил |
| ру и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све ви |
| трана! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био |
| ашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи |
| ">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну к |
| века — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али |
| ери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »мно |
| ир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— |
| је стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврш |
| једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи |
| ичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господин |
| век шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, |
| p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад т |
| <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гл |
| илавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »О |
| рађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се |
| уди па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; е |
| "Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког време |
| говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као ко |
| ! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да |
| сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича М |
| а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо па |
| рим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, о |
| ира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров при |
| је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час |
| — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ни |
| ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сам |
| већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево как |
| миње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вам |
| и оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, |
| а кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша |
| {S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, н |
| ј крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакл |
| оги од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много ј |
| умбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, |
| ла; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље нег |
| посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, |
| јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису! |
| ат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — ре |
| које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које С |
| шта не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! |
| није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљење |
| стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске |
| уби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи |
| згрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и уч |
| није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по једа |
| S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком треће |
| ивину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди |
| х није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби |
| гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина |
| а и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се веч |
| ма носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад ре |
| старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Teks |
| ањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гања |
| end="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Te |
| и бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, |
| м! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst |
| едактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више |
| с!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено |
| треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Ср |
| ким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге в |
| љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, п |
| тавља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, |
| »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја |
| </hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој |
| } А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође |
| оворио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="T |
| ше ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле! |
| Дакле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па ве |
| о њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесни |
| Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} |
| ајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док |
| нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} |
| А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! < |
| шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би бил |
| које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим све |
| о име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво |
| ћи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао |
| ир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само |
| решни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица. |
| на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога с |
| се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међ |
| као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако |
| p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се вра |
| кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. |
| да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} |
| ође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред |
| d="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— |
| ене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не сме |
| ем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа др |
| } Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чу |
| то није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му |
| ликим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у де |
| } У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући |
| у броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и |
| мирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабран |
| /p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улази |
| да неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и |
| мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! |
| рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} |
| и прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а в |
| у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема |
| јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} |
| ао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слобод |
| ера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај |
| ам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Te |
| та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} |
| д чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао |
| председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та гла |
| ве на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће с |
| о велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, к |
| p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то ве |
| е луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то |
| известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, |
| end="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p |
| ovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода |
| и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ст |
| пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта |
| бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав п |
| мо могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што |
| rend="Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему |
| имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове мога |
| чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, |
| оже чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвр |
| ој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у |
| о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, |
| ас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш? |
| тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу т |
| не, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке |
| d="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за на |
| неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Лу |
| у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за ф |
| е задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго ло |
| плоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јес |
| ића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и п |
| имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наст |
| сподине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем |
| ентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »бил |
| за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, |
| речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, |
| председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, |
| родревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очу |
| о нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друг |
| није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пр |
| ђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да |
| буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро н |
| је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту на |
| ик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ |
| т му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; |
| је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако |
| хи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта |
| рство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власни |
| сно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то п |
| Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Teks |
| ељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га ј |
| Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах |
| му у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића |
| Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим т |
| његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Те |
| а плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend= |
| утим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш |
| ">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бер |
| мати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад тр |
| и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ће |
| никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend=" |
| су, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутро |
| ше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни нови |
| сав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Teks |
| а се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи увер |
| ко чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске |
| } А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па |
| пи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, |
| о, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су |
| а идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p r |
| гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је |
| о корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{ |
| е рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја |
| игао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу |
| капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро. |
| цу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена п |
| ао што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p re |
| ли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, н |
| још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и исприча |
| е док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и |
| а му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако тера |
| о старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst" |
| чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракиј |
| г њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бик |
| опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене |
| е: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу |
| вечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, |
| то се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми |
| им цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога пред |
| оји је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику рани |
| ш у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} Т |
| уције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, б |
| варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера и |
| , Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! |
| љске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чед |
| шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâ |
| ) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Дру |
| .{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србин |
| оји је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и |
| Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је |
| код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, н |
| и а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута нед |
| а га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tek |
| d="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend=" |
| а звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким |
| другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после |
| аграда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; и |
| та и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет ста |
| ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бо |
| личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај |
| >— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може? |
| а дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ниш |
| Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим ста |
| књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Так |
| Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} |
| Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена |
| } Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село |
| ћа.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она |
| ом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ж |
| } Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без |
| довољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оста |
| и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — |
| родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио |
| ио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Сред |
| за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из зоол |
| за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута м |
| ита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко |
| присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ спо |
| приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} |
| изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, ш |
| и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ чита |
| орима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крст |
| ета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парлам |
| бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна |
| шта ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Te |
| о механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p re |
| вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоум |
| андура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће пи |
| ом духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса |
| нама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свр |
| пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и аклам |
| већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пу |
| ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива прим |
| тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизо |
| <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад |
| пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има |
| ио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да |
| у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нем |
| и од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — ре |
| текао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се п |
| ванлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и в |
| сту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} |
| S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хв |
| ују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне сил |
| расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! < |
| Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, го |
| сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти сп |
| што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како |
| тељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али нека |
| >Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се од |
| е!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први п |
| ог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што |
| и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причек |
| r">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако |
| ко му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не од |
| едан бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, |
| није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да па |
| на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} |
| су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га на |
| дао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта |
| е додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се |
| ве на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до |
| требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њ |
| елу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспослен |
| итеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господ |
| оре!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи |
| овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што ни |
| и и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му н |
| јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок |
| фу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пр |
| ите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај сам |
| али, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб |
| борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени |
| лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чу |
| дне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши |
| су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад ни |
| је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он |
| оклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често з |
| ије баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гос |
| ти на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу м |
| било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, одно |
| но великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом |
| ; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога |
| место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} П |
| ом стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И з |
| аца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио д |
| и омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та |
| да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. ( |
| ар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднич |
| е тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. |
| ским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово |
| гиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p ren |
| и никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, |
| и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме |
| елих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вешт |
| на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасл |
| га!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета ли |
| у страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако разм |
| лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многи |
| ћи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пу |
| дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-ка |
| и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао |
| председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Комен |
| о панегирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета |
| чких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од о |
| пејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично н |
| , дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за не |
| дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разу |
| потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети |
| ђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, |
| рила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати к |
| вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груд |
| d="Drop_slovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је |
| је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да |
| а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавш |
| st">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни н |
| рно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог изр |
| еник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети |
| а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретк |
| се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а из |
| смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, л |
| ће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео |
| о епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend |
| а настане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посе |
| жио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тад |
| о љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао! |
| ог суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнае |
| ца.{S} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чу |
| децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама. |
| на при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би с |
| нда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од |
| , његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитељ |
| немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, |
| сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! </p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« </p |
| иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу нап |
| ачин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи |
| (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзон |
| тељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је |
| остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно |
| лази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви зат |
| st">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега |
| мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мор |
| _Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља |
| стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ак |
| онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господин |
| ник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај |
| е! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути |
| о га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено |
| а на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А |
| оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовиц |
| u«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— |
| сеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; |
| за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механ |
| ао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с инт |
| њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему |
| кове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претњ |
| скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући н |
| ијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи |
| мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи |
| ије ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек |
| {S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесно |
| TypesetSize="100" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање ов |
| причаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од свој |
| ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро |
| стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљас |
| х је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог ко |
| о су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, |
| љи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, |
| трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и с |
| о. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те д |
| није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он не |
| : </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум |
| му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Дакле ниси? |
| беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не з |
| судећи по лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Teks |
| и нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! |
| ’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> < |
| си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти ме |
| его признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен |
| ес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи |
| ре, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како |
| st">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p |
| што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> |
| годнији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја |
| оји кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразил |
| српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А в |
| d="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! |
| истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сва |
| рудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети та |
| } Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, г |
| Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима го |
| ва за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под ј |
| е ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису ов |
| кар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћи |
| овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па бра |
| а-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механ |
| ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збо |
| да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по њег |
| морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било ко |
| nd="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за |
| шњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове |
| рје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке споме |
| и му се председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амо |
| термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе |
| земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жаб |
| сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, |
| вих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је туга |
| , учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога м |
| о бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, |
| говорио панегирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И |
| ко му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му сам |
| од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало |
| а јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, при |
| ер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тр |
| итира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да бу |
| раду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад ниј |
| н од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и од |
| се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала чести |
| таде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst" |
| а се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а гр |
| ама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља. </p> <p rend="Teks |
| она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја пл |
| што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек |
| ер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, п |
| гу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу |
| оћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« |
| Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, |
| ">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— |
| руги петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до ње |
| ! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено з |
| ашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није н |
| ога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{ |
| је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јест |
| воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни в |
| весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избуш |
| из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису |
| : »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од парагра |
| ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ел |
| азује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по па |
| кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
| много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратим |
| си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем |
| а кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, ре |
| Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у во |
| ари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па о |
| ма; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend=" |
| илију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло ле |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није чо |
| и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један |
| ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S |
| же да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="Tekst |
| да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретни |
| p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се гл |
| јиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ле |
| агогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш |
| господине. </p> <p rend="Tekst">— Дакле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца м |
| разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад ова |
| и!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад |
| p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{ |
| вачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst">— |
| што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и д |
| , да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло |
| а народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и |
| rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не ум |
| завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слоб |
| Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с |
| е, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то |
| о описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске |
| овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и |
| ду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсц |
| раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није |
| end="Tekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни по |
| же! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst"> |
| немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динар |
| у ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му |
| али) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати |
| е сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до |
| и, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и |
| чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Ср |
| .{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу га |
| њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада |
| и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер та |
| га, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од би |
| утрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне |
| . </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди |
| та сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} |
| {S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наш |
| чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tek |
| Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене по |
| ти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра |
| t">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst |
| о до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадош |
| > <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> |
| само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци с |
| д бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметов |
| ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију |
| рђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу |
| га времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарс |
| ју се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и |
| ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сут |
| о, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се |
| е паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и |
| /p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко пр |
| наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и с |
| чајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво ка |
| еколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као |
| ис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па ст |
| ло не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шт |
| овољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се |
| и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које кр |
| о округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p |
| , ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није до |
| стикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. < |
| ад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ет |
| господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекула |
| ако је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{ |
| и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакл |
| уђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну |
| а памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је |
| уради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, д |
| по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита |
| ком покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада |
| им педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само |
| то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба с |
| ма једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а к |
| ред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend= |
| рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у |
| ечи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, |
| латимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како |
| афу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауста |
| </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — р |
| заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, д |
| јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а |
| на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дан |
| лику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изне |
| p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек ми |
| , пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијало |
| ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут са |
| то, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и |
| су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од чет |
| еко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а |
| } Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жив |
| е пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према |
| , ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али за |
| .{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета м |
| ајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички на |
| у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{ |
| "Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и то |
| олико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узавре |
| ћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису |
| нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан |
| ри, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умири |
| рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз |
| е, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p |
| сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло |
| по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим до |
| у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му |
| носно код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се м |
| ш и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нара |
| Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш к |
| <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst"> |
| редседник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. |
| ке уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не |
| м приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код |
| н згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма |
| и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с |
| ртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А |
| rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присили |
| авикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама |
| Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни до |
| едседништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској |
| акидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p ren |
| и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана |
| им били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе до |
| госав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, |
| нат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина |
| шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме по |
| вао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија сел |
| во са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита ш |
| ух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и |
| Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S |
| обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки поно |
| касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све |
| ке финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао |
| и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де |
| p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено министарство овако ј |
| Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држ |
| ц мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у |
| селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p re |
| ћ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који |
| ко око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — |
| у је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке |
| Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су велике над |
| , и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на |
| нама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; л |
| за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си с |
| ати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћ |
| ко пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине |
| а вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три д |
| ="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или пр |
| ци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове |
| кићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и |
| р овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропа |
| {S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је пролетос покл |
| Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једа |
| у бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван |
| што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам |
| се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљ |
| а има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </ |
| де у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, су |
| еднога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дође |
| p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир |
| или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађ |
| је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и |
| аљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и |
| инистар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депут |
| а лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо декорисана ш |
| страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и иза |
| много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске |
| ој собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Ши |
| rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то звани |
| гачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и |
| Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, с |
| kst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, стр |
| ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад п |
| дати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године. |
| и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; пр |
| подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту |
| његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим |
| и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и с |
| е једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им ј |
| стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новемб |
| тао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно |
| тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пиш |
| човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о |
| и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, |
| д водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му за |
| А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окре |
| леда да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и |
| иш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле изла |
| ај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде |
| — Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се сврш |
| </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој |
| "Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине |
| накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде и |
| омендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </ |
| х и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последње |
| свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га вр |
| S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S |
| помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, проле |
| астаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. < |
| то се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, |
| имо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Св |
| рима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је |
| оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> |
| азвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и |
| зостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи |
| А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући с |
| своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уред |
| последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата П |
| им настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend= |
| ј пређашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све кој |
| дне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно |
| местио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r |
| ок је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама |
| } Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанско |
| грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и и |
| у тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек |
| , мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по |
| иликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње |
| одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, |
| механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, г |
| Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до пе |
| Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се |
| уху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки » |
| {S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му |
| днички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа |
| и претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са м |
| то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као сло |
| зује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са ста |
| преко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо |
| , како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend= |
| ћи: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био |
| ла се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокак |
| ђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и отвори |
| Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађ |
| S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е |
| дуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— |
| ваш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загоне |
| ли Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупан |
| ељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваз |
| малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће чо |
| пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора |
| hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. < |
| фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у с |
| ="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне сам |
| лагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепи |
| ора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задово |
| зведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли |
| њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S |
| паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо про |
| чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котур |
| на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога |
| оре!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут с |
| ехани, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се |
| згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад с |
| дан метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским згр |
| је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би |
| у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, |
| rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измак |
| а потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви го |
| Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} |
| свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како |
| rend="Tekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па |
| ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси о |
| секао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата по |
| и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носит |
| изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услуж |
| му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла |
| {S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не м |
| воја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један |
| а га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је л |
| теља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} |
| сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру |
| а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од п |
| у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, нег |
| :{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само пи |
| н зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељ |
| него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што д |
| и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове |
| модних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантн |
| паки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне |
| — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће |
| а не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера у |
| а у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, та |
| српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} |
| један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио че |
| о је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре |
| . </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пиј |
| , а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш |
| ње и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће гр |
| а, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуц |
| могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестар |
| е, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће |
| ледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p re |
| могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S |
| јој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним ве |
| /p> <p rend="Tekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звезд |
| и ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми |
| ј приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend=" |
| х дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом изв |
| један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко каза |
| </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих тр |
| уги другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, |
| rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немо |
| а Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним с |
| о се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име д |
| »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућ |
| Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда- |
| брени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend= |
| па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> |
| е: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатаци |
| добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш л |
| га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, |
| а учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрди |
| } Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где |
| рном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поиме |
| своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па |
| д унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га н |
| слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно јед |
| {S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend=" |
| о по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се |
| о.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, кл |
| се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </p> |
| , има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоћ |
| , мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представн |
| оше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вел |
| ане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а м |
| и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, |
| а и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац |
| ој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети |
| љивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ б |
| анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — |
| учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никака |
| е (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме |
| гоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се узд |
| страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, |
| бре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, |
| ханџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пић |
| аци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! |
| ао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, нег |
| унака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке ср |
| Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и с |
| итам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst"> |
| а има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлук |
| батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове к |
| ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели |
| анатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском ж |
| нтан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не зн |
| је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне под |
| мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле с |
| га год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као д |
| — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> |
| мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели |
| свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, |
| ту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и кој |
| њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио |
| тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом плати |
| амо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не и |
| ву налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку н |
| мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки |
| е, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо |
| здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицам |
| d="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци |
| оме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти б |
| мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уш |
| ра му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше |
| стога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, п |
| азговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинам |
| {S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како |
| низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадно |
| и трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста к |
| (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио |
| Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слик |
| ини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав |
| старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="T |
| ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, це |
| е троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њег |
| ; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, |
| аље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на з |
| на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час он |
| те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’ |
| ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p ren |
| и ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и |
| ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И |
| вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Ста |
| амулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писме |
| ти и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га з |
| ка што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="Tekst |
| и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: |
| о изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице и |
| знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst" |
| их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, к |
| {S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео пос |
| дникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувремениц |
| ош милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} То |
| пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним ци |
| авио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чи |
| тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика |
| убав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може |
| је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, непис |
| о чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико |
| љов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окре |
| зраза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекн |
| дбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на распол |
| из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и к |
| } Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча |
| и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу неприј |
| оре, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу |
| о бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, |
| га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} П |
| >— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго |
| а у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, одне |
| ема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није дале |
| авде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{ |
| премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend= |
| није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да тр |
| кој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комши |
| н дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир- |
| ије у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! |
| ј догађај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде пауза.{S} |
| се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учите |
| {S} Пивар Сантер.« </p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у м |
| Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и |
| и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драгови |
| ном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако |
| о. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су |
| и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, |
| ника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела ве |
| ом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милиса |
| ам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша |
| га догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Евро |
| беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитељ |
| да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не уме |
| ва, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно сам |
| унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имат |
| Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љу |
| ајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и |
| ти десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo |
| азбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли |
| и пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник и н |
| ; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загоне |
| ом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он с |
| а; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентат |
| ама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцниј |
| d="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима |
| вине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо |
| не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београ |
| етанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ства |
| обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како |
| амет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити |
| рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитал |
| е, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама вла |
| а је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> < |
| е, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака |
| не лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »П |
| неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико п |
| — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} |
| а се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у |
| елим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, куми |
| end="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим |
| ако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно т |
| Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или пл |
| да није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према ње |
| уди ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S |
| н га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, свој |
| отребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ |
| китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народн |
| ње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђим |
| ости и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди јед |
| их људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде о |
| писано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у |
| t">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је до |
| баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој се |
| оствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је |
| веде до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у т |
| његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се |
| "Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу |
| прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S |
| . </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и бо |
| а он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала |
| мо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија пос |
| о ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништ |
| н према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помисл |
| све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погл |
| ић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу гл |
| ји га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту |
| један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, |
| тише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као в |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал |
| грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, |
| ди до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа н |
| .{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и |
| ке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и |
| еши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чи |
| {S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »бр |
| аше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук |
| ласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, ма |
| само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога |
| за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом он |
| , пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек к |
| Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто |
| st">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— |
| новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у |
| као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ зб |
| е да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, нег |
| е није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, |
| осластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим |
| ла које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуг |
| се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а ти |
| него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год |
| ама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако |
| о Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне неп |
| ала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Ал |
| или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то |
| ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је |
| ој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и на |
| божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Неро |
| бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдн |
| младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, н |
| ем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту |
| т одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово. |
| е у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — преки |
| аман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’ |
| оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одат |
| Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! < |
| ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они |
| каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше |
| јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да |
| е дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који |
| држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново |
| са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хар |
| ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећ |
| , онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву он |
| уги, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весељ |
| </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторо |
| , па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се |
| , приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, |
| ен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Б |
| права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од |
| иру, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и |
| кијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито |
| иде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задрж |
| ик јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> |
| оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако |
| не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он |
| ш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цита |
| и председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска |
| вих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се он |
| Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S |
| p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке |
| свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви |
| } Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и свак |
| онетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </ |
| о најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепов |
| огат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир |
| ога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под |
| а’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завал |
| зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компете |
| акви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прили |
| ако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима ко |
| дбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни уку |
| атим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама |
| олазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа |
| новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича |
| о да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чека |
| ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута |
| као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Ј |
| е по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу |
| и читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо |
| бог његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и нај |
| Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте о |
| ћу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема |
| сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, |
| мо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он |
| ње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« |
| а притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је |
| hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о га |
| скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да |
| утствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољн |
| ламу ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </ |
| а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичк |
| оје Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »до |
| ника из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима |
| 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације |
| ла трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! шт |
| st">— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> |
| већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био ра |
| а до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и пр |
| ве укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар |
| овине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. |
| ; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и |
| ни ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, |
| их шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправн |
| дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, |
| Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внут |
| ли они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако поваздан у механ |
| је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Teks |
| једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања |
| слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, |
| да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујем |
| егаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опе |
| и од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, п |
| акуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и |
| о поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и |
| њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није д |
| грудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не |
| о просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се о |
| на као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и |
| не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p re |
| коб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p |
| читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та м |
| ати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{ |
| острана, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо |
| ок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак |
| сти, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се |
| а је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантн |
| /p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и |
| /p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Офици |
| /p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом |
| /p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за |
| чајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го н |
| , а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити. |
| ао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш он |
| се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег ст |
| ла од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, |
| духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, не |
| ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опши |
| е рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневере |
| партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба ч |
| све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевет |
| брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко |
| еђутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну |
| иче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положил |
| јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га |
| ла, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито предсе |
| ) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а |
| к се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p r |
| ужни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а с |
| не шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био |
| Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удоб |
| S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да г |
| шењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњ |
| Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотек |
| реба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањив |
| онкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од тр |
| ама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа |
| } Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју н |
| лемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то |
| ерика у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксе |
| стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које |
| {S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су г |
| !{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи с |
| је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, о |
| лијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали дос |
| ачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од једа |
| едно популарно предавање Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја |
| ољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> |
| ; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџиј |
| е је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одај |
| а је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомст |
| е знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Јо |
| нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам |
| ицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«. |
| садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бих |
| ко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p |
| А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p r |
| неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде |
| је, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе и |
| смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од п |
| екакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на при |
| (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у реда |
| Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и |
| још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан насл |
| S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и |
| је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као н |
| ајласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, |
| чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек о |
| правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народск |
| а у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{ |
| ногрудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да |
| у. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tek |
| у само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главног |
| му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, п |
| угима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, н |
| а за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом |
| Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбо |
| коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћи |
| ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек |
| а, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам |
| боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем доп |
| талежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати и |
| едњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend |
| ати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити |
| st">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">С |
| Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе |
| тву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о све |
| А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одма |
| исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете с |
| жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узи |
| нимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске ур |
| м појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему |
| еће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о ф |
| војице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двој |
| rend="Tekst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што но |
| војим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">С |
| боду да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} |
| премим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, |
| <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свако |
| ко поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту д |
| ма више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама |
| ="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одат |
| е лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љу |
| загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповед |
| а вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а |
| Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађар |
| тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима |
| S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље н |
| љати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да дола |
| ично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и ср |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она |
| ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правит |
| ако пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обо |
| свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па с |
| рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то с |
| "> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
| t">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, ниј |
| хану на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре |
| ко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је в |
| p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p ren |
| alic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ха, |
| d="Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
| , инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде рас |
| rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћ |
| p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српс |
| су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} С |
| виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана п |
| први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то |
| за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, |
| рђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он |
| st">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да |
| рифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, и |
| наш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не да |
| сман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине |
| p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим |
| ekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Так |
| драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци сл |
| је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности |
| аписмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом по |
| , истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира неш |
| ојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока |
| шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend |
| као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше |
| исао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека |
| уге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показа |
| он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. |
| мено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — |
| краденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље |
| p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у |
| опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, |
| посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, |
| .{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике зас |
| кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси |
| а Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му |
| зети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни |
| теде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst |
| уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим |
| а столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова« |
| суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме д |
| /p> <p rend="Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би |
| очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева |
| — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend |
| (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у |
| парен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао |
| у следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катра |
| у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав |
| ; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, |
| улусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако |
| е не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море |
| дина амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А им |
| не па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз со |
| арцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чок |
| ада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> <p rend="Teks |
| му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како |
| им се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по к |
| ујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Сре |
| ам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растума |
| једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, |
| Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; ал |
| а; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врл |
| ско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{ |
| вост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} И |
| -Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову |
| и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница |
| а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару. |
| уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној ст |
| рошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S |
| а, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опак |
| и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; по |
| ограду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога прогр |
| е! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p r |
| И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту |
| био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја п |
| p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву ча |
| назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па уве |
| op_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S |
| за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, вер |
| "Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у он |
| а Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши каж |
| а глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И |
| се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Сл |
| бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало ра |
| Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа |
| очито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а он |
| кад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна |
| ну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а по |
| ш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држа |
| ти, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из |
| то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је |
| ог оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није |
| к, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{ |
| сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него ј |
| претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Н |
| рола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растерив |
| е, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље |
| ко ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и ра |
| писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, т |
| трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, |
| ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се |
| а капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, |
| гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благ |
| злуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и у |
| ке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају |
| нула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако |
| ва.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагов |
| ата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био |
| осподина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужав |
| од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S |
| руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као |
| end="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно ре |
| азати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разг |
| } Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако ле |
| ли онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтиво |
| м да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Ј |
| Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. |
| повано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо |
| Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразили |
| кламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где |
| } Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би |
| Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пун |
| м приликама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече |
| е услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га ч |
| е!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен |
| , испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајс |
| ="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића ув |
| м сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем |
| {S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) |
| глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња |
| тену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос мога |
| из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пр |
| мога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је зве |
| ekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу л |
| га или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда- |
| здена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим |
| <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар |
| ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак |
| Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропали |
| , кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — в |
| илике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одг |
| ипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — |
| белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом св |
| зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је одне |
| па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што |
| је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме. |
| ћи баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика ид |
| о се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер |
| </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, как |
| ше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде |
| овољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, |
| к, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у |
| селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по се |
| или«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мић |
| !{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срет |
| тавнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, по |
| другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} |
| S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срет |
| аја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова захте |
| че, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него мн |
| е свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: |
| о на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Ку |
| st">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а кој |
| p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилиј |
| а ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према влас |
| нтаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он ок |
| везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане мн |
| зреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон- |
| Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и |
| као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој мех |
| звао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао |
| што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако |
| екако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што с |
| и паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена ш |
| љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p re |
| .{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим |
| ekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начи |
| Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Окр |
| емена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-п |
| се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је пр |
| речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда ви |
| е неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих |
| само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, |
| ледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета |
| њем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђид |
| спосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећ |
| ав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем |
| ">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени с |
| nd="Tekst"> <hi rend="italic">Да ишибам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по |
| о.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је |
| чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер |
| је, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и |
| та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то |
| !« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst |
| пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и |
| у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти с |
| ао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Б |
| вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам |
| други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, |
| Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје на |
| них око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по пла |
| у и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само |
| стервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Ср |
| штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend=" |
| ком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупље |
| нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Teks |
| смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из п |
| ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> |
| ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спа |
| успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот н |
| место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далек |
| »Agenѕ Havaѕ«: привремено министарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без |
| о хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, |
| света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло |
| </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересоват |
| руги дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим ради |
| на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p re |
| Што рече? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђор |
| који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим д |
| ова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они |
| е последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нек |
| !{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари ч |
| јући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље |
| сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узро |
| ир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend |
| еном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовоље |
| иће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало |
| t">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Б |
| ни?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици след |
| пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отез |
| једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> < |
| како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно с |
| ерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и ова |
| вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је т |
| чно одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{ |
| задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се |
| ем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали о |
| ем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскал |
| Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Te |
| ђују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под н |
| зилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Срез |
| веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; д |
| о што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не |
| ки непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа нат |
| оветке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, т |
| о суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимои |
| јанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, |
| и ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, |
| о прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за т |
| ут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином |
| њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берић |
| лус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, |
| ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвори |
| зи ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! |
| ни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претен |
| ама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потер |
| — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tek |
| грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, брко |
| мо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица м |
| ље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни |
| — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Д |
| треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи |
| лици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да инте |
| све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није ник |
| лелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама |
| љом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама на |
| ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi |
| ећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа ру |
| мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p r |
| послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а друг |
| којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се |
| је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и |
| револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина |
| — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! |
| асе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после састав |
| шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не ве |
| то му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне |
| елу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и д |
| ца, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће |
| аведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америк |
| ра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за |
| за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је |
| и одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништ |
| му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође |
| цима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики оп |
| Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељен |
| не пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и |
| лу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много |
| ред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, н |
| на наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који |
| е влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још |
| и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер |
| арод да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација |
| сподин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фа |
| а неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жес |
| лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитани |
| } Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика у |
| га није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, |
| мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог с |
| све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="T |
| кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог |
| смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација |
| ада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умирива |
| сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов д |
| ио од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богосло |
| Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{ |
| ="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да б |
| вишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића » |
| демо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не |
| апетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријат |
| амен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима бић |
| ро! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А |
| оследње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— |
| атељима прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај а |
| тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе о |
| ује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, П |
| } Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p |
| лаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоће |
| му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра М |
| а нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек |
| има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи ра |
| </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада св |
| кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна ко |
| т Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </ |
| t">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их и |
| ност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} |
| Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га с |
| абавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst |
| ш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа! |
| ле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд |
| гађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> |
| ре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак. |
| твија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да поз |
| е је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац про |
| дном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и ста |
| TypesetSize="100" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, дод |
| ка где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подај |
| о комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одг |
| дро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend=" |
| у једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спо |
| рђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни |
| Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запи |
| ир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> |
| да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је форма |
| p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисл |
| ога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да и |
| ћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_sl |
| ко је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није |
| је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу |
| ас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p r |
| у (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересу |
| ичици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оста |
| питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst"> |
| скокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми |
| ва оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом |
| ан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је |
| t">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја н |
| има немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, неж |
| на да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_sl |
| ифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и |
| к тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — |
| {S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend |
| и знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како д |
| настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"> |
| почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend=" |
| цира«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Dro |
| је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошт |
| ице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то |
| е овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога ве |
| </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим |
| пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим ле |
| /p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у |
| колико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија |
| t">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи |
| ијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели С |
| ића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако з |
| јатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило! |
| p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми |
| коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасал |
| и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прил |
| дељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p re |
| } Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај |
| </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капе |
| Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан |
| и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и дру |
| паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена |
| х код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њи |
| , и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, |
| литиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитељ |
| ти којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. |
| не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман |
| а да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате |
| онимом Стари конветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађа |
| ">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S |
| »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не |
| чином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затека |
| шно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, |
| , палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем |
| о! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S |
| ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другов |
| лико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута |
| дио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контра |
| !« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из |
| о слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако на |
| једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином |
| аном; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљ |
| ушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица о |
| rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а |
| уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога да |
| министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење вели |
| орченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он |
| сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме |
| акоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Мех |
| замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у о |
| ењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) |
| } Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — зап |
| nd="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер ова |
| околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који про |
| д сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, са |
| уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келн |
| висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и |
| амује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да ј |
| рославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше: |
| о се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бро |
| амо још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, је |
| да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? |
| своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и з |
| и? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — |
| егао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што ви |
| чану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели уб |
| си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> |
| аничне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе н |
| он, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја |
| на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, н |
| даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај |
| м и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито |
| прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две |
| им ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле |
| слук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потес |
| здаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше |
| прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча ка |
| а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend=" |
| а каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вел |
| и иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, |
| у радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше зна |
| ихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би чи |
| Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто су |
| То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и |
| се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду т |
| а тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пр |
| сле тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија з |
| пролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и |
| S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче брко |
| !{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један срп |
| еограду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{ |
| е под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Teks |
| ом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из полит |
| монументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Ни |
| А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и |
| ати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћа |
| дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казн |
| анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера |
| нога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. </p> <p |
| , а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ |
| толицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој оград |
| ти требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се |
| с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst" |
| амо хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} |
| ше сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био у |
| страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светисл |
| се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике ус |
| ања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па ча |
| у тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг им |
| ш и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Б |
| а! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} М |
| ли никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. |
| т!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био в |
| ршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst |
| ој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend= |
| хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у |
| рговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе ск |
| у, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина |
| ка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситн |
| не слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јел |
| ма.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Teks |
| њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кук |
| књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S |
| води Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како |
| маде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чуч |
| ких кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свес |
| тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тач |
| држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох! |
| о мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша ж |
| ако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господи |
| } Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Teks |
| ице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држи |
| о уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p re |
| стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од |
| ло.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вра |
| могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута |
| ели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од г |
| них догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје вољ |
| цима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосн |
| дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да |
| о, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога |
| Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет |
| итај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Ср |
| ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">О |
| едајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} |
| ад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким |
| ekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »З |
| бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слоб |
| из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где |
| ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председн |
| и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске чита |
| е да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи по |
| ува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и послови |
| д шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Св |
| , ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све уд |
| у као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то |
| што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у |
| ком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. < |
| а пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују |
| од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се |
| и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада |
| сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час пог |
| па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трља |
| раги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни гл |
| се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и рази |
| ово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, |
| би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, бо |
| ће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се |
| иђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у |
| имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад н |
| о подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ов |
| спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а на |
| и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште т |
| да ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као јед |
| дина, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће |
| е негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао |
| шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разго |
| пева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму |
| а омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председ |
| ену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог |
| кима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у з |
| љу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да с |
| не на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не мо |
| зда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а зн |
| (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њ |
| и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да |
| rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у вој |
| {S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од мил |
| је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црве |
| у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло вид |
| оме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су |
| са бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend=" |
| ви од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рец |
| р Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас друг |
| ко шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак |
| .{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} И |
| аги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели |
| ав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, |
| м протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама |
| м хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на ср |
| м ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки |
| тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и |
| тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се р |
| сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} |
| пу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учеств |
| трпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, ве |
| и које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, |
| , и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Ра |
| испрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шај |
| некад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га |
| и, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, |
| повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, |
| а. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst |
| братиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> < |
| них мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице кој |
| са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нар |
| kst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! |
| а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољ |
| ">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, јед |
| е Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend= |
| ’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, го |
| у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му |
| ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му бл |
| гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све |
| окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло |
| о, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> |
| а-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена |
| а папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Миц |
| ена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледа |
| плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а |
| лна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар па |
| сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Све |
| — Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сé |
| нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није при |
| јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p |
| у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад |
| у се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама ка |
| {S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли ј |
| у пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично о |
| у.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао ком |
| !« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S |
| rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто |
| лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко |
| му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор |
| ш се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свак |
| и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заи |
| rop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђа |
| ако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> |
| сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако глав |
| — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, гос |
| је смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адрес |
| ао ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend= |
| а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: |
| посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} |
| х му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао |
| , ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир |
| и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најг |
| ">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима та |
| rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што |
| м допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђ |
| за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. |
| рале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати |
| о би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S |
| азда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: |
| ане обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а к |
| ћа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампај |
| ебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као н |
| "Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — |
| ти пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од |
| ашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. |
| о бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао ка |
| лана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. |
| и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омаст |
| н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»С |
| вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу |
| нтерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју к |
| ивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар оп |
| тао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} |
| да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава |
| мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је у |
| ису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је |
| е сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народни |
| искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости |
| аса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-пап |
| сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво сел |
| куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а м |
| е собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове |
| је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p re |
| Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! |
| а једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си д |
| прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико |
| збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: |
| а неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине |
| ам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. |
| да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба ма |
| ет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је пр |
| м што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемел |
| p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће в |
| о, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно |
| ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и об |
| видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} |
| ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се гомила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли пре |
| ље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара наз |
| . </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са зв |
| ="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Сре |
| викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге |
| ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, не |
| p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прља |
| и.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији |
| више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако прг |
| !« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је |
| хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо |
| st">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога прав |
| изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича |
| а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p |
| е његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време |
| не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> < |
| што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манас |
| ин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет |
| а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за |
| гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није ода |
| рано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила |
| беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село |
| тиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелаци |
| рне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем пр |
| коло.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прили |
| мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахну |
| Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се |
| еч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку |
| м’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала б |
| им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p re |
| ш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и |
| а у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазе |
| ослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами пр |
| /p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од ше |
| испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујет |
| тписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, |
| шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредс |
| а она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то сам |
| ик листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот |
| на.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, на |
| и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Tekst">— П |
| деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђо |
| додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече Ср |
| скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend= |
| а, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst |
| ти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p |
| к оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим л |
| сте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ би |
| прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срет |
| ло мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изб |
| а љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> |
| >— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА </p> <p r |
| амулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и |
| исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде н |
| d="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у сел |
| рету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буд |
| ио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Ми |
| е дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један |
| а, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако |
| удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, мо |
| из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по меха |
| о размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља. </p> <p rend="Tekst">— Бра |
| Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорни |
| а Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љути! — одговарају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја |
| е делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{ |
| бојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу певниц |
| ана по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домаз |
| Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се |
| ио би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лим |
| и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе л |
| рошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова |
| ом, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не |
| 873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препи |
| /p> <p rend="Tekst">— Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве |
| d="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не з |
| ти је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S |
| и како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је жив |
| р Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио |
| дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypeset |
| та се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и |
| лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто |
| ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пре |
| држати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="Teks |
| даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у со |
| p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељ |
| Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА </p |
| . </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе |
| га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </ |
| бројне светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја мног |
| бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држа |
| зе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst"> |
| и их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће ни |
| ће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљени |
| у.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачк |
| о; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p |
| о је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако |
| ета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst |
| амолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђор |
| , неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p |
| , гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на зем |
| се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе |
| — С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда ча |
| или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева |
| м пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно с |
| , а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно |
| ен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче разговор |
| дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напас |
| м специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места |
| жим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист |
| ад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило м |
| Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љ |
| ивице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклић |
| поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охл |
| ува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, с |
| оцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механ |
| Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио да |
| , већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> < |
| — Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељ |
| е слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполо |
| и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слобо |
| на. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! |
| што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst |
| управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде |
| е дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« |
| познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан би |
| арут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па |
| ји год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако |
| ци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бриг |
| ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах |
| штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S |
| е нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{ |
| еститка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се по |
| учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па |
| ли не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће до |
| и се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, ча |
| , а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друк |
| ом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и м |
| о за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложи |
| е у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест |
| е ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на ст |
| не се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребаци |
| што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њег |
| кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера |
| end="Drop_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} |
| Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и у |
| мао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.{ |
| пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе о |
| је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао ј |
| о у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвори |
| и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом завр |
| чна.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину |
| нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде |
| у! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике |
| ким школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ни |
| трпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним пед |
| ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет |
| м стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стај |
| : шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанст |
| општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну допис |
| том селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у к |
| дник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Не |
| орђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend= |
| т, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра« |
| у уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, |
| а пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« |
| </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика |
| дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не зн |
| мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада гла |
| други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је дост |
| на било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црн |
| ица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета п |
| у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се пос |
| ксим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не |
| ом како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу не |
| н ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а по |
| шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони |
| а вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај с |
| ">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан |
| мулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену со |
| /p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се |
| рефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, са |
| има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је с |
| о.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина. |
| <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече |
| лада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав |
| и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, с |
| нима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и мног |
| вна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и |
| о је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glav |
| живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађа |
| о, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој |
| зели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и туж |
| гдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »н |
| , вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао |
| и земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила ови |
| да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама |
| у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но напослетку |
| реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође |
| ру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плат |
| а за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар М |
| а ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он |
| осподину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« |
| d="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели |
| p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збого |
| еру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, |
| ијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Уда |
| kst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога аш |
| kst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е |
| а Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то |
| ане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p |
| и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог |
| од овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да |
| нило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend |
| > <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p rend="Tekst |
| — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се |
| ји се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p |
| се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворен |
| му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у с |
| очасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="G |
| кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механс |
| Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо бл |
| играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоал |
| власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, ве |
| ћ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијск |
| је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода |
| о!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му ј |
| сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђ |
| у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не |
| се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним мар |
| ћу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војск |
| ју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсе |
| , те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поква |
| {S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ |
| сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све ниј |
| памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend |
| пне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши г |
| такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза |
| се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад |
| разио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не |
| е то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпуто |
| S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му |
| астирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и |
| изеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад с |
| ос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства |
| , извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сл |
| а, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst |
| Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! |
| t">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да плати |
| потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, о |
| д је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, |
| нучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Је |
| ом ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна |
| баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ |
| је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га с |
| и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили ч |
| ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо |
| фицир«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде све |
| већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и |
| зда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, ко |
| видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л |
| — Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језу |
| х предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, |
| /p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост н |
| његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде |
| d="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених бур |
| лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="T |
| квом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни кој |
| е казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »по |
| м и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, |
| ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{ |
| внодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених кори |
| другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, |
| , јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине |
| nd="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p |
| на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти п |
| {S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће |
| е облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара |
| и такога славља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} |
| жности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад |
| живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да |
| ошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога се |
| човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="T |
| а преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбо |
| ејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је зна |
| а видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више |
| .{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољ |
| , кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а бил |
| ни крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима ја |
| вих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са |
| о једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића |
| по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов |
| ити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори вод |
| ртије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам |
| храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана мног |
| ’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, |
| ове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па |
| арактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у су |
| е, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста к |
| онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tek |
| лике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p |
| ала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му |
| мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали |
| трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усп |
| ему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. |
| претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава |
| и.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако брад |
| ник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако н |
| евет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир- |
| сле их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу |
| се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да |
| дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га |
| највредније било на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и к |
| д носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само см |
| го све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додиру |
| а.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као о |
| даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистр |
| х и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна пр |
| ране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, с |
| из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала |
| аксим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио |
| рђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро позна |
| пис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и изн |
| допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допи |
| сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, |
| Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вер |
| графиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако стра |
| рупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{ |
| пла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата |
| никовице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у |
| по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И |
| е пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје краке на све стране, и |
| таде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хех |
| јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао |
| kst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛА |
| } Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љ |
| ели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на |
| се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне ру |
| комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, |
| и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљ |
| е послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију |
| Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће кошта |
| г прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако чит |
| ли плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па нећ |
| да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник |
| бирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за при |
| а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и сло |
| накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле |
| то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за так |
| жи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико |
| би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, |
| афану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочи |
| ланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се |
| st">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> |
| мпају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од |
| е, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да п |
| и ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а не |
| н само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму м |
| именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S |
| а неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чи |
| ољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па н |
| још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва |
| гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га |
| « виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме поло |
| кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, вел |
| {S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија нокт |
| "Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{ |
| и свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не п |
| редседник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, |
| ли »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, |
| а кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расп |
| који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристаја |
| испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. |
| и љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много |
| азлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да с |
| ећ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{ |
| rend="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га |
| служује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необри |
| ило то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што |
| ања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти |
| азмишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{ |
| носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од |
| гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче ме |
| »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном п |
| ну у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да |
| диш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна |
| ико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, госпо |
| аше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах |
| це ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је по |
| свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="T |
| рном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, |
| а би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однес |
| љају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — |
| па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело |
| што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, сл |
| } Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове |
| p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати |
| Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну |
| ети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из |
| же се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— |
| о, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му ј |
| ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досет |
| ило, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и к |
| ивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је |
| Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамили |
| онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна в |
| а шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само т |
| ле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске |
| ове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опруж |
| ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend=" |
| десет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозн |
| ивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаред |
| end="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то ре |
| ју пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, |
| а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, зна |
| је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с м |
| а рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као м |
| ери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада м |
| гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погл |
| — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како |
| Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па |
| симе!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беш |
| Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А пос |
| t">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, ве |
| му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S |
| мо једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Им |
| е нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши |
| и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што |
| ек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нар |
| и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се ма |
| днику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, је |
| мајући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде |
| ђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и |
| као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а |
| прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то |
| и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} |
| тетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно њего |
| , за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господи |
| ељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ак |
| ого ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље ов |
| а’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ по |
| ан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да л |
| ео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, |
| о род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p ren |
| веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S |
| богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p |
| тако! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим |
| ерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! < |
| } Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да д |
| на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Te |
| дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком |
| о је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> |
| и о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од |
| и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га |
| роб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морна |
| вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Р |
| јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Офици |
| н.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и тако |
| аљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није б |
| за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Тат |
| ђу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошу |
| колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, ка |
| трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он к |
| и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено с |
| је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за |
| d="Tekst"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst" |
| и; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, изб |
| гово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да пов |
| ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће п |
| љства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис по |
| икове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема н |
| едаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћем |
| беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да н |
| кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Ј |
| ма лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« |
| Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ и |
| чка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="T |
| ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допуст |
| ример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах |
| ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најма |
| огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је |
| о како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p r |
| чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући |
| н је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо ста |
| о је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе |
| што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море |
| овинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак |
| се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велик |
| међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник |
| ило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> |
| тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га |
| /p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p r |
| лику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је кра |
| рага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога |
| човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабос |
| <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и |
| ма осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, потк |
| о по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све |
| се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као к |
| лед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну ја |
| загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је |
| ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памт |
| таних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако |
| ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио |
| систа.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света |
| с’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине |
| миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом |
| ад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причат |
| о је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе |
| ekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало м |
| се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је п |
| дељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те бесп |
| , и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tek |
| з ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, м |
| Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пр |
| е Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Сам |
| ети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос |
| зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систе |
| не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Te |
| зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито |
| их школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданиц |
| коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на п |
| у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно с |
| кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p r |
| е то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протум |
| допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него д |
| он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече о |
| .. </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </ |
| е, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре |
| да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у доп |
| бали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а дру |
| ekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели нес |
| послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да |
| га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код ње |
| чун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том д |
| еда ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Она |
| огобројне светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја м |
| ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео |
| ет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у стар |
| сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац |
| е у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била |
| st">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, |
| да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе |
| олеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре |
| Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а ш |
| Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман |
| шта ти требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да |
| ја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али ник |
| S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се прили |
| се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку о |
| ној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Te |
| сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копиј |
| за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обо |
| и тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од |
| та само хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас |
| ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати к |
| аво био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, мој |
| ђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем |
| зелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва г |
| о новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам оч |
| не мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридес |
| једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви ум |
| ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу прич |
| а-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир |
| {S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спом |
| оди рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте поп |
| ика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била |
| rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето б |
| бићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у му |
| е, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </ |
| А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови уч |
| ијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђ |
| ница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога наст |
| сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а о |
| знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За |
| слагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцели |
| »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се |
| !{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} |
| ије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напом |
| у Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда |
| е неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, |
| еста са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо |
| ао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су ј |
| ко, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близина у |
| кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описан |
| се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Пог |
| </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, наро |
| раво и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир |
| би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити д |
| вља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита |
| ају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му |
| азбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми |
| мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запе |
| надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с |
| ? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вел |
| го му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} |
| Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} |
| о, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продуж |
| »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газ |
| као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче |
| родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Д |
| : — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Teks |
| који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ |
| ">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је |
| власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета |
| је му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни пос |
| је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле до |
| ну не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану |
| звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа М |
| спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшиј |
| оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, пр |
| ти; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето |
| , и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа д |
| ор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет о |
| ла, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господин- |
| је пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те |
| , и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst"> |
| само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракиј |
| исмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну |
| илио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанов |
| па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо |
| о умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом |
| шмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман |
| ко сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и пока |
| човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још мно |
| рата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обука |
| ришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, П |
| ст послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче |
| понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича истори |
| учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човек |
| д тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и |
| промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих |
| о? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о |
| еле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти с |
| у ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске |
| ти зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра |
| новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин- |
| није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Кара |
| вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније к |
| е јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> |
| остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величин |
| ешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало м |
| Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">— |
| ко то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му пр |
| , а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, |
| >Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна с |
| ар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то ј |
| и четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без |
| да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или у |
| rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. |
| p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S |
| <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што |
| да, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мић |
| — Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за та |
| на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="G |
| немирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмо |
| ени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће но |
| оре му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам |
| "Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капета |
| ан дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend |
| , — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то |
| агладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скрома |
| господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле с |
| је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахн |
| о бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад |
| а Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно |
| одвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, с |
| му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> |
| ет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном |
| б према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Серви |
| не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што |
| ћу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића м |
| ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали м |
| што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад о |
| је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб |
| са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо |
| , приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, од |
| је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се |
| Tekst"><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главам |
| свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинц |
| лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство св |
| {S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове |
| мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога п |
| мо прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разби |
| ожеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срам |
| који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним |
| "Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти с |
| end="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав |
| еха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијск |
| те бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за и |
| о раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јак |
| акеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе сво |
| еш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим при |
| у ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине |
| rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p r |
| да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао |
| исмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијеса |
| осподине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој |
| олерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није па |
| лађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време |
| на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, |
| контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуни |
| -Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио при |
| она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газд |
| да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политичк |
| p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> |
| ам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst" |
| и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: |
| д је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, |
| ву и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{ |
| о и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај |
| зађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуб |
| неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећ |
| , а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна з |
| ао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »д |
| rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића по |
| ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо |
| и у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} |
| А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и |
| . </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми |
| реко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера |
| мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред |
| изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад |
| е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада г |
| Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календ |
| готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и су |
| купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јал |
| е натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Тр |
| а се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада ј |
| ="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, |
| стично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А |
| се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, |
| била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале |
| и му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири сви |
| ерио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли ка |
| Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Т |
| зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде |
| « вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле с |
| председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађа |
| "Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p re |
| ко није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за н |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћи |
| себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да |
| ерсоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка |
| умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} |
| е добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> < |
| м блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори |
| није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за вл |
| уке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао М |
| ечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, |
| ебили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Teks |
| ете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то рани |
| о у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће |
| ко, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијск |
| јом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или бољ |
| да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше п |
| о ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Teks |
| ара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је |
| ек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако н |
| , а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши каж |
| прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци к |
| интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или прод |
| вет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце |
| одатке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето. |
| то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за км |
| ета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изн |
| пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} |
| вао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не |
| вора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнера |
| ачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њи |
| ="Tekst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... |
| сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и њег |
| о.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан п |
| патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« раст |
| гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што н |
| седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осм |
| м својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново |
| ехани (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чул |
| p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треб |
| опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све њег |
| то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне гр |
| ор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А |
| ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што |
| о заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је нег |
| си и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се т |
| ларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству на |
| му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају. |
| nd="Tekst"><hi rend="italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају допис |
| еда по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — ј |
| тео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају |
| о је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} |
| и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend=" |
| цима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он |
| ушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе |
| «, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино« |
| је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих |
| и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. |
| р на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само |
| светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ев |
| па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опе |
| Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампа |
| дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S |
| т и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши М |
| и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле |
| капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни |
| ример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполе |
| двоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. |
| ир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си |
| А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или н |
| Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много |
| и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и п |
| ако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p r |
| т и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога М |
| амо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем |
| } Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ва |
| живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако п |
| једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на др |
| је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се |
| пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Н |
| хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три чети |
| ш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p re |
| <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> |
| Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништ |
| Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-ч |
| арости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst"> |
| его је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако |
| ек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко брк |
| богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го теса |
| на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један зан |
| rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је |
| теље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како и |
| нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера |
| вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицај |
| келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Б |
| и, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој |
| камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го |
| S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чу |
| ина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — к |
| однаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола |
| едан пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакциј |
| народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да |
| op_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам |
| оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе |
| а дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да |
| алаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, |
| ије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад ј |
| све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и преп |
| јсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешива |
| ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговор |
| позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су нас |
| инцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Te |
| је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се |
| st">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што |
| њима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што |
| Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за |
| пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Бр |
| о или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све |
| ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде. |
| божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, |
| д се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне. |
| — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а |
| > <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} П |
| страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој стра |
| у смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро ви |
| тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ног |
| селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стар |
| а толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне |
| ко је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је |
| а овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, |
| на, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа ш |
| усио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфи |
| во изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јо |
| главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је |
| к« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан |
| >То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити д |
| вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то ба |
| га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па м |
| , господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна |
| а, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а забора |
| јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend |
| ји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета |
| изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отвар |
| баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје ил |
| дно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах в |
| оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђо |
| је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је |
| зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је бил |
| ило и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је |
| за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек |
| вчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допи |
| Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оно |
| звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз она |
| збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> < |
| Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и до |
| шну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као |
| ив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људско |
| одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у |
| уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А пи |
| ва места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњ |
| И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо шт |
| и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Ски |
| о је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи |
| нуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је |
| } Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео прем |
| још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ |
| ије вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Мили |
| ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово сред |
| је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у с |
| за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не |
| г пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казат |
| ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво д |
| о био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цига |
| Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом слам |
| свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и |
| је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру воз |
| з политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и зау |
| трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што куп |
| га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратар |
| нако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру т |
| е одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бу |
| ога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је |
| има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: |
| има месеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, з |
| ли ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{ |
| змакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само в |
| одржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово п |
| то? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног |
| , знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« би |
| угој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пу |
| а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="T |
| који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Ми |
| досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући |
| но узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Сам |
| ик!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећа |
| а!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо |
| ли онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђ |
| и се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да ба |
| ких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади. |
| ем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову |
| оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, |
| следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером |
| он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и не |
| петан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на паме |
| и имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав п |
| — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може так |
| нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се |
| не, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе |
| рко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богоса |
| е све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим |
| едне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофе |
| t">— Тако, тако! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљ |
| у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: |
| едње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок з |
| епидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је |
| , замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта |
| ="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си |
| у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку ру |
| робуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персона |
| паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи парале |
| за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом |
| госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао |
| куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе |
| — А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад т |
| и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судниц |
| јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да |
| сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима |
| ћ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква ш |
| и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за про |
| ти!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се |
| гавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на д |
| ечи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, |
| јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, вел |
| ekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели |
| нда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само ф |
| бро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: д |
| него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док ј |
| жасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Мак |
| и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним ра |
| азда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} |
| ео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколик |
| што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи |
| о што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— |
| био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Да |
| ћ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећат |
| д шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срет |
| ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војн |
| смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Макси |
| Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наставља: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> |
| t">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, ис |
| , знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, зат |
| хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. |
| . </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим |
| ду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозни |
| -ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да |
| е жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него |
| ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гла |
| је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у восп |
| пао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend="Tekst"> |
| аљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело н |
| се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и |
| (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на ле |
| лике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе |
| наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што |
| ао онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна |
| , наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју |
| иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен |
| злук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне л |
| пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитос |
| »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за |
| ега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. |
| их глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се мож |
| и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S |
| ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо к |
| д ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и р |
| ба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени д |
| а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да до |
| А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, т |
| е Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председни |
| етана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појм |
| Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> < |
| Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педаго |
| газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p rend="Tekst">— Има начин |
| Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласн |
| војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлос |
| — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити |
| да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="T |
| во од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tek |
| чуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано |
| Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена бил |
| S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим! |
| му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то |
| ешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмак |
| живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако умор |
| некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p |
| rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш! |
| ="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у мој |
| и један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Кр |
| и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешт |
| та и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћи |
| Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и у |
| е и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве н |
| рогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине |
| главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, |
| а говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по де |
| nd="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би |
| nd="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{ |
| раво наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне лично |
| цира«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после сл |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Офици |
| д псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога |
| {S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. < |
| ју. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били. |
| </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се о |
| ретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи |
| назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер с |
| ти па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љ |
| исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и у |
| о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он |
| овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит в |
| е, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и |
| вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; |
| ја свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини свој |
| , да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђо |
| то рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? |
| ли писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује |
| ако је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фра |
| ек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али как |
| дати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на тел |
| ј ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан |
| ар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, |
| ом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски |
| и а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци |
| а другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да |
| исац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је ж |
| Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показал |
| гла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и т |
| , омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛА |
| чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако |
| зражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зов |
| човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="T |
| предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је за |
| , него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p r |
| Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за пред |
| авца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским |
| end="Tekst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново |
| поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту дес |
| авни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађе |
| се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p |
| азилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да с |
| разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером ста |
| ли на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође га |
| А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седа |
| и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове фин |
| едник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p |
| ило опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на |
| је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део му |
| ирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесиј |
| чео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му се председник одмах на први п |
| е Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа |
| ама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено |
| огађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин |
| јим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </ |
| ествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Еви |
| је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим ц |
| е певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова |
| само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си р |
| ао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђо |
| kst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село |
| !{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} Н |
| греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из |
| раду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} |
| равке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.r |
| у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су ж |
| ељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара паза |
| на је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће |
| о капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна оп |
| таве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на |
| е у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и с |
| инара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окре |
| је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и пос |
| "><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: девет |
| је начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они |
| ко се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосавље |
| читог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу |
| се, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а нарав |
| рђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу |
| и ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки ств |
| њак како тебе... </p> <p rend="Tekst">— Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, |
| ој светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску |
| од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и |
| ицом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и ме |
| е се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и наро |
| жа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа |
| па на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у св |
| човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори науч |
| зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на |
| наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Со |
| ама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на |
| него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет пос |
| нији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не с |
| ако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе |
| Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађа |
| ци!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници |
| цка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Чи |
| нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је по |
| а и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинија |
| rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми од |
| и да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се |
| а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па |
| не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиф |
| друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чу |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: |
| ом месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p |
| луса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сом |
| асно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је |
| но члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у |
| а није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и г |
| инска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: |
| едамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо |
| се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам д |
| а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p |
| илисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је |
| им бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да с |
| ити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може с |
| нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин |
| ејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку к |
| st">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да по |
| Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала |
| .{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} |
| и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све шт |
| умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. |
| <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати |
| рвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Teks |
| о, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета н |
| а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend= |
| ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« |
| ли што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило к |
| } И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не |
| >И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изв |
| ади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је до |
| умац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интриган |
| једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза |
| nd="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му с |
| Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и труди |
| о га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобро |
| рће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај |
| је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела изра |
| место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео |
| ли куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Tekst">— |
| ете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем |
| г те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву исто |
| а. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Н |
| целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на по |
| забраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умири |
| мећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега |
| ; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он ш |
| м пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад и |
| гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође п |
| уг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а |
| његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend= |
| рође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па оста |
| st">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намер |
| дник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није ме |
| о неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумар |
| nd="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где вел |
| ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај к |
| ратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна |
| !{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Te |
| а нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из при |
| хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета до |
| е веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио о |
| ободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто |
| ка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, јед |
| том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора |
| коро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да |
| ица својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише |
| а после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »моле |
| о сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи пропи |
| зузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и |
| Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и д |
| и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Tekst">< |
| ије прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левен |
| е, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изг |
| ло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од ова |
| одине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужича |
| бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ |
| и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо |
| иљадили се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, |
| е у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив |
| вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да |
| а ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, |
| p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало ка |
| му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} |
| н, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило |
| га што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о дог |
| не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао |
| вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се ожен |
| је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад с |
| ве пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу тер |
| ставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и д |
| ко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{ |
| уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци |
| о је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је по |
| Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратл |
| ик« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставил |
| о није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда |
| е то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад б |
| онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића припо |
| ине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти |
| а својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r |
| е не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли |
| ста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А |
| ну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst" |
| тира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од |
| ик и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја |
| прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици |
| ежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја |
| о набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је |
| а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику |
| а из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму |
| ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви |
| је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људ |
| учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет |
| пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и |
| етничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула мо |
| сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те |
| петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са свој |
| трати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се |
| тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Мн |
| , а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, |
| жичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свог |
| и дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак |
| доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама |
| авити упропашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што ј |
| о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сва |
| а ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="T |
| овак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет |
| сама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна д |
| <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst |
| rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p |
| раћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременије |
| успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобољ |
| велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; |
| на и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А к |
| м Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S |
| када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, |
| о свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без све |
| hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоц |
| еј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се на |
| е дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! |
| ој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чвор |
| </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst |
| амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, |
| арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— |
| ко знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита |
| к, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно н |
| споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и вес |
| Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Te |
| ји је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако |
| сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнем |
| у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и он |
| наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа с |
| келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим ја |
| и читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе но |
| } Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и п |
| Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни |
| ју.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад |
| адосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да н |
| <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим св |
| фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати нек |
| ка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљат |
| бране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Teks |
| тен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трљ |
| ише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Teks |
| .{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend=" |
| .{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној |
| игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Ни |
| ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што т |
| чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео р |
| едничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S |
| rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћ |
| ме премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилик |
| ћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размиш |
| лу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онак |
| трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst |
| лочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече т |
| елно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа ме |
| спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколи |
| о причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и с |
| на Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи мо |
| љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ам |
| ло па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у с |
| е знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не |
| мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p |
| то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам |
| камиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tek |
| а ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јес |
| оди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједом |
| ти тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио збо |
| покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па к |
| ује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој |
| господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како |
| се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест годи |
| ржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте |
| великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дим |
| селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Te |
| а ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вел |
| каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се |
| ча све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина прич |
| кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кмет |
| е окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првим |
| nd="Tekst">— Живели! — продера се Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! |
| јем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубиц |
| и.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није |
| је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, п |
| н понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно |
| } Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну р |
| а сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђо |
| ер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да |
| р за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог |
| неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{ |
| тка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и је |
| нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице |
| игинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем р |
| испута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој |
| ојој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих |
| у неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је |
| осле Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој припове |
| атребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend= |
| "Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је мн |
| ка« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим љу |
| знанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким |
| rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испече |
| , донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с ген |
| теде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на |
| олико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst" |
| смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — |
| ха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Не |
| и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеш |
| Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срет |
| скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Лев |
| не податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га |
| је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и мора |
| бро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и |
| а већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, |
| тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравн |
| ратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли н |
| ислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} П |
| ије остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако |
| од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се на |
| х, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за зд |
| о беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Пет |
| престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зов |
| Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запита |
| узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, |
| ран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га |
| Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механ |
| кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, т |
| ши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне |
| а у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече глас |
| ро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине. </p> <p |
| зија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један |
| > <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој кра |
| етне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту ј |
| на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрдн |
| р Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џез |
| Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храсто |
| љства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику |
| — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба с |
| неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вел |
| лупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости |
| че — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола |
| говој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не бој |
| коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p |
| ије одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће |
| вно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошав |
| с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, |
| и тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протектор |
| раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају |
| nd="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети д |
| ри динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи |
| ву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупа |
| усле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Бор |
| оизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p ren |
| стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући јед |
| сна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} |
| еке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам из |
| е, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и зад |
| а одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, ко |
| ј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p |
| из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму |
| шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још че |
| !{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бе |
| би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће и |
| ко кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то за |
| одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Та |
| е песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је раскли |
| арица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је об |
| Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији |
| ко ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја |
| ханске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет |
| е славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке |
| наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, ј |
| овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше др |
| еко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p |
| мени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то бил |
| чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ј |
| оре грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа |
| воје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успост |
| ва турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, |
| ним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпој |
| kst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет |
| оји показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, |
| и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух |
| а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst"> |
| ш много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а т |
| ати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци |
| о; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се чест |
| то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се |
| у сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — |
| поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао |
| па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пиј |
| струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst"> |
| {S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као |
| } Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му |
| то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да |
| рђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике |
| рава посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај |
| ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига ниј |
| бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту |
| а, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Н |
| вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-ка |
| t">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следо |
| њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тог |
| иди и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборни |
| ати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би |
| њени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе. |
| јте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следовател |
| ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, бр |
| ио војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ |
| љу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, ре |
| и.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, фл |
| се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека |
| у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели М |
| Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, |
| н, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумц |
| све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са |
| рева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p ren |
| d="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, а |
| а мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракам |
| , па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарни |
| у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а |
| је за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог |
| анитетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно њ |
| им пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде прек |
| <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капета |
| <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да |
| м је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на |
| ву учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они |
| омаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А е |
| заћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да |
| ћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевро |
| све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића |
| на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија |
| и, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није сл |
| ка за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— На |
| — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (так |
| ирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју р |
| задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А |
| ам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прили |
| ачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, гор |
| ко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљеви |
| ="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја |
| са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва коме |
| едан исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испруж |
| ир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за в |
| и ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија |
| Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскок |
| где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све |
| шну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гроба |
| ме које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим |
| самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љу |
| механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који |
| ко, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или |
| титања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па |
| им, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама б |
| ло што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли |
| Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде хо |
| о чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! бо |
| ку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећ |
| све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на па |
| а поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити |
| им, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најп |
| и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује |
| елу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купу |
| рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева |
| е.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst" |
| евету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних пап |
| анифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је |
| Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има |
| rend="Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и |
| дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. |
| ао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљ |
| здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси |
| обеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у з |
| ло! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће |
| ако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не зна |
| осла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако |
| еле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну |
| реми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством |
| се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и с |
| ечење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим огло |
| у; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, зв |
| инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана |
| ве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти |
| оравио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend |
| рпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, и |
| а.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове ук |
| же, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— |
| ају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не и |
| смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих |
| е му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг |
| а на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, |
| ифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако |
| у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се о |
| } Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минер |
| тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше |
| сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизаци |
| абар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда сл |
| p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; |
| ежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, ом |
| м у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита |
| t">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> < |
| на опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst" |
| , а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује к |
| еђу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би |
| поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша! |
| пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а |
| његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога о |
| дна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се |
| ва сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{ |
| nd="Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији |
| ом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да |
| А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« |
| пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу дом |
| кле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то |
| и.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се |
| господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише |
| ша да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Teks |
| оји је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из |
| и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ ле |
| па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба |
| ваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се |
| таје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га |
| на да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, не |
| ито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио |
| а за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако п |
| то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је |
| м неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, ко |
| и свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из |
| о плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиља |
| чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врб |
| салутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, кој |
| да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна ште |
| ича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко |
| S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да пресел |
| моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{ |
| е. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tek |
| е мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! |
| овека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво |
| их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst |
| влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају |
| ђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у ист |
| ено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p |
| над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него |
| ке трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеско |
| пет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ј |
| , провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много |
| nd="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемик |
| st">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst"> |
| дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p |
| овек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за дру |
| итог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на па |
| а му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је проти |
| rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао |
| један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па |
| з Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на |
| бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог |
| амулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује |
| ате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и госп |
| ажњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат |
| није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} До |
| ачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у |
| нгије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад к |
| емена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А т |
| S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав озн |
| и изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у нек |
| о му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења |
| држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, ис |
| иба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Ма |
| зе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и гр |
| ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend |
| заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мал |
| је и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} |
| као кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И ов |
| кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, |
| ку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двад |
| а, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, |
| ећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно |
| !{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово |
| d="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неу |
| Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне ка |
| ерици женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српског |
| ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="T |
| оље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend= |
| читељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу |
| еше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде К |
| аш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, ра |
| вимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend=" |
| « </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па |
| све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, ко |
| то је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, га |
| иће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек о |
| леон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код |
| а, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p |
| е међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато с |
| овим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жик |
| иску записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову |
| у се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у теле |
| Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће |
| га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада при |
| тио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа |
| {S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, се |
| јатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекак |
| татељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, |
| одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави |
| пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend= |
| се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражи |
| еће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> |
| писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте да |
| дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гиз |
| држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је |
| олико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешн |
| хну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује нек |
| "Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога |
| Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а м |
| лу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p ren |
| , Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окре |
| ихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке |
| , а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама |
| гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој ре |
| .{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p |
| вој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу к |
| S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш н |
| дурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто раз |
| и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објасн |
| олици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, пл |
| д смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, |
| вет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на ши |
| црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде |
| nd="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p |
| роглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p r |
| асликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва ди |
| ксим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да с |
| па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— |
| м а батали своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{ |
| подине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти |
| има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и с |
| »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би |
| едови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у к |
| на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био ј |
| млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </ |
| се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и |
| S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и под |
| по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђе |
| па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на |
| ина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S |
| rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону д |
| пали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће |
| — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исука |
| друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, |
| бар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за |
| е амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћиц |
| еоград, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима прија |
| старао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само п |
| , ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду з |
| поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је ј |
| шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није верм |
| ке борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Мил |
| ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није |
| малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљу |
| /p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срет |
| ла!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код |
| а би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p ren |
| к, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend |
| зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе |
| ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој |
| може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, б |
| твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у нико |
| ума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па |
| аконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и љ |
| е народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Ва |
| st">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend |
| >— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе |
| мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за |
| даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен чов |
| <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше |
| елу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst" |
| и дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј запис |
| дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, реп |
| о и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисав |
| добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас? |
| знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p ren |
| подине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за |
| а, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} |
| инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p |
| вине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst |
| бише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Минист |
| ране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и на |
| ј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече |
| -учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са |
| ... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend= |
| kst">— Теби, да. </p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза зл |
| ла — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како |
| ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени |
| ачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се |
| првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у |
| дан као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и |
| ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он к |
| — рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? |
| ? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, |
| н учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst" |
| пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p |
| ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Te |
| орђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst" |
| онархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад ј |
| — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако ко |
| њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гом |
| зговарају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не ре |
| — рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам |
| питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ај |
| сет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по |
| рста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти |
| зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин |
| м и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па св |
| ко учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора г |
| За који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти |
| м је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А.. |
| ашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославим |
| ажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па |
| зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по ди |
| саде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, |
| казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколи |
| прави то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, |
| ">— Ко, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постариј |
| ekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијеп |
| енутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И тама |
| ства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tek |
| зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнак |
| и — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ меја |
| му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо |
| ки?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је м |
| — Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend= |
| {S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише д |
| ико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета ј |
| о баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst" |
| е дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зн |
| вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend=" |
| је у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан бра |
| пада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је за |
| води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадни |
| ије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбин |
| тиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књи |
| их кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срет |
| платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — в |
| н прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем |
| се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један |
| . </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела д |
| ар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Н |
| rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Teks |
| p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А о |
| у министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадал |
| и. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Ч |
| ол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе |
| си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p |
| у понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта |
| ">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој преб |
| ели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле |
| Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим |
| едан му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S |
| за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} |
| ешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p re |
| S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И са |
| ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонс |
| а попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на д |
| ше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па влас |
| ића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се |
| .{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се т |
| ом руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на |
| лниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а з |
| миње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p r |
| њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо |
| да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само об |
| поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се |
| јвише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чи |
| } Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски ш |
| шља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је н |
| да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, |
| дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири |
| столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по |
| једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Teks |
| !{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Teks |
| . — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се луп |
| ељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Д |
| умфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst |
| поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је жив |
| за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај |
| ошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га С |
| држао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком ј |
| </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, н |
| амо набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, нег |
| анџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
| Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога |
| орђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си сва |
| а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа |
| знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет сам |
| пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, |
| огле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?! |
| стао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му др |
| ма знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p re |
| рамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и |
| колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израч |
| kst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стог |
| се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{ |
| познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, |
| Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо |
| е сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А |
| t">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум |
| kst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се |
| румске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није треб |
| јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Бл |
| а чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља пошт |
| е у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Један |
| /p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} |
| не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био |
| </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у пр |
| к и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако |
| стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се зак |
| ише у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино р |
| коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Ви |
| ају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зн |
| вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адр |
| уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове р |
| , затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробу |
| {S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да з |
| у како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет |
| му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио |
| зом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго |
| ="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Кол |
| што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па з |
| Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајд |
| е истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} |
| ме; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са |
| као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Teks |
| Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову |
| ете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка |
| омози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми |
| уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку |
| kst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} |
| Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па |
| свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} |
| а леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се д |
| је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његови |
| {S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накрив |
| е исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и |
| оста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend= |
| кора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја т |
| да тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst" |
| , на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сеља |
| а.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} |
| е као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), ка |
| оћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, |
| живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога |
| Шта је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила т |
| цију јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и |
| је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и хра |
| има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули. |
| мо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдици |
| st">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tek |
| t">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о медениц |
| фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет |
| о мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је |
| море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе |
| их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а |
| ворио као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет |
| !!! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се |
| шара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са долас |
| м »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато |
| хи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од |
| ">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, |
| е није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његов |
| ане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђо |
| >Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="T |
| зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђуз |
| дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> |
| мам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу с |
| што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант ш |
| — А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе н |
| кинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је |
| шао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци |
| , — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, н |
| хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога |
| као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} К |
| инчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан г |
| екне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што |
| едео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли |
| се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend=" |
| ав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је ко |
| rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прес |
| Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле ко |
| ма се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p r |
| <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, народ, гр |
| ница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изрази |
| са него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је про |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
| колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах о |
| су, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, |
| у старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једн |
| .{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазил |
| , али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она н |
| .{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, разв |
| да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: |
| идан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичк |
| и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и ли |
| нархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког |
| о и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst"> |
| /p> <p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово се |
| депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће |
| ис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних пра |
| црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а |
| и званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остав |
| мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злат |
| ји се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то |
| лупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати ци |
| се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко пр |
| е, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте не |
| другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{ |
| о је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам поста |
| } А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже ру |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па |
| — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотс |
| и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за ва |
| ата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно |
| једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руко |
| брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо |
| атрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и пр |
| етом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је |
| песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење« |
| полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, не |
| човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршл |
| сао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових радова |
| бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број |
| rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког |
| скоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представника« |
| тељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу и |
| аоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а |
| у, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од оног |
| ом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже пауз |
| една реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покој |
| е баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он |
| женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично го |
| и је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{ |
| му интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се р |
| и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{ |
| много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и н |
| ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта |
| и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он ст |
| деничког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразил |
| и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у јед |
| се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Т |
| аст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и за |
| еле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра ил |
| нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
| али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} |
| им и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капам |
| једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већином политичкога са |
| да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја |
| овек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту |
| , јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се |
| и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура тит |
| ав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst"> |
| (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једно |
| све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: |
| стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао |
| . министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се |
| дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пурков |
| »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу |
| ари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно |
| кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међу |
| ур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министро |
| га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стад |
| } Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — с |
| , па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђ |
| оји је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога |
| хану.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам |
| им таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био ни спосо |
| у фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већином политичкога садржаја, за |
| , али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: |
| "italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати је |
| м ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако |
| ајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има |
| оје је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фе |
| — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врат |
| и се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон |
| .* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраће |
| празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељац |
| грчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних тако |
| ја на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tek |
| тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, е |
| ћи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо чове |
| и, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> |
| штво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p |
| ако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-пап |
| ако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше |
| обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе |
| денику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих р |
| еветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може умо |
| шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љу |
| го на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{ |
| Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а |
| лутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« |
| ћиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се п |
| Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуч |
| па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава |
| о је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> |
| игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« |
| е сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p |
| триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко |
| двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе н |
| двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. » |
| добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује |
| Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во |
| афане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, |
| ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик |
| сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, |
| рним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај |
| д од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} |
| зволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни п |
| огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, п |
| осподин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ св |
| ој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{ |
| међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом пон |
| стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Teks |
| а у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде |
| ва у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине л |
| а. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у п |
| је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ће |
| чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Te |
| сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада. |
| попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те |
| нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из |
| виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако кошта |
| а чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум ч |
| шки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вар |
| ли сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао |
| >— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, |
| !{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на ње |
| {S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша |
| а никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} |
| st">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p ren |
| S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! |
| Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tek |
| , ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче једа |
| т стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за |
| вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазан |
| — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, в |
| и и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивал |
| ог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај про |
| ики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p ren |
| кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да |
| ио је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p ren |
| а зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак! |
| ирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, |
| ита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако и |
| лома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_ |
| дио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учите |
| кану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, так |
| дите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је |
| задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, |
| могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Твр |
| је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да |
| и кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p |
| ело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или ка |
| ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То |
| анизам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли де |
| ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, |
| аже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званич |
| > <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћ |
| стављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га |
| овима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне за |
| ичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани |
| ији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и |
| елу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> <p rend |
| а захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шеш |
| тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута |
| бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на м |
| "Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те се!</p> <p rend="Te |
| причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити ви |
| — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми з |
| звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџ |
| у отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатага |
| пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то |
| ке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већином поли |
| ла.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевр |
| јевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, |
| ала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tek |
| р Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} |
| Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, х |
| Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Душа клече |
| рве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. < |
| ако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па св |
| Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанино |
| d="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају |
| само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљају |
| ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме |
| и као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p> <p r |
| Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на ле |
| својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.{S} Д |
| амоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитато |
| а и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на с |
| мах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не |
| силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све све |
| ри хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћ |
| хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сум |
| стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и |
| е свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир |
| е бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p r |
| нем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, |
| вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tek |
| ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је |
| чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жиц |
| тио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим |
| d="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капета |
| прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљив |
| да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Макс |
| а је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се |
| Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S |
| м пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и сави |
| е: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звез |
| ив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћи |
| згледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председни |
| е и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то ј |
| импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних |
| ање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју |
| етао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор имп |
| ћ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, |
| Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да г |
| , или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша свој |
| вина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита |
| е, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни |
| ана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend |
| окле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио |
| редседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор у |
| редседник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу ни |
| не публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Tekst">См |
| ази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успоме |
| ја бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допуст |
| е поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да ку |
| и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета прем |
| ио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Тал |
| их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> |
| , што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Ка |
| буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="T |
| </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, |
| на била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом |
| овицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и |
| и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље н |
| зоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра тра |
| > <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рек |
| етама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљ |
| војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни пет |
| ету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, |
| жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па в |
| ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може |
| . </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим |
| Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{ |
| } Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио |
| евабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода |
| а њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend= |
| утем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛА |
| добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборавље |
| положењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неод |
| ријских трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај изда |
| ва његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, ан |
| е био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} |
| раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају прав |
| пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разл |
| ра остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend=" |
| , или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жут |
| ривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и да |
| , него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она |
| ан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште з |
| е од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S |
| спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика |
| руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S |
| . </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, у |
| ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожалив |
| ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овд |
| е шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како |
| дну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са ш |
| ију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и и |
| славе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак |
| м послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} |
| rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском об |
| он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и по |
| м, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се ут |
| живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у ста |
| Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи п |
| наестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} |
| тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки потки |
| жу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције зб |
| се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </ |
| S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и о |
| четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих |
| ико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло |
| Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, |
| ена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је |
| он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за ко |
| аћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је из |
| ило у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета |
| .{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се пон |
| муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата бил |
| а доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњи |
| још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико ле |
| о! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд доб |
| етнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео |
| биђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од |
| је му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни |
| } Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има |
| појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потп |
| е кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко ш |
| поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он |
| ла ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротич |
| ну.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељ |
| > <p rend="Tekst">Напољу запеваше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели С |
| нтерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чаш |
| је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако би |
| С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао ј |
| начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелнико |
| јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим |
| Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламу |
| nd="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} |
| ајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од З |
| е с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој |
| ерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треб |
| и: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан |
| Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, |
| p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што ј |
| {S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је |
| очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде |
| ртни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти |
| још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано |
| затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су |
| ">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај |
| х костију као пред каквом троглодитском пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све н |
| е виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А |
| о изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} А |
| им цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, |
| здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли јед |
| једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће веч |
| С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« |
| и фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварц |
| бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им ост |
| {S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад |
| } Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређуј |
| ође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешм |
| та их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране об |
| то ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан |
| е ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам о |
| Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </ |
| неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </ |
| овима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, ок |
| ју понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бо |
| } Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S |
| </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Ко |
| а враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p ren |
| то је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а |
| кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма је |
| ко, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игр |
| лодитском пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend=" |
| ше и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вје |
| стично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово |
| ери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо |
| пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај |
| ом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што |
| ци мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, |
| у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом |
| џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да |
| мири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му |
| Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може! |
| после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је об |
| Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, те |
| е зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатес |
| и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет д |
| у, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бо |
| настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанст |
| d="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна |
| но пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend=" |
| сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и |
| кријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вр |
| а је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила |
| ита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа изма |
| је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љуб |
| но!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а |
| } Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна |
| тка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, п |
| слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пи |
| ла, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробо |
| е у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако |
| и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако д |
| S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми д |
| Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол |
| ика, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини и |
| позантније и највредније било на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепова, прот |
| а све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек |
| кле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању кон |
| ekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да б |
| а и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодни |
| милија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским шк |
| оме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледају |
| Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који |
| олицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с |
| у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> < |
| га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји |
| то не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — |
| Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му |
| био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} |
| ас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете пл |
| у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и промен |
| {S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је ј |
| <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала св |
| а је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, |
| чула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико |
| оцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у |
| рђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику |
| , још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не ч |
| деран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« < |
| га који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто спом |
| ховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S |
| ="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Св |
| , ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tek |
| власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То |
| </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и на |
| — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst" |
| отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде |
| аду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господине. |
| rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо ф |
| <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му |
| исмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине |
| нај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би |
| Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да |
| на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и т |
| и ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели реч |
| на зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к |
| из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по С |
| одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе |
| господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, вели |
| оже; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} |
| двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој доз |
| око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилиј |
| свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто пис |
| е, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има јо |
| гу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља нег |
| на, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе кр |
| вић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више |
| чела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све з |
| а частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће? |
| Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> |
| ко свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још |
| nd="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиграфија, н |
| > <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љути! — одговарају м |
| очава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, |
| адовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херу |
| ор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а |
| ебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="T |
| чевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задре |
| то ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и |
| треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случ |
| е то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара рад |
| у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p re |
| нуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се три пита |
| се — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Он |
| S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо ги |
| торитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учи |
| одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> |
| ја је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} |
| Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набиј |
| /p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да ч |
| /p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пу |
| <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве реч |
| дседника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досл |
| ца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, |
| је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна |
| добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} |
| Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Тр |
| . ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, само док |
| еретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и с |
| d="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </p> |
| ли: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би |
| ити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и » |
| , да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој |
| од један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пур |
| ина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је |
| реко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се св |
| е Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох. |
| али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се измени |
| о господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), |
| ну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, |
| раво стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, |
| »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кора |
| суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које |
| га.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје жен |
| ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе |
| p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви ј |
| еће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па о |
| ’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити! |
| , а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио |
| лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне |
| end="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг напр |
| еди у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао |
| орђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst |
| , вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Циг |
| господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нес |
| S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за он |
| Tekst">— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад |
| с. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти |
| kst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« |
| Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? |
| ика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само обли |
| крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само |
| ако омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, са |
| вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо л |
| , господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграф |
| } А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их шт |
| дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, |
| кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да н |
| у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби |
| то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пи |
| лово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буд |
| се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и го |
| мо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поноси |
| раговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти |
| ндила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање |
| у!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знај |
| е морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писм |
| Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби |
| тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p |
| рију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као |
| а, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, |
| жала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђ |
| <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Небо плаво;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бра |
| -Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пл |
| d="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
| ="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: |
| анима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљав |
| ред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} |
| вездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Teks |
| ="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела |
| г свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, |
| неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једн |
| што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па |
| ангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успе |
| мљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких триде |
| шу засада још републиканско-монархијску планету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окити |
| ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хл |
| ед, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђор |
| шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који |
| > <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шам |
| ори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је |
| еднија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој |
| те, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постара |
| д неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описи |
| малко облигације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. < |
| !« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, на |
| ета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се з |
| и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, б |
| оже, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министр |
| себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вел |
| </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Н |
| ме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партиј |
| {S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стр |
| се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је ч |
| и да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Ал |
| га Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. |
| t">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, о |
| а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педе |
| авши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета одма |
| ликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго пи |
| оследњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер о |
| боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за |
| о са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, к |
| ав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да с |
| ="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко д |
| борници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! |
| ше вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а у |
| st">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини оси |
| а нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend="Tekst">— Молим, |
| на имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситн |
| : »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као сл |
| бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да с |
| , весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а М |
| ко... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На с |
| и врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа |
| ик његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким по |
| гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пош |
| мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; |
| едован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај к |
| трима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошк |
| треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати мин |
| калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за |
| {S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па |
| ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем р |
| авук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, п |
| и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само поча |
| и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, |
| живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, |
| вропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви |
| а народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} |
| ој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Д |
| ано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, д |
| пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро ј |
| и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави |
| дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви рази |
| јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он |
| Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани изброја |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Плетем бич —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
| а јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пи |
| у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, н |
| види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзин |
| ту!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна м |
| борник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасв |
| нтересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права |
| аменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њ |
| омшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице с |
| и шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! |
| кости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина |
| Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учите |
| За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и крка |
| ала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља. </p> |
| овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јо |
| он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у ње |
| ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан по |
| мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке пре |
| ежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што г |
| да претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а он |
| осама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по ку |
| а и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинско |
| , свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по заб |
| ма и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села |
| ма баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој |
| в рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина |
| ублика! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Te |
| ксим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом живот |
| врши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу би |
| о чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима |
| на, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на прим |
| ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чи |
| када, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија ко |
| не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, те |
| био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срет |
| рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар |
| је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне св |
| Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они |
| чких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад м |
| стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чи |
| о две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ра |
| путовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и је |
| о шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико н |
| љена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких |
| није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је |
| {S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у |
| ир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} |
| говори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија |
| угледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у ов |
| по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па пли |
| о »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниро |
| nd="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро! |
| ; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек |
| , славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Пров |
| ма па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да вид |
| .{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он |
| на висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно |
| отињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било ј |
| си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Ја |
| ре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst" |
| е нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако сед |
| н левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кош |
| шао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада т |
| ек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било |
| знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се пост |
| ханџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису |
| <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама |
| етан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједн |
| да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то |
| тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, у |
| ћ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много оп |
| установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке |
| , што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, |
| егова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин |
| у за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених б |
| е овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! к |
| га.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p |
| таоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком |
| атле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али т |
| — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ра |
| мачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је обла |
| сио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао ма |
| о поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патр |
| тале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимили |
| дгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако ус |
| d="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— |
| кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред |
| е, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па д |
| ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и |
| ећ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда забора |
| е краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пр |
| ије могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама |
| по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испуш |
| а једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена |
| е, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића ј |
| тку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ |
| , а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога к |
| е то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. |
| една реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол |
| амдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет д |
| та стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе |
| у поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било каза |
| устио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у в |
| и које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади |
| а; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst"> |
| тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа С |
| у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> |
| носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне |
| вљања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Кол |
| амнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. |
| род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{ |
| дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад |
| . </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи |
| нако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле |
| nd="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, к |
| е људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује |
| да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфа |
| че у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а |
| kst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претур |
| нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, |
| ред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац за |
| ко.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, |
| ашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па |
| једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кр |
| hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Куку, ма |
| .{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује |
| Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка |
| — Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практ |
| дине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! |
| е! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја |
| st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним по |
| е да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и |
| ли мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије з |
| ан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политич |
| и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писа |
| а увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Макс |
| понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Г |
| кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; |
| те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око се |
| Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="T |
| ем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жал |
| ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капет |
| м због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути |
| о: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити |
| } Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прих |
| ј опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтере |
| ије требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Уж |
| ога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си м |
| Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста |
| ђе ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега |
| ија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; |
| ха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што бољ |
| а ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле пр |
| осао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њ |
| rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељац |
| али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је б |
| тлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло донос |
| и обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, н |
| ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Те |
| ослове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, |
| туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је ја |
| и чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичк |
| итрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је стр |
| само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него с |
| столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она |
| вољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч |
| ци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђор |
| је оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, |
| из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угуше |
| је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајб |
| у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће |
| се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички с |
| арога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p ren |
| повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша |
| а ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; |
| ену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушај |
| на или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — |
| <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Па |
| човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онак |
| калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S |
| ба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањивањ |
| своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је |
| о јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst"> |
| а у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Te |
| орђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим |
| ица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у н |
| рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и пош |
| ир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никој |
| р Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Teks |
| t">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за |
| »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти |
| орђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају |
| </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен |
| p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаш |
| ефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици |
| на.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend="Tekst" |
| гу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде |
| ре и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био гот |
| ло, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, |
| а, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га п |
| а.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосно |
| лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример |
| S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите |
| њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима |
| екан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало г |
| а, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијам |
| st">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и |
| инио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексце |
| вије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се |
| од би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, ш |
| акле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у |
| op_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише о |
| >— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајоне |
| > <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се |
| таницу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мад |
| <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — ода |
| Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је |
| иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имен |
| ао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је р |
| те. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с |
| обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити |
| ="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Та |
| /p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и |
| — Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Мож |
| м би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај |
| ша; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућност |
| ну сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише по |
| и цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </ |
| трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гиз |
| чком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или |
| седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S |
| аврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друшт |
| ећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они |
| а пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сур |
| пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе а |
| и, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S |
| у синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и ове |
| > <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Мо |
| осади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају |
| је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста ве |
| дна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јов |
| та ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само |
| ер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, по |
| о су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst |
| ретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst" |
| своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst |
| мам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p re |
| мет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а бо |
| ина, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намала |
| под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигуј |
| ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се |
| ави чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се: |
| Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало |
| а и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден! |
| ">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S |
| аме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај! |
| rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуч |
| Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро ни |
| ена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срет |
| ета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко нов |
| ите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам т |
| апира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ек |
| те. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ер |
| се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, |
| а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш |
| озлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти види |
| пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и как |
| леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Te |
| амо гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? < |
| ако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке б |
| мо се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна зго |
| анас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препаранди |
| есто је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у |
| ај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише |
| а, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло оп |
| да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> < |
| ет, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка |
| ривременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права или народно сл |
| а је у Бразилији прокламована република под председништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова прив |
| о га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како т |
| е — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, |
| море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекл |
| ц забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско |
| рне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је |
| ио и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених |
| тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, |
| е и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само та |
| које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о теле |
| озвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раден |
| ели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шока |
| и данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а |
| зда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, как |
| ка и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срет |
| у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест |
| крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S |
| на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају |
| је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А вр |
| рији да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и |
| фицира«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајућ |
| испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио |
| други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учи |
| љбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Ус |
| свете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као ро |
| о види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се |
| нцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет |
| равити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на мини |
| ке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, |
| руго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја оку |
| жи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову ли |
| , знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није |
| кса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану таб |
| н, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно |
| е!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше ј |
| end="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не ос |
| авна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ј |
| ичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после ос |
| .{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што н |
| коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвозден |
| о наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису ка |
| довице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га мног |
| да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и |
| обиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одел |
| Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и мест |
| го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту. |
| поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су |
| беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле |
| тати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и П |
| ачуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и ви |
| , као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак |
| одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора |
| изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома! |
| и«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то |
| човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прил |
| то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А |
| о даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Ре |
| ако се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавам |
| и, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано |
| а, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак |
| иле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где |
| ице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> |
| ће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети |
| јој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он зго |
| је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомиња |
| раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> |
| есмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је ч |
| војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима |
| његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па зб |
| "Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио нат |
| као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, |
| Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас |
| па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира гре |
| ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend= |
| насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако нек |
| е бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад |
| или многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кљу |
| је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »дом |
| ао смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак |
| амет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ћ |
| задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> <p rend="Teks |
| о коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накаш |
| т била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизе |
| у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причи |
| — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбок |
| у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, |
| ској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се |
| а је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какв |
| ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па |
| end="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља |
| за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и |
| е; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, |
| »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идућ |
| е изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене |
| им лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Te |
| то да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, ко |
| м да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново вре |
| главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на ис |
| икрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А |
| мен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жиц |
| ерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије |
| окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> |
| чека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах и |
| куп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у |
| правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао |
| иле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад |
| о зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему |
| своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви с |
| меоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после ст |
| де! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му |
| ње од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> < |
| зван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлиј |
| тао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе как |
| токол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине пр |
| а’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли |
| дишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да |
| Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и п |
| рати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ра |
| ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и н |
| ко још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срет |
| вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате |
| к шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="T |
| асно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом |
| ецу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома н |
| шанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву ж |
| ушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презим |
| власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш |
| велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило |
| ници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од |
| сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата |
| тању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже |
| « И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, бел |
| део да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на |
| сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином |
| kst"><hi rend="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, ко |
| многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, |
| назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменем |
| p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S |
| х слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет дел |
| е ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend |
| да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад |
| зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Teks |
| заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствар |
| ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинар |
| наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се нас |
| и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, м |
| завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе |
| о написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су инте |
| t">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком ку |
| : »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника ( |
| су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне кл |
| афу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли |
| диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостим |
| е се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него |
| омаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвај |
| у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{ |
| код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и доп |
| nd="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далм |
| ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Te |
| бично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је |
| о.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да м |
| черајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двоји |
| пет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цига |
| ешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава |
| ам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно сел |
| силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира кој |
| рекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} |
| слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ј |
| понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам |
| елу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сиј |
| {S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао прот |
| орђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други н |
| ком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом |
| тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту |
| буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »п |
| лопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом |
| ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми. |
| а, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочи |
| ekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој ј |
| њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да |
| end="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} |
| азаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопат |
| ј наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — ре |
| rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под |
| стаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend=" |
| а, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— А |
| го време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине |
| овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Teks |
| приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправ |
| асало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га наз |
| м приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизе |
| и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, |
| е. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> |
| е? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst"> |
| чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је |
| сути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или |
| увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, лепа ј |
| а много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst" |
| /p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га |
| чано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги пријат |
| све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да |
| републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ов |
| длежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај по |
| европа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас |
| st">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очи |
| Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији |
| ет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона |
| аре мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Пер |
| цу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови о |
| јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да мо |
| један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салете |
| а, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а з |
| реше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пу |
| е речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што ј |
| : </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе |
| и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да |
| и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спев |
| јдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па г |
| начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газ |
| тен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фа |
| у, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, |
| апетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе п |
| дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше |
| оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p |
| Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи п |
| Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend |
| ећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко л |
| ">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, |
| разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, |
| раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ч |
| станио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они се |
| оме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend= |
| р-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћи |
| о пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, вр |
| штински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био |
| о мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} |
| ксима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мал |
| канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ т |
| могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend |
| <hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте. |
| ир« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да |
| друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс с |
| rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, |
| о прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и п |
| да човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки п |
| чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p |
| .{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати |
| о дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих |
| акционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пре |
| Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као с |
| мњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио |
| да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И |
| S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка |
| везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни |
| пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} |
| лико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне прек |
| аник, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на |
| ред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко |
| ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! < |
| ђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај |
| >Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, је |
| те учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре ш |
| лнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором |
| и апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно да се изм |
| је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни |
| ош какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да т |
| убе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан н |
| он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шаре |
| шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник ње |
| анство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта |
| лгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ниш |
| затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или |
| али! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере з |
| еко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељо |
| ало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само |
| но популарно предавање Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у |
| аћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> |
| допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила |
| ци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свес |
| амфлета, панегирика, одговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Ус |
| је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству |
| пу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном м |
| р, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} |
| вакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и |
| средно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе |
| .{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки да |
| некад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве |
| ја и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и т |
| иком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да |
| рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p ren |
| убер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — |
| p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тод |
| ужбу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит мо |
| д се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, |
| етен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропа |
| Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро |
| има био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као зн |
| ра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и |
| укуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћат |
| служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се уп |
| то из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији о |
| то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеј |
| огојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисни |
| е«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на |
| ући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се |
| него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавн |
| Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако т |
| зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије |
| ваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење измет |
| slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигу |
| Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а пос |
| а од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати |
| рете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета н |
| Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против ње |
| дазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, пранги |
| S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није |
| ого светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председ |
| деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било |
| прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и |
| ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево к |
| ола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрд |
| « А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече |
| оћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ам |
| даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно |
| еја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: » |
| Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засиј |
| задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то ч |
| начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду |
| nd="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилик |
| S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="T |
| е и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све |
| има потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевниц |
| аравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане п |
| rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали |
| kst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фи |
| пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и пр |
| јих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих сл |
| ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али |
| о каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на гла |
| љаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или |
| бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже пра |
| Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне |
| лазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и см |
| им је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасов |
| и на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се |
| сарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се |
| удио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неки |
| обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је |
| ивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања |
| о, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен |
| ј други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости ск |
| као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица |
| рилике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Ср |
| кве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом т |
| ачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту п |
| џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва |
| година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту |
| да налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од поз |
| кратке реченице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек нагове |
| а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Ср |
| у) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало |
| је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек ниј |
| ити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изос |
| ета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p ren |
| стрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па т |
| весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излаз |
| е нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински ц |
| е.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада са |
| S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону ње |
| , апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Кр |
| ар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, |
| човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а ова |
| о кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> < |
| rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане ш |
| д накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес |
| па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући с |
| ета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ |
| гу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлаче |
| ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} П |
| апоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив ум |
| и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у |
| ј догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа |
| тен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши к |
| Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац н |
| што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном |
| а — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако |
| а цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То ј |
| ир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} |
| се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не траж |
| ек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде п |
| ећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ш |
| ечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу |
| ивотиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко |
| л’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит |
| је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он |
| о част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духов |
| није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл |
| {S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Л |
| ши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Св |
| бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а она |
| пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком об |
| ваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче |
| а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лије |
| ва, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако пос |
| не и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже п |
| d="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, |
| t">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонс |
| /p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га предст |
| види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на |
| Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је б |
| дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на че |
| р, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p |
| боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа кој |
| о сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно |
| kst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политичким прилика |
| и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник В |
| је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задов |
| {S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће она |
| ј тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне |
| у се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било ши |
| н свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бр |
| да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе |
| стио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао њ |
| инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама ста |
| ајжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме |
| зала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест |
| ило је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Јед |
| вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у |
| село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ств |
| петнаест поред начелникове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} |
| се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, упра |
| и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелниковице на п |
| е само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово брија |
| и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, ус |
| и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне нај |
| штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фаз |
| ир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем |
| и.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао |
| еће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта не |
| ч. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један |
| који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и к |
| дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им ви |
| го додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више |
| оименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му и |
| име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па г |
| преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зеј |
| влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао |
| Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И |
| а, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом |
| љено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К |
| ан допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, |
| измама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему |
| обровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од |
| ида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осе |
| Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и прола |
| Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко ш |
| ковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а зати |
| ј тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штати |
| првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше пи |
| ча Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Мор |
| у ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана стигоше |
| е да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треб |
| уди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако |
| есије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним уп |
| јесум! </p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељ |
| ви! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као п |
| де деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе |
| ерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се |
| му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован г |
| ог времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p ren |
| мшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, не |
| је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је о |
| и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору |
| јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти наро |
| му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, п |
| паму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Офиц |
| свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — реч |
| ије учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је ос |
| т био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашо |
| е, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи отка |
| исао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занат |
| оиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend=" |
| а: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} |
| ужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, сам |
| но. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?! |
| ао таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа |
| је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат |
| елу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радил |
| чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не д |
| енција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалниј |
| ј продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега |
| <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend |
| у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га н |
| цу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и |
| сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био |
| с из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о те |
| а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пип |
| е, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче |
| t">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га |
| приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у |
| а гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да м |
| та шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} |
| у да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p r |
| > <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} |
| ата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога |
| ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у |
| а је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пош |
| ворима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми |
| реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познав |
| о не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњ |
| ше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Teks |
| кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак г |
| једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вин |
| S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој поз |
| kst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У ц |
| ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из ру |
| ој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она ње |
| ђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже |
| је кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних г |
| отребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, оста |
| ружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојиц |
| о заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом |
| морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, |
| има значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин |
| нице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак чес |
| мало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газ |
| , лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се с |
| ве се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем |
| да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ва |
| сле тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре |
| ало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стој |
| ила друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће |
| самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, да |
| и њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, а |
| ример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке ме |
| генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да |
| м.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био ј |
| p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те се!</p> |
| ато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам |
| е рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао |
| ца људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} |
| е старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове и |
| су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко н |
| чни точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао г |
| а.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био не |
| е џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и с |
| а остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало |
| кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обриј |
| што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била п |
| т нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, п |
| ме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а |
| рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst"> |
| да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку |
| а — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацим |
| е само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним |
| аоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега се |
| на.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му |
| лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћи |
| а је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила |
| толом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако за |
| јде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета |
| </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Ро |
| т него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су |
| рско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они |
| па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено дру |
| , господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га |
| ер, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шт |
| се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном правед |
| и једно славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче до |
| тивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро м |
| е — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи о |
| за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као |
| олама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ницале п |
| о ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једн |
| Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, зв |
| зо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухва |
| nd="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају имамо |
| значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изан |
| десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала |
| витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОСЛЕДЊА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је |
| одни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, |
| ли Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst"> |
| се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска |
| е него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шарено |
| ог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па |
| ој ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Офиц |
| грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекл |
| end="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани пре |
| ћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Про |
| једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« |
| стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли |
| у плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том п |
| твар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки ра |
| ку милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикн |
| ав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реш |
| .{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, уп |
| јући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одм |
| има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким поб |
| е, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмск |
| родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— |
| К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; |
| еља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послов |
| тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше пос |
| о је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним сел |
| и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилиј |
| дсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за пре |
| аше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p |
| свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надг |
| »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, |
| har">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је би |
| учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није |
| би ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у нез |
| и пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка ј |
| и иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде играње.{S} С |
| рета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогрес |
| ekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, |
| ера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p |
| те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бр |
| да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше т |
| низи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање о |
| учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога чов |
| анто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу |
| ући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забављан де |
| , и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сре |
| Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао |
| онтролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. < |
| е задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, вр |
| помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије |
| </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} |
| угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и |
| мало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим крити |
| их баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у на |
| ју него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: |
| rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђор |
| кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — |
| како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Tekst |
| p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном кл |
| се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле д |
| и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пиј |
| жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, в |
| свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; |
| је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се с |
| тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и раз |
| афанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима поч |
| бора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао друг |
| о што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партиј |
| да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих |
| итати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене ж |
| ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напуни |
| са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више о |
| адовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу г |
| тина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чи |
| го место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst" |
| је ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио сво |
| кером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и отворити и |
| бица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) прав |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и |
| еларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брк |
| де ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Ми |
| исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо |
| атра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} В |
| г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, |
| ије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају |
| разован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бро |
| о и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово |
| ан, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чинов |
| онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око |
| удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S |
| антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга вр |
| >Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља он |
| rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно т |
| ару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста |
| ички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он с |
| а; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-М |
| >Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општи |
| ају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једн |
| зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ и |
| ко никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели п |
| } Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не |
| S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено мо |
| е.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато шт |
| етен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и зна |
| и« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је |
| ра Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и |
| ма и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање мно |
| био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја сл |
| st">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у |
| } Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} За |
| « </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешт |
| авос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и непове |
| е бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти м |
| мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{ |
| .{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одле |
| Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи |
| етке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p ren |
| а се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвен |
| као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је |
| да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Ова |
| иста неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебљ |
| ећ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по |
| ао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су |
| аки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију не |
| е онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели с |
| вимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запи |
| чкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живе |
| ад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања |
| е ово накитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико |
| S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често |
| раћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореск |
| итци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше |
| t">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразили |
| »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у при |
| ше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него |
| алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst" |
| за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задов |
| снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сре |
| иротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај |
| еске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом |
| о лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst" |
| лед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend=" |
| где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му |
| раћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p |
| <p rend="Tekst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село |
| и се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним јед |
| агребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилац |
| заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка |
| лски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три реч |
| не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И ка |
| ви другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са јо |
| лу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tek |
| аки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> |
| питати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш |
| о букнула републиканска револуција коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на чел |
| арочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, оно |
| ђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као де |
| rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој |
| као својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни |
| те и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као |
| било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, |
| један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву |
| , а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се б |
| снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљут |
| рати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога |
| ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам |
| овати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, |
| } Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа меха |
| било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, |
| скиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа |
| орђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за п |
| етиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а ни |
| d="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, |
| d="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о |
| есец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изаш |
| ући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, к |
| а ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst"> |
| ука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: |
| па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепа |
| али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квант |
| воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а |
| ро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кр |
| ољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Te |
| а слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Нег |
| а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst |
| јући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је у |
| ве ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове |
| едну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере |
| nd="Tekst"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, с |
| овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно |
| И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се наш |
| треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не |
| Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божи |
| и посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> |
| у му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Црна земљ |
| , власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али јед |
| rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира ја |
| иреним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од |
| длази. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита |
| заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p rend="Tekst"> |
| Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, |
| , и како је политичка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави б |
| } Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће |
| не Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На осн |
| ткако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о бл |
| и Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и им |
| прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца |
| га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагате |
| ти унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао с |
| сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се |
| рибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ |
| — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановат |
| неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској уп |
| ујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, |
| hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Срети |
| с све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насред механе, |
| и ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је сти |
| још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и |
| излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је чо |
| лед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да |
| rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p |
| да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келне |
| да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога |
| } А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав ни |
| ича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, |
| е.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађан |
| тудира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у једа |
| асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће |
| ађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и не |
| ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе |
| бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не мо |
| ве ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у се |
| акво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само к |
| ице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто |
| љаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје з |
| весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен |
| ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајка |
| А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим в |
| ">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на п |
| {S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића пис |
| читељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо |
| и за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасн |
| нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна! |
| не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка панду |
| да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и на |
| опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си д |
| ину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и |
| ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> < |
| свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље |
| отврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со. |
| p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу непове |
| .{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме с |
| јући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend= |
| ама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и ј |
| Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају |
| ћена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Ми |
| напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога лист |
| ма«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код С |
| Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S |
| S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише |
| у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка ба |
| на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога к |
| -Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа |
| иса тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне |
| а дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу чита |
| ну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по |
| S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер о |
| и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде |
| и на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто с |
| ме ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји |
| е, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend= |
| овори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамул |
| и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој. |
| па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучн |
| , чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћива |
| ирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу соб |
| шта не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз нек |
| дају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по |
| главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, с |
| ју ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пр |
| ватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше |
| оју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и н |
| маје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и |
| ана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико |
| два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој |
| Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Сл |
| имо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрмеше присутн |
| ког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером пр |
| идуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржо |
| end="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитц |
| то се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре |
| моту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз пл |
| из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не мо |
| род пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у ко |
| бака под насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »неописано |
| позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задово |
| вине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак |
| пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ ин |
| <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си т |
| тавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добр |
| егну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и |
| н поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела |
| министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора |
| само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он |
| /p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савест |
| рка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТА </p> <p r |
| робом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, вер |
| обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као |
| и памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђ |
| st">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Н |
| з оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађе |
| р у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву |
| бакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да об |
| по.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој |
| мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане ка |
| а му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p |
| уку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што |
| !{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више! |
| а запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај |
| ги свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне г |
| онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога |
| то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужит |
| је и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па д |
| ви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну |
| чекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово в |
| алост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, |
| ао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, |
| емам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов н |
| па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан |
| очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затраж |
| док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако сит |
| почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су гру |
| м дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да |
| е код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рука |
| ако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе |
| S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и |
| али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tek |
| х потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порок |
| , с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да бу |
| end="Tekst"> <hi rend="italic">Задобили право!</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Каа |
| /p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света |
| тар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то |
| ају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p |
| елно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Teks |
| ст остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S |
| p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Ц |
| орђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто |
| употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у |
| пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији о |
| а га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине. |
| а ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи |
| ихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла. |
| е то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме |
| а славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љ |
| честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на |
| затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, |
| послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би о |
| и све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, к |
| страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{ |
| {S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; долив |
| , ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад |
| е Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљ |
| t">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради |
| чевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи |
| оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје уме |
| ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџи |
| сан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна |
| дравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то |
| е и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за други |
| Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао зам |
| end="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако н |
| са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по тре |
| авале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако г |
| Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p r |
| st">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Ј |
| ач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је л |
| љада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, |
| и злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} На |
| о ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало а |
| ељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и сл |
| борављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Ср |
| } Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује шта |
| нице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </ |
| t">ПРИПОВЕТКА</p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће |
| исли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и |
| ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| етири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У дев |
| уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је |
| t"><hi rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан |
| ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде |
| Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето нијед |
| ађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио |
| оји гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био пор |
| ај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новин |
| ужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Б |
| ј управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписа |
| м упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели др |
| што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — » |
| очепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов |
| то се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се |
| а сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек вид |
| ко лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. |
| додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оде |
| елим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, госпо |
| свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опш |
| није, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а |
| чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран |
| а, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му позн |
| те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, госпо |
| селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара п |
| Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Берб |
| ој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера |
| да и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је |
| е љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онд |
| o_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће б |
| у на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Алекс |
| азда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер ка |
| чети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса |
| живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико |
| н, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антер |
| и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили с |
| nd="Tekst">— Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе |
| <p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћ |
| ити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треб |
| људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер |
| старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љу |
| их десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име |
| је је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне иг |
| шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из |
| је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него |
| end="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као |
| сле таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико о |
| ретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогл |
| х пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде. |
| на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и в |
| ако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад |
| ања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али са |
| нска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« |
| и једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако в |
| гом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском наз |
| није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та |
| писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од сви |
| rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </ |
| {S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу |
| абере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им забл |
| а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Т |
| ?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести |
| , а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је |
| азва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвал |
| а.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, |
| е је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мал |
| е тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то н |
| е: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дош |
| елазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ства |
| ом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђ |
| и: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепе |
| јакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и |
| Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од мили |
| И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће б |
| текне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па |
| у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Ј |
| на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прег |
| и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али |
| е апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и ст |
| и кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњ |
| да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с ч |
| а кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т |
| ти пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах |
| у самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и |
| и, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p ren |
| руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијута |
| х година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду н |
| д Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да прим |
| један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђо |
| ило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је р |
| ца се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жес |
| Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је |
| једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитско |
| једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је пева |
| бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подс |
| t">— Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p |
| итати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВ |
| а је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер |
| "Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или |
| /p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је |
| ездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пут |
| својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Teks |
| , ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p r |
| } А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман |
| али.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке |
| је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соло |
| се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљ |
| тида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост |
| ео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. </p> <p rend="Tekst" |
| аш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p ren |
| и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— |
| ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! |
| народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрем |
| кад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи |
| од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S |
| се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим |
| редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па |
| стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p r |
| реко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њи |
| боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет с |
| саву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} |
| р-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо! |
| ни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан |
| че опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бриг |
| олитичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пч |
| к, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање |
| приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жиго |
| end="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политичким приликама и о узр |
| а тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи |
| меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје ш |
| о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште нек |
| графу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћи |
| мила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">— |
| бода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан |
| реза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</ |
| нији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ |
| ач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност |
| о, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је |
| уто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном ј |
| раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоме |
| ва вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Сре |
| осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — |
| ало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. |
| овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутра |
| подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам одмах учи |
| нџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује |
| икаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа |
| ели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend="Tekst">— Молим, казао сум, об |
| а ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па и |
| рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па ш |
| ни се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као механџи |
| Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, она |
| то после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, |
| ио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А |
| ење старој општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), а н |
| st">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће |
| ва сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, госпо |
| е, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и дру |
| у примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; пре |
| ме много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њ |
| у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци |
| заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управ |
| ="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а |
| неће признати контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин пр |
| свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend= |
| ика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелес |
| {S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински |
| !{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Te |
| пис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и |
| днекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом |
| оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прел |
| рији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљен |
| /p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући |
| ис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да как |
| ки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чи |
| ј се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, |
| блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лиц |
| ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како о |
| азне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној |
| свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере |
| у га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу к |
| (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S |
| јако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више н |
| а је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, |
| </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власт |
| и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, председниче... </p> <p rend="Tekst">— Молим! — продужуј |
| еднако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и |
| end="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче ова |
| у Бразилији прокламована република под председништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова привреме |
| ад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p |
| почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутв |
| , већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, к |
| и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињ |
| извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме ј |
| .{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ |
| и да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по |
| нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то раније учињено и |
| најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор |
| ре, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се стадоше куп |
| мет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, на |
| и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај после |
| руго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и е |
| од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да |
| етрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} П |
| рде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend |
| што ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Te |
| -Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име |
| а бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар |
| огобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пиш |
| омало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је |
| селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се о |
| ли тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А не |
| .{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се |
| ли се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али |
| бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџ |
| на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му д |
| утра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tek |
| а.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кутија, гос |
| ало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за |
| ј је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила д |
| ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кух |
| , усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја св |
| љутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну |
| и дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класични |
| улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да вид |
| су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хита |
| жности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто в |
| дне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику |
| е сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, шт |
| а из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје ку |
| >Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну |
| Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; |
| м газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фа |
| обито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, |
| ате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета |
| {S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно |
| очише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, |
| , него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф |
| ekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за ина |
| један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богоб |
| уте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у |
| и срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим наст |
| а израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био к |
| говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> |
| си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се б |
| мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати о |
| Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којо |
| на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казне |
| ">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend=" |
| ља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, |
| чај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у слав |
| е одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по обр |
| о да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије бу |
| аст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се ви |
| чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе |
| и Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и к |
| t"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о |
| а оволико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — в |
| праћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — |
| {S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не б |
| .{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, |
| е помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је к |
| ! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта |
| м корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гле |
| г канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, |
| нути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори |
| дећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет др |
| у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, |
| него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење стар |
| те попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме не |
| и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у |
| Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плат |
| лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће |
| што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељ |
| да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољ |
| и једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а |
| шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{ |
| захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је |
| > <p rend="Tekst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њи |
| ду на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би се сада послу |
| у ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. < |
| Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу |
| варима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које с |
| које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољс |
| о чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда д |
| <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад на |
| као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не |
| онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и т |
| Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписник |
| а.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално |
| у.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и |
| не толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и на |
| ици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то |
| ише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом |
| и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> |
| емо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал |
| разио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа |
| ављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред |
| е баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Сре |
| икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати д |
| мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p |
| rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министа |
| носило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин ш |
| још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му |
| либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на |
| о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њи |
| а настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то |
| икандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p |
| гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о о |
| рских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин т |
| о »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле шир |
| оју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно. |
| а ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p r |
| p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, про |
| лности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а ког |
| њу истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пи |
| ма и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је |
| неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка |
| и си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Пон |
| рбији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А ка |
| еднику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели |
| дседника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а в |
| газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој |
| бичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу гд |
| како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушај |
| е онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета |
| им вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се ре |
| се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао |
| је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је за |
| вог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> < |
| ближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо к |
| им грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мекс |
| је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препар |
| што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S |
| ајнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима б |
| а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти ш |
| S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! < |
| <p rend="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити |
| шиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — |
| та, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И те |
| је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодору |
| шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићени |
| народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет |
| ништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској поро |
| {S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јав |
| анеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено министарство овако је састављено:{S} Тодор Ф |
| {S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Р |
| А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), |
| ети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како кој |
| ућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Ми |
| нас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Стар |
| а.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са у |
| преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је и |
| оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита п |
| а видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихв |
| сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како с |
| мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p rend="T |
| страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо |
| и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратим |
| послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за с |
| на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао |
| па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— |
| дим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен, очи |
| комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био |
| ед чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му ј |
| да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представ |
| "Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин председник из свога |
| вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак |
| ају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о |
| ћа био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако |
| гу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p |
| тељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} |
| ложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p rend="Teks |
| љски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да т |
| Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се |
| арији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељ |
| ћа »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, п |
| том, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; н |
| </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши са |
| ај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубима |
| лутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> < |
| несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала |
| јек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па |
| ekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ |
| ли Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у |
| плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па |
| — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвали |
| огима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвож |
| , седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред |
| климатисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну |
| о предавање Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, |
| а у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за ин |
| земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине |
| ке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде па |
| у, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему |
| ом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра |
| е својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отп |
| је стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путе |
| ио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео д |
| што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно |
| убе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима ву |
| жима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића добио |
| а газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће |
| који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике д |
| »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о биро |
| ктерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у И |
| м рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се |
| о је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то |
| је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања |
| побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни а |
| <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вел |
| и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за збо |
| си ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се |
| да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и м |
| Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? < |
| то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да о |
| и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно |
| рда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="T |
| што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова неср |
| "Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеш |
| е се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета |
| и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с вла |
| таро време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову ка |
| op_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколик |
| <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиг |
| застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо |
| ратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа |
| амо је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и с |
| на нама као учитељима народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за |
| у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује |
| магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и |
| му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада играч и иг |
| ер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у сел |
| ладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после кој |
| ржи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од |
| , на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Г |
| ед механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једна |
| секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарис |
| на Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend |
| бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика |
| дазва се гомила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend |
| диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стад |
| сим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета уврт |
| старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет |
| уђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички располо |
| теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па с |
| та могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир |
| е, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} |
| руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро |
| то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за |
| естима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по |
| да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су г |
| анску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уред |
| мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана з |
| по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује уче |
| од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; а |
| готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га |
| има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, с |
| но пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз и |
| добнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у |
| само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесни |
| тска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као ору |
| чки дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он |
| рта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А г |
| домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним |
| а:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђ |
| све као намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још троји |
| се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч |
| ним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико |
| и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни сре |
| ер, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијо |
| в комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упо |
| овачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине ши |
| о не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да |
| зилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банба |
| да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и за |
| end="Drop_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се нач |
| један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред |
| бито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор кој |
| држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити |
| о ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако |
| ужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господ |
| рном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </ |
| имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-јед |
| ом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend |
| о је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате с |
| али и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погле |
| избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и п |
| rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то |
| воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, усл |
| и се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му |
| и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабра |
| у за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p |
| иродњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир безд |
| ешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом свршит |
| f>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> <p rend="Tekst">ПРИПОВЕТКА</p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p rend= |
| вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала |
| адоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ |
| о се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном |
| ац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi> |
| де што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодору, »п |
| е, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, |
| ји је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била |
| , једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slo |
| је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_s |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p ren |
| ошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмо |
| јете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Tekst">— Пристајемо |
| о удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> |
| шљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и ком |
| асвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а м |
| јем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> <p re |
| , онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве см |
| товање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка ка |
| с, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и прок |
| ција, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћ |
| остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика по |
| и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију |
| Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим |
| истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. » |
| p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend= |
| ђивање прославе. </p> <p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </ |
| </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређива |
| ецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љуби |
| ужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа |
| p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчи |
| то мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и наг |
| е и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне д |
| p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му ј |
| иже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> |
| ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; механџија си, |
| могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребн |
| а написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући |
| е у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, ви |
| , јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати |
| /p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) |
| е крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно по |
| ; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био |
| е ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико т |
| ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа д |
| радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца ле |
| а те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, з |
| један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, |
| м, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend= |
| је вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купље |
| «. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — |
| ету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја ил |
| . — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— |
| Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној |
| S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под |
| е речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ по |
| јући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет |
| го више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створи |
| ут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им д |
| ј старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цр |
| о исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> |
| — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p |
| шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктират |
| шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после |
| ињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке |
| клонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то упр |
| саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири |
| његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметни |
| допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је би |
| з прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш М |
| Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али |
| рдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти |
| њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну |
| а и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, ба |
| тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p ren |
| и ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци |
| ећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још ве |
| дио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете |
| је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_C |
| јатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скр |
| е још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. |
| утито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео зв |
| вира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио са |
| на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у п |
| се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска |
| загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који по |
| рују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, |
| метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из сво |
| мати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвал |
| end="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро |
| о да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="T |
| И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек вид |
| је је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго усп |
| — Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још какве |
| само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакш |
| ко изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно |
| алеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ ус |
| ишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уста |
| сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не |
| на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Маке |
| агане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити |
| , онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав |
| /p> <p rend="Tekst">— Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарад |
| нској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је пита |
| твителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и с |
| з рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему д |
| , Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задово |
| /p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </ |
| алидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилиј |
| ! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је б |
| {S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад г |
| {S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља о |
| народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и з |
| ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="T |
| ишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p |
| — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира |
| а без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао |
| догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ забо |
| ">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три |
| ало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцари |
| то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет |
| ена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, |
| слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава борц |
| ових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тиран |
| визиторима шпанским — тим непријатељима прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађ |
| »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p rend="Tekst">У |
| } Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју |
| рђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа к |
| међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбух |
| и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлић |
| ј дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту л |
| ти тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на |
| нке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче |
| ного финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом |
| је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свр |
| <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да |
| иповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — р |
| и мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по |
| ко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и пог |
| ивели! </p> <p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На жив |
| о. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — п |
| "Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио |
| као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш с |
| у или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p rend= |
| ам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па |
| ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари |
| репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку л |
| н, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете |
| kst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома доп |
| — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у |
| ниче... </p> <p rend="Tekst">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад нек |
| иш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Смеј |
| ="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> |
| кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, пос |
| Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не |
| ир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам |
| гације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе т |
| иси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наи |
| d="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окре |
| мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend |
| после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а |
| } Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у сел |
| ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Ср |
| вале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, пре |
| ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а |
| га ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора |
| знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. |
| nd="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му |
| њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="T |
| е то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка |
| рисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, |
| собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног учи |
| кох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут п |
| ста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по |
| ове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем |
| ачин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу |
| 86)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевнос |
| трибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</h |
| ање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију изме |
| тернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништвом маршала Тодор |
| ни ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па ш |
| о мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што |
| са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да н |
| да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкарти |
| rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима |
| све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је к |
| у или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он |
| ете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку |
| ио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па |
| p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} |
| p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. |
| азак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допи |
| рисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тиранија, еман |
| мима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме име |
| винама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога б |
| е свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготови |
| њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! |
| то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол опш |
| му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита прост |
| толом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као |
| а био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поно |
| ократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште |
| е после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} |
| емена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име. |
| та.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравн |
| аква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала |
| Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слобо |
| ин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још тал |
| st">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће ве |
| kst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти |
| ога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми |
| е могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи |
| ом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него бо |
| о тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанс |
| бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива м |
| не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манасти |
| тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и |
| словице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас ба |
| мрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{ |
| rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим |
| е намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико |
| аму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразил |
| е мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли |
| падне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора |
| ај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу први |
| ="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} |
| апнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест ди |
| е, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда |
| лопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да и |
| мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend |
| кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је прил |
| апева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у к |
| ција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет оствари |
| ана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p |
| у!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили |
| и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на до |
| p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти гл |
| је.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а |
| ekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се з |
| економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S |
| довољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} |
| се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — |
| висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни |
| бро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у |
| rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао бе |
| пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{ |
| а; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све |
| >— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Панд |
| актику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, |
| и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово п |
| и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је св |
| по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски |
| ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то ј |
| а кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се |
| ду очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за ина |
| после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! < |
| жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p r |
| правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који |
| догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slov |
| приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији б |
| nd="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборн |
| прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве |
| а то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд п |
| гачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није |
| н јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се ч |
| nd="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме |
| ту с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, |
| или, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео ј |
| »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет |
| навајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао немино |
| а се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала ника |
| страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на |
| била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био |
| Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи |
| еханчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува |
| арања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је пр |
| који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се |
| т, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови |
| Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати по |
| као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би |
| а!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? </p> <p |
| оје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је т |
| викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног |
| в окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потп |
| на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихов |
| ио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој п |
| ка сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и тур |
| о цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капета |
| ађена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се |
| тају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питај |
| броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, по |
| оправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се са ов |
| није и највредније било на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против суј |
| . — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега |
| итичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа св |
| једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја но |
| сусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противн |
| ка да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а |
| Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће п |
| него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, кој |
| ?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утркиваћете се ко ће више и б |
| мена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни ак |
| да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке |
| са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst |
| потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да од |
| не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> |
| му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут |
| их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у н |
| му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични |
| ре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — |
| ekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта |
| интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштв |
| извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не |
| х дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисл |
| ра, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из му |
| баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да |
| икли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од с |
| у стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, п |
| имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се прид |
| нда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно |
| паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као чов |
| </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ |
| а, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је д |
| ражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и и |
| јватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цит |
| јим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо б |
| авадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна |
| вамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга пос |
| ужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас |
| дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат |
| а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — |
| Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у |
| p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао д |
| лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА < |
| у прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му |
| ку па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан. |
| м). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не б |
| а то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пан |
| d="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од бра |
| ница, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада |
| ни свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да прова |
| ">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш |
| и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се |
| ир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p |
| понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче |
| гледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко раз |
| и оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не |
| оју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио |
| прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕС |
| ру за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p |
| да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па и |
| тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... |
| </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад |
| има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премеште |
| овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо х |
| уто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној свет |
| Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бр |
| т и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> |
| и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и |
| и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, бо |
| , каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбус |
| ате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из |
| отанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">И |
| рисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-мо |
| иких мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачев |
| е смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учит |
| тарих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срет |
| смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, |
| } Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кр |
| ару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке го |
| жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје краке на све стране, и захвати |
| Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио мн |
| тписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица |
| , а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, В |
| ролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске рев |
| чка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролете |
| его сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову лимуна |
| е лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Tekst">— |
| реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану та |
| папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не з |
| S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst" |
| а је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend |
| о! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља посл |
| ра, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета |
| Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручав |
| ред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су м |
| и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац! |
| е у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњ |
| ако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у дру |
| дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Ср |
| лед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Te |
| а им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их |
| Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права ил |
| а:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> <p rend="T |
| сила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија прис |
| ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, |
| биљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« ча |
| пасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А |
| а сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито ни |
| у дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак |
| њен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије к |
| пијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жа |
| </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро п |
| и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента |
| најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао п |
| и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с |
| вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. < |
| се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с |
| неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао пар |
| нистра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његов |
| ве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а на |
| > <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други |
| нистар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно панд |
| амчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а |
| писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst |
| неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече |
| због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме |
| илисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тира |
| } Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само пла |
| то добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, слав |
| rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p |
| па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} |
| питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш |
| /p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из гл |
| да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђо |
| ући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако. |
| у!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу |
| за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима позн |
| у играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад ст |
| .{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је св |
| бро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И С |
| хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Ми |
| редузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак |
| ки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У то |
| по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгиј |
| д га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p ren |
| ) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет о |
| онтрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све пота |
| а уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зго |
| кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита гос |
| олици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања |
| азним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код ње |
| ила у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механ |
| чуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђел |
| а, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ оста |
| он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјер |
| а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанам |
| о се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и п |
| ај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и лом |
| <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Teks |
| докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, |
| посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио |
| а; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабуч |
| ђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђор |
| јатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, н |
| в скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану |
| дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко |
| ечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, шт |
| та на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред теле |
| ици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак |
| и по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба н |
| газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега |
| вљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend= |
| га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само |
| е за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите |
| од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} П |
| поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече |
| е комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је |
| се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и в |
| т Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у |
| ивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује |
| </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке |
| то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати! |
| рочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, |
| rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да с |
| погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чк |
| вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир |
| макавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, н |
| ви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да им |
| ин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и ј |
| давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, п |
| S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је |
| т’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде |
| ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда |
| Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Ш |
| к носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стар |
| и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патри |
| одаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, |
| је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели м |
| чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слат |
| и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, |
| ала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Б |
| одарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука |
| Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме |
| татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да зап |
| и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, ве |
| атнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је |
| ом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе њег |
| пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је в |
| жем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад им |
| би цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p |
| баци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет |
| већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да |
| в за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ра |
| st">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг вл |
| , џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита |
| ет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољн |
| главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ел |
| а уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S |
| у тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се |
| ваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, о |
| е ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува |
| ставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се |
| новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — |
| а и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније |
| испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се |
| , кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А М |
| .{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по те |
| пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе? |
| знало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта з |
| не, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Паз |
| пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S |
| а и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе |
| да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше рази |
| ти тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја |
| ије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би |
| е у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута |
| оран дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с пон |
| е да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде |
| ко оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као шт |
| јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, |
| о глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и г |
| спричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан к |
| н легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спрем |
| стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до ње |
| ан и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и |
| p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали ник |
| јем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ ј |
| ју му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} |
| ени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и да |
| псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевд |
| та једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од дв |
| један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба |
| а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљев |
| одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Ал |
| за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао |
| ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену букви |
| >Сви ћуте. </p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја с |
| честра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру |
| читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест |
| ри хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, |
| је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« мона |
| где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њ |
| </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{ |
| ију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина |
| и смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— К |
| е многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако с |
| а’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се ни |
| тога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омањ |
| ари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ |
| е Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на |
| >— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е н |
| н, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дува |
| апир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухва |
| Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: к |
| е боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свило |
| о неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi |
| а остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p |
| а.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то |
| ге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природ |
| е, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест |
| ђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend= |
| лаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати |
| тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Он |
| дине.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицита |
| е.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на |
| ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече в |
| а умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманципо |
| одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни |
| итеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> |
| он Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p r |
| оже!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се диго |
| А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по ме |
| криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту нарав |
| носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у |
| p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека |
| ењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад |
| се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро позн |
| те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све ц |
| састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој д |
| е име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоћ |
| но; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дуг |
| личио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало |
| аденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о о |
| на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али мног |
| описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већи |
| рого женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако |
| една штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си друг |
| о лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> < |
| ник што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по сми |
| Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: |
| д му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али |
| свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у пол |
| је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав доп |
| <hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас с |
| ане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине |
| ом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори ода |
| p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељ |
| чено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро |
| да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почел |
| ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="D |
| дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је би |
| ао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја с |
| мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запита |
| ота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно. |
| е, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право мес |
| ">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tek |
| </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе |
| ш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и п |
| нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо на |
| м свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш |
| и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са |
| естом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу |
| ња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> <p rend="Teks |
| нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, |
| е читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу |
| дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали |
| — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов д |
| нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="T |
| међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p re |
| да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p |
| чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи свак |
| сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане |
| чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капет |
| у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да |
| право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу наро |
| , бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме с |
| зненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »См |
| бан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацим |
| е мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, |
| не народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tek |
| на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне с |
| савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђор |
| /p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst"> |
| Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда |
| че шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да |
| вао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дуж |
| слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га |
| те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се |
| тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола |
| Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{ |
| д новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их |
| ="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и |
| ут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: д |
| да, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« б |
| , рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим |
| о бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити з |
| ши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад |
| kst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ак |
| храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — ве |
| е до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не п |
| и седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобо |
| d="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве |
| alic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му каракте |
| , па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S |
| мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погле |
| . </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има |
| огу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допа |
| што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, |
| уп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша с |
| је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, |
| тудира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не тре |
| о њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — |
| аво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од за |
| совим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то з |
| игу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему г |
| е ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће |
| аљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, поскокни |
| се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се |
| ојима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкуриса |
| подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне гд |
| није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би |
| пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо прав |
| > <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг. |
| хијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је м |
| напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу с |
| тавили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да оп |
| ања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, |
| е расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p r |
| </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и |
| кунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за свој |
| е пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизел |
| прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије |
| се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњев |
| рли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека з |
| а некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама пр |
| оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се |
| ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Н |
| мена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, зд |
| рекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентар |
| пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опо |
| ам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетс |
| И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писме |
| леграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на |
| ашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срет |
| ставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и скро |
| ротивниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствар |
| е и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво |
| отеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или |
| да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava |
| сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше |
| d="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на |
| <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p> <p rend="Teks |
| да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, за |
| тао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај |
| раду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захвата |
| kst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући |
| мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из с |
| у је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковиц |
| на Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, |
| жио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио |
| знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у |
| талачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет |
| — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти с |
| даред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо зап |
| ! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој ку |
| нску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурик |
| на Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад |
| ало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и |
| на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само п |
| ако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај та |
| канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, н |
| авне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски бил |
| е бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend |
| има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш |
| ства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бр |
| « </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p |
| ">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер |
| ића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само г |
| ило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође |
| </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као д |
| писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне |
| што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад |
| оду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе пр |
| напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као в |
| друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам к |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне |
| </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек о |
| пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p |
| и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није т |
| лиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неко |
| е платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре преду |
| осте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак! |
| .{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} А |
| рње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није |
| пише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу |
| га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шал |
| ашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних |
| о.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој по |
| јући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску |
| ти и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, паз |
| p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У ракију бенђелуке,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
| ја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не з |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све н |
| ка.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико да |
| обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> < |
| је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани п |
| десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њ |
| и нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецн |
| свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катра |
| је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се п |
| аконита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се |
| а види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да |
| иђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још п |
| виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим |
| као свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужа |
| е представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S |
| гао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чу |
| p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} От |
| зелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник |
| ио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Н |
| е фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и от |
| греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S |
| ава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи |
| ешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и |
| оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се |
| нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек |
| st">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим к |
| ки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или |
| тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешт |
| а-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоц |
| ица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измер |
| тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице извест |
| тито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћ |
| имер »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад |
| и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варија |
| не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног п |
| виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио |
| после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће |
| ица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{ |
| вачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне прос |
| с’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала |
| окле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. |
| не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе |
| дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишље |
| онстантин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојн |
| <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење |
| е! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад |
| оје ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића |
| омили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тог |
| не завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштв |
| амет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објасн |
| јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав староза |
| шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирск |
| дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> < |
| ација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није к |
| и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако о |
| а?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчел |
| ју добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које |
| о је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога ил |
| после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оно |
| е тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није х |
| кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки |
| да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— |
| ekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога у |
| а учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није |
| те, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас траји |
| наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Te |
| вљај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милиј |
| ли цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета |
| рсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једни |
| о кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну исти |
| стрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декл |
| тиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета |
| разио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним |
| обележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови дос |
| емила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а ода |
| торију уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види как |
| ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потв |
| kst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја |
| ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега |
| баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра |
| штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! |
| а сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверен |
| оворница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела |
| д виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир |
| , иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> |
| } Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их |
| ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као један |
| ану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да с |
| ишта.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте |
| тошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што н |
| прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта |
| гла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу |
| што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и друг |
| к али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} М |
| коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да пр |
| се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер к |
| ављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже војска.{S} Министарство је од |
| мена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, |
| дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен |
| ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела |
| лисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Тр |
| цнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина |
| ције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А С |
| како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p |
| end="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не з |
| ставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не оти |
| вела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете |
| ути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људ |
| <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend=" |
| ија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врл |
| уди; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, док |
| извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да |
| аћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. ( |
| дова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. |
| е те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама н |
| је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашо |
| некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S |
| -шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуцион |
| писима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима |
| ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађ |
| у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун |
| а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само |
| могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерају |
| ужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и по |
| е својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су |
| гризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="Tekst" |
| е живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и бедн |
| ми, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из |
| уди и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи |
| поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њи |
| вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по |
| засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у |
| у тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а |
| у да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом рест |
| ну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се п |
| {S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко |
| ци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је |
| и и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, зборе |
| петана с врећом. </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село |
| дин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Мо |
| p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под |
| није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци избе |
| де још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви |
| етина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_sl |
| сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде |
| <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; в |
| . </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном |
| живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске |
| весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изоста |
| истар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки У |
| Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана |
| чају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, не |
| кима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда о |
| ао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска со |
| д своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Gl |
| p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну |
| човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задов |
| да послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, влади |
| сла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, |
| очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задов |
| »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прег |
| осећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилиз |
| ти ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p ren |
| свим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! |
| она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријат |
| а једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пи |
| кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа леп |
| амишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и |
| стани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И ш |
| у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и |
| не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; н |
| к, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попије |
| власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отеж |
| замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигн |
| к један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живел |
| , и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману |
| ш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па |
| и, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend="Tek |
| едељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} |
| ам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде |
| ктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама сух |
| "Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Г |
| ли му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си |
| лус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst |
| end="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, |
| rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на теб |
| а једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да у |
| губице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере |
| зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, |
| . </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, б |
| <p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог д |
| је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега |
| ам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и луп |
| р-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица оста |
| вољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило м |
| игу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} З |
| које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} |
| он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још кора |
| с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели |
| >Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит |
| шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Мил |
| његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спа |
| бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико и |
| јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај н |
| Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа |
| те! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Репуб |
| памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћуте. </p |
| Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} |
| rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде тр |
| Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам ку |
| а ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се |
| > <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и |
| о де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже војска.{S} Мини |
| о де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледај |
| Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. </p> <p rend="Tekst" |
| ребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са њим |
| се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика |
| ва, као какав председник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима ми |
| Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића добио своје »и |
| и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушев |
| пису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише |
| добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет |
| kst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ет |
| то педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељ |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него м |
| о, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав предсе |
| по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па |
| суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни и |
| жем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst" |
| за једног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не |
| нео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је ј |
| танко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити. |
| ј овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p r |
| ласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког време |
| у, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, |
| , него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да |
| ропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — разм |
| st">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад каж |
| н и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било при |
| села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човек |
| т. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гла |
| је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако |
| гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шал |
| е ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и ра |
| е где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф |
| ављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек вид |
| ави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешава |
| kst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако с |
| а сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добр |
| t">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="T |
| н! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијави |
| шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, |
| "Tekst">Зар није?! </p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све |
| девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада т |
| kst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно |
| ражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинс |
| је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мил |
| ис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је п |
| ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко |
| чеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p r |
| тписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг? </p> |
| t">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест дина |
| у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част |
| о обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски |
| Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — |
| реће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и ни |
| ије одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од |
| .{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја |
| ekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре |
| , неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — |
| end="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде |
| гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> |
| е и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад |
| <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да |
| мет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг ка |
| ">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас н |
| </p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђор |
| — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p re |
| ојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђ |
| d="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна дру |
| га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, кр |
| ад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес |
| ка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чуј |
| да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> |
| их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја г |
| p rend="Tekst">— Ка, кутија, господине! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... |
| е од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере |
| хнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћ |
| алетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право |
| е помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој |
| у се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест |
| антиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А т |
| е!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро |
| о!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. |
| збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, |
| ку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веров |
| и је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S |
| ица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мут |
| ара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« |
| ен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у ре |
| а од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— |
| е ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. |
| Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend |
| »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — |
| у; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци |
| авати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не |
| ико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговор |
| војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господин |
| њић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| је ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћућ |
| доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend= |
| ласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред с |
| <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала |
| република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </ |
| че!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укоч |
| ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, |
| -учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку |
| си? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p |
| /p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га части |
| ="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћ |
| Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и |
| "Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал |
| а го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, |
| end="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, |
| и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно |
| и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога |
| ekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати др |
| ф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— |
| , јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бит |
| /p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не |
| га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине |
| ешен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па п |
| мете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и |
| } Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— |
| тена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га |
| амо мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милис |
| олико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море |
| вића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— |
| /p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА |
| > <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос |
| тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend=" |
| Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући з |
| rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се |
| ekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Од |
| , да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, батали трљање |
| сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о друг |
| </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend=" |
| p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитам |
| p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухва |
| урисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што в |
| а!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак ј |
| уд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, н |
| <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој |
| а си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p |
| и, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је бил |
| тоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> |
| на. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и |
| </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио |
| </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги ј |
| </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! |
| сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио |
| ра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — |
| а велиш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, ја |
| осад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то? |
| p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од |
| , ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да ј |
| ћа, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{ |
| И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сре |
| ва гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савест |
| ли Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Тад јој рече Ристос Господ:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
| у зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, |
| p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </ |
| пусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозв |
| -кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да пре |
| на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одма |
| колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Се |
| ekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Teks |
| рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend |
| л’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. </p> |
| прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{ |
| за увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> < |
| } Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S |
| t"> <hi rend="italic">Душа клече, Ристу рече:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ја с |
| је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па |
| ате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства |
| > <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи по |
| на мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се |
| е да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон за |
| ед судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стар |
| још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара |
| ју.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш ш |
| значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — погађа |
| други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Teks |
| ју и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је једа |
| Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (М |
| зговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти с |
| амнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и |
| нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би |
| рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћ |
| ече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин |
| не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де.. |
| не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика н |
| об!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће г |
| сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој н |
| ило је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест |
| затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један |
| ва му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то р |
| , скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано |
| розори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица н |
| речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписник |
| ла исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што п |
| </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим г |
| то задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p |
| Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није |
| задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми т |
| ">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се |
| огословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отп |
| азао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p |
| еби идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — |
| е коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешт |
| љак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с |
| еспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад н |
| еби, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — |
| им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и |
| а много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се зва |
| ан и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у п |
| а се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: и |
| имо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се р |
| колико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се пот |
| аћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прод |
| време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промен |
| . </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к |
| а се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да |
| орђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка кој |
| о би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута |
| едао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, о |
| нице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ с |
| ти се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> < |
| морне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, |
| задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска |
| у и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено |
| и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска |
| »Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p |
| овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупље |
| , песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач при |
| апетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, и |
| "Tekst"> <hi rend="italic">Тад јој рече Ристос Господ:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
| ="Tekst"> <hi rend="italic">Душа клече, Ристу рече:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
| илаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенк |
| повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шусте |
| Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, т |
| ико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, |
| руги — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може |
| римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана уч |
| па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, к |
| цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђо |
| же, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости |
| у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и с |
| таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао р |
| у«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи |
| нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизор |
| рупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендато |
| а и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend=" |
| дручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешер |
| ата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад с |
| Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездуш |
| леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше д |
| рао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је |
| чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима на |
| оје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на з |
| претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{ |
| Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Тро |
| те боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушнос |
| грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву к |
| сник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} |
| еана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, с |
| мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју ј |
| у донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао пр |
| Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке |
| t">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од о |
| ском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви |
| благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се |
| о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу про |
| а, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умирив |
| ="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек мислио.. |
| <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли |
| се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и |
| јицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, |
| ла једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђор |
| напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би че |
| Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> <p re |
| nd="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, |
| је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужас |
| механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend |
| у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је ( |
| а прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па по |
| ки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумц |
| Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се |
| шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква ј |
| келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луд |
| лабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно реч |
| у од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по |
| тену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милиса |
| а и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и |
| еру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевају |
| осподине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, батал |
| ли кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веров |
| ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи ц |
| пет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, пр |
| , ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А |
| ма, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, гос |
| ти и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, н |
| .{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепото |
| трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а |
| е тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу ш |
| , извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљењ |
| а све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништ |
| лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му |
| вет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Ку |
| ри! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретен |
| доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, брав |
| рљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и она |
| т, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци |
| из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге зво |
| ла главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепав |
| е тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се |
| а ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p |
| {S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да |
| чету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и ше |
| њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде |
| т прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, |
| орити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend= |
| што му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, нема |
| се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. |
| rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да пр |
| тар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намес |
| малан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалан |
| у: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на |
| да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећ |
| томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За |
| ло више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте |
| ика, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку аре |
| ао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то |
| дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме с |
| жније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, |
| сној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, |
| S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. </ |
| а твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, |
| Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, |
| о.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се вел |
| тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и |
| вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p |
| ио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седе |
| ено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекне |
| <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље |
| rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да жив |
| d="Tekst"> <hi rend="italic">Кааажи!{S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом |
| д очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па |
| ет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и по |
| >Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљина |
| начајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го |
| то, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче је |
| то Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој пл |
| си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама мале |
| ир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — |
| ра титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. |
| т’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш ник |
| ри и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гле |
| је, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он |
| S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Шт |
| ила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибар |
| е да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то чо |
| с, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћ |
| ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! |
| ="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да |
| ине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за дру |
| ко да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с та |
| е савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћ |
| да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} О |
| метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор и |
| ске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед |
| е и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend |
| им чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и |
| други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Вес |
| а. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако мато |
| е ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као |
| ло, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па с |
| догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Срет |
| ће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа |
| е речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно влас |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кме |
| збора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задо |
| пада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака |
| ли кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сил |
| t">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА </p> <p |
| {S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срет |
| вала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и вик |
| један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакц |
| још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је сам |
| а како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с кр |
| Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и |
| е умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Н |
| ео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после т |
| једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пи |
| фу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно |
| .{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да |
| ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму |
| е се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се мор |
| етен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и |
| а права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели |
| ојекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} |
| Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим буб |
| е, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што н |
| х, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Te |
| не, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} |
| — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здра |
| м допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима св |
| Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа |
| е малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће |
| де далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, |
| носила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија пр |
| о богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лифе |
| еширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак |
| ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочит |
| st">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узро |
| и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде |
| у јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да г |
| ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана зад |
| и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, и |
| . </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и о |
| ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Изво |
| је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p |
| о је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви |
| st">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, |
| ">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дира |
| дник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </ |
| S} Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их дов |
| новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Се |
| напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив |
| ви, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је |
| акоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од |
| </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— |
| у само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио прот |
| је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик |
| стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита |
| /p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсви |
| кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; |
| ekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А веру |
| аљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ |
| је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онак |
| , а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља |
| е.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео |
| Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био |
| ре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдит |
| вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета |
| ило пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, |
| </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био с |
| ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, г |
| чним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватије |
| бе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— А |
| и не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може о |
| оје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говор |
| жда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да |
| пусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче п |
| о! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst" |
| мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силн |
| гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, вла |
| нај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише ва |
| га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље п |
| ст народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме |
| тиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости |
| као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала |
| ори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да |
| то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и |
| може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А |
| рилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S |
| меш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом ци |
| закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође |
| ари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинс |
| тказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. < |
| ио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јев |
| за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума |
| те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. </p> <p |
| kst">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и пошт |
| "Tekst"> <hi rend="italic">Кааажи!{S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, |
| end="Tekst">»<hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако б |
| кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Шт |
| ео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година |
| па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, в |
| S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели |
| ле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцела |
| увства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархист |
| т са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлук |
| лским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све нам |
| а истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да д |
| иони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник |
| .{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, |
| Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље. |
| м клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе д |
| човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском гла |
| раве дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у ко |
| на Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« с |
| ра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и је |
| амулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сиј |
| них и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке пе |
| у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врх |
| вна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки по |
| буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову и |
| а и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима пе |
| да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима |
| едно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне бас |
| ави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује |
| ед!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно од |
| памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједош |
| и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужи |
| омогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нер |
| ави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што г |
| rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јута |
| е наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Аме |
| >— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tek |
| ђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасн |
| у, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово н |
| ирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија ин |
| нскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је |
| тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песни |
| енијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у се |
| капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на п |
| ">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господин |
| , а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће |
| егове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранин |
| кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције |
| без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогрес |
| ога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни |
| и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудрав |
| а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале и |
| му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића наст |
| многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, пантало |
| они деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« |
| је, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па гото |
| елник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осили |
| на и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{ |
| о и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пук |
| p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерин |
| оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — |
| е ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као кака |
| итеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју |
| ђе о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако |
| rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Д |
| о после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељс |
| зао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дозн |
| али би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} К |
| <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом |
| једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је гроз |
| један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а |
| ече? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа нас |
| еце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и заг |
| его продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, |
| ic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна |
| тне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику |
| вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се о |
| ="Tekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта |
| тиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у |
| а њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претек |
| здуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па как |
| онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане нек |
| адном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S |
| некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам ви |
| Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки приш |
| знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, |
| ост заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потап |
| Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике |
| тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радоса |
| сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха |
| "Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си ч |
| , па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је |
| .{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчу |
| з муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више меха |
| гзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва |
| д ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред ка |
| а гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: |
| ен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Ср |
| — Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!! |
| е дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, |
| носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус М |
| њиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цит |
| ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкач |
| нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — |
| ром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијени |
| оре, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела |
| е на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, |
| луком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да пе |
| ји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед |
| опало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend= |
| ећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Сре |
| што још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не и |
| и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто су |
| у ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како с |
| му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути |
| ојни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и за |
| и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> |
| коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — |
| <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита. |
| ц десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend="Tekst" |
| уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благо |
| едњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна та |
| ес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, |
| >— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ с |
| учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој се |
| последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина јед |
| пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst |
| вет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Пру |
| како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да |
| кле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst"> |
| неш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко |
| окојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у за |
| жем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње |
| /p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p r |
| за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у с |
| суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје це |
| ч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} |
| и мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председн |
| е затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ |
| одно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и |
| : да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не |
| а стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... |
| дњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато |
| гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким ствари |
| ког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад т |
| се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја к |
| ога и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву р |
| што да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend=" |
| стало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, са |
| {S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, |
| сет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у сел |
| за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, |
| да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој |
| ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица |
| ко у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... о |
| па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’ |
| сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику |
| љака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације |
| ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. < |
| ли Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса |
| а! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једна |
| ка«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Ка |
| реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака ја |
| а Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужн |
| р«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају |
| бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем Х |
| р поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова |
| очито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комен |
| њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у |
| , читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време предс |
| зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зго |
| S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај д |
| живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, |
| Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! |
| е крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend=" |
| ом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Вели |
| и тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четир |
| маћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служ |
| S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S |
| роменила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и |
| гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p |
| очит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око пас |
| е у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Наст |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst" |
| p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли ш |
| сет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав |
| дио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — |
| </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са р |
| Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви |
| твак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на м |
| {S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна нап |
| ш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макс |
| шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S |
| е по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо ставља |
| школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу н |
| по! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестр |
| га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, |
| онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend |
| збу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине |
| а: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst |
| и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џану |
| олитички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције |
| рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend= |
| и да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као в |
| ји су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети |
| rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да |
| ’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не |
| ње, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније он |
| првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужасн |
| ekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и н |
| о била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица |
| довољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека! |
| му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{ |
| {S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога |
| kst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst |
| рандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и о |
| то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се велич |
| ос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена |
| скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађу |
| па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори |
| игао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче ка |
| варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе с |
| да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела т |
| ет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и |
| лико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као о |
| ао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </ |
| а: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад |
| meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Садржај</hi> </head> <divGen type="toc"/> <p rend="Nazi |
| егирика, одговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Полити |
| гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За |
| и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубни |
| а?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је |
| елу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђор |
| <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђ |
| лаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, |
| на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Б |
| ак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дуг |
| чета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, |
| Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head meTypese |
| а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета |
| пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више механџилак, н |
| </p> <p rend="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко ш |
| ника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и |
| енеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Пруде |
| </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко |
| наеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И |
| о! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ |
| ет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја п |
| метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, да |
| за, депутирац, — министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — министа |
| рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, |
| ештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћат |
| само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она виси |
| млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њ |
| болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако с |
| , из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, |
| ава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га |
| Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба. |
| под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каж |
| , несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократо |
| а као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу б |
| ам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, госпо |
| пајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не б |
| е учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки е |
| шу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље |
| кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код ме |
| опет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p |
| кву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕСТА |
| дик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од рад |
| </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи |
| а практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе |
| ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем |
| . </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S |
| </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} |
| p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулу |
| е знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше кр |
| <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели С |
| ) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А к |
| брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за |
| па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вел |
| — Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, |
| но ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p |
| на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p> |
| и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tek |
| ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли пи |
| ло крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас пример |
| > <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ја сам душа мејанџијска;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
| јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— |
| е као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— |
| ад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога ве |
| Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда |
| rend="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, |
| се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте |
| rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="it |
| а већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за |
| одине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на |
| кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке |
| бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где са |
| ифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај т |
| ељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} С |
| ен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хте |
| Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} |
| ом кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и |
| о с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst" |
| почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и с |
| Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дре |
| о’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нам |
| б, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, б |
| стаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одав |
| отаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио д |
| многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истин |
| акви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао как |
| итмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она |
| И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све |
| рангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џаве |
| ани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Т |
| i rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био |
| ену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само |
| ех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и |
| а права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и г |
| {S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бе |
| ам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Ср |
| народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — |
| могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одуста |
| </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потпис |
| ан продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и су |
| ето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend |
| могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је |
| он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као |
| обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и при |
| ангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, |
| је, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у ов |
| Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе |
| се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst" |
| "Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађ |
| па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао ка |
| ог старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства |
| онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима |
| чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> < |
| <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их ја |
| ћи Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само |
| } Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} |
| сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све |
| м!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море |
| у.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дар |
| ене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </ |
| , вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећ |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
| Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене |
| ате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здрав |
| ао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а же |
| ! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— |
| ми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја |
| да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо м |
| улација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и |
| nd="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте |
| вимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти |
| ко се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и |
| ка, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није ж |
| Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос |
| ди него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отро |
| се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос з |
| и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут да |
| тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо не |
| латком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p |
| човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="T |
| S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке |
| ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! |
| спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из |
| , и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао и |
| е то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту про |
| е круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светле |
| одни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш |
| >Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам ка |
| а припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове с |
| а се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах |
| ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме |
| из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p |
| механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још |
| мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као |
| се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> |
| а памет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељак |
| инама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му |
| да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру прос |
| музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће |
| . то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им ј |
| можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend=" |
| ам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде н |
| ekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| лисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да |
| његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а шт |
| би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрет |
| </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, |
| ема грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радос |
| шем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он сел |
| како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вел |
| у умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend= |
| S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често об |
| ехани или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи |
| ска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, ј |
| верен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табаке |
| три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то рад |
| ао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео |
| да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео с |
| и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред ви |
| ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, |
| ложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Нег |
| е!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у пес |
| о манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у л |
| ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницо |
| т да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тира |
| ученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, к |
| и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> |
| ekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га |
| ра. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлиј |
| има, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још |
| {S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћу |
| и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво примет |
| тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: |
| ом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> |
| а и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до |
| онтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на н |
| давно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће |
| p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето |
| а довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је р |
| шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не м |
| сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угле |
| , да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња ша |
| Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S |
| дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека к |
| ваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Te |
| , женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није м |
| ав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича и |
| лац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па |
| — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго |
| Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а |
| ких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде |
| екао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера |
| !{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат |
| за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ |
| ем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, ј |
| и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни |
| букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Ср |
| учаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? |
| а раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst" |
| ро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад ј |
| дим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и |
| Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Teks |
| толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећ |
| даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јад |
| ља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће друг |
| ако се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Св |
| ер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред |
| историја на листовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло |
| к зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом |
| арежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјав |
| што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се |
| им историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету |
| отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у |
| ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, ду |
| јих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са зад |
| ена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао ч |
| европејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоци |
| за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју ј |
| ами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да |
| ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па ма |
| ти мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заи |
| ега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљ |
| ром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их |
| ад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из д |
| -Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет раз |
| а. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на г |
| т и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још |
| џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па |
| ="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по |
| чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је стра |
| ">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Нар |
| .{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, |
| дбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле |
| ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају |
| ма не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, |
| па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опе |
| се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо |
| депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као |
| и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогл |
| <p rend="Tekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочек |
| ожио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрај |
| егирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем |
| пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад |
| та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају љу |
| его каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се |
| Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава |
| p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило |
| о стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} |
| !{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иа |
| уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам с |
| "Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — |
| ако павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштери |
| али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте |
| изнао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и р |
| вно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан |
| — Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се виш |
| {S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година |
| одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava |
| , попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па |
| од нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насред ме |
| и с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права |
| у.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да с |
| век кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред |
| т ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је |
| ?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна го |
| а.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војс |
| вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му |
| ер, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах те |
| е и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе ти |
| а не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз д |
| ви људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на полити |
| по; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њи |
| ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угр |
| о се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде д |
| и напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а |
| и не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стра |
| бично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из к |
| њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он нећ |
| два га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно ема |
| јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљал |
| гао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту |
| и само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него крис |
| ечи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tek |
| lic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, |
| допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На |
| започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно |
| ом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се пом |
| ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује |
| бија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога |
| а правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих |
| азилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су |
| акога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе |
| мају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне |
| варао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, мор |
| вним пословима. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у крев |
| ародњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни п |
| боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је так |
| у могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате з |
| ју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир |
| тице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очим |
| ико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му |
| тари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не поза |
| катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Па |
| ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та рез |
| је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек кој |
| ћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да с |
| сно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — реч |
| штене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и нога |
| ако је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и ли |
| што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није ник |
| кон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је доп |
| а слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморим |
| дносно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи о |
| е, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се |
| о је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мал |
| тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, |
| ку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можд |
| хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то |
| Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а |
| и.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто |
| л’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарск |
| ла једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи |
| тају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p |
| да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се |
| едан до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p ren |
| н код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па м |
| о за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... |
| диних чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њи |
| рта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на |
| збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропе |
| а сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst" |
| и може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{ |
| забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим д |
| сним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, |
| еђује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто |
| ека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, |
| а грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај ре |
| <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропа |
| да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И п |
| азати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично и |
| без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за |
| Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, |
| газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су вел |
| наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, |
| обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што с |
| ирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више н |
| е дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са |
| у да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док о |
| avaѕ«: привремено министарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; |
| тво, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане |
| један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p ren |
| тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских орк |
| уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се преве |
| Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости |
| о се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га с |
| за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, ув |
| {S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа п |
| тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тог |
| ле по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцар |
| знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину нар |
| ја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прега |
| ко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега сла |
| о право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — в |
| интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и св |
| S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној к |
| дна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената наслика |
| икана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама д |
| , као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући |
| и гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келн |
| је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није |
| овек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени |
| о задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« < |
| брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане |
| год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и |
| мената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, |
| ер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али ни |
| одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе к |
| о окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара |
| односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт |
| кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен |
| ске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из реп |
| сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бег |
| бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде м |
| ико писама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле ј |
| ласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбе |
| е и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште ра |
| једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и бра |
| рагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то и |
| зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, з |
| се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те св |
| те (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; |
| то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем |
| на противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} |
| силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »т |
| t">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се пр |
| , па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, |
| а зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војск |
| ели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па ве |
| седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се м |
| је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе |
| ">Дакле, слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и д |
| каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се |
| ка; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела |
| "Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, |
| он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да с |
| е свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и |
| а другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у ист |
| и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Та |
| се у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али |
| матрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па |
| « се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу |
| зда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито п |
| рафија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задово |
| је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и н |
| ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај |
| ир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он ј |
| ло овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример ј |
| а на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио |
| Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из |
| силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд |
| .{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збо |
| <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ра |
| сподин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки |
| ћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или |
| селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријате |
| Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска с |
| ти!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће |
| оре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли |
| олицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="T |
| ртијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Висо |
| рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{ |
| у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, мет |
| ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише чести |
| та пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од |
| дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="T |
| ош није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочеки |
| </p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у ка |
| nd="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, ист |
| <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пише |
| амо био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је ве |
| >Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читао |
| оје је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна |
| ећ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, |
| задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p r |
| у треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Кр |
| асположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од |
| божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао д |
| њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> |
| дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова стале |
| ажној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, |
| о сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује пло |
| <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро познат |
| /p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председник |
| поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина би |
| Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, |
| т око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке п |
| , да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или |
| очита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, |
| они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки доп |
| елике последице. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо прав |
| ане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у чети |
| ; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писа |
| анке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њ |
| "Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као |
| ога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени сво |
| ило у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да |
| се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend=" |
| правдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета ј |
| нако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кр |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ |
| се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим |
| е, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће |
| в петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу би |
| оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета мор |
| толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Св |
| је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бада |
| — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, република |
| у новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} |
| м он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од ти |
| а отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном о |
| њује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац уст |
| ади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту дес |
| тање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина з |
| !! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и ус |
| е књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нов |
| лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати |
| ој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се т |
| «.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар |
| Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необи |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо оста |
| ста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек |
| } Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе |
| end="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Ср |
| а и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо н |
| побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пут |
| небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Оф |
| дине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само |
| ли док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима један |
| и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« |
| ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу |
| т, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Te |
| у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекула |
| авиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и ви |
| господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш |
| , тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видет |
| и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срам |
| о само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши |
| редини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређи |
| у све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Ази |
| што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве не |
| ици силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Франц |
| ла, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседн |
| рици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљка |
| шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње |
| навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} |
| е; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и |
| rend="Tekst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се |
| ="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, |
| ло, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је гот |
| не! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као д |
| ју се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању |
| мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум н |
| м перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пу |
| уку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уз |
| о да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, нарав |
| њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела вра |
| /p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гу |
| право поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесн |
| А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Teks |
| kst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако би |
| илаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово |
| } Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једн |
| о, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно |
| едну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а з |
| арски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је поду |
| це поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што |
| припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински р |
| а ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да |
| то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да |
| з сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде л |
| ">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек |
| p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није |
| Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и |
| ример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, |
| {S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад |
| S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p ren |
| мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је |
| то време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост п |
| падају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморанс |
| топод пружио многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по сре |
| сипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничав |
| д сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се |
| ји био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него бог |
| боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а |
| прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се за |
| а вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у |
| инистру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, |
| опуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу |
| ога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеј |
| писа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, |
| индри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како |
| жас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је ф |
| гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је м |
| из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи |
| ло и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим |
| то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стр |
| т цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњав |
| било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки д |
| неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине |
| »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој |
| парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђ |
| >— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше |
| ио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврз |
| вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али |
| оклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бит |
| непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то |
| варе Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да мет |
| и знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог иску |
| остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним прич |
| добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књиг |
| , на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на |
| nd="Tekst"><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним гл |
| иру) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од |
| а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим ци |
| чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула дове |
| сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} |
| кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет |
| <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им |
| валио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога |
| ђани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколи |
| ву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војн |
| духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада с |
| пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst" |
| шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата мех |
| је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} |
| ц да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| гове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и берб |
| kst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и р |
| вет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на |
| .{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да с |
| к, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солд |
| сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... ов |
| чи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га |
| ве без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај бож |
| сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и т |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти |
| перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после |
| rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу |
| таје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара |
| време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву пр |
| ком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај.. |
| мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру ( |
| као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне сил |
| ече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Са |
| те у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и л |
| </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p r |
| катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— Как |
| раму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> |
| волнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне |
| у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако |
| дам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима |
| ивот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да ст |
| о Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био д |
| а не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај |
| пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслу |
| ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако |
| p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="T |
| ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти |
| царски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Н |
| ви лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и |
| ске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на паме |
| да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време к |
| буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, с |
| лко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не оши |
| је да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може |
| зе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћ |
| ни оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњ |
| ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми п |
| добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер |
| е своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу! |
| ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је |
| >Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новост |
| а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од |
| ше како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једв |
| ванлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј |
| а нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао јо |
| би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} |
| рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан |
| је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад |
| од инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо |
| Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. < |
| обеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постида |
| смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и с |
| мује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p |
| се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окре |
| на, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и |
| ше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов срав |
| рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натр |
| /p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоре |
| ерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А |
| мина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико |
| у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се |
| је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Боч |
| Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он о |
| ј јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но |
| упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоц |
| о опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, |
| е су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадај |
| редних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. < |
| си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, с |
| још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> <p |
| овске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за са |
| е« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на |
| ас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочи |
| ао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са |
| оменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је ч |
| је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Срет |
| t">Ноћ је увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и |
| је настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом сел |
| ="Tekst">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а за |
| а бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па |
| , а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p ren |
| кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет га |
| од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и |
| да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p |
| и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годи |
| хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јак |
| ку слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне |
| и речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара |
| ве или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто |
| само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мог |
| едседнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, |
| читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« |
| и на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луг |
| Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S |
| еми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у мех |
| ну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend |
| и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Ал |
| њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst |
| Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли |
| итатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га |
| и не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје ру |
| у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} |
| х мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">У |
| катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p ren |
| иге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова на |
| м конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још република |
| и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је св |
| купљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, к |
| вездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим |
| почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Тр |
| зам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликним |
| де џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна |
| и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_C |
| ина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где |
| она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казат |
| сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову |
| деја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакл |
| {S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе |
| d="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. |
| а ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети |
| једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршиш |
| красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све ка |
| !{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њ |
| се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! |
| редно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда |
| остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих |
| .{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »на |
| ћином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А уср |
| принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Не |
| тишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицо |
| дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана израж |
| њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крс |
| селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на допис |
| бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и |
| ="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише |
| ди!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се |
| остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> < |
| помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па |
| {S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, |
| га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јев |
| покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да |
| .{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дак |
| за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tek |
| ekst"> <hi rend="italic">Да ишибам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакуп |
| о, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак |
| иљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А |
| ји живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или |
| еоградом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте |
| ве није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изгово |
| ом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале |
| е лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst"> |
| огао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бр |
| </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, п |
| Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ |
| ло кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пр |
| летку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога пр |
| смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мо |
| овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! |
| кретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна |
| врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко |
| шња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, |
| колу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год ч |
| е да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, |
| једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су с |
| озорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и |
| еве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмо |
| днијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> |
| игај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферент |
| исленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. |
| загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће тама |
| Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће по |
| воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогн |
| kst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си чове |
| ље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко |
| има стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све о |
| сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку |
| а на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а за |
| се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p |
| лачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и заму |
| е којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се |
| по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београд |
| , ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим покол |
| апкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, |
| ерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то з |
| зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писа |
| ло ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад о |
| гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — п |
| е могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу |
| о, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деве |
| авни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим нас |
| тим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних |
| !{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а о |
| Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још |
| </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпе |
| раљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир |
| презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и |
| имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на он |
| и!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизит |
| едња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раде |
| се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Ж |
| од носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихватише св |
| им, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ |
| треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а плам |
| цишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто |
| сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њ |
| , неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се |
| S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на |
| зађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него оби |
| Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p |
| — Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— |
| а и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се |
| одном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Ба |
| ијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћ |
| га села. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без |
| толова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама тр |
| у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S |
| еренитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пр |
| а данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му ка |
| еруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисав |
| kst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Зна |
| е куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Б |
| ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколик |
| ди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изја |
| одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама |
| >— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{ |
| — Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, |
| оњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« |
| ва песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и ниј |
| е, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са за |
| ем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га |
| Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend= |
| гану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} О |
| — ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели |
| nd="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марат |
| <p rend="Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече |
| rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из |
| се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Г |
| ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек |
| бора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Teks |
| азда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односн |
| таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чу |
| огос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и иза |
| ај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није с |
| ер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и ст |
| ј глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари к |
| ожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се |
| ега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира р |
| да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао |
| — Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на гл |
| rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поско |
| милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} |
| десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само п |
| зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламов |
| ма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само дв |
| ">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели |
| kst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и по |
| публика Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћуте. </p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја |
| еље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> < |
| му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раниј |
| е хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весе |
| тат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председни |
| а мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи |
| а.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у г |
| ва имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читал |
| је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Te |
| Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милита |
| бично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад |
| d="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> < |
| st">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш |
| да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини |
| није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито м |
| !{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем један |
| треба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико |
| е.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Полити |
| оћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној |
| , како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље свој |
| га пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром |
| е могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, |
| ли избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде при |
| </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ би |
| сподине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и з |
| d="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње |
| м ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— През |
| слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на |
| ко замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где |
| ма и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај н |
| ети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као |
| И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, |
| те, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— »Само, к |
| ем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: д |
| но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи |
| ке). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне |
| S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му с |
| н; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, |
| "Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату |
| rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend= |
| ио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу |
| »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> |
| па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу |
| чено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављ |
| ове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шт |
| оне диференције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта ј |
| т онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, |
| контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извес |
| који једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} М |
| за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви моли |
| ен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок!{S} У кама |
| куд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то пон |
| ања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не |
| рине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше |
| чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш лар |
| лу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацим |
| А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећ |
| врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из |
| ти своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је у |
| то стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даљ |
| не, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ни |
| и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари сам |
| социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко |
| ислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да тре |
| вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редо |
| раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И в |
| јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од са |
| м фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан |
| али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке мет |
| м па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и |
| е испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту п |
| а, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="T |
| ознато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у |
| им гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разб |
| чке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћ |
| о од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга |
| свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакл |
| огу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жен |
| је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те с |
| и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благостање у н |
| ек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, |
| ј.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете |
| чком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и з |
| аљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Ми |
| ник, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из францус |
| из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саоп |
| еве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, ве |
| стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији |
| ше »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Наро |
| га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst"> |
| p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ш |
| буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим а |
| > <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигам |
| а брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и |
| је воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и зато |
| {S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио |
| догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље н |
| пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од њег |
| епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и |
| , што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених вел |
| је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} |
| Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не д |
| за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у р |
| да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо |
| ћи једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гонил |
| во кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И та |
| роко.{S} Као октопод пружио многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском |
| равља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу |
| ом могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титу |
| сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, |
| кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се |
| Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздиг |
| трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год пад |
| е Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, |
| лота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а |
| учавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његов |
| дан тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да |
| и смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, н |
| али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле |
| о познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши |
| како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко |
| или »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим |
| , знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! < |
| н неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била упра |
| кафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а ду |
| ације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, |
| задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану |
| зи: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стој |
| е сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби с |
| се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то |
| , па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И т |
| жасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису из |
| још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут |
| p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tek |
| ренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће |
| дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и |
| а, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер |
| end="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испа |
| ље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено |
| бележити културна историја на листовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о п |
| рета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбед |
| ља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју за |
| овог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледим |
| ета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и |
| зговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишућ |
| е док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је |
| а и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и п |
| раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Пру |
| ов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући |
| Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нем |
| лужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зг |
| весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да н |
| а — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. < |
| , по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> |
| чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« |
| (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа |
| еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај |
| , јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркас |
| репиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирк |
| буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, к |
| е друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм св |
| ренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш |
| е, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} В |
| говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђор |
| с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; и |
| неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} |
| а се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S |
| веде одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета |
| и, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле приву |
| , погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и |
| асно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, баснос |
| амацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за но |
| <p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином« |
| е двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени |
| еће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, остављ |
| ! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик |
| Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се |
| лог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више св |
| данаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио ме |
| ости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{ |
| <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst |
| заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији |
| е, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објас |
| у, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а |
| оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, ма |
| а, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у с |
| ако прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, |
| у, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и чести |
| догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугач |
| ећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио |
| седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати |
| чини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико зго |
| те да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и |
| још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend= |
| о, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и |
| се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соб |
| браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре |
| та.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S |
| своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро ниј |
| предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop |
| у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и |
| и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сре |
| <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо |
| а реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав как |
| ’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једн |
| а?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће ж |
| у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на проду |
| тром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; |
| грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на к |
| ">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати |
| Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на |
| Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собо |
| ђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога до |
| е разместио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst"> |
| ој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Ен |
| наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, п |
| внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани |
| у сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све уч |
| ерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то |
| ласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, |
| ивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жи |
| .{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафа |
| је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе по |
| ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам механџија |
| rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tek |
| </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да и |
| ги, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отва |
| о је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И д |
| дакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и рад |
| rend="Tekst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло |
| да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива |
| рају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst |
| е, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагод |
| гових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним р |
| — Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — |
| Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде д |
| S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припо |
| председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и о |
| ранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Поче |
| Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се вр |
| и погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би се сад |
| а морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник о |
| , пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љу |
| ине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. |
| ове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни |
| се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини с |
| рску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери д |
| з шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Teks |
| већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министр |
| ј надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који |
| са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне го |
| је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Францу |
| и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава право |
| војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, |
| кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан г |
| на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p r |
| страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— |
| !{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се с |
| је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; сте |
| поменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »и |
| вој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу. |
| </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се гомила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог гр |
| /p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бо |
| седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, |
| ао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три ро |
| гу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држ |
| оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst |
| ве једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке |
| помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове |
| та. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је ј |
| волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравн |
| у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна сме |
| рафос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет |
| оје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио |
| уководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Сре |
| ен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори н |
| запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није |
| Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по ме |
| но љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— |
| ом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> |
| Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се |
| даред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би каб |
| е та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и д |
| ђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треб |
| а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећ |
| саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њих |
| јере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао |
| ога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није |
| помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим кр |
| икој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, тре |
| дера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле |
| решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да с |
| и, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има |
| о, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} При |
| а чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и посл |
| свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за предс |
| овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — |
| итичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од љу |
| а века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледај |
| Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на ку |
| ку зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно матери |
| ости причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је |
| а он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета |
| тује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог да |
| уду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет он |
| едан џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst" |
| тим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па и |
| е може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим мини |
| е пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинц |
| књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог при |
| диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-ше |
| о јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — уми |
| еска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; им |
| а гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ра |
| ко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису стр |
| је, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне т |
| тоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шт |
| зумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тес |
| лучај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели |
| смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— |
| .{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то |
| Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па |
| и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим |
| а је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидил |
| лца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{ |
| даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, пос |
| воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекл |
| } Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска прав |
| мене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> < |
| да обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава |
| о навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га с |
| фани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање |
| фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену |
| Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, та |
| на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може о |
| ше времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десе |
| нога таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро |
| о је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село. |
| образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим |
| rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољни |
| оводни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви |
| p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота. |
| зберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> |
| мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукав |
| м изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесн |
| ске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p ren |
| тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, |
| љи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима |
| ><hi rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио |
| мају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана стиг |
| рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи т |
| де тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на |
| Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђ |
| апетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst |
| сподине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па к |
| сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend= |
| "Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају стр |
| нито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом |
| нџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам |
| t">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? |
| о насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео |
| авуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам б |
| нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од ко |
| /p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике |
| да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се раз |
| ажава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно |
| "Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пал |
| .{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још ј |
| кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{ |
| p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке год |
| он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га по |
| Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Нек |
| м Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски |
| бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Teks |
| вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима |
| — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизе |
| епублика, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробу |
| тво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па д |
| на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколи |
| е тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља |
| еме.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> |
| ила пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, је |
| , какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, сам |
| ј за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Ми |
| ски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Te |
| физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</ |
| и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умиру |
| алежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Т |
| ше да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и |
| олу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим жив |
| м у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — |
| о су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — м |
| чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој с |
| е: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па |
| ; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да пред |
| p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! |
| ">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и |
| веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... нека |
| — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одс |
| је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели пр |
| о весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања |
| оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Н |
| ="Tekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чокан |
| па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрч |
| к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, км |
| ш ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не |
| е њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара о |
| раг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Трианда |
| који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру |
| nd="Tekst">— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, ост |
| е књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији и |
| к један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикну |
| е Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, |
| је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим |
| ом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џ |
| љ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му |
| безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос » |
| rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хе |
| Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гл |
| мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— |
| и, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и |
| воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="T |
| .{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде |
| ај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски д |
| end="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му |
| сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, и |
| ела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо |
| укла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала сво |
| t">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклиј |
| и ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што ј |
| розору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па сам |
| иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсма |
| та, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу м |
| те на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза с |
| агази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ак |
| дари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Б |
| мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће |
| готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета |
| а, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не по |
| а-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. |
| д њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају |
| аци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена. |
| добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често |
| и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... |
| кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да |
| смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још отк |
| се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му |
| о.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му п |
| , па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касар |
| о кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, и |
| з Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм |
| , и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеум |
| ане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту |
| и ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била с |
| днаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, и |
| не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{ |
| рук а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Све |
| Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као нај |
| и од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} |
| ве гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Макс |
| а кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници. |
| rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да поз |
| ој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубаз |
| ту крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча |
| nd="Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и раз |
| .{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде |
| на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и |
| "Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а |
| да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко |
| сто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба н |
| а влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} |
| трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском н |
| к за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. |
| беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Te |
| још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће ст |
| ко њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног |
| ета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а мога |
| ародна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретат |
| ера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на |
| } Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> < |
| мота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, не |
| вену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S |
| а капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече |
| оју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Н |
| рати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако б |
| под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — |
| олицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по ко |
| ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друг |
| набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него с |
| д се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна |
| е Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« < |
| знаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иак |
| о ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, |
| касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут |
| > <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву |
| је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шај |
| м прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И т |
| Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви в |
| сти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и та |
| азначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим |
| ву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све |
| извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{ |
| раво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватр |
| /p> <p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на |
| <p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватиш |
| одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је он |
| ије било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина нећ |
| end="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па к |
| Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да |
| > <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева ст |
| {S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из ру |
| и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио |
| одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито ка |
| Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет |
| метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакц |
| поверљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке. |
| здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и уч |
| ме прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst |
| фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа |
| постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и |
| и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како зна |
| е: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казат |
| ели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас |
| е и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку |
| t"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зача |
| а љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмо |
| ао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се гре |
| ="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> |
| сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и но |
| у они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задо |
| p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мал |
| Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="T |
| ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он |
| не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> |
| же Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читав |
| поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се |
| докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> |
| гу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и раз |
| дан другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један |
| вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо |
| тају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џа |
| и последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још б |
| наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се пр |
| ра, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у дв |
| је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе меши |
| азваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend=" |
| Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама |
| Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује |
| о да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »сп |
| о били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које |
| а војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да ж |
| га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек |
| божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p |
| те кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у ус |
| е се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу |
| {S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стад |
| ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да вид |
| све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао |
| ије могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p r |
| к некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А шт |
| едати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад |
| ekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мо |
| изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— |
| игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар д |
| о обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели |
| Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из |
| има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, |
| а давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бе |
| неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се |
| еспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејст |
| т, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а он |
| нила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно |
| и мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна |
| то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељаде |
| Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из г |
| да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst |
| се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за куко |
| шне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p rend="T |
| је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад х |
| времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслу |
| ве само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни |
| мо шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у т |
| селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише д |
| и се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пет |
| м обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу |
| сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, |
| ма већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспири |
| иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки п |
| пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару |
| Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} При |
| S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао дол |
| е за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледа |
| нама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, н |
| st">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на јед |
| о пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и |
| примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом |
| днако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и |
| ад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и |
| као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и о |
| а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p |
| поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује |
| S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не |
| велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке ст |
| ност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему |
| уги. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад |
| </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој |
| књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене к |
| ">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим ч |
| и!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шеши |
| еже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега |
| закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, |
| ћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Же |
| стре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се |
| <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да До |
| ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p ren |
| вак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да б |
| н? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамили |
| . </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што |
| е могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да |
| ост и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, |
| чева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женс |
| о као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотава |
| не, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под |
| овечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, |
| ну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут |
| лао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у ж |
| <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи |
| кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, нара |
| : »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председ |
| ори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst"> |
| о, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p |
| »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више м |
| је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> |
| рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p |
| о ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе |
| га, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презим |
| нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend |
| ха, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све |
| . </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — |
| је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занима |
| једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели |
| зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, |
| з Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда ка |
| ну, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна |
| м те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толи |
| /p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> |
| исту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је |
| кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жен |
| да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? |
| и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на л |
| ри ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авл |
| најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да |
| је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а |
| ранцуски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас ин |
| у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на у |
| највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога |
| За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђ |
| rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом » |
| </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље влас |
| p> <p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst"> |
| че.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели |
| тов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се. |
| прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква по |
| м месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; и |
| але паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p r |
| шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend=" |
| вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у П |
| оваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погле |
| </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу. |
| у у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане предст |
| и противу народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце |
| ешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утрк |
| ање.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја |
| еститке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усам |
| у као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је |
| Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало |
| ователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова леп |
| ка трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и о |
| ше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="G |
| и шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки |
| ар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет бунит |
| end="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидос |
| и »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан |
| може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву |
| А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се т |
| ије баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије |
| ђе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника |
| овој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у њег |
| ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и ка |
| дна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst" |
| речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и |
| то бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко |
| ију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај |
| ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је нес |
| ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. < |
| "Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборниц |
| азаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не зав |
| а господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послу |
| е бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимун |
| у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </ |
| њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако |
| и, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета |
| љива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што |
| еше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како |
| опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њ |
| S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете |
| и као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка маш |
| и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевња |
| ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, бо |
| t">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако п |
| ио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕС |
| срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тир |
| на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један чове |
| ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је |
| »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни врем |
| оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посма |
| »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан ч |
| епарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као |
| це, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, она |
| велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, |
| права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо |
| ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак |
| итање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p |
| <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше ј |
| док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, |
| рати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе |
| их глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи |
| ауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да |
| стане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мић |
| шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бест |
| не... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Са |
| уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три до |
| ну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам виш |
| е често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило |
| } Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гл |
| дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <hea |
| их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умак |
| Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А |
| и«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> < |
| се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива п |
| минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је т |
| е!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју |
| чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фа |
| назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон |
| је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новије |
| ли Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгл |
| — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на кр |
| ту допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све н |
| nd="italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ов |
| лава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, т |
| пијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, |
| његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омлад |
| то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држ |
| упујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst |
| м ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милис |
| ... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице |
| ти реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p r |
| ед ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику су |
| евносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, нег |
| на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шеш |
| о га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је ба |
| м друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— |
| му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде |
| ути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало |
| ћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, п |
| у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској суд |
| вице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква |
| вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и о |
| ипомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо нам |
| међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) јо |
| nd="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били ве |
| ати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елега |
| ћута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово пос |
| ју, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нерво |
| или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки п |
| упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зн |
| Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Изви |
| а народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p |
| , па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова име |
| и. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst"> |
| азуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из пар |
| а ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући! |
| d="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у шко |
| t">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан |
| р’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се |
| све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p |
| куси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето |
| и држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем |
| беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по те |
| амулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен |
| да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Te |
| ; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мој |
| зам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst |
| екао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо ус |
| — А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добр |
| да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине |
| ијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p re |
| st">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, ш |
| {S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је ба |
| гао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички |
| end="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом |
| врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по |
| , само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепа |
| ем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му |
| са, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Оч |
| ерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, |
| кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен |
| му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, |
| /p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, вр |
| и је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу |
| је. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> |
| rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што пра |
| њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. |
| ор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце |
| боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојич |
| rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend=" |
| .{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хуч |
| ече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад |
| еле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — |
| умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја |
| си чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је с |
| аш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да |
| -Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал? |
| <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиграф |
| влачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате |
| </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допа |
| одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се пла |
| d="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једи |
| какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њ |
| ва се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учин |
| е, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и ј |
| т девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћ |
| ели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности |
| ишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке |
| ekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књи |
| /p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, е |
| сим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио |
| а својим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио |
| ате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> |
| ад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, б |
| сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} |
| у. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љути! — одгова |
| ла, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га |
| S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! |
| {S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао |
| вар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst" |
| игоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко |
| т у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђо |
| анским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} |
| размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ћ |
| том, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од не |
| и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, наро |
| и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tek |
| о крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја вољ |
| има.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно шт |
| атали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори » |
| оносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Ши |
| одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље д |
| има да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова ко |
| "Tekst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песм |
| ш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалис |
| С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} |
| ир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, к |
| уче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну др |
| ли само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst" |
| у, прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— |
| му Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе |
| турну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно |
| ао и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и иза |
| t"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне ску |
| надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то |
| нистрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских тр |
| рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут |
| далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мо |
| прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да и |
| једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, б |
| и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година |
| слов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред |
| душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, |
| ки човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио |
| односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Циган |
| сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време пр |
| .{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, т |
| план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чи |
| е. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна з |
| родуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама |
| рету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још |
| ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ |
| Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — |
| !« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, бр |
| овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па |
| ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифт |
| хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — р |
| ) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају |
| длази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је |
| Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А о |
| евојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије најв |
| ни сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно бри |
| {S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend= |
| ад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га |
| кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; ш |
| стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ст |
| st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону в |
| зађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али |
| и отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, |
| ловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који |
| вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у |
| ри године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{ |
| после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да п |
| штену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о при |
| ти.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали |
| ово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако св |
| . </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе |
| Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим |
| а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није |
| беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све пота |
| о него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, |
| је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало г |
| ла је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је посл |
| ју.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чл |
| ади купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто |
| kst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} |
| уте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни |
| ишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} |
| end="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и р |
| новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Нов |
| ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, |
| ред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо п |
| лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни |
| о је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање |
| их страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако ле |
| ануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па сед |
| ео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књ |
| отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он г |
| усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана. |
| } Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених за |
| радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, |
| лант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па сам |
| антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и |
| су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу п |
| бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{ |
| очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало а |
| фицир« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао |
| о није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Св |
| се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене |
| </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће |
| јску планету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је св |
| дом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељач |
| е мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана |
| } Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место |
| и.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли доп |
| них.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђор |
| ше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеј |
| ају као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују |
| аше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима радени |
| село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфис |
| ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар |
| е у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на до |
| о рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости остав |
| је кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забавља |
| настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће д |
| за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим |
| горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није |
| ријатељима прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, та |
| во, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјућ |
| ити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био н |
| кама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте бој |
| Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарј |
| ао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јес |
| да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меде |
| пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику св |
| ">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочит |
| сет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се диг |
| комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, |
| , кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst" |
| ш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, инициј |
| е, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по |
| {S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од м |
| исаву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву ј |
| е »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одуш |
| ма сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим |
| о »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst" |
| стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилаје |
| о како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поуча |
| прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са |
| . </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време |
| им потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну |
| дак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцен |
| d="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, забора |
| ако је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан |
| , и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео |
| а служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend= |
| ло; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фија |
| } Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — |
| уке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни |
| есет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога пр |
| опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S |
| ле му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, км |
| осла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, п |
| зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драг |
| S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек |
| , кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако |
| па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те |
| у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај |
| јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас тр |
| пати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало |
| има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсе |
| јући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та |
| у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Но |
| дине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> < |
| ске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом |
| дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мић |
| прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ |
| тавио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} |
| а да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од осв |
| је се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и буб |
| зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јек |
| е, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може поне |
| kst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у св |
| ворити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не |
| Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst |
| вала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини. |
| пи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог неш |
| Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па |
| а десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се к |
| то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} |
| t">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио н |
| их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скром |
| него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не дод |
| ади и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И |
| и насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »И |
| режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да |
| и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, н |
| астирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, |
| ољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгле |
| то ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да |
| S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један |
| ekst">— Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> |
| S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Te |
| ажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се |
| ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али ник |
| деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} |
| ><hi rend="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта |
| а у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, ја |
| век није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На стол |
| готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да |
| е), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дат |
| судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Да |
| зме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">За |
| ум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на пр |
| p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љути |
| уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово д |
| амњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па |
| !{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица |
| о саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам л |
| >— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за |
| их, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи |
| пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </ |
| ани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живо |
| г искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по ва |
| ога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме ма |
| нски реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, С |
| атељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Ниј |
| жао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, |
| ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура |
| ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љу |
| њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносил |
| читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у не |
| а ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} |
| старао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tek |
| м месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда с |
| је исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а та |
| сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, |
| зели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, |
| ку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немај |
| шта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу к |
| ве што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је бил |
| ерујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторит |
| и: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир |
| S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, п |
| вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се |
| хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а у |
| и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и ужив |
| к један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегл |
| амет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио |
| и ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst |
| а би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега |
| осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише |
| то Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрож |
| Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле |
| леко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допад |
| из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана |
| ије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је |
| и у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао о |
| ицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта ј |
| и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после воли |
| н се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им |
| е куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак |
| папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из р |
| да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим п |
| лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак с |
| верене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="T |
| бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспосле |
| </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натр |
| фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! |
| е — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend |
| извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар т |
| S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако д |
| е био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да т |
| а којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном. |
| вари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, |
| rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да |
| а шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, п |
| {S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше |
| ко што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он го |
| рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чич |
| а. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не бе |
| еде се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог |
| овара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не |
| његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да |
| ко омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге во |
| светија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела пра |
| тао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милис |
| Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А к |
| а је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од |
| и!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи |
| еки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави дру |
| је смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканиц |
| ану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад |
| еле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир |
| е га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово |
| једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одма |
| ује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер ме |
| Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђо |
| це, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћ |
| тлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend |
| удалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких |
| се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У м |
| му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p ren |
| } Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да |
| еда лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да ми |
| лашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта д |
| зиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: о |
| логовак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики те |
| верење старој општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), |
| дуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, с |
| учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчела |
| чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно |
| му, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се стра |
| на, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: |
| ну му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајц |
| — Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ј |
| ем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забрија |
| виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и |
| челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља |
| ар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече |
| де ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога |
| се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једн |
| видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рек |
| но речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шт |
| ао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао |
| ем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за |
| рету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одр |
| {S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или бољ |
| да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си так |
| господина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министа |
| то!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би |
| ече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p |
| о. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ з |
| е и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — |
| } Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. |
| л-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљ |
| {S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле |
| не силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако |
| енција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале |
| рило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило |
| > <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало |
| и му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако |
| ене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога |
| нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend= |
| Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њи |
| и су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавал |
| ји му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и |
| ље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, |
| ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А доб |
| еког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. < |
| табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио м |
| една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него по |
| о’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst"> |
| го, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог чов |
| d="Tekst"> <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
| Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру |
| мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отв |
| /p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — ре |
| st">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend=" |
| рипали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад по |
| му чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије н |
| ече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Браз |
| редставник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа |
| а зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е |
| вотиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па јед |
| оје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и м |
| само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори |
| и под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже |
| мо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекн |
| засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим |
| стујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета в |
| Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим |
| не шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још ниј |
| и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tek |
| лачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овак |
| ала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{ |
| народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је не |
| ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; св |
| ехану.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио ча |
| ко ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се |
| ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаво |
| — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цига |
| ом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се с |
| и »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао ча |
| па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крс |
| сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толик |
| alic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је ра |
| ске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја с |
| боље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Te |
| атим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димов |
| није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Ми |
| умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотаци |
| ресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите |
| поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно |
| ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — |
| Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка фи |
| требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужича |
| појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет ос |
| био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се пр |
| и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend= |
| им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога |
| едесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече о |
| > <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p re |
| онос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, |
| ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да о |
| Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту стра |
| »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју |
| аишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и ума |
| st">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих д |
| ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Прав |
| тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако ј |
| ири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поре |
| изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није |
| end="Tekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срд |
| н другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча |
| а задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њо |
| је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осм |
| права.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седам |
| пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то |
| и, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засени |
| ј епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога |
| ! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док ј |
| овао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара |
| у браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде г |
| ешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радос |
| Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање по |
| есто не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле |
| Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовањ |
| му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто в |
| ’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, |
| ује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst">— |
| <hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартиј |
| тито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и к |
| селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, |
| године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је приш |
| А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели |
| кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим |
| оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју |
| то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре оч |
| кидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је |
| љан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи доп |
| и сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на ко |
| ма се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p |
| кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S |
| уга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада |
| то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, јед |
| о; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није |
| е место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док ј |
| икано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивља |
| ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми мног |
| иске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} |
| Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом |
| ном. </p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћу |
| и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго вре |
| се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једно |
| а тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши с |
| у у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће |
| слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка |
| ојима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посмат |
| Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Te |
| б не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пас |
| ад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напос |
| погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког |
| а очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разго |
| ловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веров |
| ле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога |
| иш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и |
| У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Ch |
| постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изаша |
| а и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, |
| треситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто рад |
| тарати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је |
| егове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће гл |
| о би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то |
| сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није |
| неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудил |
| есец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави би |
| Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} |
| осподин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га јо |
| нисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно На |
| стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзи |
| од! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за дру |
| Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не |
| е, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби |
| p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога |
| а не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, ч |
| Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst" |
| , и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији |
| — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учите |
| ећ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Ср |
| ако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у св |
| риш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то ис |
| господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах |
| од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, п |
| море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих пр |
| есето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље |
| {S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судби |
| /hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је зна |
| је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — ре |
| звући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p ren |
| што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{ |
| их својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучић |
| да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са свој |
| цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман |
| Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега и |
| ноћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир |
| р, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо ве |
| честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто |
| > <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти виде |
| биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} |
| а дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш |
| био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао |
| да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па н |
| i rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у ко |
| е... </p> <p rend="Tekst">— Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти |
| ем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судб |
| спорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том |
| ре — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос |
| дин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четвор |
| ужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље |
| } Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокра |
| адости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{ |
| раћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врх |
| Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена ње |
| знео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога ма |
| у. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одм |
| о било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од два |
| иста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се |
| ло, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали |
| Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама п |
| једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кук |
| е наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p |
| (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре с |
| >— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив чов |
| иновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p re |
| рђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је |
| Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Срет |
| морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, к |
| штинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија н |
| штено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље |
| и!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А |
| rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо |
| пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, |
| сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађај |
| тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекуј |
| е именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Срби |
| допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче |
| ош и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, |
| кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и |
| Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, д |
| једнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову поб |
| само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патри |
| _Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење |
| е класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Teks |
| та читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича |
| знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек п |
| ва. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је |
| {S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> < |
| це да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком ма |
| ки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио |
| Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чу |
| ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S |
| купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешма |
| ељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но напо |
| тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада |
| елико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечист |
| било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он |
| ева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и |
| боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Ch |
| dela"><ref target=""> TC "Лимунација у селу " \f 0 \l "1" </ref>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> <p rend= |
| ц</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> </div> </div> </div> <div> <head meTypesetSize |
| ц</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> </div> <div> <head meTypesetSize="20" meTypese |
| у селу " \f 0 \l "1" </ref>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> <p rend="Tekst">ПРИПОВЕТКА</p> <p rend="Glava" |
| {S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвен |
| како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки б |
| и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из нек |
| сли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, |
| онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика |
| авајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ран |
| rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навик |
| вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, те |
| , па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда пре |
| о га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </ |
| лико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов |
| сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим б |
| икао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А ос |
| о боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да с |
| иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А с |
| улеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Бео |
| н је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, |
| p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под |
| лутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад н |
| пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли са |
| је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је мно |
| снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами |
| S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспор |
| у га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што с |
| именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер с |
| стао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без |
| еки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се |
| емо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на |
| тоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло ч |
| се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} |
| _Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давн |
| није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, к |
| S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, |
| принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао |
| унице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и обја |
| бишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst" |
| да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети |
| о листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Р |
| вима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се |
| а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господ |
| а комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задов |
| авише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мо |
| rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. |
| снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У свак |
| што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није о |
| S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакра |
| онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тес |
| ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, |
| еш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не мож |
| у, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због он |
| а земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљути |
| аријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p |
| ут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ћ |
| ">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао |
| е. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој |
| сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Та |
| рђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина |
| сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се |
| к. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вал |
| Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, пропис |
| S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрен |
| , па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб |
| к њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио |
| дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали с |
| на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док и |
| kst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> < |
| је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао ка |
| кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљут |
| end="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући наст |
| на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, је |
| маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах пович |
| А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допад |
| ти, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе |
| а продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачко |
| S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствова |
| их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци |
| А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господине.{ |
| замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Teks |
| речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њ |
| о ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Нико |
| ао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни |
| сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, пре |
| nd="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{ |
| .{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један дру |
| патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђе |
| есто објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике вели |
| илисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанств |
| ући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимим |
| емачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко |
| видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, |
| да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошт |
| ај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која |
| дликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само прост |
| клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S |
| разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје |
| се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана |
| им именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само н |
| је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо |
| графија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је |
| а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих |
| ре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то |
| end="Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Рад |
| ир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, |
| ј свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И |
| ош главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује |
| ово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се |
| ! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест |
| ли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И С |
| раке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружи |
| а Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то монумента |
| тања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да |
| S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да |
| о кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се |
| по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмири |
| запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане п |
| размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао ј |
| nd="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанск |
| стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} |
| ње! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па |
| три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас г |
| d="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужн |
| у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаре |
| свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране оке |
| е?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и је |
| Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим |
| успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕС |
| азда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећ |
| и писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tek |
| амо да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, |
| а гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посе |
| пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Б |
| епо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; |
| че ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми м |
| убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) шт |
| па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим к |
| д неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га г |
| џилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му те |
| за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Д |
| а сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?! |
| е, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па |
| дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их ог |
| в. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана о |
| ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нем |
| {S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен удара |
| новијим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражи |
| {S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Забора |
| ћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете |
| да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst"> |
| емо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а с |
| сују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље. |
| лал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмано |
| е било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Б |
| — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти с |
| е ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још д |
| ца му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. |
| — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Е |
| кола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свет |
| и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један та |
| сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да ни |
| мркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} |
| е фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, госп |
| а да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој стар |
| <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај кала |
| и душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend=" |
| ас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; мех |
| орко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. < |
| село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим |
| браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господи |
| а молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, к |
| а говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих д |
| >— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— Јесум, јесум! |
| еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвира |
| чније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми каб |
| осла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти ст |
| едесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, ка |
| па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос |
| зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бен |
| мо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поз |
| па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго т |
| е, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, л |
| ="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђор |
| о опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећ |
| к.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst |
| — Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вод |
| једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— А |
| а буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend=" |
| преднијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! < |
| у, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, |
| ебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="T |
| а сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си т |
| мота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по |
| је умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А |
| огу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добр |
| на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздрављ |
| шко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без моти |
| еш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учите |
| будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакак |
| »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да т |
| ј бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је |
| е боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђ |
| е свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и |
| nd="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Ску |
| тим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели |
| ме или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не гре |
| о његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогре |
| ности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје ку |
| унисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од |
| ико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само за |
| Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само |
| данде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па |
| је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси п |
| ато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу з |
| p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што леп |
| ду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало д |
| а собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-М |
| сла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Teks |
| забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично |
| само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услуж |
| — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Мора |
| кочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости шт |
| тране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету. |
| та опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, |
| } Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понав |
| боравио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда т |
| акује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у сво |
| илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, |
| им еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигу |
| језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају |
| служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао сву |
| ред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. |
| ци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} |
| ад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Ср |
| и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно |
| и Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су |
| и му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћ |
| м се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се |
| је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S |
| Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ва |
| ију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеш |
| {S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — |
| начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мр |
| иријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, |
| е дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а после и т |
| био и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, |
| торије и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда |
| ији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булев |
| епо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њ |
| S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си тур |
| ши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис ниј |
| — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба |
| е, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почиту |
| несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се д |
| , са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим прили |
| апетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капет |
| е!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелник |
| , једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу и |
| ог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, зна |
| : не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је не |
| јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Ми |
| , — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихоров |
| ">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако з |
| време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза з |
| из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше бла |
| а запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и ш |
| циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} |
| Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Te |
| лас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — |
| и да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p |
| .{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и доп |
| S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја д |
| па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и г |
| казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} |
| колске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који бро |
| створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним |
| и умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, |
| уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега |
| си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима |
| Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} |
| >ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан |
| end="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских |
| nd="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се |
| ути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревно |
| ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад |
| ој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакери |
| Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« свој |
| есним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом наши све |
| фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="T |
| карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Сва |
| ара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не о |
| по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једно |
| ао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запита |
| човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за б |
| сто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали |
| и.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују влас |
| зи.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да |
| овали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фаму |
| авла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у ш |
| "Tekst">Смир’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, |
| е прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и |
| > <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је |
| ашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш |
| . — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend= |
| а знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> |
| ли Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — ре |
| сна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, ал |
| ра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за просл |
| и му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се с |
| ија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина |
| роша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у се |
| на Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова |
| ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оно |
| вим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само |
| д стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак н |
| rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније б |
| и потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: |
| .{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатим |
| и и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теб |
| се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, |
| е, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да |
| ете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се |
| ласти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила ј |
| себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благода |
| ка побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као |
| м оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа ка |
| ће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више крев |
| а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новин |
| а капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијал |
| и главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш? |
| : једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну го |
| S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова. |
| — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне в |
| } Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то те |
| се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог о |
| Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах мор |
| о и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шт |
| чајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ов |
| к одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. |
| е, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чуд |
| ма Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, н |
| воје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Dro |
| господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допад |
| d="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој |
| е ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — ре |
| је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би |
| ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Пров |
| их. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да |
| галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по неш |
| е и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу народних сло |
| еру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и как |
| а певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, |
| е Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостањ |
| та написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, |
| таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжи |
| уше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета ус |
| Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасцикл |
| , тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње ос |
| јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и |
| ушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те с |
| да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута п |
| адити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи гал |
| ж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда |
| аба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нуж |
| аји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће |
| акају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично виш |
| зећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џу |
| — чу се однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуч |
| сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир |
| изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда к |
| вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те пр |
| одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савет |
| ла је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p rend="Glav |
| и вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« |
| ог, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечан |
| мо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче ост |
| Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">— |
| рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес |
| а народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Кр |
| ес човечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кл |
| о!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде т |
| пити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срет |
| начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. |
| </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend |
| увече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ |
| низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није |
| Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и весели |
| st">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке |
| аше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, сложно, бра |
| доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, ко |
| те.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Милосављева. |
| Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све |
| м овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се |
| . </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћал |
| беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газд |
| rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — ц |
| ба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, п |
| ашка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tek |
| мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар |
| о, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у |
| ц прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу |
| и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врат |
| мним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst" |
| p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису |
| рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. < |
| > <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst"> |
| огао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чу |
| лужим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Te |
| тан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А |
| , јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не |
| st">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мр |
| ekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лиза |
| ене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капе |
| , на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, до |
| да пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{ |
| ?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи! |
| јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је |
| исутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета напи |
| иге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својин |
| еобријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим |
| обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све |
| рла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срет |
| лава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tek |
| да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, |
| ва и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо |
| p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао п |
| и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песма |
| st">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, |
| S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је п |
| ко љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, |
| ла дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — ре |
| та да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декл |
| ило, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње ко |
| и па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га з |
| олико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако на |
| p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури |
| е поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима н |
| г обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли л |
| т губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скин |
| о и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava" |
| и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис ње |
| један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћи |
| те видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприли |
| >П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет |
| /p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дат |
| позиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А р |
| стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p |
| па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика! |
| ом, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што |
| на страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а |
| реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p re |
| .{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената |
| д ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је бил |
| у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је сим |
| </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сах |
| kst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири го |
| ишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке |
| Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге |
| ко једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све т |
| позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега дев |
| еидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему |
| S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запи |
| њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за ду |
| јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред к |
| ко је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не дод |
| вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачу |
| чну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. |
| end="Tekst">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и |
| вијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, |
| тамо као конспиратори противу народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изн |
| еја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. |
| е ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш с |
| ичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S |
| га изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као вите |
| у је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао |
| а смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће он |
| шни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза ос |
| коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати |
| одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне з |
| д коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва ц |
| е физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола |
| ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам б |
| ено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему ј |
| {S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољ |
| ного!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она пр |
| ени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} |
| </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога |
| писатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, |
| орака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изаш |
| услар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{ |
| ретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на ли |
| Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господи |
| ј реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим фамул |
| ekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend="Tekst">А |
| кле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: |
| рисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало вољ |
| а, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то св |
| ља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} |
| ега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријат |
| н ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало |
| било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Сед |
| но славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</ |
| а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, ј |
| > <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на |
| nd="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на послед |
| тељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend |
| а, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан |
| у сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу |
| све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше |
| та. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: » |
| авешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспос |
| о у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољ |
| своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу |
| лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито М |
| су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком с |
| тора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи« |
| нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су р |
| руги, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кмето |
| била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од |
| њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Ма |
| ле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? |
| их исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара оног |
| а ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих во |
| ах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и |
| а, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслуж |
| о, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све |
| , том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан |
| да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p rend="Tekst">— И |
| свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци« |
| нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и пра |
| за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мор |
| ко је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> < |
| ну у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако о |
| о! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуд |
| прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари ни |
| а ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вре |
| Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; |
| оследице. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да ра |
| е име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend |
| ијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i |
| а. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о |
| да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше |
| p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а |
| Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш |
| је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најл |
| ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у сел |
| ваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p |
| азуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tek |
| и свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља чита |
| што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је |
| >— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула |
| прдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном ре |
| , па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га уми |
| се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p r |
| то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је о |
| е Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речим |
| је човек могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није |
| ш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало д |
| њу стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у |
| ку добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему кој |
| </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, он |
| и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такн |
| сто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са |
| из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им |
| од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успом |
| аграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неј |
| прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, н |
| . </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило з |
| е окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Сре |
| >И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p |
| а?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} |
| Tekst"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> < |
| »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао |
| ао дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, |
| асмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tek |
| као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »И |
| ина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез |
| писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој |
| арија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они п |
| де да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало к |
| бија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све |
| Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дођ |
| ово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина |
| смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, н |
| ; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже м |
| њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недра |
| да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, ил |
| е све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} |
| римера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="T |
| поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађан |
| о утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадам |
| ="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али ка |
| оверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није бил |
| елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами по |
| е ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао |
| пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде пр |
| трахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tek |
| ења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над |
| једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој м |
| етурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} |
| очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна та |
| реме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ п |
| i rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан нема |
| ула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеј |
| Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о |
| > </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у сме |
| осле тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно н |
| а смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије с |
| једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно ц |
| ико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи |
| мен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осам |
| залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око ч |
| Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају. |
| служност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необ |
| е сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једн |
| насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А |
| брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно с |
| после мале паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!< |
| извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> < |
| толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим батали |
| писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује д |
| а никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да |
| ати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на предс |
| неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти каже |
| рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p |
| други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај мал |
| често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе ни |
| мач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се див |
| у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изв |
| рђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с |
| , црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богм |
| ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, з |
| едставио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читао |
| нако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, нег |
| емо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да |
| Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелиген |
| екосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправ |
| > <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи, |
| ко да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а за |
| би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако |
| p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће би |
| мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, д |
| .{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, уч |
| честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и |
| ај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend |
| Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени с |
| лико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно. |
| ели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми у |
| , па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и д |
| падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадг |
| а крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа |
| наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и по |
| — Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? < |
| је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне |
| ни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те |
| ће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте |
| афе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко |
| аман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учи |
| ичини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исукан |
| е грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе д |
| у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Д |
| одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p |
| дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... за |
| } Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти так |
| и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били |
| ича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они |
| ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> |
| дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко |
| ародном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматр |
| е захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТА </p> |
| побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом |
| адиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и раз |
| и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с вра |
| ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је |
| корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залог |
| ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ел |
| Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. < |
| — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава |
| ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p re |
| кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева ср |
| шток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима |
| њу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је д |
| </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољ |
| ку већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба д |
| ате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог |
| вртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим |
| Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једна |
| rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом ка |
| ом пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} З |
| епасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Срете |
| грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend=" |
| о су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене |
| ог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшија |
| ичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо |
| то повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p |
| дух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? |
| а.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским |
| о се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и н |
| nd="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и харт |
| S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове |
| мим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којеч |
| у, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да ра |
| давијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође п |
| , па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, пор |
| , а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и |
| во, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад |
| као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш |
| кло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви |
| .{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати |
| задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛА |
| тановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам г |
| метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово |
| > <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p rend="Tekst">— |
| обедну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа |
| е суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Teks |
| што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао |
| ekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниј |
| тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да пр |
| зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи г |
| м каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима з |
| као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све з |
| довољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> |
| с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о свак |
| оћ је увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и она |
| еже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигл |
| ди нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички д |
| окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад |
| Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе |
| како под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастир |
| дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипа |
| е шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити |
| уги да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и м |
| борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни ј |
| е му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S |
| пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачк |
| не и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </ |
| ако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђ |
| .{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да |
| /p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Ср |
| војего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће |
| а пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је бил |
| ре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. |
| и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале |
| </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајд |
| се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љуб |
| душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више |
| рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о |
| нарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај |
| ре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас с |
| Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо по |
| . </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била мо |
| ослова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар фин |
| и се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљат |
| иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића пр |
| о је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка п |
| не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 18 |
| и.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања |
| >Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много |
| коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет н |
| ебна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> |
| ила, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газ |
| к српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна |
| тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и м |
| право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то прав |
| ва и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је т |
| уке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори |
| е приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша сам |
| ога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или |
| о ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, не |
| — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутр |
| главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћи |
| , љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се |
| слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да |
| о беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове« |
| ђају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, |
| ! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло ј |
| ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму кој |
| настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, п |
| ог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да с |
| ом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на |
| ају пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју |
| резања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размиш |
| /p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздух |
| љ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле |
| село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па |
| i> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чу |
| јеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си |
| ра Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од он |
| руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Ми |
| d="Drop_slovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И с |
| год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске. |
| и, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету! |
| уди кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беш |
| провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Сре |
| е, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче ју |
| ош немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се |
| ала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у чести |
| ци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље |
| ме представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи |
| смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куца |
| го задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та |
| и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S |
| ти ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst" |
| па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да |
| томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варош |
| дити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика |
| оне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, п |
| после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о |
| е дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је мн |
| тановљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке по |
| имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизе |
| ке у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, |
| говарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и р |
| обијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се пр |
| цију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карак |
| би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носит |
| само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; т |
| тална зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на |
| d="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће |
| ао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и про |
| да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи? |
| а из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску з |
| тије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удес |
| а права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спас |
| </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он с |
| еведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И |
| вника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће |
| е прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као ст |
| смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја ми |
| хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борц |
| о, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимо |
| а.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Сре |
| своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине к |
| ic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али |
| ве муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракиј |
| и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи |
| } Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и |
| ТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван Сремац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> < |
| ТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван Сремац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> < |
| И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако приј |
| мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите с |
| да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попр |
| и му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао |
| о неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из ово |
| о оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, а |
| ријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{ |
| ekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и |
| амо седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позв |
| на који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Офи |
| тапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, ј |
| аније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах крен |
| опис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и |
| ртију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као |
| видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је |
| јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да |
| лагодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не к |
| стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста |
| три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крс |
| но било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је |
| ска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође поста |
| ругог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и понос |
| ким ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек |
| /p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је ј |
| ="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету |
| крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на |
| е беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не |
| на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо |
| и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их |
| а Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p ren |
| "Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p |
| /p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p |
| наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четр |
| е »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећ |
| ет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још гроз |
| ekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје д |
| rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љути! — одговарају му. </ |
| А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, |
| убликанска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овам |
| ови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се |
| и шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним зб |
| </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага |
| rend="Tekst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава |
| ни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је нов |
| ести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а п |
| овек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још под |
| — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} О |
| i rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек не |
| далами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и |
| р који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} |
| тку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло м |
| лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p ren |
| нференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет о |
| че кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици р |
| поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; би |
| е изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је дана |
| главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле но |
| лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, прост |
| у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасн |
| тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срет |
| rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се по |
| едан ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера м |
| а види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој |
| у, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} |
| евићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прил |
| , а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама |
| d="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет |
| <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз ва |
| "Tekst">— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ |
| ни ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољ |
| проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у дваде |
| p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} |
| kst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у |
| тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде там |
| ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало кр |
| тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судниц |
| <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло |
| слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљ |
| ћера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тр |
| /p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад |
| а је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете |
| , сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад |
| и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је сви |
| е и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> |
| јина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда |
| међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нес |
| st">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђо |
| p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не кошта |
| ини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| ене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а |
| p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНА |
| rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос крену |
| >— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор з |
| баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </ |
| <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Мил |
| <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сира |
| </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Ж |
| /p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели |
| d="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од после |
| се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би н |
| t">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и |
| ћу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док |
| о, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му |
| петаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло |
| а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му |
| ад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога |
| а браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што |
| ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, у |
| право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} |
| ук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај а |
| и свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не г |
| г мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја |
| из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи |
| "Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побрат |
| о је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи м |
| шњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је бо |
| аја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, |
| о свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутња |
| за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним п |
| ’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле |
| о и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно |
| ење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгла |
| >Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је размест |
| p_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату |
| Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по м |
| не мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уз |
| Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа |
| назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка они |
| ekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, |
| а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува к |
| kst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Tekst"> |
| ма за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далек |
| што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки |
| ут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p |
| nd="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, убриса |
| nd="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учи |
| д сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским |
| p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам об |
| rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразуме |
| уго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. |
| толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио б |
| диш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло |
| ">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на |
| измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела |
| t">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета л |
| end="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, предсе |
| st">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра |
| nd="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се вео |
| мо кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, |
| о, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка |
| т, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен |
| /p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, з |
| > <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p |
| оже, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар |
| kst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а рес |
| ве ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за л |
| м се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да |
| ији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p |
| ошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се |
| нкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, п |
| те кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта |
| сна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му |
| те! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капета |
| но послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— |
| nd="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био неза |
| а човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> < |
| од Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), |
| p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако х |
| p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА |
| авола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вам |
| st">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! < |
| <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да |
| "Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује |
| у своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме |
| ош више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама. |
| st">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавили с |
| море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ |
| д те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га ј |
| аших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав њ |
| хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p |
| </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако |
| </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова |
| d="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум зна |
| end="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— Јес |
| кни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> <p rend=" |
| st">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА |
| другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и д |
| се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и |
| допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педа |
| чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ов |
| ека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство |
| ном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошк |
| Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједна |
| културна историја на листовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичко |
| , а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Х |
| Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошур |
| ф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса |
| жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, а |
| ну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеш |
| метује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Ми |
| о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend= |
| шају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо д |
| о онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђор |
| е сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља |
| -Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто |
| вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} |
| Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолу |
| ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а он |
| ува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новин |
| променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачек |
| главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, п |
| а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега са |
| у слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да |
| њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од н |
| , и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, |
| рем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним |
| шта није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом |
| а, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели и |
| је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију |
| p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, уч |
| наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где с |
| ом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један |
| </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај дога |
| као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гн |
| st">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, учит |
| d="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и кап |
| даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен |
| > <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је ув |
| А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га |
| допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описа |
| сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у др |
| а у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за ко |
| о Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. |
| /p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му |
| један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књиже |
| сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим од |
| т прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога проша |
| окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача |
| паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново |
| речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не |
| rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </ |
| хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend= |
| /p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и занат |
| <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пр |
| о се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за |
| а. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око име |
| т пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у |
| rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p rend="T |
| ли, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог см |
| ekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи н |
| nd="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко сти |
| оже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле |
| ма није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин |
| е, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петроп |
| "Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: |
| </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослу |
| днику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли |
| рани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да |
| хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p |
| t">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није сврши |
| било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но напослетку, хајде што |
| но одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкав |
| створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Срете |
| тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, председниче... </p |
| еочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете |
| "Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје |
| тва, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и |
| ује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче |
| с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} |
| амдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поме |
| и написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако ц |
| ако свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и з |
| и! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савес |
| ekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, исти |
| агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="T |
| кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек |
| } Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред св |
| ица баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима у |
| по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — |
| г »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на |
| /p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизаб |
| ир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst" |
| орског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао |
| етина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, |
| из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под |
| rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и |
| м и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst">< |
| rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно посл |
| глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад |
| ао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета ј |
| е био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да с |
| било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дак |
| изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА |
| цир« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он |
| rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, та |
| о што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</h |
| прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али от |
| је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ го |
| >А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, до |
| листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> </div> </body> |
| а механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим дело |
| бичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао С |
| адалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских пранги |
| и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend="Te |
| е бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срет |
| жак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, |
| о.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих |
| породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе |
| о доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао |
| о кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{ |
| а где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код |
| nd="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му би |
| , јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети |
| рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој |
| елу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имај |
| намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је ост |
| ма и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек |
| ији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разг |
| о од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је попла |
| алом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, К |
| А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те са |
| лус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасе |
| осле тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски |
| ја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школован |
| ити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчи |
| ов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у |
| ђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} У |
| бедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чини |
| премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је поно |
| /p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред |
| у сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево ј |
| нај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово |
| nd="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започето |
| се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ра |
| , боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та |
| т на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у |
| под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир |
| груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао ка |
| боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски шта |
| приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> |
| га нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа бил |
| и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} |
| </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драг |
| и се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бо |
| ћа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни приб |
| о у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете |
| о га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис |
| ами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба |
| моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа т |
| р допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће о |
| ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом |
| рног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst" |
| ова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p re |
| аву. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!? |
| ? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — |
| политичка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар јед |
| упи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код н |
| {S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље |
| у да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да буде |
| инска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато |
| речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend= |
| "100" rend=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класични |
| пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у |
| чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОСЛЕДЊА |
| i> </head> <p> <hi rend="color(858686)">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван |
| SK prva strana"> <hi meTypesetSize="12">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван |
| etHeadingID="0"> <hi meTypesetSize="26">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </head> <div> <head meTypesetSi |
| разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. |
| довољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на к |
| ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од т |
| идба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} |
| е:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде |
| шај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казат |
| тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу |
| њ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по с |
| :{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и шк |
| т и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо |
| ка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, |
| потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо ва |
| к, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, река |
| заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а |
| ути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« |
| а и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p |
| зе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p |
| ни!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништ |
| м се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, п |
| леда у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власн |
| ekst"> <hi rend="italic">Кааажи!{S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у з |
| допису пита господина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли госп |
| веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕ |
| е увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим при |
| аустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе |
| еша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend=" |
| p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да |
| по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете |
| распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Te |
| ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. |
| сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не з |
| а и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p rend=" |
| st">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходат |
| земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а |
| он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p |
| само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно |
| а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, каж |
| и убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго т |
| ерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} |
| ало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, п |
| кајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске |
| у палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend=" |
| се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фаму |
| одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чи |
| т и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} |
| гу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на |
| другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окр |
| и је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни |
| ка!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p r |
| !{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, |
| Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво ба |
| си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и |
| /p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге шко |
| ју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папи |
| ну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="T |
| — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p r |
| он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре у |
| спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пут |
| ује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, од |
| а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет и |
| ставник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа ск |
| ети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучењ |
| ом вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p ren |
| нутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам п |
| ра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногам |
| ије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: две |
| а нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад и |
| end="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бр |
| а му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну |
| то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p |
| ет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада трист |
| се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се |
| би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала вла |
| ни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућ |
| и и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где |
| све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво |
| рцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Брази |
| сећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да |
| не држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} |
| Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој оби |
| а занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да |
| устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес |
| <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да |
| <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
| је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, |
| е начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакши |
| клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} |
| ак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена |
| , да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем |
| ом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница |
| ће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p |
| ова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се сам |
| ше — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend= |
| да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дат |
| ао ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часн |
| реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или о |
| га из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговара |
| града, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либад |
| мно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_C |
| и од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних ч |
| наест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по иви |
| ободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту леп |
| љебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни с |
| Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, |
| кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачуд |
| осподинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари! |
| или венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчан |
| тљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а |
| ла.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани и |
| етлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катран |
| неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И о |
| ко су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи |
| ба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чис |
| свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да |
| палише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на |
| "Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у |
| је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па с |
| рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе |
| им пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари |
| ки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле |
| kst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на |
| авно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо |
| лаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скуп |
| еји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend= |
| идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а в |
| месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све н |
| ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње |
| нин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликр |
| дањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову лимунацију и весељ |
| таву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, п |
| рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p |
| ад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— |
| у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је |
| споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и изв |
| е Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за |
| добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника. |
| у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, |
| кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђиз |
| му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их ј |
| Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћи |
| сму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је |
| ekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да о |
| </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја: |
| с могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, с |
| м селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана |
| ем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и га |
| се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све |
| ио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило би |
| nd="Tekst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да |
| p rend="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p |
| гу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилос |
| оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а од |
| рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи в |
| остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« њег |
| !« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна. |
| ане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, д |
| ака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да |
| привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} |
| ке — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, расп |
| е свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А за |
| рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа |
| } Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за кел |
| к’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; г |
| ом селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблаг |
| већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му се председник одмах на |
| -Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Ср |
| о, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, |
| ово!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољ |
| ламет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако |
| ав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! |
| у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и |
| ла и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно |
| ојица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је |
| елико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанс |
| га чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га с |
| четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — |
| што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде |
| о, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плаши |
| јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут к |
| </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак » |
| ekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| сели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је пред |
| end="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно |
| тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше |
| Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој |
| и нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је |
| алко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; |
| ше!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је |
| ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га |
| еби Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући |
| опис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем |
| ав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то т |
| кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама сел |
| st">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се гомил |
| је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави д |
| ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а о |
| ш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога д |
| му.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледа |
| позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио |
| ! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Ст |
| ују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто п |
| ко је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даљ |
| на дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога |
| а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Шта |
| аше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову приј |
| а, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре |
| >Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној |
| , а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријам |
| а питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких зло |
| nd="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пу |
| да« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tekst"> |
| неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитал |
| ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то дос |
| о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за |
| р без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога |
| се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју |
| kst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од све |
| ан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћат |
| више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама ко |
| вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбољ |
| Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подб |
| p rend="Tekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, |
| (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме ни |
| </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p |
| раја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му наско |
| ашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара М |
| Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мал |
| о с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према |
| вна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} |
| мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, ниса |
| Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам из |
| во знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{ |
| а се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споре |
| nd="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p r |
| одеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса. |
| осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао |
| ИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван Сремац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛ |
| ИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван Сремац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛ |
| ио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампи |
| цено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам |
| це? </p> <p rend="Tekst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде |
| тенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. < |
| нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још какве стенице?{S |
| изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова |
| итичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимањ |
| добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви в |
| где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Ра |
| удем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — за |
| 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољ |
| приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зг |
| end="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По |
| kst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његови |
| љно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под но |
| роз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекид |
| е могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели Мак |
| end="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад да |
| ју. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета |
| ротестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама до |
| st"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} |
| kst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да бу |
| а разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, |
| рију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка |
| ј обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. |
| читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и |
| — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и деве |
| ис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко |
| {S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за |
| ла да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p |
| ну газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије |
| ар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за т |
| вена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати |
| па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> |
| орђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време сво |
| воју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{ |
| мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па јед |
| кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и п |
| му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни |
| рва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам |
| ше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима прем |
| аде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и пр |
| т — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend= |
| поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од |
| је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то пис |
| твом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље |
| и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких ч |
| ио је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке п |
| е те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио п |
| тво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p |
| био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за сво |
| и мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрас |
| осле, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурис |
| {S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога |
| ало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених |
| о сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="Tekst">— П |
| каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — с |
| е своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над н |
| р цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто |
| ђе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend |
| ти! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На |
| nd="Drop_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само наз |
| ских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народ |
| је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три уст |
| реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један ј |
| екако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао |
| је здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне с |
| утем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, |
| ује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан ме |
| е мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљи |
| лотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свес |
| понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ног |
| .{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему. |
| ују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплач |
| лу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељ |
| кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи ти |
| Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове |
| и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst" |
| ижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је |
| ица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Te |
| у у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједар |
| ждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако. |
| јем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима каф |
| kst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S |
| тавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад |
| пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће ско |
| се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била |
| уцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, |
| управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у се |
| прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде |
| почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, |
| ко пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, г |
| тци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по ди |
| зда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи |
| едне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама к |
| е умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, |
| , а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче |
| тају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи< |
| ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћа |
| гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе |
| а дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максим |
| ти кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра куће |
| е се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа руднич |
| А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... |
| ?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="T |
| ење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је сла |
| реме својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послу |
| ју, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански с |
| д пружио многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, |
| зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом в |
| а све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових » |
| клике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend="Teks |
| најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта |
| акав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, |
| да и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изо |
| откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге |
| шта измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је њег |
| ема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало коли |
| де је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје кућ |
| етана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на |
| ељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не |
| диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седн |
| мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељ |
| ир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљ |
| привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. < |
| еко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је |
| ш то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено |
| велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе г |
| је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Teks |
| ица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p ren |
| нашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и |
| ла за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst" |
| ке трошкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама к |
| Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта ж |
| Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, как |
| се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све мож |
| ом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стреља |
| тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне ум |
| е знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, позн |
| rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p rend="Tekst">— Макси |
| ила ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би на |
| к прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, в |
| у ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} |
| познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и спи |
| а две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и по |
| плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна |
| њем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга в |
| бурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрези |
| Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говори |
| елник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у при |
| окле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и |
| ка мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом |
| на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити |
| } И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у |
| што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву б |
| енемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испр |
| д оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} К |
| рт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, |
| ан, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« |
| па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} При |
| А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђ |
| ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни д |
| е код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| оте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију |
| њавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису |
| .{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p |
| а где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га за |
| осле се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше ок |
| овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш г |
| цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштам |
| А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један |
| ан ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи |
| ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова дру |
| из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути |
| х прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здр |
| Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако |
| метао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst |
| хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато |
| маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Л |
| тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни је |
| се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир |
| оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу |
| <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који |
| о што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Te |
| .{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пунда |
| то се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што |
| мансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознаје |
| з дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на |
| ље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се |
| А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће г |
| у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Мо |
| седника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени |
| оши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој сваком |
| сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис м |
| вога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја М |
| а Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је орат |
| атал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами с |
| женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то на |
| вом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, |
| вог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се бар |
| уљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву јед |
| и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима |
| "Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с њег |
| те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за |
| хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припаса |
| {S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, н |
| знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га зап |
| ни пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачк |
| х држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће д |
| затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — |
| ету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="T |
| дмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан после |
| пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! |
| е нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих |
| им.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излази |
| ослао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир |
| не, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаћ |
| е оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био та |
| времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, |
| ar">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадес |
| тале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Ј |
| онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај кој |
| ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме |
| обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он |
| -Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расп |
| је име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по |
| ница и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. |
| плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p ren |
| ервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужав |
| у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир- |
| ке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} |
| ! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их ни |
| тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружје |
| и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непри |
| ојсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То |
| ће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Брази |
| оворило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говор |
| </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није смета |
| ео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље ш |
| о и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и нај |
| и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њи |
| забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А д |
| , ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Офици |
| њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магаз |
| а: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend |
| њеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји |
| ви људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епоха |
| {S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p re |
| с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком |
| атио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пут |
| ца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне |
| ажаваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко |
| ди и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове |
| а-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразили |
| ио.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало |
| S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Д |
| м требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити |
| р и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона! |
| ило десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се сам |
| тхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на |
| ли зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокла |
| лер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдн |
| ана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђав |
| управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне ли |
| <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за про |
| Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао |
| едноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђ |
| ном од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Te |
| на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели су |
| вори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је т |
| знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер кој |
| идела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све доб |
| у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од б |
| Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И |
| му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p re |
| и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Ве |
| онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и поп |
| {S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина |
| нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а |
| љаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашња |
| — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показива |
| {S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му |
| антне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева |
| мењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му з |
| речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само |
| дељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мр |
| наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиља |
| човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам |
| си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав |
| који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали |
| лике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допа |
| ), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бути |
| но — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје дом |
| стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општ |
| , за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst |
| /p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, п |
| равље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види н |
| ата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао |
| та живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега |
| нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћи |
| и веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким |
| цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па с |
| ек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке в |
| обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку нос |
| овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али з |
| ла газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подру |
| има кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена |
| и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без с |
| а, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, |
| од ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова п |
| ли, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витез |
| а! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу бро |
| ти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај к |
| и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женских, а знао је |
| оворио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни у |
| воје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend= |
| вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио |
| а испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је |
| S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње. |
| ни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уре |
| ао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; логика дог |
| воје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} П |
| , веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, кој |
| е ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Пр |
| логије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о то |
| ал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам м |
| а.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Кал |
| ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разум |
| але на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али |
| исте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало |
| ј драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, |
| "Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, опш |
| а! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замер |
| и! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господ |
| орђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и п |
| с дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подм |
| нара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! |
| мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полете |
| ља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунац |
| у досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Од |
| ама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и том |
| лати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и |
| х), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и |
| половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија |
| Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле |
| а, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Чит |
| , посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добр |
| и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим |
| се, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је д |
| са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, к |
| них игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну ема |
| кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као в |
| } На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој |
| ало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав |
| огиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и друг |
| почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да |
| ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне н |
| аје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник |
| кало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас |
| лај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто |
| "Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Тер |
| азда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« |
| не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло |
| сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи |
| те, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте |
| и се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst"> |
| ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О |
| дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам то |
| је Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и |
| } Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> < |
| ekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесеш |
| и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чује |
| ик. </p> <p rend="Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’ |
| rend="Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љу |
| му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst |
| <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend="Tekst">— |
| не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми к |
| ; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, |
| .{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst |
| ом јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако |
| амо зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљд |
| о. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> |
| а врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Пр |
| баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S |
| "> <hi rend="italic">Бирам зраке врелог сунца —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Пл |
| га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко |
| ко држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само |
| нтереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога |
| но једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега в |
| лелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу и |
| -Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали |
| се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као д |
| Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за дана |
| е. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја К |
| љен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Сава |
| та му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо |
| ><hi rend="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ |
| тво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гост |
| зао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета к |
| S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде играње |
| , а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћ |
| рно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успех |
| етио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Макс |
| лице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично нав |
| Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! </p> <p r |
| вај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> |
| слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из по |
| кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочав |
| х се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће |
| nd="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу |
| нина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу |
| d="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишем |
| много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље |
| ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него |
| а нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није д |
| итило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бура |
| боа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонс |
| правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуд |
| те за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), |
| Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова) |
| живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова |
| ну, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци и |
| руги престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву |
| а такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином из |
| о видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Ср |
| екога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто с |
| о је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева |
| е прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, |
| већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у се |
| је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у ов |
| лачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање зн |
| рф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да |
| о!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гро |
| и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол |
| азао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалн |
| да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права или нар |
| ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало п |
| адовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помр |
| шуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па |
| мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и р |
| к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана |
| и и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, |
| примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очуп |
| се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то п |
| Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг |
| е, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим че |
| а старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе |
| та још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што |
| цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{ |
| ажио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало кур |
| и се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Teks |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Тад јој рече Ристос Господ:</hi> </p> <p rend="Tekst"> |
| , а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је |
| аправи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он ос |
| од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману ( |
| наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверав |
| апуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по он |
| не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ак |
| продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за |
| прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ам |
| у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одм |
| одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати |
| и, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним та |
| ир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; |
| а: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љ |
| а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као |
| Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џе |
| да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му с |
| </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту ниј |
| ти и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и |
| д јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једни |
| кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« |
| d="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао |
| .{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе. |
| похалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима све |
| не кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, |
| ена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који |
| рају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само м |
| еспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује |
| љи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, б |
| у било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана виш |
| и а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толик |
| ту. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин пре |
| ред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша м |
| ekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство с |
| џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита |
| рам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир |
| ко! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> < |
| речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. годи |
| о резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који |
| оиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{ |
| редњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну |
| на лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је оту |
| од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ј |
| ој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{ |
| о исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{ |
| нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао с |
| иташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а напр |
| лагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелаг |
| првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сре |
| зи.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако с |
| Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, мо |
| пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су |
| end="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове ст |
| а, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао каза |
| орђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малоча |
| rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — вид |
| е и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, |
| погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шет |
| рема економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p re |
| с и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и до |
| {S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} До |
| у који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, |
| жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst"> |
| ekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради то |
| аграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, |
| а буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, з |
| аш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с |
| ажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас ч |
| И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зур |
| вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад ј |
| Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљев |
| о вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готован |
| за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне ка |
| кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, о |
| ече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </ |
| са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете |
| ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бро |
| од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потп |
| ли да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то |
| тавник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз |
| , него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хе |
| бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик њего |
| реће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име |
| ике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога |
| игу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком |
| неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све до |
| ету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај ст |
| а га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се покло |
| ристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише! |
| саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, ни |
| а ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p re |
| S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнак |
| ће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепетка |
| а су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су |
| вицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву |
| } А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, |
| газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била ко |
| недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из друг |
| је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве чла |
| опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend |
| огије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и |
| учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је об |
| ародна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p ren |
| оже ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Ср |
| о свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободно |
| га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никак |
| са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевре |
| d="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ |
| за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека по |
| {S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је |
| д му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити |
| кашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међ |
| најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, ј |
| све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља |
| че у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уз |
| е, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и јед |
| с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p re |
| арку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај |
| ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и в |
| t">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштењ |
| ли прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар п |
| и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела ниј |
| > <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дуж |
| сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година |
| S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и |
| орђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра« |
| да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по изва |
| ош сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на он |
| о; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега |
| тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и о |
| је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам |
| е гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се П |
| Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, пров |
| ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="T |
| цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи |
| , него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} То |
| од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то ј |
| еђеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А дес |
| ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни |
| оказала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се гр |
| немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да |
| ekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти в |
| вима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а |
| у браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом б |
| лаву (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно м |
| доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па тама |
| ајмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар |
| о и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси влас |
| искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е б |
| — Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после н |
| а, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и |
| , а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она |
| С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поч |
| } Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst" |
| реди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; |
| штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгл |
| еграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и сел |
| ела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као |
| је, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога |
| и је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, шт |
| еколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и |
| ио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, |
| је и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и жур |
| па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се чове |
| ао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту |
| пуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разли |
| вима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Teks |
| уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Б |
| не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било |
| ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да з |
| отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S |
| баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај дола |
| ригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном ус |
| господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. < |
| и очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — р |
| у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним д |
| риличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најприја |
| по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Te |
| мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд п |
| Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p ren |
| и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио |
| ругу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се |
| сто Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни |
| да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један |
| ољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! |
| end="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо по |
| прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </ |
| тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, слав |
| ружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend=" |
| Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} И |
| тла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад |
| е насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао ш |
| кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од ж |
| писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је |
| ше није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво |
| аслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако р |
| е да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе |
| </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себ |
| ш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једн |
| глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за теб |
| као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игр |
| некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и укр |
| мо још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало ус |
| адника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бур |
| тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са ствар |
| на што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада |
| их.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на |
| може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. |
| ади тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио |
| ињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим ства |
| а и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у к |
| е ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео. |
| какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве он |
| и и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, |
| па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непре |
| оследица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота! |
| ада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфск |
| ва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њем |
| викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Сре |
| ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја |
| адила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рук |
| гледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и наме |
| о, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од |
| дајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И к |
| ај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живо |
| креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. |
| чењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе |
| лак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала. |
| у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена п |
| сле толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се та |
| оје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на ле |
| ">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p ren |
| аше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошен |
| езан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик |
| ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који с |
| су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њим |
| о кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице |
| асмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео нек |
| собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела |
| њиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгл |
| ад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} |
| га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са |
| вали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} |
| Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, |
| ноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то |
| > <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не |
| то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање |
| екле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити |
| А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље р |
| p_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође |
| , јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и ба |
| о да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без ф |
| ужи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи јед |
| акво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад |
| шем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst"> |
| им увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком прек |
| ографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом г |
| куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председни |
| и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не изб |
| за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Ми |
| t">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend="Tek |
| е знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако |
| — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној |
| чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром пон |
| ј други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да ди |
| и ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглоб |
| .{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend=" |
| да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан п |
| о прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и |
| врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о пр |
| де, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи |
| Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета пре |
| end="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда |
| ва ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студи |
| анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е |
| , није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија |
| врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетов |
| плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чу |
| им вином. </p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, са |
| Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па по |
| лијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичит |
| је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што |
| ан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕД |
| љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ |
| рђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и |
| ! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, |
| ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село |
| rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tek |
| било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком ме |
| е може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како |
| дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту |
| st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — |
| анак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, ка |
| не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа |
| end="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да г |
| куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председни |
| и од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сад |
| ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у ов |
| S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај ме |
| а Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви |
| те а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. |
| увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и и |
| од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни |
| ="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би треб |
| и начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све |
| вабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава предсе |
| отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју |
| обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била М |
| ти?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! |
| ав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркива |
| аметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{ |
| »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, јед |
| есет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа |
| принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји |
| општине прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још |
| -Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и о |
| петан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S |
| д није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око механе и судн |
| та посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начин |
| ности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним п |
| а се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се д |
| Максим фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много |
| Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од |
| , а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и ти |
| вцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и |
| коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га |
| једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у нек |
| вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али |
| о га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни д |
| и, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Teks |
| } Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели с |
| је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зов |
| тељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, |
| лефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће с |
| штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића |
| ити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћ |
| Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није мога |
| среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету |
| о — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{ |
| м, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p |
| ца, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрл |
| <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он с |
| датле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја |
| ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Макс |
| а у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади |
| ) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S |
| сти овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и пре |
| и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су сам |
| ња, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде |
| ез сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљи |
| rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи |
| ме под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Исто |
| ици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције |
| та урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кр |
| .{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није |
| иријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Мил |
| е дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем ш |
| е ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и |
| шајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже во |
| Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита |
| скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им |
| ересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батал |
| ="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Teks |
| извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети |
| о народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утркива |
| о ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој м |
| ска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се |
| камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви де |
| ја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} За |
| ије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза |
| и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је |
| ије у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно с |
| "Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте с |
| /p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати |
| љу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што |
| улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и з |
| дан тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими |
| мења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p |
| о«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; |
| послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику к |
| </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти с |
| nd="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо з |
| оже имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало |
| тим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и |
| ељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те |
| ги млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонам |
| Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће |
| једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини |
| ој судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч |
| ачелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљ |
| , да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија |
| ја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, з |
| овек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ |
| е кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф |
| ди у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p ren |
| д?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S |
| аћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка К |
| абости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћиц |
| релазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, |
| два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужас |
| вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у вој |
| ир« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле |
| Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обо |
| черамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, |
| ичности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. |
| ите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубо |
| стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин- |
| Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од р |
| а грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа такв |
| вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће |
| дна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашиц |
| се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а |
| </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! |
| на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се о |
| о немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као с |
| неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на |
| је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амб |
| и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав н |
| бари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и |
| и бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лам |
| вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, |
| м смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао |
| , газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, |
| еви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ вели |
| ал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета |
| ажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка т |
| ekst">— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend |
| друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— С |
| end="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те п |
| оштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на веч |
| а, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и ра |
| седник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова с |
| терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити култ |
| екао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје |
| се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у ос |
| ционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му с |
| се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и |
| Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend= |
| измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажип |
| у ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и |
| аборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још о |
| но чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; |
| нају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и п |
| p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу |
| хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепо |
| мо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква |
| зано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије |
| из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавест |
| страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се |
| сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича |
| е шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — |
| као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није |
| е икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како жи |
| вде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једн |
| Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега л |
| бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме |
| бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе |
| према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него |
| е Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те пов |
| ра?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их |
| обудиле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке с |
| век, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </ |
| е може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу. |
| d="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p |
| ш боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. |
| е знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Te |
| о бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у |
| лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, влас |
| ице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, само д |
| атиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски |
| та песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је |
| какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али |
| <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend= |
| ервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна. |
| зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу |
| ост, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролаз |
| се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђ |
| Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни з |
| ине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти са |
| читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодуш |
| е шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст |
| rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </ |
| и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај |
| а очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је за |
| , што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако |
| само казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да вод |
| прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је ус |
| тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к |
| ">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те |
| p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта т |
| тин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и |
| } И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује мла |
| илисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био бл |
| е удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га м |
| вог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарад |
| село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Мож |
| p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг н |
| етни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретен |
| ти у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати о |
| гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима бић |
| адимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пош |
| сматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа |
| нска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин с |
| што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, |
| , — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} |
| Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и |
| тани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи ј |
| p rend="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме |
| е коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на |
| нске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst"> |
| ра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима н |
| гради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и о |
| Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕСТА </p> |
| евет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst"> |
| чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— П |
| у?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} |
| лажеш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем |
| више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трош |
| ажим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама н |
| онђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па |
| ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p |
| оје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и |
| <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели |
| ти, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и о |
| зили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми ку |
| допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица ус |
| што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар до |
| си.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може! |
| Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други уми |
| риш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти |
| а Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ћ |
| х ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кук |
| ове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно њег |
| ло — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само |
| rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би |
| есток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је би |
| вила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p |
| ата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоц |
| ет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем |
| -Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели |
| </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> <p re |
| и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чаш |
| се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а |
| t">Смир’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, жури |
| е мале паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> < |
| као шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p ren |
| <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да каже |
| ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, с |
| цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко с |
| nd="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те |
| >— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напредниј |
| ема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка! |
| ом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, |
| ене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Teks |
| поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> |
| ни ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не бр |
| е.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било |
| умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Teks |
| је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели за |
| ија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам механџија — одговори |
| — Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затек |
| p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p |
| е!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend="Tekst">— Осветлићемо село, провес |
| , а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, от |
| а шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, нег |
| ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти част |
| t">— Је л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јокси |
| данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни |
| лач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо |
| Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однек |
| да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски царе |
| зобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа н |
| глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут. |
| осподин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S |
| "Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним посл |
| је друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Таш |
| се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и л |
| и буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихва |
| атра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, д |
| чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све ст |
| у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звезди |
| S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су б |
| ју да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и остав |
| свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, б |
| римећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И |
| ога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Ср |
| p rend="Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. |
| шилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим |
| е, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда те |
| им столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се так |
| (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кр |
| ђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се св |
| док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </ |
| Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више годин |
| твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. |
| ачи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице |
| на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама п |
| не поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слуш |
| читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онол |
| ">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против пр |
| ци.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану |
| и требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend=" |
| а куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у |
| рас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend=" |
| кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима |
| си да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А б |
| о је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за ж |
| у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено |
| и, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то |
| а тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зев |
| на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и в |
| ла! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изв |
| анса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све |
| ина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако пле |
| д, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, је |
| <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ва |
| то тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да ка |
| еченице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а н |
| еднако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџ |
| адовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се |
| а та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге |
| од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S |
| г округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се бун |
| ње коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке |
| На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се и |
| везла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо пор |
| њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни нач |
| р-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше |
| ега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко ј |
| могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде по |
| ом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S |
| задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет и |
| едан уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео депар |
| мори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и |
| >Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак п |
| а између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени сауче |
| а, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, как |
| вде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казу |
| у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p |
| палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељев |
| крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена про |
| ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаест |
| е обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после |
| ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је |
| им. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p ren |
| о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му |
| ашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, |
| к селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срета — |
| уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, |
| довиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа п |
| а оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име цр |
| ) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетан |
| изела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да |
| јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после |
| е с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивил |
| неше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, ве |
| ош није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов |
| прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево |
| е јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а |
| ле мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њој износи |
| нтервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржњ |
| чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и з |
| али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га он |
| о највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад ди |
| он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А |
| м, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, шт |
| е ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не |
| nd="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та њ |
| пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да |
| жао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} |
| «, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi |
| — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милиса |
| памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не |
| не у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја? |
| н, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је глед |
| , »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао он |
| ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту к |
| лини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продај |
| ром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља |
| у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламње |
| ели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p |
| d="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst" |
| > <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од ка |
| е у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, вид |
| ако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, госп |
| им једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу от |
| ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— |
| >— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој шк |
| кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{ |
| еларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — |
| "Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Б |
| пу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— А |
| ванлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да |
| досаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко |
| с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти ба |
| ване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; |
| > <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова доку |
| деш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване |
| ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, |
| nd="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. |
| ије разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад |
| Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат |
| инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством |
| авна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твоји |
| ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој ј |
| rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си т |
| st">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— Јесум, јесу |
| уцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама |
| је ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p r |
| kst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у ово |
| end="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да |
| амулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Te |
| и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ћ |
| ледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине |
| а како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши мушт |
| онудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! |
| ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ са |
| права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p |
| орђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend=" |
| м вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, х |
| Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p |
| . </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваз |
| е; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсв |
| ами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Б |
| па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако |
| измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало |
| иличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми |
| онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} |
| ">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица |
| ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав м |
| осподине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психол |
| бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да ок |
| ем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавол |
| од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— |
| и питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, сва |
| набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и |
| /p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиг |
| > <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало |
| нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не |
| е којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа |
| ољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал та |
| амена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, љу |
| чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} |
| ам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> < |
| ало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> |
| а посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти |
| и себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« |
| лас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend |
| тли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону друг |
| ле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао г |
| ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били б |
| вет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зу |
| kst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, зна |
| уговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, зн |
| Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Teks |
| ађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми т |
| « — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко |
| е треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су |
| у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. < |
| »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све |
| аучи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни |
| у. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, с |
| па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. |
| а може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не |
| иш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не д |
| е лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, тр |
| p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend="Teks |
| S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су |
| досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови мо |
| ај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, |
| <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на |
| мо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо дон |
| <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дуби |
| како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, |
| си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... н |
| раграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p |
| »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више ц |
| и, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му на |
| сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — ве |
| а пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> |
| ема властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на |
| х: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дел |
| ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се |
| rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми ј |
| д покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у |
| </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти |
| ekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој ше |
| ем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за |
| , видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и т |
| /p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и |
| а, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми |
| ом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и т |
| нам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, |
| еколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чи |
| — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна |
| ијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак п |
| е за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе п |
| х, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио с |
| и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, |
| то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде се |
| лићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб паза |
| ма страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Н |
| и једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад |
| х има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо |
| /p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа |
| еби.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p ren |
| а да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p r |
| t">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо |
| ш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p ren |
| неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама |
| ради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, |
| ација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин |
| — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овак |
| аља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђ |
| му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p |
| дна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђе |
| посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Teks |
| врдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! |
| бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, |
| огат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p re |
| Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. < |
| уван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него |
| су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да |
| Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо н |
| али!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад |
| фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} |
| прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Д |
| ekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико и |
| да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend |
| то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« |
| и био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели |
| тује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћа |
| грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми у |
| им или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Т |
| , и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и комп |
| стоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, |
| <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за ј |
| фану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир д |
| еко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и па |
| а, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p |
| , али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко |
| и си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend=" |
| лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — с |
| па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, она |
| , инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове |
| Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш та |
| ога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш |
| ви — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене ж |
| пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати |
| у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зн |
| вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> |
| ла, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Си |
| rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво |
| т — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљ |
| rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? |
| Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашаже |
| атали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А |
| а — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— |
| ена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му знач |
| ија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« |
| е дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато |
| ели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> < |
| тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко т |
| коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председни |
| — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да |
| арму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно |
| Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Teks |
| живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио |
| атвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. |
| ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и и |
| осле полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) до |
| ком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од |
| ат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса човечанског — десио се ово д |
| инцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И |
| ваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, гд |
| већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дел |
| афисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утеши |
| послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а |
| и власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће б |
| имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Брази |
| е читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу |
| четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој ст |
| умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећ |
| ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Но |
| о.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из с |
| вају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје |
| где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније з |
| па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижи |
| ролетаријат и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је своји |
| ако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на н |
| тан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозициј |
| јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур |
| се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу м |
| као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами бог |
| Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пу |
| ІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора |
| у пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бро |
| љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин |
| и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па |
| ога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а нач |
| а?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: |
| испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично ре |
| на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу |
| е у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени |
| са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилни |
| мици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочит |
| тељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. |
| Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу |
| их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име |
| дини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут |
| Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где |
| ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да |
| спао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — |
| х грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе |
| та. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српск |
| с учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и к |
| и на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеир |
| он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом сел |
| а, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод |
| — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жир |
| пада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, |
| насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни |
| и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао г |
| чни, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на |
| ога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш |
| > <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{ |
| почне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> < |
| говог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска прав |
| ес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало |
| kst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и |
| рим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, госпо |
| ла гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да |
| : »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега |
| — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео |
| он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко |
| имо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће д |
| , и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевањ |
| рство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гл |
| Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што |
| му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с и |
| н био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ј |
| ај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то с |
| p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад |
| А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе |
| Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пи |
| само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, |
| о, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показ |
| ћиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се нал |
| можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу |
| або се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} |
| ниш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом |
| и јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S |
| од!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да |
| ти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах пос |
| у му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал о |
| мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">» |
| ра!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам |
| рковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сре |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Уби |
| трено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се |
| ="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst" |
| е да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осм |
| слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико мом |
| тман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта гово |
| д кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} |
| же безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некак |
| тином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео |
| е звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурно |
| псују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале. |
| јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S |
| распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде |
| читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новемб |
| и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пар |
| о бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих |
| чевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас си |
| олако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће |
| на и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког |
| ресантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђ |
| суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се м |
| којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громк |
| овода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у |
| загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срет |
| ромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђ |
| кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и |
| слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једно |
| може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико |
| своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Дос |
| и бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна нећ |
| ак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо » |
| о како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки |
| човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На с |
| сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу |
| та значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не зап |
| оме готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео |
| од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин |
| бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се |
| онсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их зап |
| све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА |
| его хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше ду |
| о брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџиј |
| з плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај ов |
| p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи |
| он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а |
| чествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе |
| никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај |
| а неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста на |
| меси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се |
| есте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли |
| ца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst |
| еђутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио цел |
| и Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који ј |
| Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за |
| о допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било |
| st">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Зна |
| rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, |
| скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуст |
| тељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? |
| како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео |
| а не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с |
| у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало |
| довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довј |
| лећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апати |
| брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у зд |
| пођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место ди |
| с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, ни |
| >— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио |
| е«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу |
| , који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после т |
| о дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: |
| ћи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак н |
| ко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време. |
| турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, ко |
| , па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би ка |
| /p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депе |
| се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: |
| ад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend= |
| е јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и ист |
| жеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: вол |
| век можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господи |
| {S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како ј |
| ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле баб |
| све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих ње |
| /p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклик |
| леидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант н |
| олитички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни |
| p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није про |
| жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па |
| а једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране |
| за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он |
| нише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити та |
| о ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига из |
| и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од позн |
| А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чу |
| /p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, пр |
| ис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и |
| <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend= |
| ана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џ |
| е у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа н |
| их мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> |
| ни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend=" |
| данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете |
| ћа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, д |
| , наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а |
| Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Ст |
| крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, изве |
| Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно |
| ржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после д |
| ја, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то пова |
| и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с ва |
| е.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од |
| виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држа |
| је Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђо |
| следње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељск |
| оље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и зама |
| носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао п |
| а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да |
| рамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, |
| ко лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дик |
| — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако |
| женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога наро |
| чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га |
| <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend=" |
| ало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Са |
| p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима |
| нда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже ст |
| не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst |
| ва комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоск |
| и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не |
| и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су |
| кав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и кр |
| »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пе |
| и је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али |
| њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који |
| распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то кр |
| {S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена |
| воје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причал |
| је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком |
| оварале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бир |
| завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео сам |
| лови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове м |
| онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је т |
| рава или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се |
| .{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешт |
| ли, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му |
| мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се с |
| rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта |
| еће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда до |
| пак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како |
| . </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> < |
| сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на |
| а не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} К |
| . </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила с |
| хину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крс |
| боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они |
| тане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице |
| овим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и з |
| промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта м |
| ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи да |
| жа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту ј |
| »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, |
| само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, |
| шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у теки |
| баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и г |
| Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини |
| ћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече |
| о Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у |
| ву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је п |
| у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— |
| Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавил |
| алога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића » |
| е да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шт |
| исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви |
| !?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти вел |
| поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на |
| он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </ |
| и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек н |
| а.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону |
| еткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин |
| нџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раден |
| народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клема |
| овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу в |
| или.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно |
| омало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио н |
| није расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а нај |
| није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародов |
| о од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворен |
| Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропад |
| ријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а |
| .{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, ве |
| тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Проме |
| му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{ |
| с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник с |
| ">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му сл |
| се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једн |
| ливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у |
| неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваз |
| p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета бри |
| ши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, |
| гађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог |
| нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, |
| д решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Брази |
| а богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше с |
| њен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчк |
| кле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — те |
| рета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и т |
| ло му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је ос |
| .{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи |
| да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су |
| метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, |
| и. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дри |
| висте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочи |
| ргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst |
| ом и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где з |
| ца некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога |
| t">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ни |
| . </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те ман |
| дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Ра |
| о.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> |
| те мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти н |
| ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend=" |
| ли му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те |
| аво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: к |
| после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском спи |
| је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p r |
| с читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета |
| ћете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном се |
| та све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од о |
| ио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света г |
| е то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="T |
| ако смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима |
| астумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус М |
| исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увелича |
| то дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Сре |
| и су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло м |
| , трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини д |
| , и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господин |
| а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је и |
| ој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна |
| у сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« о |
| , побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је пост |
| се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђав |
| тељима народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племе |
| ра, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане |
| јављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа |
| их промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икакв |
| сницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Te |
| било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на |
| могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном мес |
| у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак |
| д још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била од |
| бори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да |
| да му је ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато уша |
| се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато од |
| е, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад |
| аву толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, |
| пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игр |
| сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од |
| ика! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst |
| и Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били |
| т.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, |
| аласало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> |
| и, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србиј |
| поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако |
| редседник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. < |
| ој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бо |
| p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћ |
| пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког |
| чно избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили |
| Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и |
| из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторник |
| ље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— В |
| ги, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситиј |
| предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео нап |
| н није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газд |
| } Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изве |
| су) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p |
| их порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у то |
| трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бој |
| андура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била |
| за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је бил |
| мо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst" |
| бито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после |
| е, грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао |
| и му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S |
| утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт! |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете |
| далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, шт |
| , »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је с |
| већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника |
| /p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у |
| не и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst |
| олетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока |
| Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} |
| д њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tek |
| ждрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чије |
| ругога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га н |
| ир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро |
| рилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало |
| је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је |
| гледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{ |
| ранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара пл |
| свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси |
| амо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то ист |
| гласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони |
| нара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — |
| Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, |
| S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војн |
| ане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од сил |
| у бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута мно |
| ад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га он |
| S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме с |
| руги вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста |
| о дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« |
| оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле за |
| Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напо |
| } О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је пос |
| чак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђ |
| Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врс |
| о.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помал |
| више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној б |
| сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна |
| есто. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек |
| и — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им |
| н позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла су |
| дни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео |
| младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, да |
| } Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, пос |
| скуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варош |
| иње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва |
| механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише н |
| поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије |
| p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеит |
| ражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај |
| формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како с |
| рише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, |
| е, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕСТА </p> |
| </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му |
| њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то др |
| у сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним при |
| лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве гл |
| е им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо |
| ија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је нас |
| ађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих нави |
| ити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба |
| ав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву |
| <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А шт |
| же кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете н |
| е и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), ота |
| дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p r |
| као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао свој |
| но министарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — |
| на република под председништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је |
| јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се М |
| орђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месе |
| ветку. </p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница нека |
| е стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, види |
| жено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. |
| ма се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немач |
| један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, шт |
| се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у му |
| и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ |
| си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни љу |
| да како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристиј |
| што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} |
| , а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механа |
| новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутиц |
| а хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је |
| ко да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио |
| ет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend |
| Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p ren |
| да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не |
| срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца н |
| а!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла п |
| р, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста |
| ају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а од |
| за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умо |
| е се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о фер |
| nd="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, гос |
| е о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прел |
| ађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ра |
| уги. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досе |
| S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе |
| а тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим ф |
| у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — |
| и они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето ти |
| ст и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири дина |
| ол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, |
| море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама ка |
| љ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, как |
| оздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... </p> <p re |
| ку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писа |
| рант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обичн |
| /p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, то |
| ша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p r |
| ет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend |
| пао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља глав |
| е бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обич |
| — Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Teks |
| ">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је |
| не пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци |
| цима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет к |
| дна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у ово |
| икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све сам |
| кле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје т |
| d="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} |
| ад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му |
| ду да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А |
| дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мисл |
| ао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пр |
| ка, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише м |
| не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла |
| аје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по тр |
| у му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међ |
| добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако |
| кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмеја |
| есно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! |
| ио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изаб |
| није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избриј |
| Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ о |
| а је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта т |
| ажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, |
| е било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да им |
| то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га |
| му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе п |
| наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, |
| шити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — та |
| ола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу |
| бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а |
| !« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о |
| карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је |
| ици и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и п |
| end="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није дожи |
| нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за кој |
| како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је св |
| ло увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од |
| лежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из |
| асипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато ш |
| авом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, |
| еки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му |
| и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само з |
| а, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних у |
| подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову |
| вим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакл |
| а. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем за |
| ?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p |
| не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни п |
| шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа |
| « и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат цр |
| а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. |
| , дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћ |
| ма и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде зап |
| ио и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и |
| кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега ку |
| тара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> < |
| а, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; |
| нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p ren |
| појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему св |
| но говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српс |
| ета.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све и |
| офа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кај |
| олако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Teks |
| — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си |
| пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде оставист |
| по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у |
| , него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пр |
| ад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећ |
| рла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред ме |
| ekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«. |
| ану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрол |
| S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Офиц |
| јим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету |
| дне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љ |
| тва кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одб |
| се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекс |
| и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је би |
| а херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе ст |
| добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} |
| ас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S |
| >— Презентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да |
| ве ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А |
| чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам н |
| си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господ |
| лео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро пок |
| јао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »п |
| а, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и пра |
| т укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Ја |
| .{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре |
| р.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човек |
| ље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни го |
| и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само |
| с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије |
| — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И |
| ело.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта |
| се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, |
| коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива |
| ">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести |
| нке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су |
| на и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио јед |
| ошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимуна |
| је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш |
| } Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p |
| ће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — ла |
| го све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да по |
| да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> |
| овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те р |
| плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без мук |
| лу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословим |
| еба наћи човека. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tek |
| ситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи човека. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господ |
| онај Шеснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу |
| арски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и о |
| d="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— |
| лисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би но |
| } Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде д |
| изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst"> |
| ио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздух |
| пље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању ст |
| тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за св |
| е човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве |
| монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона |
| један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. |
| кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим т |
| о и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада |
| ро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изва |
| ди из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматра |
| ешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не т |
| <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? |
| само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам с |
| а ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта т |
| Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Te |
| } Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти требају? </p> |
| ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p r |
| и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће |
| и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чин |
| ekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с |
| ра вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћем |
| неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто. |
| t">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на |
| > <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима |
| !{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не мо |
| ">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђ |
| , за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. < |
| реба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, п |
| slovo_Char">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета |
| !{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на |
| как. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису |
| ве то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend= |
| н-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност |
| је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћ |
| стоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевр |
| чно и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} |
| кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и |
| ајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас |
| путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачу |
| ено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst |
| ад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћи |
| Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски ке |
| ивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је чи |
| ки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на пр |
| ном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — |
| он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и татк |
| човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ло |
| је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, |
| и. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p> <p re |
| p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свако |
| кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река ко |
| леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне |
| их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак исп |
| !) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> |
| е ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> < |
| бе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим ма |
| Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="T |
| параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одув |
| тња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је |
| d="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мањ |
| тулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном пла |
| {S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације |
| та у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мр |
| дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или |
| > <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не прист |
| је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »М |
| ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и к |
| на, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из креве |
| {S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева |
| ади, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се |
| </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му |
| ну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакцион |
| х му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груд |
| еш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да |
| ава.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледа |
| дну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави |
| некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па |
| ја, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; |
| з млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових |
| иш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти |
| ита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну па |
| у казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво |
| о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, по |
| има је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мисл |
| дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да л |
| ај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Ска |
| Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је јед |
| и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окр |
| сподина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, |
| изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учин |
| по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар |
| ублике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као предсе |
| , него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа |
| а, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: |
| стала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{ |
| ене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу |
| амо подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама в |
| диш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцим |
| браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си |
| би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата |
| варцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао ј |
| иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље и |
| ршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Лада |
| ду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се наро |
| авола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још |
| још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављат |
| } Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Д |
| кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне |
| апнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ов |
| спап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скор |
| ља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посла |
| стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те |
| се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p r |
| дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| ром (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе у |
| вије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на |
| е надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У кој |
| , а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џин |
| трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Т |
| с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти |
| ој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вам |
| дишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађ |
| је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћош |
| о је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p ren |
| у осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га |
| 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежм |
| зброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћи |
| и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети |
| тписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и оп |
| S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да |
| Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели чет |
| до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вел |
| } Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио |
| рају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, највише. — »Шта |
| мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљут |
| гне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гу |
| А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича М |
| им. </p> <p rend="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S |
| евету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табак |
| тва; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак |
| Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бо |
| д њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе |
| р-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину |
| »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о др |
| p rend="Tekst">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? |
| аку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко д |
| асно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му |
| неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па |
| > <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend |
| двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend= |
| S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће д |
| вих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакш |
| Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара |
| цао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је х |
| оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зов |
| осито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Ми |
| бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ вел |
| није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му |
| м изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а нај |
| зно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима о |
| чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети |
| аст хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на |
| не забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend= |
| же; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже |
| (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем |
| сман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па тр |
| мили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst |
| а извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогноми |
| {S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. » |
| осно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него с |
| покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је |
| а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким ра |
| степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио |
| нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе шт |
| ци са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шиш |
| е перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути н |
| омогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се од |
| начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила |
| л између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и М |
| аспикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична паме |
| атим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не |
| онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и |
| , био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних |
| рпство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без каф |
| куца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога |
| е власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убил |
| иће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џев |
| с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе |
| оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, ко |
| се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а |
| варима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња врем |
| љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек |
| аш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! |
| елнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она |
| ије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо |
| да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек је |
| а његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитат |
| рву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огади |
| љон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак бе |
| не една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него |
| а слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. |
| дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Teks |
| ма једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут с |
| и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му |
| и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни |
| се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакцио |
| одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже др |
| нак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да ј |
| ме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, |
| свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички |
| више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst" |
| Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, в |
| се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и г |
| на сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, |
| рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити |
| Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} |
| позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то са |
| и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S |
| свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} О |
| зговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst"> |
| , гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве в |
| ; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Л |
| н увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек! |
| фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана |
| ствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменут |
| ем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бог |
| и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а |
| варима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствар |
| ј је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко в |
| и откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о |
| му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и он |
| га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst" |
| као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p |
| : </p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је пра |
| њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вел |
| лија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједа |
| на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније |
| д, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатност |
| љи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже |
| kst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и |
| S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди |
| у па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо с |
| азаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околи |
| и, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем наше |
| дне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окмет |
| чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би м |
| ">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ј |
| »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« |
| јде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, |
| потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="T |
| весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазар |
| обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и П |
| о букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те ј |
| сати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Пруде |
| Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се го |
| ватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> < |
| него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао |
| ако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="T |
| ићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада |
| сава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да г |
| но за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у ме |
| е сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за гло |
| е, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову |
| ћу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је ва |
| Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што ре |
| мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак |
| /p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да о |
| као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полет |
| угу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнти |
| итци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и ваш |
| {S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што реко |
| бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{ |
| ућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски р |
| то на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вад |
| ана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на пр |
| већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџи |
| број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада ника |
| rop_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац д |
| и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благ |
| школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је д |
| е у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господ |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је С |
| е, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с не |
| мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у ш |
| је и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица |
| псе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи а |
| а декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после |
| Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што нап |
| д те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — |
| ако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претр |
| ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се гов |
| ше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет |
| вао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним уч |
| шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« То |
| ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} |
| и ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата |
| граф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — в |
| д памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђ |
| имити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа |
| или опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које уж |
| ">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате |
| учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да |
| раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми сауч |
| /p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и |
| е то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српск |
| ез разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! < |
| ка ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакер |
| е ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни је |
| знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p |
| {S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p re |
| авачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ћ |
| их оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире та |
| ра (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније бил |
| страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; |
| не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати |
| кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, с |
| ме.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и |
| удећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турц |
| суканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледал |
| »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, ху |
| само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, јед |
| роз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, зе |
| е оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; св |
| апева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, |
| st">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— |
| за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — » |
| о«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само |
| ати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било |
| Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S |
| је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној |
| ">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама мол |
| </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p ren |
| ош у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! |
| м ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече |
| није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо |
| S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Д |
| ане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало бр |
| {S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загл |
| end="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зац |
| ове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунаци |
| потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан од |
| кламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изнена |
| ! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђе |
| , па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у |
| ани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаони |
| и ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наставља: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
| енађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Teks |
| частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
| о долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне у |
| м, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да д |
| nd="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst |
| егова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни |
| ="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да |
| а сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tek |
| највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst" |
| <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на |
| ви после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта јо |
| смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове |
| осно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани з |
| ekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, ан |
| елу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Евро |
| !{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли |
| а ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — |
| S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, |
| грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав д |
| ад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањ |
| тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета |
| а. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пре |
| и немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богињ |
| о је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивос |
| p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, како леп |
| којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва |
| rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним |
| јој само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако с |
| тре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше |
| дужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи д |
| м Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио |
| вилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народн |
| писа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у |
| је назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игр |
| Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је |
| Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане пр |
| ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, бо |
| пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајч |
| дине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! |
| их трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак н |
| — Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— М |
| > <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто са |
| одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, ал |
| Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да |
| рским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине |
| аш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на држа |
| </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њ |
| дмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него |
| !{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделиш |
| а дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} |
| вгуста. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши |
| Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; |
| на старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су са |
| и, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не |
| nd="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А т |
| изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним |
| даљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он |
| а стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет п |
| да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се |
| носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак |
| {S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или ма |
| још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p |
| ви његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила |
| } Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst" |
| и смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код на |
| толетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сре |
| ис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја |
| руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а зати |
| буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им |
| је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — |
| утим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго |
| они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако с |
| p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Мили |
| вршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског |
| ледователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова |
| то ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га нећ |
| учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада |
| , да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој с |
| ла!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, р |
| ивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива |
| о да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и ј |
| о већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само |
| емо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми |
| чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре |
| ским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разгов |
| ар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, републ |
| p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко |
| rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend= |
| наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно ма |
| Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време! |
| ">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он раз |
| дан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба |
| nd="Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. < |
| етнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S |
| онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а |
| губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отреси |
| овека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће |
| љено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши |
| за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за |
| удио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p |
| ј и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему от |
| оменио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; |
| <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати м |
| се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју зан |
| о«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна и |
| S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла не |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задата |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Сре |
| и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сре |
| се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одма |
| за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, к |
| чујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да |
| лепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend |
| а, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или |
| са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим |
| м-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општи |
| х буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што |
| не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама прича |
| амти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Та |
| Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Teks |
| макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет бу |
| , неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже |
| а изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само |
| ад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p r |
| ранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили |
| а већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst |
| p rend="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеи |
| или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Н |
| и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па |
| зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, ка |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Срп |
| крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го |
| да човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да |
| еко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву |
| се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Teks |
| н састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не ја |
| још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да посл |
| жује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријан |
| ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потре |
| му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за |
| а председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипа |
| вамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst"> |
| иву народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да о |
| жњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Te |
| арство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега |
| не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и с |
| вља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду |
| не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, |
| се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Офи |
| орђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, глав |
| t">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете с |
| мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. < |
| d="Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, |
| нута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </ |
| мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронд |
| и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког вр |
| end="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише |
| некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, к |
| (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дав |
| влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако |
| овао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} |
| наш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} |
| а није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографи |
| , и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. |
| наест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег |
| упити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајат |
| екоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; н |
| осподине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Teks |
| а ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ла |
| онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p |
| егова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати ц |
| та га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то к |
| вени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на н |
| ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жи |
| за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из ис |
| си!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </ |
| е разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројен |
| <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би н |
| је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу припо |
| , начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend= |
| И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и би |
| му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво без |
| еће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста напис |
| ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ |
| Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти |
| о; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандида |
| Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милис |
| } А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскоч |
| н.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сир |
| аести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А |
| само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно |
| а на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народ |
| S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру |
| Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да |
| ти, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« |
| ибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да |
| је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново |
| ај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно |
| е они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} М |
| , грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао |
| ус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај |
| брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђ |
| е те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати о |
| ровеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много сла |
| идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјес |
| је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — |
| се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил |
| једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, р |
| једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отрес |
| иш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А з |
| </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p r |
| ође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} |
| осподин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвиц |
| антом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштед |
| Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан |
| ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> < |
| да га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види |
| /p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели |
| Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем |
| маће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава |
| једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер |
| мах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике |
| е по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} |
| засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и з |
| адно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир |
| вака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особит |
| латко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слат |
| ђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се пр |
| S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_s |
| комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?! |
| ослужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, |
| сле ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у |
| баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на мног |
| што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »П |
| ост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од сил |
| ијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њ |
| — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допа |
| ејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио мана |
| ољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра с |
| {S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше т |
| а, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читао |
| изела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео |
| постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, |
| /p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p |
| ст динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst |
| вога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst"> |
| rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему |
| да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути м |
| и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету За |
| е кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та |
| rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је ова |
| ekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико |
| "Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану каз |
| > <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих |
| би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како |
| >У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна ру |
| ла, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онак |
| поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра |
| тиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} О |
| ">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p r |
| влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, как |
| од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} |
| лица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону он |
| адремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе велики |
| јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као |
| ет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута вра |
| и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они |
| адава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ж |
| обе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове ка |
| ндурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! |
| а живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Т |
| p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! — |
| ико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, |
| у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> < |
| мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше |
| газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај |
| ко, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој |
| то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </ |
| те, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њо |
| пак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није |
| rend="Tekst">— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку |
| <p rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p |
| p> <p rend="Tekst">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи дик |
| д је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, |
| ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршоф |
| о.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и је |
| своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет |
| кле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p |
| отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше |
| /p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што пис |
| ре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завади |
| руга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја |
| >— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што |
| еко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, |
| потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну ле |
| </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш |
| а лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почед |
| ина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Срет |
| него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, к |
| и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје у |
| дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не тр |
| једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се за |
| пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да с |
| ..) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је с |
| </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну |
| ">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрље |
| d="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у |
| S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре |
| расан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ел |
| то је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге пос |
| сеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде пос |
| земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову |
| присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато ш |
| вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије |
| мана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у |
| по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад |
| декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да |
| га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту |
| танскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно |
| тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, ниј |
| скочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и |
| p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{ |
| ма је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то |
| . </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му пон |
| Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> < |
| nd="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вел |
| nd="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — |
| Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иа |
| о да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, је |
| Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. |
| ="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско ко |
| ја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend |
| ekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— |
| /p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је |
| Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послуже |
| <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под пла |
| /p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похи |
| знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не |
| и сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћ |
| nd="Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему ка |
| ао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао ј |
| накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним но |
| читељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је по |
| nd="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи човека. </ |
| </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љ |
| >— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} |
| властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на гр |
| сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">С |
| Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. |
| о су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срет |
| ика, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="Tekst">— |
| ица.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде зб |
| учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни ду |
| ">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{ |
| нђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бура |
| и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има неш |
| упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </ |
| им чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или оног |
| а била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију |
| о умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; |
| st">— Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да бриш |
| газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} |
| е елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањањ |
| осетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечм |
| чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побратиме, мно |
| време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петр |
| аслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир- |
| >— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пр |
| Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p ren |
| е свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су |
| rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ |
| st">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после до |
| и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за |
| t">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то |
| ле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, |
| врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> |
| ло што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и |
| ма Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам г |
| а округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а |
| ића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђ |
| амо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља с |
| лијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради дру |
| њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то |
| укне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде |
| прска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Teks |
| слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се |
| ти.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправ |
| end="Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да |
| ано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељац |
| /p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си |
| амо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна р |
| намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећа |
| е па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута п |
| и амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо |
| kst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, |
| тимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја |
| у, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани |
| у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену |
| а, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којек |
| ре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си чове |
| р, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешт |
| ена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, ми |
| па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизе |
| ркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне |
| о свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
| р« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи |
| и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрч |
| и ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с |
| има. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претур |
| Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако ва |
| ekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да |
| печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља |
| ">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вече |
| напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке |
| аки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад |
| ох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да |
| ико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је д |
| ио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема |
| д хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, |
| ословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе |
| е прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њ |
| година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата |
| S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о |
| — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; |
| ат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум не |
| кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, |
| ризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се |
| ити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зор |
| решника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и гром |
| ика Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћуте. </p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мисл |
| разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} М |
| ако на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој л |
| е мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он |
| разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погле |
| дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, |
| или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи стол |
| Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није |
| ају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао |
| роз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} По |
| или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као шко |
| би нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи да |
| насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато |
| тичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у |
| а; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столиц |
| ом«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> <p rend="Tekst"><h |
| пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листа |
| родовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета ј |
| о је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га св |
| ине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијес |
| ријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварил |
| е, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим в |
| адиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле из |
| .{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последњ |
| почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачим |
| ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том |
| би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) пот |
| тири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао опш |
| свим нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Та |
| м ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{ |
| сних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде |
| ковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-б |
| штеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада на |
| Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира. |
| реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек |
| сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране |
| сказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по |
| ада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсад |
| да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци |
| зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели С |
| </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де |
| тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што с |
| у учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здрав |
| st">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу. |
| жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паме |
| Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентоти |
| утити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти |
| а преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{ |
| е имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Ги |
| и, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као по |
| тина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника |
| и не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p |
| рђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувств |
| ице, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друм |
| море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобн |
| и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе |
| , вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да к |
| сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> |
| ојем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: |
| ан и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена вр |
| ла, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сре |
| итељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но на |
| ј, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсад |
| а ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из |
| рити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, |
| е. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, |
| она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, |
| еденим колачима. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију |
| о ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, ко |
| Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га пома |
| <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi ren |
| иче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Поли |
| атко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали циг |
| да и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, |
| председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. |
| то му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је |
| књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему |
| Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tek |
| емештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жест |
| обро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се |
| ; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не с |
| филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања ра |
| еђу старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између је |
| »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, |
| рана да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_ |
| увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечи |
| чествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, |
| ије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него как |
| ко било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и о |
| одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као |
| пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели |
| се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у свак |
| ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љу |
| тавника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ћ |
| реја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, |
| ори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на св |
| ослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога |
| човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу в |
| слао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи бла |
| е.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом |
| цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један |
| рагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ват |
| и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не |
| рђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно |
| што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што |
| ио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми |
| иканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су сли |
| ли, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је т |
| Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђо |
| хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто са |
| огађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије |
| тарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније |
| и четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем! |
| мах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{ |
| а и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод но |
| ме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш |
| и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да п |
| иликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p r |
| — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без |
| самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме кој |
| и боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_ |
| iv dela"><ref target=""> TC "Лимунација у селу " \f 0 \l "1" </ref>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> <p ren |
| мац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> </div> </div> </div> <div> <head meTypesetSi |
| мац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> </div> <div> <head meTypesetSize="20" meType |
| а у селу " \f 0 \l "1" </ref>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> <p rend="Tekst">ПРИПОВЕТКА</p> <p rend="Glav |
| !{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није |
| јвештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћ |
| о.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црв |
| ; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки |
| правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницам |
| доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио |
| један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским з |
| њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{ |
| уги дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} |
| проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела од |
| ! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задов |
| ). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с ка |
| миде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му |
| ог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи з |
| је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из н |
| у раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотава |
| м погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између н |
| {S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна бл |
| аја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинск |
| рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је н |
| а куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намал |
| сталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И |
| дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им |
| мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа |
| е онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И сли |
| штавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у р |
| а домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвен |
| тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. |
| дним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су ме |
| ао што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и с |
| p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били нав |
| то вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, |
| ом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепо |
| d="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се од |
| дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе врати |
| а у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пу |
| ни, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда п |
| м читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та |
| ва ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад н |
| > <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или |
| е са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову |
| <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на |
| е Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовоља |
| имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам |
| и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и |
| им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики |
| ећ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је |
| прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине пру |
| енчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрков |
| у мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend=" |
| као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од |
| амо га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. |
| подин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четв |
| nd="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! |
| бро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! < |
| о Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други |
| засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви распол |
| оменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и |
| о!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p re |
| победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжеш |
| мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »О |
| у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst">»<hi rend="Drop_sl |
| ја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве |
| лику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се са |
| емена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака |
| и појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет |
| а ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не см |
| би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се |
| е власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа |
| ности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <h |
| ала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Б |
| се браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском |
| да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носи |
| реба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за ј |
| end="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од б |
| »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, н |
| му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи. |
| као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу |
| иму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдук |
| служио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје во |
| nd="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Ста |
| ује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропали |
| ного лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ам |
| неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају м |
| је и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p ren |
| и! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко |
| мове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} За |
| ђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код госп |
| р-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у зва |
| их и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само |
| је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, |
| ом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако |
| а им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако неко |
| га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из неко |
| бу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у |
| </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} |
| други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту до |
| норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и |
| колико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, но |
| завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кр |
| је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим |
| двикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А |
| то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да |
| што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на тере |
| , оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p |
| о јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« |
| се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и |
| аш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се позна |
| p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе пер |
| који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је т |
| рети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом. |
| га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ч |
| волство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и је |
| тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долаз |
| {S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирок |
| а сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданд |
| је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као |
| но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А |
| ман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у |
| или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је |
| t">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља |
| Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} |
| праве.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и кар |
| булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Б |
| села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито пред |
| мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милис |
| о јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је п |
| kst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар наро |
| ина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да |
| ако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p r |
| има, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних |
| ри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништвом м |
| тке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле пошто |
| натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мада |
| ица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође |
| сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао |
| И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински д |
| е новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чич |
| печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су о |
| љан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служб |
| Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst" |
| е преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више |
| испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија |
| } Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са со |
| ахтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоц |
| пејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично воје |
| а главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три |
| ад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази пон |
| у је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник б |
| а тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета изва |
| сао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих своји |
| ајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то по |
| естити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних |
| <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} |
| посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његов |
| И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се кр |
| </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али п |
| его се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и |
| да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не б |
| его у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији п |
| слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту л |
| ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни |
| ра, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње |
| плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p |
| леда свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да г |
| нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је |
| волски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три р |
| е, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина |
| е које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност на |
| ролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони нег |
| ре, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S |
| ерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија поста |
| света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све |
| и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочита |
| ва Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај |
| слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад |
| их часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о ч |
| ита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? |
| .{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове др |
| е остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« њ |
| end="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри госпо |
| ави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства ње |
| потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst" |
| осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </ |
| "Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомс |
| би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како |
| <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно |
| лони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ни |
| радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом |
| е смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта |
| дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на |
| а »Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> |
| дној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc |
| штачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, т |
| еничка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S |
| грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> |
| је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе с |
| се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тариф |
| ир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је п |
| аде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tek |
| о је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут |
| е.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жесто |
| овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, |
| чера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и |
| себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе |
| ким). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не |
| новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденички |
| ло) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, |
| краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на в |
| села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и д |
| ну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича М |
| рике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд м |
| ekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на та |
| е вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ пос |
| једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто до |
| ивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе |
| е живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколи |
| као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не че |
| док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p |
| прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом |
| х запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се |
| доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онд |
| о крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео јед |
| сте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути |
| педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече |
| /p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p |
| ред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен и |
| и пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли |
| кружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а |
| p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десн |
| за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само |
| ">— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се св |
| </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Прови |
| м: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико н |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, м |
| Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Л |
| де год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="T |
| о име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па |
| езадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на поли |
| е настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst |
| рета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с к |
| а почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend |
| а жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља бе |
| назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим |
| , па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом о |
| хата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И |
| т ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пу |
| га шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах |
| е свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је на |
| ледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, ист |
| та белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и |
| /p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале |
| јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, басн |
| ло широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је |
| ње но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Евро |
| га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта знач |
| ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота |
| ђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је м |
| ако би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на |
| italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине п |
| апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружева |
| о бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било |
| ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се |
| све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тил |
| донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити |
| ешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе |
| ет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само позна |
| у снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нам |
| уги параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску |
| »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде с |
| их, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку |
| то.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она |
| како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и |
| ој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чат |
| Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од па |
| </p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па |
| е карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} С |
| знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише |
| ига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. |
| а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али с |
| зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме ј |
| о као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик |
| зиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога |
| ча за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је |
| да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напо |
| пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то ле |
| мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели |
| Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличн |
| ајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — |
| , а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књи |
| азговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и |
| они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервист |
| .{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неосп |
| аше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нис |
| ги пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али |
| ћ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква |
| ња и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, |
| ме села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а |
| није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у др |
| ова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек в |
| ам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете |
| аси: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је об |
| ише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и |
| д се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »уз |
| nd="Tekst">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </ |
| чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата см |
| добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се |
| од подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмо |
| етиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све |
| очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могу |
| о.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек з |
| за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то п |
| понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је |
| г ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за |
| rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани п |
| жио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друг |
| га.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпа |
| по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женс |
| фицира«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="D |
| зме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, |
| орба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живо |
| дало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Ка |
| } Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена |
| логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и др |
| фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине |
| талан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће н |
| су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што |
| — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend=" |
| с ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њихов |
| . </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— |
| с’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за нек |
| ло од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант. |
| роши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име |
| и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је св |
| ао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојн |
| ред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пруж |
| све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински |
| од именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер |
| изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога |
| мулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је зао |
| постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, б |
| уштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напо |
| онеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао с |
| ве или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само н |
| онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола |
| t">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p re |
| аоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики |
| фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу |
| говим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Да |
| је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађеви |
| умемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а н |
| та Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није |
| , знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p rend="Teks |
| {S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанс |
| ма ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да |
| ум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да |
| се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби |
| дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају |
| памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драго |
| kst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило |
| ко је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много што |
| еднако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се те |
| ovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће |
| е. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше маст |
| јом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи к |
| био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо |
| p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p |
| еним бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да |
| ка Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица. |
| камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фус |
| за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав к |
| У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Срети |
| стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло |
| </p> <p rend="Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу ил |
| нског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат републик |
| н, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова ста |
| ко, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p |
| керу, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му |
| ако се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу с |
| и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам |
| ога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем |
| </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И |
| вртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу |
| номним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Teks |
| зрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ип |
| капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од кап |
| S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозва |
| оречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој |
| та ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мунд |
| са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцниј |
| тку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, о |
| ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{ |
| итаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да в |
| ави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из с |
| а другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од |
| hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, р |
| ="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту ст |
| у коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталас |
| d="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједи |
| ма накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде |
| ви!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Te |
| али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће |
| ња кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а д |
| хватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се свој |
| а би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански чов |
| ји је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице |
| се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешк |
| то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од д |
| — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече |
| да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе ок |
| гао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути. |
| дставник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту у |
| у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлеж |
| штро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине. </p> |
| иста,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будала |
| је разместио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst |
| подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још |
| е служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се |
| кламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за |
| ом да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати |
| Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допис |
| платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И |
| } А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и б |
| ај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p |
| сарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и |
| у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дар |
| је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима д |
| заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако |
| тке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен |
| шине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет би |
| село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекал |
| овир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од |
| а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под к |
| еш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! < |
| важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији |
| па задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то |
| и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју бра |
| од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је за |
| еће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-с |
| vo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и да |
| а кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о прилика |
| а друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира ти |
| е глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p |
| њих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом и |
| он-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше |
| једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од пок |
| и.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што ре |
| пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета у |
| . </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ |
| ак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за |
| ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине б |
| да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а |
| едио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школ |
| <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој |
| ли.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћ |
| авим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте |
| ного иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекош |
| ељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарск |
| ествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да п |
| ој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљуб |
| едице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он т |
| љу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште је |
| ју по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} |
| зроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим з |
| ако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни з |
| наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп |
| рости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то |
| ма време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p |
| све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Сре |
| га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, |
| S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако уд |
| ви ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у |
| љи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изнена |
| и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног |
| ш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend= |
| на, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па ува |
| е расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрад |
| те овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао |
| е ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо |
| ише ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срет |
| ше прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има |
| уже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога |
| .{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра |
| лендара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са харти |
| у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина мини |
| едан допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула |
| да Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, ал |
| ="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и д |
| Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересан |
| скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси |
| Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко сме |
| </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S |
| ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на пос |
| ="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама |
| nd="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни прине |
| теру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и п |
| мери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Не |
| дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих |
| еспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе |
| а, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, ч |
| вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и об |
| и кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Teks |
| а, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да к |
| а пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим |
| од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сре |
| . »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост сво |
| ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задов |
| че да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излет |
| знате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, |
| свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и |
| них мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst" |
| тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља |
| воје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је |
| јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а га |
| господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ |
| и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак |
| ни седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену |
| вина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата |
| дног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису пре |
| се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> |
| ">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељ |
| човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Проме |
| ед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— |
| а је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу н |
| а, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала |
| и (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре |
| послетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цар |
| уха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео |
| т делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време пре |
| собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара |
| о честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло н |
| живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега ут |
| је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни |
| вео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} |
| кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p ren |
| _slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац доне |
| чаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али ов |
| и још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побе |
| капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »мили |
| утра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине |
| није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу |
| ице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p |
| лику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба |
| лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. < |
| чно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да |
| си собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног у |
| ели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето |
| дахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешнос |
| књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска свој |
| Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из |
| .{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} |
| ућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветре |
| мете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — |
| ит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов је |
| о могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде |
| о не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Беог |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосн |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У ракију бенђелуке,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о п |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радњ |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у пр |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Офи |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мић |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш |
| и они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки д |
| Е, дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом |
| десет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис |
| лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су |
| им бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик ње |
| велике последице. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо пр |
| Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и |
| штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, к |
| лежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде буј |
| уже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац п |
| н’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, |
| је да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јо |
| какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у |
| из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки |
| , што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend=" |
| ме што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки п |
| Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционар |
| ече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реа |
| а у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај ре |
| зи му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, и |
| и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња вр |
| наест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажи |
| се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst"> |
| рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило |
| , чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла |
| или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо |
| } Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е шт |
| наш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Tekst |
| ћина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} |
| vaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p rend="T |
| е!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне |
| свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срет |
| ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува |
| и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, ни |
| ди, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst |
| мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! |
| лабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S |
| тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и |
| наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, ста |
| /p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst |
| својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и пре |
| ="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се |
| учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там |
| t">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе м |
| забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједн |
| се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« изми |
| Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан |
| на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а т |
| им министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијск |
| ругима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како |
| ћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p |
| ревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с такви |
| и је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рек |
| кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љу |
| и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да |
| кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био из |
| на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситн |
| ајповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је |
| ашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; |
| nd="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! |
| зничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на при |
| "Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише н |
| >Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, наста |
| то ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повел |
| да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сам |
| вори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и ши |
| вакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчи |
| гу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праве |
| а.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то |
| сетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу. |
| анету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та св |
| га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три |
| трудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунац |
| казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{ |
| село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, |
| н уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци |
| ао мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) |
| а, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумач |
| штампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада |
| ј на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматра |
| Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. |
| — Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— |
| Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта |
| еце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменији |
| кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај |
| > <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> |
| снице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> |
| и и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, уст |
| борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна пра |
| , шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрев |
| шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито он |
| А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитат |
| министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним у |
| ије био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst |
| <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држ |
| мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је ог |
| гану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљ |
| де за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, сед |
| о у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, |
| се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си |
| попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вер |
| та се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако |
| са мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде на |
| а лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (ј |
| rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде с |
| е, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапун |
| сим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао |
| и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С глав |
| м кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и |
| но еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да |
| vo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по |
| а на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизм |
| то такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте им |
| а-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе шт |
| ран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је ов |
| ојске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му в |
| рики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љуб |
| истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и |
| а по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задово |
| у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворен |
| kst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газ |
| а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Ме |
| челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!! |
| к. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend=" |
| му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој. |
| кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, ист |
| ан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst |
| описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетк |
| ">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и М |
| даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад б |
| ћи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend="Tekst" |
| већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао |
| ли бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не мож |
| а није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћ |
| е да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, |
| инистра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по с |
| анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зат |
| ли не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета |
| жају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одб |
| »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу д |
| њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у |
| ико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. < |
| уски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта |
| па механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке о |
| же ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S |
| ка механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један ш |
| је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штат |
| чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго п |
| оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да |
| донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и |
| у и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима |
| .{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати соб |
| теривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и |
| d="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе |
| оград, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки |
| rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им |
| Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њ |
| ка. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{ |
| ажи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да |
| </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који ј |
| дборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, |
| ше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вече |
| ње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намер |
| их новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и |
| скоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. < |
| ушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују с |
| а и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна с |
| се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у до |
| у на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а |
| ге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац д |
| а ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> |
| Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни вид |
| кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уста |
| главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и |
| жнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопход |
| шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и н |
| те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац срећ |
| је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им |
| многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он |
| кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учи |
| ном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази |
| ао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост пис |
| еће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео как |
| т не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео з |
| Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, не |
| мо шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених бур |
| ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend |
| е, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убе |
| себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или м |
| до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p |
| ција« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катр |
| ар Сантер.« </p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, |
| — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује |
| а од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не уж |
| донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се |
| век, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! |
| е.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихов |
| челнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужич |
| право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, госп |
| ekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{ |
| а Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од от |
| з Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове |
| и се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти |
| Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам |
| и багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на баг |
| малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима |
| канског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отпри |
| н одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у ово |
| пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти ра |
| свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се сва |
| ир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до |
| т: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе |
| ше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend="Teks |
| а нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— С |
| у), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај ју |
| али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та |
| ободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је ора |
| ">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се о |
| нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А ку |
| коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> <p rend="T |
| о заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети н |
| шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, |
| прстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра |
| -ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Б |
| богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} |
| о, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S |
| о динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па |
| end="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕД |
| д му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једв |
| то, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst |
| кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било |
| рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| тоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: |
| ти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и |
| Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е |
| му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, |
| оји продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет |
| присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредни |
| и умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, та |
| очи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши |
| је нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће б |
| аду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге |
| је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком пита |
| собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} За |
| о са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истер |
| ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и о |
| у се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејст |
| јица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе |
| е била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на |
| и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћ |
| о, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Te |
| } Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда- |
| и извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и по |
| акси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> < |
| о и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва |
| ко најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p re |
| у, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о |
| Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика |
| Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{ |
| описа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} |
| к држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од пот |
| укчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разгов |
| т је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговла |
| ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту |
| ekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако јевропе |
| екла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе в |
| шта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти н |
| квој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради |
| ао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента дово |
| и голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и |
| Tekst">Јесте! </p> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst" |
| ће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора |
| о се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="T |
| ад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фами |
| S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </ |
| па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p re |
| еветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом сво |
| а врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец |
| лно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревет |
| о укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst" |
| на врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ћ |
| — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао |
| децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго |
| и Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кр |
| а на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје |
| чи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од крив |
| едају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Ш |
| те па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милу |
| руги многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tek |
| >Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} С |
| ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} |
| укама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатли |
| } И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. < |
| по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то ист |
| ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а по |
| он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Уте |
| ра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара к |
| тале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако |
| и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кре |
| м анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и |
| и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето ст |
| на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а |
| о привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих нови |
| аш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, |
| ш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну |
| нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још к |
| дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, пре |
| ширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена |
| ад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него |
| } Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није г |
| се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend= |
| се осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} |
| ођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се |
| лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен |
| свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« |
| онешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му ј |
| не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису |
| лакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке |
| и.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одо |
| за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у послов |
| чна памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео о |
| , а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — ве |
| фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поно |
| Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вел |
| .{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму држав |
| ор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} |
| стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше |
| ије сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} |
| а бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па |
| до лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића |
| ши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у |
| Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне па |
| умачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Макс |
| је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, зн |
| t">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалек |
| на, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је |
| е и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели |
| а да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, |
| </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако бу |
| жња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима ш |
| непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретин |
| роања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго |
| p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, ш |
| у воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у но |
| у да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поруч |
| есма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гу |
| омене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он он |
| ље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако |
| е слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опа |
| ретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али |
| ли да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је |
| езили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{ |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst" |
| ркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весе |
| Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, |
| end="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здра |
| nd="Tekst">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да |
| ="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tek |
| крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p re |
| nd="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend=" |
| ој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном св |
| агодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па к |
| ај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило ка |
| живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је т |
| ије у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби ми |
| борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи п |
| d="Tekst">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа |
| дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове на |
| о живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и нап |
| у и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џанда |
| итао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала |
| ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића |
| овољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски императ |
| , да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов |
| ? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо |
| Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад с |
| зилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна |
| ј свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и пр |
| оће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, тр |
| о: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних п |
| ас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас ко |
| ата и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испр |
| а неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци с |
| је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће потк |
| више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> |
| ом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да оча |
| не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не |
| end="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године |
| српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </h |
| наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели |
| !{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио збо |
| ацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} |
| ме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова панд |
| к без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спо |
| душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> |
| "Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p re |
| људима тога села. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који |
| али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакер |
| ети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« |
| о ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малк |
| свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му при |
| Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« |
| а, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили т |
| та, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p re |
| 858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{ |
| све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и |
| сти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и |
| за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оску |
| е и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим пр |
| еме, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве мех |
| st">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се че |
| залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао. |
| господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из в |
| нога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано про |
| кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst">— Рез |
| да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па дру |
| луције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканс |
| ви. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе |
| ет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и |
| је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Пов |
| пштинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасв |
| Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска управа би и |
| потписе за неповерење старој општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никак |
| а потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари |
| д у том допису пита господина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна |
| нак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је |
| рафа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »тру |
| као учитељима народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што ј |
| Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није |
| Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дан |
| а, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештав |
| p rend="Tekst"><hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке |
| како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и |
| осличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствит |
| али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкал |
| намештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, |
| а у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на |
| е житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала к |
| уги у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пр |
| пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, мо |
| и ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и отворити и створити с |
| ш кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стран |
| то по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју |
| о, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ |
| једине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупост |
| сле па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао |
| вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, |
| соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, н |
| све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви |
| е страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем |
| удељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да |
| се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десе |
| и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{ |
| тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчан |
| а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Ч |
| ј Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је |
| ца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет де |
| оландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинск |
| и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе ц |
| одужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, |
| особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се |
| ука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева |
| да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, |
| /p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није |
| а се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужу |
| и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шаре |
| rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, |
| p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрен |
| је Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумн |
| > <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи чов |
| ати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, шт |
| т његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена |
| t">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ај |
| ији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигд |
| rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болеса |
| ј пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана |
| ице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мења |
| ан. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман |
| у кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и б |
| </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњ |
| ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} |
| допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио |
| му још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела |
| тупке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опороча |
| волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за ст |
| те, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али |
| рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту |
| а Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју |
| р већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диж |
| штачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Dro |
| у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="T |
| ности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, |
| ">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће |
| <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, ва |
| је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тог |
| ов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам с |
| вимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tek |
| ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске |
| однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога вес |
| ван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћи |
| »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S |
| ледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Teks |
| ђе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се |
| ћ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и |
| на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од бур |
| ају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређу |
| десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао |
| еће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато ш |
| дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклевета |
| ечкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој с |
| а-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја |
| меш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповред |
| ве ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, |
| му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — |
| свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставри |
| ића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а ко |
| адржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихне |
| лим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Teks |
| p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има |
| ну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и ста |
| ханџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је |
| лко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она М |
| па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А з |
| је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га о |
| кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове |
| грама и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила он |
| сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и |
| , тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ују |
| »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао |
| елу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала н |
| дија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно п |
| Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Ладарија |
| се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрик |
| рећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрм |
| љач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око |
| стати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и |
| д реакционарског бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потра |
| орта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, |
| — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирај |
| а, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска |
| м има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p re |
| ва част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, нама |
| година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном дух |
| но што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе |
| они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати. |
| беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S |
| на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па |
| жу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} |
| о је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена |
| пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, |
| по живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као |
| да; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, сувер |
| ови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и поле |
| а, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш |
| чне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најр |
| веж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забран |
| конспиратори противу народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да ск |
| Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељ |
| умњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној |
| ад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропе |
| Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти |
| еп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, |
| А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба |
| је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Поваздан так |
| една својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурк |
| адао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје пов |
| p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у |
| рђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама не |
| </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не сам |
| , ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и с |
| освршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу з |
| а из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p |
| у кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на |
| е знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли |
| даскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p |
| има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују |
| ко; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас ист |
| За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и |
| лим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом |
| повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад |
| kst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend="Tekst">— Осветлићемо |
| а говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за |
| За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst |
| је злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запита |
| тин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> |
| у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече |
| а! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар |
| и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што |
| а к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мар |
| и, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешт |
| евизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како с |
| паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже в |
| вље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, ње |
| р и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездес |
| пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сан |
| тију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макну |
| ос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито |
| ном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах р |
| , а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилн |
| ко се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p r |
| е приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_ |
| «, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога |
| увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је та |
| новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позори |
| акве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да |
| у, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — |
| тављање и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш |
| м дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и |
| розно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође |
| ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита ко |
| ама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просве |
| изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по ку |
| ас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевн |
| {S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, |
| о то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда |
| </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим је |
| а беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst" |
| д три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде |
| </p> <p rend="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, шт |
| пао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. < |
| љно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, |
| бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, ва |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко з |
| <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што на |
| сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је |
| Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест с |
| > <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђор |
| rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како |
| да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, |
| је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов к |
| {S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Te |
| Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му п |
| не очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му ј |
| ченике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најја |
| , да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst"> |
| rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим пре |
| ксимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду к |
| <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелистава |
| , јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац п |
| двајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господи |
| ekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, |
| nd="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господи |
| А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства |
| вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и шту |
| зилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, њего |
| дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати |
| де му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне ва |
| ом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и |
| лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S |
| у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} А поре |
| асна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињат |
| Tekst">Теодору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у |
| десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан ба |
| наставља. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи на |
| чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећ |
| rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо то је наша д |
| иљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као инициј |
| етље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде м |
| то!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и |
| ације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаниј |
| народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из |
| p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би б |
| </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сре |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p |
| тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, |
| аф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p |
| иривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па |
| ="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, |
| се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држе |
| рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — с |
| /p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ка |
| nd="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пан |
| </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; н |
| > <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, |
| како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један посл |
| е годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи |
| а грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му |
| одном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И т |
| Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Уч |
| ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја |
| е бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулим |
| и пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хо |
| ек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — |
| мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја прина |
| а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића |
| end="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и п |
| никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није |
| еку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило би |
| браз! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — |
| Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тум |
| е стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се |
| . </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари пр |
| о представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио |
| много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ |
| ео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} |
| да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за |
| муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да са |
| што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит |
| ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико |
| ању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} |
| них занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после киш |
| или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено |
| е угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина |
| ге ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: ча |
| којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, г |
| ако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апс |
| е и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Te |
| и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви |
| закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p |
| чних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft |
| моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајт |
| ло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, нећ |
| вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. |
| ру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па изво |
| задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, ал |
| тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за |
| ао жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> < |
| у водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најгл |
| рља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини |
| ети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о мн |
| а, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, н |
| то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја |
| стаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кутија, господине! |
| d="Tekst">— Ка, кутија, господине! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те |
| ). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одав |
| е«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сре |
| о објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као |
| > <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да ј |
| p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен |
| кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да |
| о покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се ч |
| али прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па |
| кевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лиму |
| rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </ |
| Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће сво |
| ако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{ |
| ао већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фа |
| ретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p |
| стаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> |
| е неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер |
| и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по |
| за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, |
| и.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одгов |
| оже да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} |
| онеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се ут |
| ју сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија |
| т и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле б |
| ира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дра |
| у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакц |
| /p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним об |
| ешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">С |
| оре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочи |
| ажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међ |
| постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским к |
| и уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на |
| нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И |
| му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао ре |
| есно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред |
| г дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поре |
| кама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три |
| осава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и св |
| се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је |
| ова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Конста |
| ве ноге поставити упропашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске и |
| нанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мира |
| је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове ши |
| веде Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највеш |
| упио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега |
| а толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, |
| {S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџиј |
| Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту |
| као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу |
| — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује с |
| а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војник |
| истарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — минис |
| Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та и |
| блика под председништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбед |
| како не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам |
| о је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико |
| ра сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да ж |
| лисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p |
| радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија |
| Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очим |
| мештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он т |
| е био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто кр |
| дахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испо |
| власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst"> |
| д црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу |
| евдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ у |
| каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако |
| тко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; не |
| год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tek |
| ј супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој пр |
| дсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из од |
| о је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ха, ха, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха ни |
| <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ха, ха, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смех |
| је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ха, ха, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна |
| , ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље |
| на. </p> <p rend="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на |
| а Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логик |
| ли ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта |
| е то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а |
| е пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко |
| Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{ |
| брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{ |
| ирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрање |
| end="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} |
| шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и од |
| се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по |
| људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— |
| Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе |
| .{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S |
| накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске |
| ; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пруж |
| <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, |
| неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако |
| исављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипе |
| хана лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије |
| пак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капета |
| илеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. < |
| х ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало |
| ђе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћута |
| дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, из |
| као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја по |
| боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код њего |
| Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се о |
| о недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело ј |
| он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p |
| о оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је д |
| апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђ |
| уј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p ren |
| а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне |
| и да је председник општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама н |
| као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Кра |
| молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима |
| арис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не зн |
| е стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме |
| за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали |
| е.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољн |
| а притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом |
| сподин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слеп |
| де бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет |
| би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми до |
| а Ладарија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А |
| затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мић |
| а повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Макс |
| с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ. |
| писмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено |
| о било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње |
| Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за |
| ки ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му |
| рету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а |
| лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зло |
| и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том прили |
| , господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном |
| е, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, |
| и даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао с |
| е питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га позн |
| Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога м |
| арона Ладарија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S |
| сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели |
| ди па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели |
| ... с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужи |
| о написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе напис |
| светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да |
| мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и п |
| а је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи |
| дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за ра |
| твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p r |
| ри бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Аме |
| и’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти гос |
| згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што |
| ти, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико |
| ћ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим допис |
| је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, |
| тка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратк |
| »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} |
| као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико |
| и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сиб |
| е »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! |
| амо руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги нос |
| је шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} |
| у смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога д |
| веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} |
| <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, |
| ји, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћат |
| ме колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повише |
| а она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А |
| борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! |
| понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове |
| ао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затица |
| ипасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је |
| ога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Чет |
| ште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам каж |
| устио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А |
| аздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој уч |
| S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Ги |
| но.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђ |
| цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по |
| е је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај |
| ајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане |
| а ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> |
| Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад |
| итати ни писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се |
| о како он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт? |
| и се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, |
| а пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па |
| е Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле ј |
| јући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести с |
| ати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и |
| лизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грознича |
| господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. |
| се прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засуче |
| — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— |
| ције и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и ув |
| не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Te |
| о наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не |
| део!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друг |
| сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{ |
| је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећ |
| једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пела |
| вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо |
| ћа и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци |
| верити ту ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се гомила. </p> <p rend="Tekst">— Прим |
| ожи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend="Tekst"> |
| је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те ист |
| </p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е |
| шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </ |
| вољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мисл |
| сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не |
| новној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да т |
| , да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређује |
| p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за ј |
| такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p ren |
| за качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадил |
| Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није би |
| ма што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а |
| се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst"> |
| овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га |
| држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под |
| момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а друг |
| једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешт |
| е историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S |
| Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари пог |
| сим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А |
| че. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње |
| ">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p rend="Tekst">— Максиме, море! — |
| н се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да једа |
| игу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и з |
| атече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди |
| собан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред о |
| би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: |
| фску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у рук |
| каза на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попо |
| нила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе |
| nd="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћу |
| реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да |
| Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постар |
| а тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале |
| и, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици м |
| и би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend |
| о расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовал |
| ти ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћ |
| аговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француск |
| ку зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки |
| блика, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједар |
| шеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, |
| ита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од |
| омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље! |
| Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајућ |
| ханџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} |
| а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет реду |
| ишта од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то |
| чи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто |
| узел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђор |
| честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била ј |
| Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мисл |
| с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> |
| {S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за н |
| ада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} |
| љуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче |
| м својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој пози |
| пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете |
| ећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задово |
| љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није у |
| ече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вр |
| лосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, |
| у на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дуг |
| о кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како |
| Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља |
| адница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави |
| времена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја та |
| да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — уве |
| p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до |
| а.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ра |
| p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend= |
| н; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="T |
| радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, |
| у купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гро |
| ело и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он |
| ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком |
| ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео |
| ном; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) к |
| међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко т |
| вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кук |
| молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док |
| агодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као |
| чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па н |
| добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накит |
| боду и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе |
| му.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што ј |
| »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао |
| ртирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Сре |
| ="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли |
| си могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђ |
| </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, |
| /p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да |
| /p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су он |
| ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хиг |
| допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словим |
| ило: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мот |
| з касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки ш |
| е трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан |
| о и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве вра |
| д, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као |
| р Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не с |
| менског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима |
| end="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем |
| ћеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек |
| p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле н |
| >Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди |
| , и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чк |
| /p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> < |
| } Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици |
| ретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, |
| онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког |
| јући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђ |
| S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од за |
| но мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледат |
| правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна леп |
| ине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује циг |
| луша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шт |
| волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре нап |
| е од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћат |
| се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и з |
| и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично п |
| ече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p |
| уке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море, |
| роцепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му ј |
| д о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа ш |
| рије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало |
| end="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спав |
| анака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неко |
| е мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко |
| му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst" |
| је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Н |
| то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар |
| за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, на |
| се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да зн |
| орђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћи |
| де, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стиг |
| ли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јади |
| на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p |
| ’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, |
| у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана |
| новата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно шт |
| вао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир- |
| чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бом |
| жило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је |
| памет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је пис |
| у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити |
| p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новч |
| ђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од пој |
| р-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не мо |
| чка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише |
| новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упући |
| том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst"> |
| а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици |
| распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Зат |
| ом официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као ко |
| идело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због њ |
| ло; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднар |
| урекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред |
| продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако де |
| ога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз ко |
| само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу да |
| ш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дош |
| данпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића ста |
| а, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмаш |
| почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито х |
| од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обој |
| га стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Црна земља,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
| та ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда |
| а главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да |
| сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње оставља |
| или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у |
| « капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја |
| а га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја |
| са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијави |
| тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, ва |
| год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази понос |
| силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске |
| сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам д |
| се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа |
| по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, |
| и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухи |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у меха |
| ли трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чич |
| едо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си |
| ’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, |
| увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и о |
| огодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто |
| гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад |
| и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst" |
| о је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да ј |
| о је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и |
| јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} |
| е један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да п |
| Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује ка |
| показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учи |
| те.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскокано |
| што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли ка |
| е је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који |
| све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не |
| носитије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једн |
| а и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst" |
| експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура |
| едаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој пал |
| јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је об |
| сано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је |
| верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{ |
| обили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро |
| е на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јана |
| ицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у |
| тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзе |
| е он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да |
| итују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа н |
| га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst"> |
| устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику |
| t">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и б |
| ику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на |
| Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да шт |
| м те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> |
| ма; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Te |
| господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да мож |
| њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="T |
| времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst"> |
| ко веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крс |
| н мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, ј |
| полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста д |
| ца па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} |
| није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као п |
| ог, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењи |
| — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива |
| а врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речм |
| аф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу |
| угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шт |
| о тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рз |
| ање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун |
| ем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеј |
| , шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? |
| , који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: |
| /p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — |
| итељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још ма |
| мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако |
| миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Оф |
| сле напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрт |
| st">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S |
| беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила |
| ола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озб |
| гледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа н |
| ир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’ |
| ше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету |
| — Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је пред |
| да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које |
| сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода ш |
| и једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p |
| ="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst |
| и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за сло |
| ш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири к |
| тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те с |
| ода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> |
| же се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе |
| ећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, |
| ински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на |
| {S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморали |
| о да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније |
| у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред ме |
| у главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш |
| био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако |
| Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после |
| и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па прав |
| д о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фаму |
| на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате |
| одсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре стр |
| rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па и |
| радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разг |
| им ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онак |
| hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласк |
| чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш к |
| </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне |
| јк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјур |
| тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не м |
| ова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и |
| и често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч |
| јска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ |
| сти га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дузди |
| и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу чита |
| "Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} |
| /p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — в |
| е, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </ |
| не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} А |
| може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда |
| да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} На |
| S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима |
| мењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то п |
| и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка |
| аше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне не |
| о — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p |
| д свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипа |
| туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели |
| како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам |
| една шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек |
| де се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гр |
| о човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике |
| шта, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам б |
| а у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак ј |
| S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафск |
| атиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хл |
| је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као је |
| ке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, р |
| чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спом |
| ети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из ка |
| . </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од дана |
| село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ам |
| его на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, св |
| етен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе |
| земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задово |
| у!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздрави |
| "Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а т |
| страга много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наш |
| није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде обр |
| ше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка |
| а потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебе |
| то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује |
| kst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и т |
| н уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend |
| шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није н |
| отписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их |
| вечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вам |
| изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина ос |
| знају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се т |
| адо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из |
| а’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо |
| се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никак |
| то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он др |
| ао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна |
| ко смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само ш |
| ао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им |
| и сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет т |
| ="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год |
| е! </p> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst">У сваком с |
| а« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у л |
| е газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} |
| и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и |
| Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — |
| вости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Она је у |
| енути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и с |
| а Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна |
| , ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, |
| да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих |
| њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и вр |
| е! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против |
| је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, сед |
| ама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параг |
| {S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова свет |
| метало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних п |
| једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био |
| му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери |
| nd="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би би |
| ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од |
| је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима |
| ако се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута с |
| добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је св |
| рогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је |
| амнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесе |
| !{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ко |
| </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста ше |
| и; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, |
| и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој чест |
| у зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У кој |
| то није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p rend="T |
| , по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механам |
| гледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако н |
| имац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пр |
| а купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то ма |
| у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Бр |
| Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од |
| жао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би |
| , који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попи |
| и и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад ј |
| је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није и |
| о увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се |
| ба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за јед |
| На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« |
| — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатств |
| је онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, |
| се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, |
| прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у |
| ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анате |
| кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па |
| за неповерење старој општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није |
| брве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, пр |
| двајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си је |
| клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљ |
| {S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу! |
| ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, мо |
| рета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом |
| ле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако |
| филду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају |
| смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове |
| ведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један с |
| ош и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tek |
| и нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у шко |
| иривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњ |
| економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend=" |
| ство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се |
| а гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете нови |
| t">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду |
| е госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ва |
| е трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, |
| га ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари |
| , а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он |
| Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за св |
| ас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако пр |
| и, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф |
| јој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш п |
| .{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз с |
| о, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{ |
| на, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да |
| с’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести |
| па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на |
| брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — |
| нао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат ис |
| оне, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви зна |
| како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој нас |
| какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све неп |
| ="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мен |
| е, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, |
| о око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна с |
| кве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, |
| риви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се ка |
| о она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то |
| {S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала |
| Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, п |
| ти.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне њ |
| ла под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend= |
| е. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, |
| чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> < |
| Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало преса |
| его да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилиј |
| але већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да |
| јашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу ка |
| > <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље ос |
| чко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупа |
| ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми |
| н.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} |
| рани то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав ск |
| и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе уче |
| главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> <p ren |
| згледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепћ |
| «, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице |
| и његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из |
| овољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи |
| дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4 |
| на; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израз |
| вом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, |
| овина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и рав |
| аша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p> <p r |
| S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења |
| »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па |
| лико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p ren |
| клади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не з |
| и потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе п |
| иси на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са ј |
| Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план |
| ија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијс |
| е да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"><hi rend |
| читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија доп |
| сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против предсе |
| жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што пост |
| е од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p |
| ан допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још то |
| азио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако |
| размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> |
| } Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </ |
| е преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, |
| се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да ос |
| , најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, и |
| ekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је |
| и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да |
| ре?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те |
| ног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас ва |
| ље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau« |
| , — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедно |
| та, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би |
| е и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље неп |
| епио код Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и |
| ала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend=" |
| прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета |
| уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни весе |
| човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир |
| ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благо |
| У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по два |
| — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="T |
| и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. ( |
| н за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-тр |
| и је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупшт |
| се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две ил |
| Tekst"><hi rend="italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, д |
| ј износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проно |
| end="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само |
| а бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} А |
| ">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинит |
| им и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није т |
| ста. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад |
| d="Tekst"> <hi rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српств |
| ekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како ј |
| е је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што с |
| која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следе |
| да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r |
| ехану, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је |
| о истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора |
| о што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као |
| »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се по |
| nd="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак о |
| nd="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, ј |
| _slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву |
| магао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било. |
| а села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета |
| nd="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, |
| истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета н |
| ио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му |
| и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна |
| спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалог |
| ису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај стр |
| нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и ч |
| "Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају |
| него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} |
| рај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле н |
| коро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима |
| сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих чит |
| господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још |
| rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио |
| ва!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не зн |
| !{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада с |
| S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер ј |
| и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, највише. — |
| шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним |
| ко најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба др |
| е председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... к |
| ве.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«. |
| поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога ма |
| своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у |
| , страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље |
| об с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не |
| и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај |
| »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше |
| се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред к |
| дни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, ј |
| « — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вел |
| а је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« |
| Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p r |
| гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst"> |
| самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то д |
| роегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно |
| Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти |
| почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Ми |
| ндара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијо |
| p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт |
| вали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро плати |
| S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина |
| Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где |
| сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па |
| уче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он п |
| ст година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђеч |
| ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти кр |
| доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адрес |
| на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »жи |
| ражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред |
| ојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог нек |
| Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за прослав |
| власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: |
| ричао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, |
| end="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од д |
| сим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend=" |
| и одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само |
| најчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за прав |
| ... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који |
| летна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао |
| ого; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да би |
| — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst" |
| ржаву. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се |
| да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђ |
| али, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Офици |
| ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, вели |
| .{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где |
| м новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда ст |
| се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима |
| о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па |
| аја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присуство |
| ужно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst"> |
| дан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу |
| несе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Ст |
| хунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по сел |
| амо се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашће |
| га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам |
| нако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш |
| , лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица |
| човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти |
| њаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да мож |
| но, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно назв |
| ли Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како ј |
| ekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје |
| таше котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од после |
| Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјалн |
| а и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Н |
| а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; механџ |
| а! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто п |
| .{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли |
| тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту |
| сам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор мо |
| збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефт |
| мо реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} |
| он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад |
| бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погаже |
| </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p |
| е навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који њего |
| "Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократо |
| анџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а |
| р Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— Јесум, јесум! </p> <p ren |
| а ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом дими |
| остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; за |
| ори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим к |
| егово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— А |
| ку, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чист |
| ћ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између |
| бро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо от |
| ="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> |
| тави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети. |
| S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би |
| колико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да г |
| дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета по |
| да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобров |
| е реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага мно |
| ај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно |
| та је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S |
| више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционар |
| не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега |
| што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — |
| си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му |
| едне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто |
| но Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: |
| "Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га ве |
| уша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у |
| } Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узви |
| — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје |
| же — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, |
| _slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него |
| кадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад го |
| орђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи човека. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, ама му |
| реврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Te |
| зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несре |
| И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле |
| води.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете |
| у, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикн |
| ekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иа |
| а шпанским — тим непријатељима прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} По |
| лава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава борцима! — д |
| човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички |
| е да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, ст |
| р он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогов |
| , ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта |
| вун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{ |
| </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p |
| срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што |
| мији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразн |
| заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код |
| вјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, |
| и.</p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — |
| Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p ren |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{ |
| ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Teks |
| S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет |
| -Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом |
| боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst"> |
| воје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, |
| Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, |
| слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет сна |
| , свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо |
| , и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend=" |
| мо копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у |
| о муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој виси |
| Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави чи |
| село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти |
| стручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулиће |
| пис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересов |
| о да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S |
| краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или |
| се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острви |
| леда левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, |
| т; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и нево |
| rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, |
| боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S |
| и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога |
| nd="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна |
| днако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је т |
| </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао |
| ућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и |
| елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да |
| не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то |
| логије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак го |
| е и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у ов |
| ки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат |
| > <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет он |
| ље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз пут |
| ао на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није |
| ужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, |
| јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити иза |
| е растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, |
| леон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војниц |
| и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер ј |
| Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример |
| па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго |
| едати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p |
| .{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збо |
| тавља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под пр |
| че отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја |
| ого штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> < |
| ти (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неп |
| кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш н |
| ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш |
| шао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови допи |
| ужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће |
| е с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и |
| . </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p rend="Teks |
| , па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово |
| зе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попре |
| не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Te |
| еши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p |
| један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend=" |
| ом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред пол |
| "Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Tekst"> |
| а си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко |
| р, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и |
| што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се |
| уко учитељска!!! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сре |
| си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гас |
| ед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пр |
| и оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој |
| тај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p re |
| rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погле |
| ="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе |
| свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће би |
| љада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p r |
| верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— |
| end="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде |
| d="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то |
| и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразили |
| ?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар |
| end="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад мор |
| >— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, |
| у ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни |
| </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: д |
| х буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tek |
| би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак |
| даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђ |
| га што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али |
| шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет тали |
| , кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо |
| м и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш отку |
| а где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телегра |
| ете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га вид |
| ућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихо |
| е, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једн |
| ено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та |
| t">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш у |
| "> <hi rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост |
| и нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst" |
| е наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је |
| о: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо |
| отле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо пр |
| на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не мож |
| не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — за |
| — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! |
| аре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{ |
| ће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">И |
| пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а раки |
| ранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт кат |
| хану, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и |
| мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, п |
| заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју |
| фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за |
| д им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и т |
| еш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Ме |
| или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој |
| е треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, |
| ју га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава |
| алазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст н |
| еки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје |
| ! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, |
| таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p ren |
| д чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих не |
| ко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигар |
| руга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако |
| а чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend |
| ера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend |
| свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p |
| ла; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно нећ |
| валд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је да |
| тлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Пр |
| ачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово |
| три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женски |
| анов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пе |
| оном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар не |
| ">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како |
| почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p |
| да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> < |
| "Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провесели |
| S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Te |
| t">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса |
| Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром |
| ели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што р |
| ји је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је |
| ћа у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармоник |
| гледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад |
| ио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и з |
| ћ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »к |
| о.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми |
| шку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупи |
| а срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни |
| мачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћан |
| о је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, |
| они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те |
| Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у |
| "Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече поно |
| .. </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога |
| слио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — ве |
| двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један так |
| зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни |
| све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од |
| и да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели |
| љаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом |
| Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега |
| са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и кел |
| и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S |
| му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је л |
| д јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Срете |
| то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> |
| У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та |
| -Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабд |
| рђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га |
| је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и |
| споја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах н |
| то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> <p rend= |
| главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом |
| амо згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, нек |
| артијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на среди |
| Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S |
| рошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, |
| нао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандур |
| огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна |
| име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, про |
| ekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене |
| леда у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, |
| ира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се |
| новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју а |
| ао печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по т |
| сле кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и дв |
| една реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, мор |
| p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Te |
| речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа |
| Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који |
| </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђ |
| Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ту је |
| еслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господин-учите |
| оз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољ |
| ч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пар |
| его ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плат |
| ="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела |
| коштаје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну |
| била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} С |
| лаву прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} |
| тина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осам |
| нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у |
| "Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Моли |
| rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева к |
| велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вел |
| ла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачк |
| а нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због т |
| во је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се |
| ђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је о |
| руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете |
| овара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као л |
| о? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија |
| е на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а |
| > <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим кора |
| вако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује |
| ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се је |
| атлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада нек |
| е трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend=" |
| и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Ср |
| су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штр |
| честру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковим |
| и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебе |
| ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за |
| набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се |
| е дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па |
| у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депе |
| мо Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрл |
| купљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по ск |
| ћ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Ме |
| а и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и |
| ада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пр |
| иле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га н |
| решивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкач |
| тив женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике т |
| ог у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, је |
| се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којек |
| ик« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуд |
| н »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, ис |
| апрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка |
| ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи |
| говог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом |
| в допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што м |
| сли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избрија |
| увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади бр |
| вропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како мага |
| <p rend="Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињен |
| ај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак заве |
| } Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубре |
| камије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учи |
| одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину |
| е неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима |
| једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енгл |
| излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док |
| ехану, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интере |
| анталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони п |
| end="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета |
| и и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин д |
| адна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд п |
| тници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод |
| у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркула |
| осле неколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатов |
| огоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколик |
| <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође |
| ; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш |
| што га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они пр |
| е баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи не |
| дни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизор |
| ламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину |
| опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијен |
| ок Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: |
| вешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p |
| ао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у |
| ару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мр |
| о у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S |
| о, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да и |
| тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сет |
| тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, |
| е, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? |
| делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време прете |
| је кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу н |
| е с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> |
| Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео |
| обожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} |
| гателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио |
| санту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свали |
| сао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за |
| пе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли подан |
| ила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене |
| свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости |
| ан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му ч |
| И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа |
| st">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече гомила |
| А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њи |
| ир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="Teks |
| .{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реа |
| о, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и в |
| о прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Зап |
| де да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом |
| арост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте |
| лу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је неких д |
| лумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса човечанског — дес |
| воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »а |
| жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{ |
| а нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице |
| у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и каф |
| ијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесиј |
| ети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у |
| ова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, |
| ачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Бо |
| а тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p ren |
| ст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја н |
| о тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли ф |
| неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, би |
| ири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, с |
| ло и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робес |
| кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђ |
| певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Ф |
| {S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о ја |
| вију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега |
| ође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дреме |
| р! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p |
| затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувреме |
| > <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p r |
| а се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официр |
| скомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згод |
| то је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди |
| t">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — в |
| олики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то м |
| раф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почн |
| ворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?! |
| end="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чи |
| S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S |
| ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на он |
| Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало |
| ="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
| сим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend= |
| р су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев пета |
| !« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, га |
| кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p |
| nd="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче. |
| торију.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлик |
| е смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! |
| о одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет |
| !{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно вр |
| ије и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како |
| итате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо к |
| зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја |
| рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом |
| да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета |
| А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си |
| пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend=" |
| и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног |
| се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— |
| меравати кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— С |
| ир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Te |
| омашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају св |
| ших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се |
| »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често |
| м се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама т |
| <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Tekst" |
| у да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира |
| — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — |
| тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па теб |
| а’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка |
| нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто н |
| вољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег го |
| није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Доб |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не |
| ekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он |
| ндроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Teks |
| е по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst"> |
| о, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар |
| ације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ре |
| кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити |
| вољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и |
| иједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна |
| ође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, |
| и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и |
| елесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: |
| име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић М |
| да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А |
| Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе ик |
| разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава н |
| е; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— |
| и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по ди |
| а, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то |
| то не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин шт |
| Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеј |
| тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у |
| , па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако ј |
| Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После |
| о будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само т |
| арифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек к |
| Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — |
| по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита |
| атуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено из |
| Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жал |
| фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан ј |
| тељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глума |
| ="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његово |
| </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он т |
| <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst"> |
| , гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње |
| политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавн |
| му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су м |
| Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице |
| поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна за |
| Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — ви |
| д је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да ј |
| ри, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча |
| добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи |
| d="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане |
| жичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чв |
| увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише |
| што зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад |
| свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Напол |
| p rend="Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срет |
| t">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} |
| чке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прек |
| то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </ |
| Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељак |
| је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, |
| е већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам тр |
| по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је из |
| па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p |
| у тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом по |
| ио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пр |
| што; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, |
| скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{ |
| , ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> |
| ак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њег |
| Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен |
| <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’ |
| вако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него посл |
| Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете ле |
| се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом |
| на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање ре |
| ка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала бо |
| инама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавањ |
| ет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend |
| и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живин |
| е и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се С |
| ротив капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви |
| упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и б |
| амдесетпетогодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се |
| иким шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, с |
| тина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто |
| у нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје т |
| амо препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и н |
| »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоста |
| о ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета ј |
| мство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> </div> < |
| ним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберг |
| послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне |
| кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај д |
| н број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали |
| ет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар ср |
| ађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је би |
| село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Н |
| о га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада |
| је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља |
| афу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главн |
| Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и м |
| т динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— К |
| ем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! |
| во!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђо |
| о столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе с |
| аивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се поту |
| плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један проду |
| то су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету« |
| !{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Te |
| лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љуби |
| н у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend="Tekst" |
| елу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шеш |
| ста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> |
| пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; |
| ш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпун |
| реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се |
| Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, |
| џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, н |
| d="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend=" |
| вчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добр |
| ако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p |
| и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помал |
| јгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачи |
| {S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst"> |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И так |
| тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађан |
| а Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло |
| илитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend |
| p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели |
| ако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге пи |
| орна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми |
| оше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, ј |
| ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бо |
| ">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грм |
| доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог т |
| ицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, |
| ову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звона |
| њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим на |
| </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни оп |
| чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародрев |
| а га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ј |
| ула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — |
| је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом послед |
| ангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће |
| штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до |
| а доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потп |
| астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се предста |
| и, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми |
| диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend= |
| ртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација о |
| молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; п |
| не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, |
| , настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst" |
| немо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пр |
| бао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како с |
| ро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цив |
| м сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S |
| рану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га |
| а му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: |
| а такве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него |
| тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни |
| чно свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Јо |
| стара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај др |
| требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а |
| ели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре |
| чним новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и |
| ава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада дома |
| чу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу п |
| рећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђ |
| а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> < |
| створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуц |
| ekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p r |
| е, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута! |
| ндидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим |
| зао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Неке |
| ала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско позд |
| — Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа |
| зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јес |
| а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника |
| ој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти н |
| како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, |
| »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића у |
| прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, |
| "Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бо |
| kst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате |
| онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p |
| орђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис з |
| о кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. < |
| ко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и ви |
| бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с |
| ги га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му ј |
| есет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас |
| же — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! < |
| да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, |
| st">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, |
| ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то |
| t">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећ |
| Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше |
| м ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти |
| стој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија гра |
| же на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, зн |
| сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, го |
| других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, чита |
| приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских прав |
| ју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто |
| о с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета |
| ! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без |
| љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као |
| опису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ј |
| унисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је |
| свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни п |
| о.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не приме |
| марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским терм |
| , онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песм |
| а.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђ |
| о се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрд |
| тарински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помоз |
| савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега |
| вости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем тро |
| уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па ј |
| напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим пи |
| читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} |
| задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало ов |
| ље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеман |
| ује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне |
| ринесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да |
| а, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке |
| но обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних |
| хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мис |
| једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend |
| оказа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се р |
| нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела |
| ад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једн |
| ељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам. |
| <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више |
| љ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне ка |
| било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пан |
| ато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понека |
| аредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалу |
| ни срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета |
| ет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне |
| и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко |
| батали своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} |
| е — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто |
| ели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иак |
| за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док |
| видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам м |
| p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не пит |
| отру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђ |
| реселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. |
| Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има т |
| е тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без |
| етна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако |
| све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада |
| ине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично |
| је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се |
| поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим конт |
| о с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога прон |
| ом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! |
| ки кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не пр |
| замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Б |
| воје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио |
| p> <p rend="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши |
| о речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> < |
| ту је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за |
| — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, |
| у у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећ |
| је и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословиц |
| и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица с |
| , а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што ниј |
| би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst |
| t">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="T |
| лити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била |
| S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се |
| а знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Teks |
| нику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз |
| онда настане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте |
| исмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко пис |
| ац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију о |
| пита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није при |
| н изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им |
| и жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> |
| >»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право |
| он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађа |
| је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, к |
| ного знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилаје |
| спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти ле |
| војим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надг |
| ђе, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Teks |
| извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Ми |
| али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе в |
| так, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница |
| ао оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје |
| стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђ |
| гови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је к |
| > дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и д |
| ке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедни |
| пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </ |
| ко да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта |
| лас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет |
| си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред дом |
| ој: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој |
| паде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова |
| етци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морај |
| ремишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикач |
| је ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О |
| , Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се ја |
| његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш пече |
| ед твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар, нема стар |
| ко пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате |
| служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му |
| то наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p> |
| лику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="T |
| ише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употр |
| а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије |
| рава на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај |
| служен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче разго |
| а понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најва |
| је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, |
| раф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој |
| хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} |
| p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви |
| то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче р |
| на и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију |
| е постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник се |
| о, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста |
| у? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њ |
| зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако |
| ну на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, |
| <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend= |
| много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наме |
| м (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара М |
| изела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биог |
| њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Пе |
| де се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p re |
| Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га о |
| у. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весе |
| ије ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога |
| било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето т |
| и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамул |
| чини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно вид |
| ио, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био к |
| ућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако зав |
| ако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески |
| ом мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тод |
| > <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто |
| а, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— А |
| човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И б |
| ажају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВ |
| хини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао дикт |
| првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је ваз |
| а није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), |
| у га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне ком |
| »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад г |
| тљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера оглед |
| једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из послед |
| би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да ј |
| Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} |
| жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века ње |
| акоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једн |
| у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не ви |
| о мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун јед |
| јетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој |
| Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунил |
| </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгост |
| ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто ве |
| Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим он |
| д живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви |
| стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га б |
| оћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, н |
| слетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још н |
| кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро |
| њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је |
| свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме се |
| р Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника т |
| биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што маја |
| је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је |
| подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш ов |
| се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотери |
| општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да с |
| н, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у аут |
| доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре |
| вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава |
| последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> |
| крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ доб |
| можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-у |
| то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек с |
| ђавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхо |
| му је ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у |
| одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде з |
| Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са та |
| (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а |
| орђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} |
| бица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи д |
| попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он зап |
| назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправ |
| ло се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Т |
| о што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, п |
| добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се н |
| ?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има |
| кије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут об |
| а псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, да |
| ој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојн |
| аро време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће |
| сто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, ста |
| је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад и |
| ут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапу |
| ча Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p ren |
| аљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потреб |
| дан вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све |
| лова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tek |
| тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, |
| рмално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се води |
| а очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало |
| днути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам т |
| ан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више н |
| ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапск |
| — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p> |
| вику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и |
| у Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи |
| ића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} |
| а и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгор |
| веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од |
| ајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних пр |
| ио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пол |
| шено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција ликује |
| а и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њем |
| у, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздр |
| био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љ |
| тити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како |