• А 274
  • а 477
  • Аgеn 1
  • Ааа 2
  • Аааа 1
  • абдицира 1
  • абер 1
  • аваза 2
  • августа 2
  • авлије 1
  • авлији 1
  • авлију 2
  • агарјанске 1
  • агију 1
  • ад 1
  • адвоката 1
  • адет 2
  • адреса 1
  • адресанту 1
  • адресирано 1
  • адресу 1
  • Азија 1
  • Азије 1
  • Ај 1
  • Ајао 1
  • Ајаооо 1
  • ајаоооо 1
  • ајд 1
  • Ајд 6
  • Ајде 12
  • ајде 2
  • ајлука 2
  • Ајој 1
  • акат 1
  • акламацијом 1
  • аклиматисала 1
  • Ако 18
  • ако 46
  • акустична 1
  • акциз 1
  • акцис 1
  • Ал 3
  • ал 4
  • Ала 1
  • ала 3
  • алал 1
  • Алал 1
  • алата 1
  • алвица 1
  • алву 1
  • Александра 1
  • Али 41
  • али 82
  • алишвериши 1
  • аловитом 1
  • ама 15
  • Ама 81
  • Аман 1
  • амбари 1
  • Америка 2
  • Америци 3
  • америчке 1
  • амо 7
  • амонијака 1
  • Амос 1
  • Амоса 1
  • ан 1
  • анатема 3
  • анахронизам 1
  • ано 1
  • антеријама 1
  • антерији 2
  • антерију 3
  • антика 1
  • Антологија 4
  • анцуг 1
  • анцугу 1
  • апатичан 1
  • апатични 1
  • апетит 1
  • апогеју 1
  • апостоле 1
  • апотека 1
  • апотеке 1
  • апсе 2
  • апсу 5
  • арање 1
  • Арапин 1
  • Аргусовим 1
  • арендатора 1
  • арену 1
  • Аристид 1
  • аришта 1
  • артију 1
  • архаизмом 1
  • архиви 1
  • арчим 1
  • асасе 1
  • асли 1
  • асмонђа 3
  • аспирирао 1
  • астала 1
  • астале 1
  • атару 1
  • атентату 1
  • аутор 1
  • ауторитет 2
  • Аферим 1
  • Афис 1
  • Ах 3
  • Аха 3
  • ашчију 2
  • Б 1
  • баба 1
  • бабе 1
  • баве 2
  • бави 1
  • бавио 2
  • багрем 1
  • багрему 1
  • бадава 3
  • Бајаги 1
  • Бајонетима 1
  • бакалинова 1
  • бакрач 1
  • Бакунина 1
  • бакшиш 2
  • балови 1
  • баловима 1
  • банака 1
  • Банат 1
  • Банату 1
  • Банаћани 1
  • банбадава 1
  • бандера 1
  • Банке 1
  • бапске 1
  • Бар 1
  • бар 22
  • бара 1
  • Баратом 1
  • Барбоза 1
  • Барбозе 1
  • барона 1
  • бару 2
  • барут 1
  • Баруштина 1
  • басне 1
  • баснословне 1
  • Бастиље 1
  • батал 2
  • батале 1
  • батали 7
  • баталимо 1
  • баталио 2
  • баталиона 1
  • батаљона 1
  • Батина 1
  • батине 2
  • батли 1
  • Бацао 1
  • бацати 1
  • баци 4
  • бачен 1
  • Бачку 1
  • Баш 1
  • баш 55
  • башка 1
  • Башка 1
  • Бдин 1
  • бе 1
  • бега 6
  • бегају 1
  • бегенисао 1
  • бегенишете 1
  • беда 1
  • беде 2
  • бедни 1
  • Бедни 1
  • беднији 1
  • бедо 1
  • Без 1
  • без 31
  • безаконик 1
  • безакоње 1
  • безбедна 1
  • безбедност 2
  • бездушника 1
  • бездушним 1
  • безобразних 1
  • бекријања 1
  • бекријање 1
  • бекству 1
  • бела 1
  • Белгије 1
  • Белгији 1
  • Белгију 1
  • беле 1
  • белешке 1
  • бели 5
  • белога 1
  • белом 1
  • бенђелак 2
  • бенђелуке 1
  • Београд 5
  • Београда 2
  • Београдом 1
  • Београду 3
  • Бербери 1
  • бербери 2
  • берем 1
  • бери 3
  • берићетом 1
  • бес 2
  • бесловесан 1
  • бесних 1
  • бесплатно 1
  • беспослен 5
  • беспослена 1
  • беспосленији 1
  • беспослице 1
  • Беспосличи 1
  • беспрекорну 1
  • бестрага 3
  • Беху 1
  • беху 4
  • беше 38
  • Беше 4
  • бештек 1
  • би 124
  • бива 2
  • бивало 2
  • бивтеке 1
  • бившег 1
  • бивши 2
  • бидне 5
  • бије 1
  • бијем 1
  • бик 2
  • бика 3
  • Била 2
  • била 44
  • биле 2
  • били 14
  • Било 3
  • било 75
  • биљежила 1
  • био 101
  • Био 9
  • биографија 1
  • биографије 1
  • бир 1
  • бира 1
  • Бирам 1
  • бирати 1
  • Биров 1
  • биров 3
  • бирова 1
  • бирократи 1
  • бирократске 1
  • бирократском 1
  • бирокрацији 1
  • бирокрачина 1
  • бистар 1
  • бистре 1
  • бити 40
  • битку 1
  • Биће 1
  • биће 14
  • бифтеке 1
  • бих 3
  • Бихнера 1
  • бич 2
  • бично 1
  • бјеше 1
  • благодаран 1
  • благодарио 1
  • благодарност 4
  • благодарности 1
  • Благоја 1
  • Благоје 2
  • благостање 1
  • благостању 1
  • блажено 1
  • Блаз 1
  • бламира 1
  • блато 1
  • Блед 1
  • блед 2
  • блену 1
  • блеском 2
  • ближе 1
  • близина 1
  • близини 1
  • близу 1
  • Бог 1
  • бог 32
  • Бога 1
  • бога 29
  • богат 5
  • богата 1
  • богати 1
  • богатог 1
  • богатство 1
  • богиње 1
  • богме 5
  • богобојажљиву 1
  • богови 1
  • богом 2
  • Богопримца 1
  • Богосав 1
  • богословију 1
  • богу 9
  • боже 21
  • Боже 4
  • божијом 1
  • божица 1
  • божјега 1
  • божји 1
  • бој 2
  • бојама 1
  • бојао 3
  • боје 5
  • бојем 2
  • боји 5
  • бојиш 2
  • бојте 1
  • боју 1
  • Бокајра 1
  • Бокарје 1
  • Бокачија 1
  • бола 2
  • болан 2
  • болели 1
  • болесан 1
  • Болује 1
  • Боље 1
  • боље 24
  • бољег 1
  • бољем 1
  • бољи 2
  • бољим 1
  • бољих 1
  • бомбардовати 1
  • боме 2
  • борама 1
  • бораца 1
  • борба 4
  • борбе 2
  • борби 1
  • борбу 1
  • бори 2
  • Борисе 1
  • борити 1
  • Борка 2
  • Борко 4
  • Боркова 1
  • Борку 1
  • борци 1
  • борцима 5
  • бос 2
  • Бочарис 4
  • Бочариса 3
  • Бочарисових 1
  • Бошњо 1
  • бр 1
  • браво 1
  • Браво 1
  • Бравос 1
  • бравос 2
  • Бравост 2
  • браде 1
  • бради 1
  • брадом 1
  • браду 12
  • Бразилија 7
  • бразилијанског 2
  • Бразилијанци 3
  • Бразилије 2
  • Бразилији 10
  • Бразилију 4
  • Бразиљанци 1
  • Бразиљевац 1
  • брани 2
  • бранио 1
  • браниоце 1
  • браничу 1
  • брат 2
  • брата 1
  • брате 10
  • Братско 1
  • брату 1
  • браћа 4
  • браће 1
  • Браћо 4
  • браћо 6
  • браћом 1
  • брбљивости 1
  • брдима 1
  • бре 11
  • Бре 2
  • брезову 1
  • бреме 1
  • брже 1
  • брзо 4
  • брзу 1
  • брига 1
  • бригај 2
  • бриге 1
  • бригу 4
  • брижљиво 1
  • бријања 1
  • бријање 1
  • бријао 1
  • бријач 1
  • брије 3
  • бријеш 1
  • брију 1
  • бример 1
  • брини 2
  • Бринући 1
  • брисање 1
  • бритвица 1
  • бритвицу 3
  • брише 4
  • брке 4
  • бркова 4
  • бркове 7
  • бркови 1
  • брковима 3
  • број 6
  • броја 1
  • бројева 2
  • бројевима 1
  • бројем 2
  • бројенице 3
  • броји 1
  • броју 1
  • броћасту 2
  • брошира 1
  • брошуре 2
  • брука 1
  • Брука 1
  • брукам 1
  • бруке 1
  • Бруко 1
  • брчићима 1
  • бубама 1
  • бубањ 1
  • бубе 1
  • бубњају 1
  • бубњева 1
  • бубом 1
  • будала 1
  • будалаштине 1
  • будале 1
  • будало 2
  • будалу 1
  • будан 2
  • буде 19
  • будем 4
  • будеш 1
  • буди 3
  • буду 2
  • бујна 2
  • бујно 1
  • букагије 1
  • буквар 1
  • буквицу 1
  • Буки 2
  • букнула 2
  • букова 1
  • булеваром 1
  • буне 1
  • бунила 2
  • бунило 1
  • буните 1
  • буњишта 1
  • Бура 1
  • бурад 4
  • буради 7
  • бургије 1
  • буре 1
  • бурета 1
  • буржоазу 1
  • Бурики 1
  • бурики 3
  • бурмут 1
  • бурмутицу 1
  • бурно 2
  • бурног 1
  • бурном 1
  • бутину 1
  • в 1
  • Вnереd 1
  • вадећи 1
  • вади 3
  • вадио 1
  • вадити 3
  • важан 2
  • важне 1
  • важним 1
  • важној 1
  • важност 1
  • вазда 5
  • ваздуги 1
  • ваздух 1
  • ваздуха 2
  • вајату 1
  • вајде 3
  • вајду 1
  • вакат 1
  • вакелу 1
  • ваки 1
  • Вала 1
  • вала 22
  • валило 1
  • ваља 4
  • ваљада 6
  • ваљаде 1
  • Ваљда 2
  • ваљда 9
  • вам 39
  • вама 9
  • вамилији 2
  • вампир 1
  • вампири 1
  • вамулус 1
  • Вандеја 3
  • Вандеје 1
  • Вандејци 1
  • вапај 1
  • варбе 1
  • Варваре 1
  • варвари 1
  • варијаната 1
  • варош 1
  • Варошани 1
  • варошанин 1
  • вароши 13
  • варошима 1
  • варошице 1
  • варошицу 1
  • варошки 2
  • вас 17
  • васкрс 1
  • васпитали 1
  • Васу 1
  • ватај 1
  • ватрено 1
  • ватром 2
  • ватру 6
  • ваш 1
  • Ваша 1
  • вашар 1
  • вашара 1
  • ваше 4
  • вашега 1
  • ваших 1
  • вашу 3
  • ве 2
  • Веб 1
  • ведрији 1
  • везан 1
  • везао 1
  • вејао 1
  • век 2
  • века 5
  • веку 1
  • веле 27
  • вели 149
  • великани 1
  • велике 7
  • Велики 1
  • велики 3
  • великијем 1
  • великим 3
  • великих 2
  • велико 1
  • Великог 1
  • великога 1
  • Велику 1
  • велику 2
  • Велим 1
  • велим 9
  • величанствено 2
  • величанство 1
  • величини 1
  • велиш 5
  • вељу 1
  • Венере 1
  • Венијамин 1
  • венчани 1
  • веома 1
  • вера 2
  • веран 2
  • вере 2
  • вересије 1
  • вересију 2
  • верицу 1
  • вермао 1
  • верну 1
  • веровали 3
  • веровао 1
  • веровати 4
  • Вероисповест 1
  • вером 1
  • вертхајмове 1
  • веру 1
  • веруј 1
  • верујем 1
  • верујте 1
  • верују 2
  • верујући 1
  • вес 2
  • веселе 1
  • весели 3
  • веселији 1
  • веселио 1
  • веселих 1
  • весело 1
  • веселој 1
  • весеља 4
  • Весеље 1
  • весеље 16
  • весео 1
  • ветром 1
  • Већ 3
  • већ 79
  • веће 3
  • већи 4
  • већим 3
  • већином 1
  • већину 1
  • вече 5
  • вечера 5
  • Вечерајући 1
  • вечерамо 1
  • вечерао 2
  • вечерас 3
  • вечерати 1
  • вечеру 5
  • вечити 1
  • вечито 1
  • вечитог 2
  • вечна 1
  • Вечна 1
  • вешерка 2
  • вешт 2
  • вештак 2
  • вештаци 1
  • вештачки 2
  • веште 1
  • вешто 2
  • Ви 1
  • ви 24
  • вивлија 1
  • виде 13
  • Виде 3
  • видеја 1
  • видела 3
  • видели 1
  • видело 1
  • видео 12
  • видесте 2
  • видети 10
  • видећу 1
  • видеше 1
  • види 17
  • Види 2
  • видим 3
  • видите 7
  • видиш 19
  • видосте 1
  • виђала 1
  • виђан 1
  • виђао 2
  • виђаћемо 1
  • виђења 1
  • вија 2
  • викали 1
  • викне 2
  • викну 8
  • викнуо 2
  • викнуше 1
  • Виктора 3
  • вилајета 1
  • вилајету 2
  • вилика 1
  • вина 2
  • вино 6
  • вином 2
  • вираунску 1
  • виршофтерка 1
  • висе 1
  • висили 1
  • висина 1
  • висину 1
  • Високо 1
  • витез 1
  • витезове 1
  • вихор 1
  • вихорове 2
  • виче 9
  • вичем 1
  • Вичите 1
  • вичу 3
  • вичући 1
  • виш 1
  • више 45
  • вједомство 1
  • Вјере 1
  • вјере 2
  • вјеро 1
  • Вла 1
  • влада 2
  • владе 1
  • влади 2
  • владика 1
  • владико 1
  • влас 13
  • власник 1
  • власници 2
  • власницима 1
  • власничке 1
  • власничку 1
  • власт 15
  • Власт 2
  • власти 9
  • властитом 1
  • Влах 1
  • влашћу 3
  • внутрених 1
  • во 1
  • вода 5
  • воде 9
  • воденице 1
  • воденични 1
  • води 3
  • водиљом 1
  • водим 1
  • водио 1
  • водити 1
  • водиш 1
  • водом 1
  • воду 9
  • вођен 3
  • вођена 1
  • возала 1
  • војевао 1
  • војена 1
  • војени 1
  • војни 1
  • војник 1
  • Војник 1
  • војника 2
  • Војници 1
  • војницима 1
  • војничина 1
  • војничка 1
  • војничких 1
  • војска 2
  • Војска 2
  • војске 3
  • војско 1
  • војску 1
  • војсци 8
  • воле 2
  • Волела 1
  • волели 1
  • Волео 2
  • волео 6
  • воли 2
  • волије 1
  • волим 1
  • волова 1
  • воља 2
  • вољан 1
  • воље 8
  • вољи 1
  • вом 1
  • ворма 1
  • воспитање 1
  • воћарство 2
  • воћарством 1
  • воћка 1
  • воштаница 1
  • врана 1
  • врат 6
  • врата 12
  • врати 3
  • вратима 3
  • вратио 5
  • вратити 2
  • вратнице 1
  • врату 2
  • враћа 2
  • враћала 1
  • враћати 1
  • врба 1
  • врда 1
  • врдају 1
  • врднуо 1
  • вредан 1
  • Вредан 1
  • вредео 2
  • вредети 1
  • вреди 1
  • вредна 1
  • вредни 1
  • врело 1
  • врелог 1
  • Време 1
  • време 32
  • времена 14
  • времја 1
  • врећом 1
  • врећу 1
  • вришти 1
  • врло 11
  • Врло 8
  • врну 1
  • врпољи 2
  • врста 2
  • врсте 1
  • врте 1
  • врти 4
  • врућину 1
  • врхове 1
  • врхом 1
  • врху 1
  • врхунац 1
  • врхунцу 1
  • вршиле 1
  • Вујица 7
  • Вујице 2
  • Вујицу 1
  • вук 1
  • вукао 2
  • Вукашине 1
  • вуне 1
  • вунице 1
  • вусекле 1
  • вуче 3
  • вучења 1
  • г 6
  • га 259
  • Гаван 1
  • гадна 1
  • Газда 11
  • газда 53
  • газде 1
  • газим 1
  • гаји 1
  • галаме 1
  • галаму 1
  • галант 1
  • гањан 1
  • гањања 1
  • гарантовала 1
  • гарнизонарке 1
  • гас 2
  • гаса 4
  • гаси 2
  • гаслук 1
  • гвожђе 1
  • гвоздена 1
  • гвоздене 1
  • где 43
  • геја 1
  • Геја 1
  • генеалогије 1
  • генералским 1
  • генерација 1
  • географије 1
  • геџо 1
  • Геџо 1
  • ги 8
  • Гизела 13
  • Гизеле 1
  • Гизели 1
  • Гизелом 2
  • Гизелу 6
  • гине 1
  • гинем 1
  • гину 1
  • глава 11
  • ГЛАВА 18
  • главама 2
  • главе 17
  • глави 14
  • главније 2
  • главнијих 1
  • главнога 1
  • главо 2
  • главобоља 1
  • главобоље 1
  • главом 8
  • главу 21
  • глади 2
  • гладни 1
  • гладница 1
  • глађу 1
  • глас 6
  • гласа 3
  • гласања 1
  • гласача 1
  • гласе 1
  • гласи 4
  • гласила 1
  • гласио 2
  • гласно 4
  • гласом 5
  • гле 2
  • Гледа 1
  • гледа 17
  • гледај 1
  • гледају 8
  • гледајући 3
  • гледали 1
  • Гледам 1
  • гледам 3
  • гледамо 2
  • гледао 2
  • гледати 4
  • гледаш 1
  • гледе 1
  • глобе 1
  • глобу 1
  • глоговак 1
  • глуво 3
  • глувога 1
  • глумац 3
  • Глумица 1
  • глумце 1
  • глумци 1
  • глумцу 1
  • глупи 1
  • глупо 1
  • глупост 1
  • глупости 2
  • глухо 1
  • гнев 1
  • гнушања 1
  • гнушањем 1
  • гњездо 1
  • го 7
  • говечета 1
  • говор 1
  • говора 1
  • Говоре 1
  • говоре 3
  • говори 12
  • говорило 1
  • Говорило 2
  • говорим 2
  • говорио 4
  • говорити 2
  • говориш 1
  • говорница 1
  • год 15
  • година 14
  • годинама 1
  • године 12
  • годину 2
  • годишња 1
  • годишњег 1
  • годишњи 1
  • гозбе 1
  • гозбу 1
  • голем 1
  • големе 1
  • големи 1
  • гомила 6
  • гомиле 2
  • гомили 1
  • гоне 1
  • гони 1
  • гонила 1
  • гониле 1
  • гоњена 1
  • Горе 1
  • горе 4
  • гори 1
  • госе 2
  • госпо 1
  • Господ 1
  • господ 2
  • господа 2
  • Господа 3
  • господар 1
  • господара 1
  • господин 35
  • господина 3
  • господине 37
  • господинкапетан 1
  • господином 3
  • господину 2
  • господинучитељ 1
  • госпођа 1
  • госпође 3
  • госпоја 1
  • госпоствена 1
  • гост 4
  • госте 2
  • гости 5
  • гостију 1
  • гостима 2
  • гостинске 1
  • гостољубива 1
  • гостопримство 1
  • Готов 1
  • готов 5
  • готова 2
  • готовански 1
  • готовим 1
  • готово 1
  • готовом 1
  • гочобија 1
  • градио 1
  • грађане 1
  • грађани 6
  • грађанима 1
  • грађанина 1
  • грађанине 1
  • грађанска 4
  • грађанским 1
  • грађанских 1
  • грађанску 1
  • граја 1
  • гракнуше 1
  • граница 2
  • гранчицу 1
  • грбава 1
  • грдан 4
  • грде 1
  • грдна 3
  • грдне 3
  • грдним 1
  • грдних 1
  • грдно 1
  • грдном 1
  • грдну 3
  • грђе 1
  • грђега 1
  • греје 3
  • греју 1
  • грешан 1
  • греше 1
  • грешке 1
  • грешна 1
  • Грешна 1
  • грешни 1
  • грешник 2
  • грешника 2
  • грешног 2
  • грешнога 1
  • грла 4
  • грлати 1
  • грлатога 1
  • грло 1
  • грми 2
  • гроб 2
  • Гробари 1
  • гробљу 2
  • гробница 1
  • гробом 1
  • грожђе 1
  • грозна 1
  • Грозни 1
  • грозница 1
  • грозничавије 1
  • грозничаво 4
  • грозничавом 1
  • Грозно 1
  • грозно 2
  • грозну 1
  • громким 1
  • громове 1
  • громогласно 1
  • грош 1
  • гроша 5
  • грошевима 1
  • груба 1
  • грубе 1
  • грува 1
  • груди 7
  • групицу 1
  • групише 1
  • грчка 2
  • грчке 1
  • грчки 2
  • грчким 1
  • Грчкој 1
  • грчку 1
  • гу 10
  • губер 3
  • губера 1
  • гуја 1
  • гукни 1
  • Гукни 1
  • гумари 1
  • Гумари 1
  • гунгуле 1
  • гунђао 1
  • гуњ 3
  • гурбет 1
  • гурема 1
  • гуркају 2
  • гуркали 1
  • гурну 1
  • гуслар 1
  • гуслара 1
  • гусле 2
  • густа 1
  • густим 1
  • гута 2
  • Гутенберга 1
  • д 10
  • Д 2
  • Да 29
  • да 952
  • дабар 1
  • дава 1
  • давали 1
  • давати 1
  • давеја 1
  • Давно 1
  • давно 5
  • давори 1
  • Дад 1
  • Даде 1
  • даде 6
  • дадо 1
  • дај 9
  • даје 6
  • дајемо 1
  • дајете 1
  • дају 2
  • Дакле 17
  • дакле 20
  • дала 1
  • Дала 1
  • Далеко 1
  • далеко 11
  • Дали 1
  • Далмацију 1
  • дало 1
  • даље 24
  • Даље 3
  • даљег 1
  • даљине 2
  • дам 2
  • дамама 1
  • дамо 1
  • дамшиф 1
  • дан 28
  • дана 37
  • Данас 1
  • данас 18
  • данашњега 1
  • данашњи 2
  • дангубице 1
  • дани 1
  • даноноћно 1
  • Дантоном 1
  • Дао 1
  • дао 19
  • дар 1
  • Дарданела 1
  • дарежљива 1
  • дарежљивом 1
  • дарежљивост 1
  • дародавцу 1
  • даскало 3
  • даске 1
  • дати 3
  • дато 1
  • датуми 1
  • датумима 1
  • даће 1
  • даћу 1
  • дах 1
  • Дах 1
  • дахија 1
  • даш 1
  • два 12
  • двадесет 13
  • двадесета 1
  • двадесетој 1
  • Дваес 1
  • дваесешести 1
  • дванаест 1
  • ДВАНАЕСТА 1
  • двапут 5
  • дваред 1
  • Две 1
  • две 14
  • Двеста 1
  • двеста 4
  • двоје 2
  • двојица 1
  • двојице 2
  • двојици 1
  • Двојкаш 1
  • двојку 1
  • Де 1
  • де 10
  • дебела 2
  • дебеле 3
  • дебелим 1
  • дебело 1
  • дебља 3
  • Деведесет 1
  • девет 5
  • ДЕВЕТА 1
  • деветнаеста 1
  • деветнаестога 2
  • деветнаестој 1
  • деветнаестом 1
  • девиза 1
  • девојака 1
  • девојке 1
  • Дед 1
  • деде 1
  • дедова 1
  • дежмекаст 2
  • дејства 1
  • дејствителни 1
  • декламација 2
  • декламацијама 1
  • декламацију 1
  • декламовао 1
  • декламује 3
  • декорисана 1
  • дела 13
  • деле 1
  • делима 1
  • дело 2
  • делова 3
  • деловодни 1
  • деловођа 2
  • делом 2
  • дељање 1
  • дељем 1
  • деморалисала 1
  • део 1
  • департман 2
  • депеша 8
  • депеше 2
  • депешу 7
  • депутирац 1
  • дервиши 1
  • дере 5
  • дерем 1
  • деру 1
  • десет 7
  • ДЕСЕТА 1
  • десетак 3
  • десето 1
  • деси 2
  • десили 1
  • десило 2
  • десио 2
  • десна 3
  • десне 1
  • десно 3
  • десној 1
  • десном 3
  • дете 3
  • деца 2
  • деце 4
  • децембра 1
  • децентралисану 1
  • децом 1
  • децу 3
  • дечице 1
  • дечје 1
  • дечко 1
  • дешавале 1
  • дивизиони 1
  • дивимо 1
  • дивит 1
  • дивљач 3
  • дивно 1
  • дивота 1
  • Дивота 3
  • дигао 3
  • дигитализације 1
  • дигитално 1
  • дигли 1
  • дигне 5
  • дигнеш 1
  • Дигнимо 1
  • дигну 1
  • дигоше 2
  • дидаскалос 1
  • диже 9
  • дижеш 1
  • дизаше 1
  • дијалога 2
  • дијалогу 1
  • дијурна 1
  • дика 1
  • дико 1
  • диктанто 1
  • диктирати 1
  • дику 1
  • дилусус 1
  • дим 2
  • дима 1
  • димишћијом 1
  • димове 1
  • динар 2
  • динара 17
  • дипломат 1
  • дира 1
  • дирају 5
  • дирајући 1
  • дирала 1
  • дирали 1
  • дирао 1
  • дирати 1
  • дирек 1
  • дискутује 1
  • диспута 1
  • диспутима 1
  • Дистервега 1
  • дистрибуирање 1
  • дистрибуцију 1
  • диференције 1
  • дише 1
  • дјела 1
  • длаку 1
  • длану 2
  • дневног 1
  • дно 1
  • дну 1
  • до 44
  • доба 12
  • Добар 2
  • добар 6
  • доби 1
  • добивених 1
  • добијају 1
  • добије 1
  • Добио 2
  • добио 8
  • добити 1
  • Добиће 1
  • добош 2
  • добра 6
  • добре 1
  • добри 3
  • добрим 3
  • добрих 2
  • добро 44
  • Добро 5
  • добром 1
  • добротвор 1
  • добру 2
  • доведе 1
  • Доведе 1
  • доведу 1
  • довека 2
  • довече 1
  • Довече 2
  • довио 1
  • довјека 1
  • довољан 1
  • довољна 1
  • довољно 6
  • догађа 2
  • догађај 8
  • догађаја 8
  • догађајима 1
  • Догод 1
  • догоре 1
  • дода 3
  • додавање 1
  • додаде 7
  • додајем 1
  • додајући 1
  • додат 1
  • додаше 1
  • додирује 1
  • додуше 2
  • дођавола 1
  • Дође 1
  • дође 25
  • дођете 1
  • дођеш 1
  • дођи 1
  • дођо 1
  • дођоше 1
  • дођу 1
  • доживео 1
  • доживети 1
  • Дозва 1
  • дозволење 1
  • дозволи 1
  • дозвољава 2
  • Дозвољавате 1
  • дозвољено 1
  • дознаде 1
  • дознајем 1
  • Дознали 1
  • дознао 1
  • Доиста 1
  • доиста 2
  • дојде 2
  • док 27
  • Док 4
  • доказ 1
  • Докле 1
  • докле 8
  • доконао 1
  • докусурити 1
  • долазак 1
  • Долазак 1
  • долазе 3
  • долази 5
  • долазио 4
  • доласка 4
  • доласком 1
  • доласку 1
  • Доле 2
  • доле 6
  • доливају 1
  • долинама 1
  • долини 1
  • дома 3
  • домазлук 2
  • домаће 1
  • домаћин 1
  • домаћина 2
  • домаћица 5
  • домаћицом 2
  • домаћицу 4
  • домовине 1
  • домостројитељка 1
  • дон 3
  • Дон 9
  • донео 2
  • донесе 5
  • донеси 1
  • донети 1
  • Донеше 1
  • донеше 2
  • доносе 1
  • доноси 1
  • допада 6
  • допадају 1
  • допадало 1
  • допаде 1
  • допадне 2
  • допала 3
  • Допало 1
  • допало 2
  • Допао 1
  • допао 3
  • Допис 3
  • допис 36
  • дописа 11
  • дописе 7
  • дописи 2
  • дописима 3
  • дописне 1
  • дописник 2
  • допису 12
  • допринели 1
  • допуњава 1
  • допусти 3
  • допустио 2
  • допушта 1
  • допуштене 1
  • Досад 1
  • досад 3
  • досада 3
  • досадањи 1
  • досаде 1
  • досади 3
  • досадних 1
  • досети 1
  • досетио 1
  • досетка 1
  • досетци 1
  • доскора 1
  • Доскора 1
  • доскочити 1
  • досле 1
  • доспели 1
  • доста 17
  • Доста 3
  • дотад 1
  • дотада 1
  • дотерај 1
  • дотерао 1
  • дотеривао 1
  • дотичне 1
  • дотле 9
  • Доћи 1
  • доћи 6
  • дофена 1
  • дохвате 1
  • доцкан 1
  • Доцне 1
  • доцније 4
  • доцнијим 1
  • доцнијих 1
  • дочека 4
  • дочекали 1
  • дочекало 1
  • дочекује 2
  • дочепа 2
  • дош 1
  • дошавши 1
  • Дошавши 1
  • дошао 16
  • Дошао 2
  • дошла 3
  • дошле 2
  • дошло 2
  • Дошљак 1
  • драге 1
  • драги 2
  • Драгичка 2
  • драго 1
  • драговићу 1
  • драгој 1
  • драгоцено 1
  • дрангулија 1
  • дрва 1
  • дрвене 1
  • дрвени 1
  • дрвета 1
  • дрекну 1
  • дремеж 1
  • дремежа 3
  • дремљивога 1
  • дреши 1
  • Држава 1
  • држави 1
  • државни 1
  • државски 1
  • државу 1
  • држала 1
  • држали 1
  • држало 1
  • држао 5
  • држаше 1
  • држе 6
  • држећи 1
  • држи 13
  • држим 2
  • дрипац 2
  • дрипцу 1
  • дрма 1
  • ДРУГА 1
  • друга 6
  • друге 10
  • други 49
  • другим 5
  • другима 3
  • других 4
  • друго 11
  • Друго 2
  • другове 2
  • Другог 1
  • другог 8
  • другога 5
  • другој 10
  • другом 5
  • другоме 1
  • другу 10
  • дружеван 1
  • дружески 1
  • дружина 1
  • друкче 2
  • друкчије 4
  • друкчији 2
  • друм 1
  • друмске 1
  • друмску 1
  • друство 2
  • друштва 1
  • друштвена 1
  • друштвене 1
  • друштвени 1
  • Друштво 1
  • друштво 4
  • друштвом 1
  • друштву 3
  • дрхћу 1
  • дубиш 1
  • дубоко 2
  • дува 2
  • дуван 1
  • дувана 2
  • дуваном 1
  • дувања 1
  • дувар 1
  • дуварима 1
  • дуварска 1
  • дуварских 1
  • дуг 1
  • дуга 5
  • дугачак 2
  • Дугачка 1
  • дугачка 2
  • дугачке 1
  • дугачким 1
  • дугачкој 1
  • дугачком 1
  • дугим 1
  • Дугим 1
  • дугих 1
  • дугмади 1
  • дуго 15
  • Дуго 2
  • дугом 1
  • дугу 2
  • дугује 1
  • дужан 4
  • дуже 2
  • дужем 1
  • дужи 1
  • дужим 1
  • дужину 2
  • дужна 1
  • дужнос 1
  • дужност 6
  • дужности 1
  • дуздисало 1
  • дуката 1
  • дукати 1
  • дунуо 1
  • дупла 1
  • Дуплом 1
  • дућан 3
  • дућани 2
  • дућанџијама 1
  • дух 3
  • духовита 1
  • духовито 1
  • духом 2
  • духу 2
  • Душа 1
  • душа 5
  • душама 1
  • душе 3
  • души 1
  • душо 2
  • душом 2
  • душу 6
  • Ђаво 1
  • ђаво 5
  • ђавола 1
  • ђаволски 1
  • ђаволства 1
  • ђаволство 1
  • ђака 4
  • ђаке 1
  • Ђаке 1
  • ђаком 1
  • ђе 2
  • ђеда 1
  • ђедови 1
  • ђерзонкама 1
  • Ђеслер 1
  • ђеца 1
  • ђецо 1
  • ђецом 1
  • ђецу 2
  • ђечија 1
  • ђечију 1
  • ђида 1
  • ђиде 4
  • ђидо 1
  • Ђизела 1
  • Ђизеле 1
  • Ђока 2
  • ђон 1
  • Ђорђа 26
  • Ђорђе 169
  • Ђорђев 4
  • Ђорђева 8
  • Ђорђеве 6
  • Ђорђевим 1
  • Ђорђево 1
  • Ђорђевог 1
  • Ђорђевој 2
  • Ђорђевом 1
  • Ђорђеву 5
  • Ђорђем 5
  • Ђорђу 23
  • ђубретаром 1
  • ђувече 1
  • Ђузела 3
  • Ђузеле 1
  • Ђузели 1
  • Ђузелу 1
  • е 10
  • Е 71
  • Евине 1
  • ево 6
  • Ево 6
  • Европе 1
  • Европи 5
  • егзецира 1
  • една 1
  • еј 1
  • Еј 2
  • економијом 1
  • економним 1
  • економних 1
  • ексер 1
  • ексерима 1
  • експлоатација 1
  • експлоатацији 1
  • ексцес 1
  • ела 1
  • елбета 1
  • Еле 1
  • еле 4
  • елегантно 1
  • елегије 2
  • електрисао 1
  • елементи 1
  • ели 15
  • Ели 3
  • елинска 1
  • елинско 1
  • Ем 2
  • ем 6
  • еманципација 1
  • еманципацију 1
  • еманциповано 1
  • Енглеској 1
  • Енглеску 1
  • ено 1
  • Ено 1
  • епитета 1
  • епитрахиљ 1
  • еполетама 1
  • епохалан 1
  • епохални 1
  • епској 1
  • Ерида 1
  • еротички 1
  • еснафски 1
  • еспап 1
  • Ете 2
  • ете 6
  • Ето 16
  • ето 20
  • ех 1
  • Ех 11
  • ехана 1
  • ешкољс 1
  • жабокречином 1
  • жали 1
  • жалио 2
  • жалосна 2
  • жалосних 1
  • жалосно 1
  • Жалост 1
  • жалост 2
  • жалостива 1
  • Жанеира 3
  • Жанеиру 1
  • ждребац 2
  • жели 1
  • жеља 4
  • жељени 1
  • жељи 1
  • жељно 2
  • жељом 1
  • жена 4
  • жене 8
  • Женеиро 1
  • жени 1
  • женидба 2
  • жениш 1
  • женска 3
  • женскарош 1
  • женске 2
  • женски 2
  • женскиње 1
  • женских 3
  • женско 2
  • женској 1
  • женском 1
  • жену 2
  • жењен 1
  • жењени 1
  • жесток 1
  • Жестоко 1
  • жестоко 6
  • жив 2
  • жива 2
  • Живе 1
  • живе 3
  • живела 1
  • Живела 1
  • живели 4
  • Живели 4
  • живело 1
  • живео 3
  • живети 1
  • живи 10
  • живим 4
  • живимо 2
  • живина 2
  • живине 1
  • живинску 1
  • живину 1
  • живиш 1
  • живо 1
  • живога 1
  • живост 1
  • Живот 2
  • живот 9
  • живота 3
  • животиња 1
  • животиње 1
  • животу 3
  • живу 2
  • жигице 1
  • жигосање 1
  • жигосао 1
  • Жика 14
  • Жике 1
  • Жики 1
  • Жико 1
  • Жику 1
  • жиле 2
  • Жиронда 1
  • Жиронду 1
  • житије 1
  • жито 1
  • Жице 2
  • жицом 2
  • жљеба 1
  • жртвеник 1
  • жртвовао 1
  • жртву 1
  • жртвује 1
  • жуљеви 1
  • журбом 1
  • Журио 1
  • журити 1
  • жут 1
  • жути 1
  • жутих 1
  • жутов 1
  • жуту 1
  • За 13
  • за 305
  • забављајте 1
  • забављан 1
  • забављао 1
  • забагља 1
  • забашури 1
  • забележи 2
  • забележити 1
  • забије 1
  • забијете 1
  • заблагодари 1
  • забоде 1
  • заборави 5
  • заборавили 1
  • Заборавио 2
  • заборавио 6
  • заборавити 1
  • заборављати 1
  • заборављена 1
  • заборављено 1
  • забран 1
  • забране 1
  • забранима 1
  • забрану 1
  • забрањене 1
  • забријаним 1
  • завадише 2
  • завали 1
  • заварав 1
  • завезан 1
  • завета 1
  • заветине 1
  • завиде 1
  • завија 1
  • завијутак 1
  • заврти 1
  • завршетак 1
  • завршетку 1
  • заврши 5
  • завршне 1
  • завршује 5
  • завучену 1
  • заглаве 1
  • загладио 2
  • загледа 1
  • загледао 1
  • загонеткама 1
  • загонетке 1
  • загребао 2
  • загребе 1
  • загризе 1
  • загрли 1
  • загрлио 2
  • загрљени 1
  • загрмеше 1
  • загуди 1
  • задаје 1
  • задала 1
  • задатак 1
  • задатку 1
  • задахнуо 1
  • задеси 1
  • задиркивао 1
  • Задобили 1
  • задовољан 10
  • Задовољан 4
  • задовољење 1
  • задовољи 1
  • задовољивши 1
  • задовољни 2
  • задовољнији 1
  • задовољно 15
  • задовољства 6
  • задовољство 1
  • задовољством 3
  • задремао 2
  • задремах 1
  • задржала 1
  • задржао 7
  • задрузи 1
  • задувани 1
  • задуго 1
  • задужбину 1
  • задужи 1
  • зажмиривши 1
  • зажмирио 1
  • зазирао 1
  • зазјава 1
  • заиграше 2
  • заинтересованост 1
  • заиска 1
  • заиста 4
  • заитин 1
  • заједно 1
  • зајем 1
  • зајосало 1
  • заказанога 1
  • закачио 1
  • заклан 1
  • заковрченим 1
  • заколемо 1
  • закоље 2
  • Закон 1
  • закон 3
  • закона 2
  • законе 1
  • законик 2
  • законита 1
  • Законом 1
  • закопао 1
  • закопитио 1
  • закрати 1
  • закуња 1
  • закуцана 1
  • залаја 1
  • залепи 1
  • заличио 1
  • залогајима 1
  • заљевам 1
  • заљубила 1
  • заљубио 1
  • заљубише 1
  • заљубљених 1
  • замаја 1
  • замаје 1
  • замашан 1
  • замени 1
  • заменик 3
  • заменика 2
  • замењен 1
  • замерао 1
  • замерке 2
  • замисао 1
  • замислио 1
  • замичу 1
  • замишљен 2
  • замоли 1
  • замолим 1
  • замолио 2
  • замолити 1
  • замотаваше 1
  • замуку 1
  • занат 1
  • заната 1
  • занатлија 3
  • занатлије 1
  • занатлијски 1
  • занатлијским 1
  • занатлијских 1
  • занео 1
  • занесе 1
  • занимање 1
  • занимљиву 1
  • зао 1
  • заобишао 1
  • заокупи 1
  • запали 3
  • запалим 3
  • запалиће 1
  • запалиш 2
  • запалише 1
  • запаљене 1
  • запаљених 3
  • запамти 1
  • запамтио 3
  • запамтити 1
  • запантиш 1
  • запару 1
  • запева 4
  • Запевају 1
  • запеваше 1
  • запео 1
  • запети 1
  • запију 1
  • записаја 1
  • записан 1
  • записано 1
  • записник 1
  • записује 1
  • Запита 1
  • запита 21
  • запитају 1
  • запитао 1
  • запитате 2
  • запитати 2
  • запитаће 1
  • запиташе 1
  • запише 1
  • заплаче 1
  • заплеће 1
  • запне 1
  • запнем 1
  • запоје 1
  • започетог 1
  • Запрепасти 1
  • запрепашћење 1
  • запуши 1
  • зар 17
  • Зар 18
  • зарадити 1
  • зарађујем 1
  • заредила 1
  • зарезаја 1
  • заробе 1
  • засада 1
  • засвираше 2
  • заседе 1
  • заседне 2
  • засенио 2
  • засео 2
  • засијало 1
  • засјаје 1
  • заслуга 2
  • заслужан 2
  • заслужила 1
  • заслужио 1
  • заслужних 1
  • заслужује 1
  • заспа 3
  • заспао 1
  • застаде 3
  • застао 1
  • Застој 1
  • заступао 1
  • засука 1
  • Засулићеве 1
  • засути 1
  • засучеш 1
  • заталасало 1
  • затвор 1
  • затвора 1
  • затворени 2
  • затвором 1
  • затекао 3
  • затече 1
  • Затим 11
  • затим 18
  • затицао 1
  • зато 26
  • Зато 6
  • заточник 1
  • затражи 2
  • затреба 1
  • затребало 1
  • Затрпала 1
  • затрпати 1
  • затури 1
  • Затурила 2
  • заћатио 1
  • заћута 1
  • заћутао 1
  • заувек 1
  • заузе 1
  • заузимању 1
  • Заустави 1
  • заустави 2
  • зауставила 1
  • зауставили 1
  • зауставио 2
  • заустављања 1
  • захвали 1
  • захваљујем 1
  • захватао 1
  • захватио 3
  • захрка 1
  • захтева 2
  • захтевале 1
  • захтевање 1
  • захтевао 1
  • захтеве 1
  • Зац 13
  • Заца 6
  • Зацу 3
  • зачас 1
  • зачудите 1
  • зачудо 2
  • зачуђени 1
  • зачуђено 2
  • Зашто 1
  • зашто 6
  • збаци 1
  • збацио 1
  • збацујући 1
  • збачен 1
  • збиља 1
  • збитија 1
  • због 8
  • Збогом 1
  • збогом 3
  • збор 1
  • збора 3
  • зборење 1
  • збореше 2
  • збори 4
  • зборим 2
  • збориш 3
  • збором 1
  • збору 1
  • збунити 1
  • збуниш 1
  • звала 4
  • звале 2
  • звани 1
  • званичне 1
  • Званичне 1
  • званични 1
  • званичним 1
  • звао 6
  • звездама 1
  • звезде 1
  • звездицама 1
  • звездице 1
  • звездицом 1
  • звер 1
  • зверати 2
  • зверка 1
  • звиждаљке 1
  • звиждањем 1
  • звиждуће 1
  • звона 2
  • звонару 1
  • Звони 1
  • звони 2
  • звоном 1
  • звонце 2
  • звоњењу 1
  • звуке 1
  • згледаше 1
  • згодан 1
  • згодна 2
  • згоднији 1
  • згодно 6
  • згодном 1
  • зготови 1
  • зготовиш 1
  • зграда 3
  • зградама 1
  • зграде 1
  • згради 1
  • зграду 4
  • згрће 1
  • згрчио 1
  • здраве 2
  • здравице 4
  • здравља 4
  • здравље 5
  • Здраво 1
  • здраво 2
  • здравом 1
  • здрпе 1
  • Здрпе 1
  • зебезекнете 1
  • зева 2
  • зевајући 1
  • зевање 1
  • зевати 2
  • зеитина 3
  • зејтину 1
  • зељов 5
  • зељова 1
  • земаља 1
  • земана 1
  • зембиљ 1
  • земља 8
  • земљак 1
  • земљаци 1
  • земље 1
  • земљи 2
  • земљиште 2
  • земљу 6
  • зенско 1
  • зец 2
  • Зечевићеву 1
  • зид 1
  • зидају 1
  • зиду 1
  • зијамо 1
  • зима 1
  • зине 3
  • зинем 1
  • Зито 1
  • зла 2
  • златиборског 2
  • злато 2
  • зли 1
  • Зло 1
  • зло 8
  • злобни 1
  • зловољно 6
  • злоупотреба 1
  • злоупотребе 1
  • Злочин 2
  • Зна 1
  • зна 49
  • знаеш 2
  • знаје 1
  • Знајеш 1
  • знају 4
  • знајући 1
  • знак 10
  • знаком 1
  • Знале 1
  • знали 1
  • знам 22
  • Знам 3
  • Знамо 1
  • знамо 2
  • знање 1
  • знању 1
  • знао 14
  • знате 8
  • знати 3
  • знаци 1
  • значај 3
  • значајан 1
  • значе 3
  • значи 1
  • значио 1
  • знаш 44
  • Знаш 5
  • зној 1
  • знојем 2
  • зове 6
  • зовем 2
  • зовемо 1
  • зовеш 3
  • зовнем 1
  • зову 5
  • зоологија 1
  • зоологије 1
  • зора 1
  • зоре 2
  • зорт 1
  • зору 1
  • зраке 2
  • зрацима 1
  • зуб 1
  • зуба 2
  • зубе 7
  • зубима 1
  • зубобоље 1
  • зубобољни 1
  • зубу 1
  • Зулукафрима 1
  • зулум 1
  • зулума 1
  • зулуми 1
  • зулумћар 1
  • зурлају 1
  • зурлашу 1
  • зурли 1
  • Зуцкало 1
  • И 135
  • и 1896
  • иако 15
  • Иако 2
  • Иванковцу 1
  • ивицама 1
  • игара 1
  • Игра 1
  • игра 7
  • играју 3
  • играјући 2
  • играм 1
  • игранком 1
  • играња 1
  • играње 5
  • игрању 1
  • играо 1
  • играч 2
  • играчи 1
  • играчица 1
  • игре 3
  • игри 1
  • игру 2
  • игуман 1
  • иде 16
  • Иде 2
  • идеал 3
  • идеалисао 1
  • идеалисте 1
  • идеја 3
  • идеју 2
  • Идем 1
  • идем 3
  • идемо 1
  • идеш 1
  • иди 2
  • идиличном 1
  • идилску 1
  • иду 4
  • идућ 1
  • идући 2
  • иђе 1
  • из 129
  • Из 15
  • иза 13
  • изабере 1
  • изабра 1
  • изабран 1
  • изабрана 2
  • изабране 1
  • изабрао 1
  • Изабрао 1
  • изабраше 1
  • изађе 7
  • изађоше 1
  • изанђале 1
  • изанђалој 1
  • изаћ 1
  • изаћи 1
  • изашао 5
  • изашла 1
  • изашли 1
  • изашло 1
  • избаци 1
  • избегавала 1
  • изберу 1
  • избећи 1
  • избија 1
  • избора 2
  • избријава 1
  • избријану 1
  • изброја 1
  • Изброја 1
  • избројани 1
  • избушили 1
  • Извади 1
  • извади 4
  • извадио 1
  • извађене 1
  • извађеном 1
  • извали 2
  • изваљај 1
  • изведе 1
  • изведи 1
  • изведосте 1
  • изведоше 2
  • извео 1
  • извесно 3
  • известио 1
  • извештавајући 1
  • Извин 1
  • извини 1
  • извинити 1
  • извињавају 1
  • извињавање 1
  • извлачио 1
  • изводи 1
  • изводљива 1
  • изводу 1
  • извол 1
  • Извол 1
  • изволуј 1
  • извољевајте 1
  • извор 1
  • изворе 1
  • изврће 1
  • изврши 1
  • извукао 2
  • извукли 1
  • извући 1
  • Извуче 1
  • извуче 3
  • изгласа 1
  • изгледа 3
  • изгледала 1
  • изгледали 1
  • изгледало 2
  • Изгледао 1
  • изгледао 4
  • изгледаху 1
  • изгледаше 1
  • изгледом 1
  • изговори 2
  • изговорити 1
  • изгрдио 2
  • изгубим 1
  • издалека 1
  • издања 1
  • издање 2
  • издатак 1
  • издашност 1
  • издигао 1
  • изелица 2
  • изиђе 1
  • Изишао 1
  • изјавио 1
  • изјављује 1
  • изједначио 1
  • излазиле 2
  • излазио 1
  • излазити 1
  • изларма 1
  • излетела 1
  • излети 1
  • изложене 1
  • излудим 1
  • Измакавши 1
  • измакло 2
  • измакне 1
  • измалана 1
  • измалао 1
  • између 6
  • изменило 1
  • измења 1
  • измењало 1
  • измењао 1
  • измењених 1
  • измењује 1
  • измери 1
  • изметну 1
  • измислим 1
  • измишљава 1
  • измотавам 1
  • измотавао 1
  • Измотација 2
  • изневерен 1
  • изненада 1
  • изненађене 1
  • изненађење 1
  • изнео 3
  • изнесе 1
  • изнет 1
  • изнети 3
  • изнето 1
  • изнеше 1
  • износи 1
  • износило 1
  • износити 1
  • изнутра 2
  • изобличава 1
  • изостављајући 1
  • изостали 1
  • изостао 1
  • изостати 5
  • израђена 1
  • изражава 2
  • изражавао 2
  • изражавати 1
  • изражаваше 3
  • израз 2
  • израза 3
  • изрази 1
  • изразим 1
  • изразио 3
  • Израчуна 1
  • израчуна 2
  • изређао 1
  • Изрезили 1
  • изрезили 2
  • изрезилио 1
  • изрекне 1
  • изруче 1
  • изузетак 1
  • изује 1
  • иједан 1
  • икад 3
  • икакве 1
  • икаквих 1
  • ико 1
  • икога 1
  • ил 1
  • Или 2
  • или 91
  • Илића 1
  • илузорна 1
  • им 43
  • Има 14
  • има 48
  • имају 6
  • имајући 1
  • Имала 1
  • имала 4
  • имали 1
  • имало 1
  • Имам 1
  • имам 8
  • имамо 2
  • имање 2
  • имању 1
  • имао 13
  • Имао 3
  • имаовину 1
  • имате 1
  • Имате 1
  • имати 4
  • имаће 1
  • Имаш 1
  • имаш 3
  • Имаше 3
  • Име 1
  • име 25
  • имена 13
  • именима 2
  • именом 4
  • имон 1
  • император 1
  • импоновао 1
  • импулс 1
  • инает 1
  • инат 7
  • иначе 4
  • инвентарисана 1
  • индивидуа 1
  • индиферентне 1
  • индиферентни 1
  • инертан 1
  • инертни 2
  • инзултације 1
  • иницијатор 2
  • инквизиторима 1
  • инстикат 1
  • инсултован 1
  • интелигенција 1
  • интервенирају 1
  • интервенција 1
  • интерес 1
  • интересантне 1
  • интересантно 1
  • интереси 2
  • Интересовао 1
  • интересовати 1
  • интересује 1
  • интересују 1
  • интернирани 1
  • интерпелације 1
  • интригантом 1
  • инћар 1
  • ипак 22
  • Ипир 1
  • Ипира 1
  • исе 1
  • исекао 1
  • Иска 1
  • иска 3
  • искају 1
  • искали 1
  • искапи 1
  • искашља 3
  • Искашљаше 1
  • искашље 1
  • искашљује 1
  • искидаш 1
  • искобеља 1
  • искона 1
  • искочише 1
  • искрени 1
  • искуси 1
  • искусио 1
  • искуства 1
  • искуством 1
  • испаде 2
  • испадне 1
  • испала 1
  • испечен 1
  • испијача 1
  • испити 1
  • испиту 1
  • исплатио 3
  • исповедале 2
  • испод 9
  • испоја 1
  • Исполај 1
  • исполај 2
  • исправи 1
  • испрати 1
  • испратио 1
  • испратити 1
  • испраћа 1
  • испред 1
  • испрека 2
  • исприча 3
  • испричан 1
  • испричане 1
  • испричаних 1
  • испрсио 1
  • испружи 1
  • испружује 1
  • испрућио 1
  • испунила 1
  • испунио 1
  • испусти 3
  • испустио 1
  • испушта 1
  • иста 1
  • истаћи 1
  • исте 2
  • истена 1
  • истераше 1
  • истерују 1
  • исти 7
  • Истина 1
  • истина 15
  • истине 1
  • истинит 1
  • истините 1
  • истинити 1
  • истински 2
  • истину 1
  • Исто 1
  • исто 14
  • истог 1
  • Историја 1
  • историја 6
  • историјама 1
  • историје 2
  • историји 1
  • Историји 1
  • историјски 1
  • Историју 1
  • историју 4
  • истрајности 1
  • Истрајте 1
  • истрљам 1
  • истрти 1
  • истрча 1
  • истрчао 1
  • иступљењима 1
  • исувише 3
  • исуканом 1
  • исукао 1
  • Исусов 1
  • исцрпао 1
  • исцрпљенога 1
  • ића 1
  • ићи 2
  • Их 2
  • их 57
  • Иха 1
  • ич 2
  • иш 1
  • ишао 3
  • ишибам 1
  • ишла 1
  • Ишли 1
  • ишло 9
  • ишчекивану 1
  • ја 139
  • Ја 25
  • јабанџија 1
  • јабуке 1
  • јабучица 1
  • јаван 1
  • јавља 3
  • Јављај 1
  • јављају 2
  • јављања 1
  • јавна 1
  • Јавна 1
  • јавним 2
  • јавно 1
  • Јавно 1
  • јавног 2
  • јавној 1
  • јавности 2
  • јагњеће 1
  • јагодинским 1
  • јад 2
  • јада 1
  • јадан 3
  • јадиш 2
  • јадна 1
  • Јадна 1
  • јадне 1
  • Јадни 1
  • јадника 1
  • Јадника 1
  • јадницу 1
  • јадном 1
  • јаз 1
  • Јај 1
  • јаја 1
  • јак 1
  • јакако 7
  • Јако 1
  • јако 11
  • Јаков 1
  • Јакова 1
  • Јал 1
  • јал 4
  • јала 1
  • јамачно 2
  • јамчи 1
  • Јанаћ 1
  • јанџика 1
  • јанџику 1
  • јараца 1
  • јаре 1
  • јарећа 1
  • јарца 1
  • јасмина 1
  • јасно 4
  • јастук 1
  • јатагане 1
  • јаук 1
  • јауче 1
  • јаче 4
  • Јаше 1
  • Је 10
  • је 1161
  • Јевреји 1
  • Јевропа 1
  • јевропејске 2
  • јевропејски 3
  • јевропејско 1
  • јевропејску 3
  • Јевропу 3
  • јевтиније 1
  • јегда 1
  • јед 2
  • Један 5
  • један 94
  • једанаест 3
  • ЈЕДАНАЕСТА 1
  • једанаести 2
  • Једанпут 1
  • једанпут 8
  • једаред 7
  • Једва 3
  • једва 6
  • једе 4
  • једемо 1
  • једеш 2
  • једик 1
  • једиком 1
  • једику 1
  • једине 1
  • једини 7
  • Једна 3
  • једна 48
  • једнаке 1
  • једнаки 1
  • једнако 32
  • једне 16
  • једни 2
  • једним 9
  • једно 15
  • Једно 6
  • једног 14
  • Једнога 1
  • једнога 6
  • једној 6
  • једном 19
  • Једном 2
  • Једноме 1
  • једномисленика 1
  • једномишљеника 1
  • једномишљеници 1
  • Једну 1
  • једну 33
  • једу 1
  • језик 1
  • језуитима 1
  • јека 1
  • јел 1
  • јела 1
  • јелек 3
  • јелека 2
  • Јелесија 1
  • Јелесије 6
  • Јелесију 1
  • јело 1
  • јеменијицама 1
  • јео 1
  • Јер 15
  • јер 72
  • Јерине 1
  • Јерином 1
  • јес 4
  • Јесам 1
  • јесам 2
  • јесења 1
  • јесењим 1
  • Јеси 1
  • јеси 4
  • јест 14
  • Јесте 4
  • јесте 8
  • Јесу 2
  • јесу 3
  • јесум 1
  • Јесум 1
  • јетко 1
  • јечма 1
  • Јоване 1
  • Јовице 1
  • Јовици 1
  • Јовицу 1
  • Јово 2
  • јој 21
  • јок 1
  • Јок 5
  • Јоксимовић 1
  • Јоксимовиће 1
  • јопе 1
  • јопет 5
  • Јоргаћ 1
  • Јоргаћи 3
  • Јордан 1
  • још 113
  • Још 7
  • Јоште 1
  • јоште 6
  • ју 2
  • Јуду 1
  • јунак 1
  • јунака 2
  • јунаке 1
  • јунакињу 1
  • јуначки 1
  • јуре 1
  • јурио 1
  • јурнуо 1
  • Јустинијан 1
  • јутарње 1
  • јутро 4
  • јутром 2
  • јутрос 1
  • јуче 5
  • к 13
  • К 5
  • Ка 1
  • ка 48
  • Кааажи 1
  • кабулимо 1
  • кабулио 1
  • кавани 1
  • кавге 1
  • кад 207
  • Кад 22
  • Када 1
  • када 3
  • кадгод 2
  • Каже 1
  • каже 12
  • кажем 19
  • кажемо 2
  • кажеш 4
  • Кажи 1
  • кажипрст 1
  • кажипрстом 4
  • кажњавао 2
  • кажњен 1
  • кажу 15
  • каза 1
  • казано 1
  • казао 8
  • казати 7
  • казаше 1
  • казначеј 1
  • Казнени 1
  • казни 4
  • казнио 4
  • казну 2
  • казуј 1
  • казује 1
  • казујеш 1
  • каил 1
  • каиш 1
  • каишарлуке 2
  • каишу 2
  • кајгане 2
  • кајгани 1
  • кајгану 5
  • Кајем 1
  • Какав 1
  • какав 18
  • каква 5
  • Какве 1
  • какве 7
  • Какви 1
  • какви 2
  • каквим 3
  • Каквих 1
  • каквих 2
  • какво 4
  • каквој 1
  • каквом 4
  • какву 2
  • како 138
  • Како 16
  • какоће 1
  • калабалак 2
  • калабрески 1
  • каланкусур 1
  • калеидоскопу 2
  • калем 1
  • калемиш 1
  • калемче 1
  • календара 2
  • калиграфија 1
  • Калигула 1
  • кам 1
  • Кам 1
  • камариле 1
  • камен 1
  • камоли 5
  • канда 2
  • кандидата 1
  • кандидовао 2
  • кандидуј 1
  • кандидујем 1
  • кандила 2
  • кантон 2
  • канцеларијске 1
  • канцеларијски 2
  • канцеларијских 2
  • канцелисту 2
  • као 218
  • Као 9
  • капаму 2
  • капе 3
  • капетан 20
  • Капетан 3
  • капетана 9
  • капетаница 1
  • капетанов 2
  • капетанова 3
  • капетановао 1
  • капетановати 1
  • капетанове 3
  • капетаном 5
  • капетанскога 1
  • капетану 2
  • капитализам 1
  • капом 1
  • капу 1
  • Карабурму 1
  • Карађорђеву 1
  • карактер 2
  • карактерише 1
  • Карла 1
  • карте 2
  • касарна 1
  • касарне 1
  • касарни 2
  • касарну 1
  • касе 1
  • касирки 1
  • Каткад 1
  • катрана 6
  • катранице 2
  • каћиперства 1
  • кафа 3
  • кафана 3
  • кафанама 1
  • кафане 10
  • кафани 6
  • кафанице 1
  • кафаном 2
  • кафански 1
  • кафану 10
  • кафе 1
  • кафеџија 1
  • кафом 1
  • кафу 12
  • качерског 2
  • квалитетом 1
  • квантитетом 1
  • квиту 1
  • ке 3
  • кевће 1
  • келнер 2
  • Келнерај 1
  • келнерај 2
  • келнераја 5
  • келнерају 1
  • келнерче 1
  • кесером 1
  • кесу 1
  • кеф 7
  • кецељу 1
  • ки 1
  • Кибаљчића 1
  • кидао 1
  • кијамет 1
  • кика 1
  • Кикандона 1
  • кике 1
  • кикоће 1
  • ким 2
  • кинђурила 1
  • кињила 1
  • Киријакиса 1
  • кирије 1
  • кисела 2
  • китио 1
  • кићанке 1
  • Кићо 1
  • Кићу 1
  • кифле 1
  • Кихота 1
  • кише 1
  • клањало 1
  • клањању 1
  • класе 1
  • класичних 2
  • клате 1
  • клати 1
  • клевета 1
  • клевете 1
  • Клеманса 1
  • Клемансо 1
  • клео 1
  • клерикали 1
  • клети 1
  • клефта 1
  • клече 1
  • клешта 1
  • клештима 1
  • кликнимо 2
  • клима 1
  • клисар 1
  • клисара 1
  • клицање 1
  • клици 1
  • кличемо 1
  • кличу 1
  • клони 1
  • клопавом 1
  • клупама 1
  • кљун 1
  • кљусу 1
  • кљуцао 1
  • кључ 2
  • кључеви 1
  • кмет 8
  • кмета 1
  • кмете 7
  • кметова 1
  • кметове 2
  • кметовој 1
  • кметом 3
  • кметски 1
  • кметство 2
  • кмету 1
  • кметује 1
  • Кнез 1
  • књаз 1
  • књига 5
  • књигама 1
  • књиге 12
  • књигу 7
  • књижевности 3
  • КЊИЖЕВНОСТИ 3
  • књишку 1
  • Ко 10
  • ко 61
  • кованлук 2
  • кованлуком 1
  • коваче 1
  • Ковачи 1
  • ког 1
  • кога 21
  • Код 2
  • код 27
  • кожа 3
  • коже 4
  • кожу 1
  • коза 1
  • Кој 1
  • кој 3
  • која 14
  • Која 2
  • Које 1
  • које 41
  • којега 1
  • којекакве 1
  • којекако 2
  • којечему 1
  • који 102
  • Који 4
  • којик 1
  • којим 3
  • којима 4
  • којој 21
  • којом 5
  • коју 22
  • кокошака 1
  • кокошарник 1
  • кокошка 1
  • кокошкама 1
  • Кол 1
  • кол 4
  • кола 6
  • колачима 1
  • колена 1
  • колико 11
  • Колико 5
  • Коло 1
  • коло 2
  • коловођа 1
  • колосек 1
  • колу 1
  • Колумбо 1
  • коље 1
  • ком 6
  • комад 2
  • комаде 1
  • коме 22
  • комедија 1
  • комедијашки 1
  • комендија 1
  • комендију 1
  • Коменски 1
  • Коменског 1
  • коментара 1
  • комерцијално 1
  • Комора 1
  • коморански 1
  • комору 2
  • комотна 1
  • комотну 1
  • комоцијом 1
  • компаније 1
  • компетентан 1
  • комшија 1
  • комшијама 2
  • комшије 1
  • комшијске 1
  • комшијски 1
  • комшилук 1
  • комшилука 1
  • конветовац 1
  • кондроћефало 1
  • конзерватизам 1
  • конзул 1
  • конкурисати 1
  • конопље 1
  • конспиратори 1
  • Константин 1
  • конструисан 1
  • контра 1
  • контрафама 1
  • контрафе 1
  • контрафу 1
  • контрола 1
  • контролише 1
  • контролишући 1
  • конференција 1
  • коња 3
  • коњић 2
  • коњића 1
  • коњске 1
  • копија 1
  • копирање 1
  • корак 2
  • корака 1
  • кораке 1
  • корацима 4
  • корена 1
  • корисније 1
  • корисних 1
  • корисно 1
  • корист 1
  • користан 1
  • користе 1
  • корица 1
  • корице 1
  • кору 1
  • косама 1
  • коснула 1
  • Косова 3
  • Косово 1
  • кости 1
  • костију 1
  • косу 1
  • котурове 1
  • коџа 1
  • Коџа 1
  • кош 3
  • коша 1
  • кошницама 1
  • кошта 3
  • коштаје 2
  • коштају 1
  • коштати 1
  • коштује 2
  • кошуље 1
  • крађа 1
  • крај 8
  • краја 6
  • крајину 1
  • крајње 1
  • крају 2
  • краката 1
  • краке 2
  • Краљевић 2
  • Краљевића 1
  • Краљевићу 1
  • краљу 1
  • Красан 1
  • красан 2
  • красне 1
  • красно 1
  • кратка 2
  • кратке 1
  • кратко 2
  • краткога 1
  • краћа 1
  • Краћа 1
  • краћем 1
  • краћи 2
  • краћу 1
  • крв 4
  • крваво 1
  • крви 1
  • крвљу 1
  • крвник 3
  • крвницима 1
  • крвожедним 1
  • кревет 5
  • кревета 2
  • креветом 1
  • креветске 1
  • кревету 8
  • кредом 2
  • крем 1
  • кренвиршле 1
  • крене 1
  • крену 2
  • кренуо 2
  • креста 1
  • кресту 1
  • крете 1
  • кретен 1
  • креће 1
  • крив 5
  • крива 1
  • кривац 1
  • криви 1
  • кривим 1
  • кривио 1
  • кривице 1
  • кривицом 1
  • кривицу 4
  • Криво 1
  • криво 5
  • криву 1
  • крије 1
  • кријем 1
  • крила 1
  • крило 1
  • крилу 1
  • кринолин 1
  • кристијанин 1
  • кристијански 1
  • критик 1
  • критичарским 1
  • кркају 1
  • кркате 1
  • крнтија 1
  • крнтијама 1
  • крнтије 1
  • кров 1
  • кровињаре 1
  • кровом 1
  • крову 1
  • кроз 14
  • кротка 1
  • крочим 1
  • крочио 1
  • крочити 1
  • крпа 2
  • крпом 1
  • Крсман 14
  • Крсмана 6
  • Крсмане 1
  • Крсмановик 1
  • Крсману 2
  • крстачом 1
  • крстећи 1
  • Крсти 1
  • крстила 1
  • круни 1
  • крунисан 1
  • крунисани 1
  • крупна 2
  • крупне 1
  • крупније 1
  • крупнијим 1
  • крупним 3
  • крф 2
  • крха 1
  • крхам 1
  • крчми 1
  • крше 1
  • кршни 1
  • кршних 1
  • крштава 1
  • кћери 1
  • ку 2
  • кубна 1
  • кубни 1
  • кубним 1
  • кубних 1
  • кубну 1
  • куд 9
  • куде 1
  • кудравог 1
  • кује 1
  • кујну 1
  • кука 2
  • кукавац 3
  • кукавице 1
  • кукате 1
  • кукове 1
  • кукови 1
  • куку 1
  • Куку 3
  • кукурекањем 1
  • кукуриче 2
  • културна 1
  • културну 1
  • кум 1
  • кумакају 1
  • кумим 2
  • кумовима 1
  • кумује 3
  • Кундаћ 1
  • купала 1
  • купи 4
  • купим 1
  • купио 3
  • купити 2
  • купљења 1
  • купљење 1
  • купује 3
  • купујем 1
  • купус 3
  • курисао 1
  • курише 1
  • курјаче 1
  • кусур 1
  • кутија 1
  • Кутоне 1
  • Кутоном 1
  • Кућа 1
  • кућа 3
  • кућама 2
  • куће 9
  • кућеница 1
  • Кући 1
  • кући 16
  • кућице 1
  • кућњега 1
  • кућу 5
  • куфер 1
  • куфера 1
  • куферче 1
  • кухини 1
  • кухину 1
  • куцају 1
  • Куцају 1
  • куцнемо 2
  • куцну 1
  • кучине 1
  • кучићима 1
  • кучку 2
  • л 22
  • ла 2
  • лаворикама 1
  • Ладарија 1
  • ладно 1
  • лађама 1
  • лаж 1
  • лаже 1
  • лажем 4
  • лажеш 2
  • лајбу 1
  • лако 7
  • Лаку 1
  • лаку 2
  • лакше 4
  • лампа 1
  • лампе 2
  • лампу 2
  • лане 1
  • ланце 1
  • ланци 1
  • ларе 1
  • ларме 1
  • ларму 1
  • Ласала 1
  • Ласалова 1
  • ле 3
  • леба 2
  • лебде 1
  • левенте 1
  • левентовао 1
  • Левентовао 1
  • лево 1
  • левој 1
  • леву 2
  • легао 1
  • легне 2
  • леђа 4
  • леђима 1
  • леже 4
  • лежећи 1
  • лежимо 1
  • лези 1
  • лек 2
  • лектиром 1
  • лелек 1
  • лелулају 1
  • лењир 1
  • леп 2
  • Лепа 1
  • лепа 10
  • лепе 4
  • лепим 1
  • лепих 3
  • Лепо 2
  • лепо 62
  • Лепосава 1
  • лепота 2
  • лепотом 1
  • лепоту 1
  • лепу 2
  • лепша 1
  • лепше 7
  • лепши 1
  • лети 1
  • лећи 1
  • Лефтера 2
  • лецедерским 1
  • ли 72
  • либаде 1
  • ливаде 1
  • лижући 1
  • лизати 1
  • лизаше 1
  • лизну 1
  • лијепе 1
  • лијепо 4
  • лијеш 1
  • ликује 1
  • лила 1
  • лимон 1
  • лимунаду 2
  • Лимунација 1
  • ЛИМУНАЦИЈА 3
  • лимунација 5
  • лимунације 1
  • лимунацију 5
  • лисице 1
  • лисиче 1
  • лист 5
  • листа 4
  • листак 1
  • листе 1
  • листовима 1
  • листу 1
  • лиферант 1
  • лиферације 1
  • лице 5
  • лицем 1
  • лицитације 1
  • лицу 6
  • личило 1
  • личне 1
  • личним 1
  • лично 1
  • личност 2
  • личности 3
  • ло 1
  • лобањи 1
  • Лобо 1
  • Лобоа 1
  • ловац 1
  • ловца 1
  • логика 1
  • логике 1
  • логиком 1
  • лоз 1
  • лозинка 2
  • лоју 1
  • лолу 1
  • лом 1
  • лома 1
  • ломи 2
  • ломили 1
  • Лондона 2
  • лопате 1
  • Лотова 1
  • лоша 1
  • лошег 1
  • луб 3
  • лубом 1
  • луговима 1
  • луд 3
  • Луда 3
  • Луду 1
  • луђе 1
  • Луј 1
  • Лујем 1
  • Лујзе 1
  • лули 1
  • лупа 4
  • лупајући 2
  • лупати 1
  • лупи 4
  • лупка 1
  • лупу 1
  • луцкастим 1
  • љеба 2
  • љета 1
  • љубав 2
  • љубавник 1
  • љубавница 1
  • љубазни 1
  • љубазност 1
  • љубимац 2
  • Љубићу 1
  • Љубица 14
  • Љубице 2
  • Љубици 1
  • Љубицом 3
  • Љубицу 3
  • људе 5
  • људи 31
  • људима 3
  • људскога 1
  • људском 1
  • љуља 2
  • љусци 1
  • Љут 2
  • љут 3
  • љута 1
  • љуте 1
  • љутење 1
  • Љути 1
  • љути 6
  • љутине 2
  • љутио 3
  • љутит 2
  • љутити 1
  • љутито 13
  • љутиш 1
  • М 3
  • м 6
  • ма 5
  • магаза 1
  • магазаџијска 1
  • магазаџијски 1
  • магазе 2
  • магази 2
  • магаре 1
  • Мада 1
  • мада 4
  • Мадам 1
  • Мађарица 2
  • мађарски 1
  • мазила 1
  • маја 2
  • мајак 1
  • мајдан 1
  • мајке 1
  • мајко 1
  • мајковићу 1
  • мајмун 2
  • мајмуна 1
  • мајстор 2
  • мајсторија 1
  • мајци 3
  • маказе 2
  • макар 2
  • Макевија 2
  • макнуо 2
  • Макса 5
  • Максе 1
  • Макси 1
  • Максим 20
  • Максима 4
  • Максиме 6
  • Максимилијана 4
  • Максиму 2
  • Максино 1
  • Максо 3
  • мал 7
  • малају 1
  • малаксао 1
  • малакшите 1
  • мале 3
  • малецно 1
  • Мали 1
  • мали 3
  • малим 1
  • Малко 2
  • малко 9
  • Мало 7
  • мало 74
  • малог 1
  • маломе 1
  • малопређашњи 1
  • малочас 2
  • малу 3
  • Мамелуци 1
  • манастир 1
  • манастира 1
  • манастирским 1
  • манастирску 1
  • манастиру 2
  • мангупи 1
  • мане 1
  • мани 4
  • манифестује 1
  • манише 1
  • мања 1
  • мање 8
  • мањи 1
  • мапи 1
  • Мара 1
  • марамом 1
  • Марате 1
  • мари 2
  • Марије 1
  • марим 1
  • марине 2
  • Маринка 1
  • марио 3
  • марифетлуцима 1
  • марјаш 1
  • Марка 2
  • Марко 5
  • Маркса 1
  • Марку 1
  • Марса 1
  • маршал 1
  • маршала 1
  • масе 1
  • маслом 1
  • масна 1
  • масној 1
  • масом 1
  • мастан 1
  • мастило 1
  • материјал 1
  • материјала 1
  • мати 1
  • маторог 1
  • матору 1
  • маћија 1
  • маћијом 1
  • мах 2
  • махну 1
  • махнувши 1
  • махом 1
  • мача 1
  • мачак 1
  • мачије 1
  • мачиће 1
  • мачка 2
  • мачке 1
  • машамоди 1
  • маши 1
  • машине 1
  • машлијама 1
  • машна 1
  • машне 1
  • ме 26
  • меблу 1
  • мегдану 1
  • меда 2
  • медаљон 1
  • медени 1
  • меденим 1
  • меденице 1
  • међу 19
  • Међу 2
  • Међутим 2
  • међутим 7
  • мејана 1
  • мејане 1
  • мејанџија 2
  • мејанџијска 2
  • мек 1
  • мексиканског 2
  • Мељака 1
  • мемелуци 1
  • Мен 1
  • мен 11
  • Мене 1
  • мене 14
  • Мени 1
  • мени 9
  • Менчестра 1
  • Менчестру 1
  • мења 2
  • Мењају 1
  • мењајући 1
  • мењао 2
  • мераба 1
  • мерак 1
  • мере 1
  • мерећи 1
  • мери 1
  • мерите 1
  • мерити 1
  • мером 1
  • меса 1
  • месец 2
  • месеца 1
  • меси 1
  • месна 1
  • месно 2
  • места 6
  • местима 1
  • Место 1
  • место 18
  • месту 6
  • метак 1
  • метале 1
  • метао 2
  • метар 3
  • метара 1
  • метла 1
  • метлу 1
  • метне 4
  • метну 6
  • метнула 2
  • метнуо 1
  • метра 1
  • метрима 1
  • мећави 1
  • меће 1
  • Механа 2
  • механа 9
  • механама 4
  • механе 13
  • механи 18
  • механом 6
  • механска 1
  • Механске 1
  • механско 1
  • механску 1
  • Механу 1
  • механу 14
  • механчина 1
  • механџија 7
  • механџијама 1
  • механџији 3
  • механџијску 1
  • механџилак 1
  • мешина 3
  • мешине 3
  • мешину 1
  • ми 134
  • Ми 3
  • миг 1
  • Миленко 1
  • милије 1
  • милина 2
  • милине 1
  • Милисав 30
  • Милисава 8
  • Милисаве 4
  • Милисављев 1
  • Милисављеви 1
  • Милисављевој 2
  • Милисавом 2
  • Милисаву 4
  • милитаризам 3
  • милитаризма 2
  • мило 17
  • Мило 4
  • Милосављева 1
  • Милоша 2
  • милошевско 1
  • милује 1
  • милују 1
  • мимика 1
  • мимо 1
  • мимоићи 1
  • мимопролазећима 1
  • минерал 1
  • минимум 1
  • Министар 1
  • министар 13
  • министара 1
  • министарство 1
  • Министарство 1
  • министра 6
  • министри 1
  • Министри 1
  • министрима 2
  • министром 1
  • министру 1
  • мину 1
  • мир 1
  • Мирабоом 1
  • миран 1
  • миријаде 1
  • мирис 1
  • мирне 1
  • мирно 1
  • мирном 3
  • мирноћом 1
  • миру 2
  • мисао 3
  • мисије 1
  • Мисилаве 1
  • мисирске 1
  • мисленим 1
  • мислећи 4
  • Мисли 1
  • мисли 18
  • мислилац 1
  • мислилаца 1
  • мислим 6
  • мислима 2
  • Мислио 1
  • мислио 6
  • мислиоцем 1
  • мислите 1
  • мислити 1
  • мислиш 9
  • митмонђа 3
  • Мића 80
  • Миће 6
  • Мићи 6
  • Мићин 1
  • Мићина 1
  • Мићине 1
  • Мићиним 1
  • Мићино 2
  • Мићиној 1
  • Мићо 7
  • Мићом 3
  • Мићу 12
  • Михалаћ 1
  • Мицка 2
  • миче 1
  • Мишел 1
  • мишију 1
  • Мишин 1
  • мишку 1
  • мишљасте 1
  • мишљаше 2
  • мишљења 1
  • мишљење 2
  • мишљењу 2
  • мишљу 1
  • млад 2
  • млада 3
  • млади 1
  • младог 2
  • младошћу 1
  • млађа 1
  • млађаних 1
  • млађе 1
  • млађем 1
  • млађи 1
  • Млађи 1
  • млазом 1
  • млати 2
  • млатимо 1
  • млатио 1
  • млатиш 1
  • млитавије 2
  • многа 1
  • многаја 1
  • Многе 1
  • многе 8
  • многи 10
  • Многи 4
  • многима 3
  • многих 2
  • много 39
  • Много 5
  • многобројне 2
  • многобројних 1
  • многоме 2
  • мном 1
  • мноштво 1
  • мњења 1
  • мо 3
  • мога 2
  • могао 29
  • могаху 1
  • могаше 1
  • могла 3
  • могли 2
  • могло 5
  • могне 1
  • могу 7
  • могуће 1
  • могућнос 1
  • могућности 1
  • модеран 1
  • Можда 2
  • можда 4
  • Може 6
  • може 68
  • можем 1
  • можемо 1
  • Можете 1
  • Можеш 1
  • можеш 5
  • мозак 1
  • мој 16
  • Мој 2
  • Моја 1
  • моја 6
  • моје 4
  • моји 1
  • мојој 3
  • моју 6
  • молбе 1
  • молер 3
  • молера 4
  • молерај 1
  • молерајем 1
  • молећи 1
  • молећим 1
  • моли 1
  • Моли 1
  • молили 1
  • Молим 11
  • молим 7
  • моловао 1
  • момак 2
  • момената 1
  • момента 1
  • монархија 1
  • монархије 1
  • монархији 1
  • монархијска 1
  • монархијску 1
  • монархиста 1
  • монастир 1
  • монолог 1
  • монументална 2
  • Мора 2
  • мора 7
  • мораде 1
  • морају 1
  • Морају 1
  • морал 1
  • Морала 1
  • морала 3
  • морале 1
  • моралне 1
  • морало 2
  • Морам 1
  • морам 5
  • Морао 1
  • морао 6
  • морате 2
  • мораће 2
  • мораш 3
  • Море 20
  • море 23
  • мори 1
  • морим 1
  • морнарима 1
  • мотику 2
  • Мото 1
  • мото 2
  • мотрећи 1
  • мотриш 1
  • Моћи 2
  • моћи 3
  • мрав 1
  • мрак 3
  • Мрачна 1
  • мрачне 1
  • мрда 3
  • мрднеш 1
  • мрднути 1
  • мре 1
  • Мржња 1
  • мржња 2
  • мржње 1
  • мржњу 1
  • мрзе 1
  • Мрзе 1
  • мрзеле 1
  • мрзели 1
  • мрзили 1
  • мрзим 2
  • мрзио 2
  • мрзити 1
  • мрзиш 1
  • мртва 1
  • мртви 1
  • мртвила 1
  • мртвило 1
  • мртвих 1
  • мртво 2
  • му 305
  • мува 2
  • муве 1
  • муву 1
  • мужа 1
  • музеуму 1
  • музиром 1
  • Мука 1
  • мука 5
  • муке 6
  • муку 3
  • мундир 2
  • мундиру 1
  • мустаћи 1
  • мутвак 5
  • мутвака 1
  • муфте 3
  • мученик 1
  • мучим 1
  • Мучио 1
  • мучно 2
  • мушема 1
  • мушеме 1
  • мушеми 1
  • мушицу 1
  • мушко 4
  • мушком 1
  • муштерија 1
  • муштерије 1
  • муштиклу 2
  • н 2
  • Н 2
  • На 17
  • на 398
  • набереш 1
  • набија 2
  • набијао 1
  • набије 2
  • набио 1
  • набити 1
  • набрецну 1
  • наброји 1
  • навале 1
  • навали 1
  • наваљивали 1
  • Наваљивали 1
  • наведених 1
  • навешао 1
  • навика 1
  • навикли 1
  • Навикли 1
  • навику 1
  • навише 1
  • навлачи 1
  • наврзао 1
  • навукла 1
  • навуче 2
  • нагнуо 1
  • наговести 1
  • награда 1
  • награђивало 1
  • над 6
  • нада 1
  • надалеко 4
  • надаље 3
  • надао 3
  • надгледају 1
  • надгледала 1
  • наде 1
  • надзорна 1
  • надмашио 1
  • наднице 1
  • надражио 1
  • наду 3
  • нађавола 3
  • Нађе 1
  • нађе 13
  • нађем 1
  • нађете 1
  • нађо 1
  • нађу 1
  • назадном 1
  • назва 2
  • назвала 1
  • назван 3
  • названој 1
  • назвао 3
  • назвати 1
  • назваше 1
  • назеб 1
  • назива 1
  • називају 1
  • називали 1
  • назначивши 1
  • назове 1
  • назовем 1
  • назоре 1
  • наивна 1
  • наивношћу 1
  • наиђе 1
  • наишав 1
  • наишао 1
  • најамника 1
  • најближа 1
  • најближи 1
  • најближих 1
  • најбоље 3
  • најбољи 1
  • најважнији 1
  • најватренија 1
  • највећи 2
  • највештији 1
  • највише 4
  • највредније 1
  • најглавније 2
  • најглавнијих 1
  • најглупљој 1
  • најгоре 2
  • најгрлатије 1
  • најдебље 1
  • Најдужа 1
  • најдуже 1
  • најжешћа 1
  • најзад 1
  • најзгодније 1
  • најимпозантније 1
  • најјачи 1
  • најкраћем 1
  • најлакше 1
  • најласкавије 1
  • најлепша 1
  • најлепше 2
  • најлепшем 1
  • најмања 1
  • најмање 3
  • најмилије 1
  • најнужније 1
  • најозбиљније 1
  • најписменији 1
  • најповољније 1
  • најповољнијем 1
  • Најпре 2
  • најпре 6
  • најпријатније 1
  • најприличније 1
  • најрадије 3
  • најсавесније 1
  • Најсветија 1
  • најсрећнији 1
  • најстрашније 1
  • најугледнија 1
  • најчешће 1
  • наказни 1
  • накаљао 1
  • наканиш 1
  • накањивао 1
  • накашља 1
  • накашље 1
  • накитивши 1
  • накитио 3
  • наклоњено 1
  • наклопио 1
  • Наклопио 1
  • накнађује 1
  • нако 3
  • наковање 1
  • наковњи 1
  • наковњу 1
  • накратко 1
  • Накратко 1
  • накриви 2
  • Накривио 1
  • накриво 1
  • Накупе 1
  • налазе 1
  • налазеће 1
  • налази 4
  • налисте 1
  • наљуте 2
  • наљути 3
  • наљутиле 1
  • наљутили 1
  • наљутило 3
  • наљутио 3
  • нам 10
  • нама 7
  • намазано 1
  • намазао 1
  • намала 1
  • намалан 1
  • намалане 1
  • намаланих 1
  • Намало 1
  • намере 1
  • намери 3
  • намерио 1
  • намерно 1
  • намести 2
  • наместо 1
  • намета 1
  • наметало 1
  • наметао 2
  • намештену 1
  • нами 1
  • намигну 1
  • намигује 1
  • намолили 1
  • нанела 1
  • нанесе 1
  • наново 2
  • нану 1
  • нануле 1
  • наодмет 1
  • наопако 1
  • Наоружан 1
  • наочит 1
  • напада 2
  • напамет 4
  • напаст 2
  • напаствује 1
  • напасти 2
  • напијених 1
  • написа 3
  • написан 2
  • написано 3
  • написао 2
  • написаће 1
  • написмено 4
  • напише 3
  • напишеш 1
  • наплаћивао 1
  • Наполеон 2
  • Наполеона 2
  • напоље 3
  • напољу 1
  • Напољу 1
  • напоменем 2
  • напоменемо 1
  • напора 2
  • напоре 1
  • напори 1
  • напослетку 5
  • направи 4
  • направимо 1
  • направио 1
  • направисте 1
  • напред 1
  • Напред 2
  • напредни 1
  • напреднијим 1
  • напредних 1
  • напредно 2
  • напредујемо 1
  • напрезања 1
  • напречац 1
  • напунио 1
  • нарави 1
  • наравно 20
  • наранио 1
  • наредбом 1
  • нареди 1
  • наредио 1
  • наредите 1
  • наредници 1
  • Наређује 1
  • наређује 2
  • наређујете 1
  • наређују 1
  • наречје 1
  • народ 19
  • Народ 2
  • народа 7
  • Народна 1
  • народна 5
  • народне 2
  • Народни 1
  • народни 4
  • народним 1
  • народних 6
  • народно 4
  • Народног 1
  • народног 2
  • народном 3
  • народну 2
  • народња 1
  • народњега 1
  • народњи 1
  • народски 1
  • народским 1
  • народу 6
  • нарочите 1
  • Нарочито 2
  • нарочито 8
  • наруквице 1
  • Нас 1
  • нас 21
  • насамо 1
  • наседне 1
  • насилник 1
  • насилно 1
  • насиља 1
  • насипају 1
  • Насипаће 1
  • наскоро 3
  • наслагане 2
  • насликана 1
  • насликано 1
  • наслов 3
  • насловом 4
  • наслову 1
  • наслони 1
  • наслонио 1
  • наслоњен 1
  • насмејао 2
  • насмејати 1
  • насмеје 1
  • насмеше 1
  • наспе 1
  • наспело 1
  • наспорава 1
  • насред 3
  • наставак 1
  • настави 7
  • наставља 6
  • наставу 1
  • настаде 1
  • Настаде 3
  • настало 1
  • настане 2
  • настани 1
  • настанио 1
  • настао 1
  • настрану 1
  • натоварило 1
  • Натпис 1
  • натраг 6
  • натрапа 1
  • натрљано 1
  • натрпа 1
  • натрпао 1
  • натурио 1
  • наћи 4
  • наука 3
  • науке 3
  • науку 1
  • научењачки 1
  • научи 2
  • научили 1
  • научио 1
  • Научио 3
  • нахери 1
  • начела 5
  • начелне 1
  • начелни 1
  • начелник 2
  • начелника 6
  • начелникове 1
  • начелниковице 4
  • начелникову 1
  • начелнику 1
  • начелниче 1
  • начелно 1
  • начело 1
  • начелства 1
  • начетише 1
  • начин 5
  • начина 1
  • начини 2
  • начиним 1
  • начинио 1
  • начињени 1
  • Наш 1
  • наш 18
  • наша 4
  • нашали 1
  • нашао 7
  • нашара 1
  • наше 2
  • нашег 2
  • нашега 3
  • нашем 3
  • наши 9
  • нашим 3
  • нашироко 1
  • наших 2
  • нашки 1
  • нашој 2
  • наштампана 1
  • нашу 5
  • не 311
  • Не 49
  • небеских 1
  • неблагодарни 1
  • неблагодарно 1
  • Небо 2
  • небо 4
  • небом 1
  • неваљалу 1
  • неверни 1
  • невјенчано 1
  • невоља 1
  • невоље 1
  • невољи 1
  • невољу 1
  • негда 2
  • негдашњи 1
  • негде 1
  • Него 7
  • него 87
  • недаш 1
  • недеља 2
  • недељно 3
  • Недељу 1
  • недостојне 1
  • недра 1
  • недрага 1
  • нежењен 1
  • нежењени 1
  • нежније 1
  • нежности 1
  • незадовољан 1
  • незадовољника 2
  • незаслужно 1
  • Незнам 1
  • незнању 1
  • неизоставна 1
  • Неје 1
  • неје 7
  • Нек 3
  • нек 6
  • Нека 2
  • нека 23
  • некад 3
  • некада 1
  • некакав 1
  • некакви 1
  • некако 15
  • Некако 2
  • неке 19
  • Некером 1
  • Неки 1
  • неки 27
  • Неким 1
  • неким 3
  • некима 1
  • неких 8
  • Неко 2
  • неко 22
  • неког 11
  • некога 7
  • некој 4
  • неколико 29
  • неколицина 3
  • неком 6
  • некоме 1
  • неку 9
  • нема 32
  • Нема 7
  • немаде 1
  • немају 2
  • немајући 2
  • немам 3
  • немамо 2
  • немар 2
  • Немачке 1
  • немачки 1
  • немачко 2
  • немаше 1
  • немила 1
  • немилосрдно 1
  • немилу 1
  • неминовно 1
  • немио 1
  • немирним 1
  • Немој 1
  • немој 3
  • необично 1
  • необјашњена 1
  • необријани 1
  • необријаног 1
  • неодолим 1
  • Неологос 1
  • неописано 1
  • неопходан 1
  • неоспорних 1
  • неочекивана 1
  • неочекивани 1
  • неочекивану 1
  • неочешљанији 1
  • неписмен 1
  • неповерење 3
  • неповерљиво 1
  • неповредан 1
  • непомичних 1
  • непосредно 1
  • непоуздано 1
  • непреспавана 1
  • непрестано 1
  • непријатељи 3
  • непријатељима 1
  • непријатељска 1
  • непријатно 2
  • непријатности 1
  • неприлику 1
  • непримчиви 1
  • непристојна 1
  • непробоју 1
  • непроизводне 1
  • нервозни 1
  • Нерон 1
  • Нерони 1
  • Несам 1
  • несам 5
  • несањана 1
  • неси 1
  • несретна 1
  • несретник 1
  • несретници 1
  • несрећа 6
  • несрећна 1
  • нестаде 1
  • Нестрећно 1
  • нестрпљивије 1
  • нестрпљиво 2
  • Несум 1
  • несум 3
  • Неће 4
  • неће 42
  • нећемо 1
  • нећете 1
  • Нећеш 1
  • нећеш 4
  • нећу 3
  • Нећу 5
  • неудесности 1
  • неумитан 1
  • неумитна 1
  • Неуморан 1
  • неуморно 1
  • неуморног 1
  • нехатини 1
  • нецу 1
  • нечисте 1
  • Нешто 4
  • нешто 59
  • ни 144
  • Ни 8
  • нигде 3
  • ниђе 1
  • ниже 2
  • нижих 1
  • низ 1
  • низу 1
  • Није 14
  • није 181
  • ниједан 2
  • Ниједан 2
  • ниједна 1
  • ниједно 2
  • Нијесам 3
  • нијесам 4
  • нијеси 1
  • нијесмо 1
  • никад 11
  • никада 1
  • никакав 1
  • никаква 1
  • никакве 1
  • никаквих 1
  • никако 14
  • Никако 2
  • нико 18
  • Нико 4
  • никога 1
  • никој 4
  • никоје 1
  • Никола 4
  • никуда 1
  • Нисам 1
  • нисам 5
  • Ниси 1
  • ниси 8
  • нисмо 4
  • Нисте 2
  • нисте 3
  • Нису 1
  • нису 17
  • Нит 1
  • нит 9
  • нити 8
  • ницале 1
  • ниче 1
  • ничега 1
  • ничија 1
  • ништа 38
  • ништо 1
  • но 3
  • Но 8
  • Нов 1
  • нов 9
  • нова 2
  • Нова 3
  • Новак 2
  • новац 1
  • нове 7
  • новембра 4
  • Нови 2
  • нови 3
  • Новије 1
  • новијем 1
  • новијим 1
  • новим 1
  • новина 6
  • новинама 12
  • новинар 1
  • новинари 1
  • новинарске 1
  • новинарски 1
  • новине 25
  • Новине 3
  • новину 1
  • нових 2
  • ново 5
  • новога 4
  • новоизабрани 1
  • новој 2
  • Новом 1
  • новом 3
  • Новоме 1
  • новост 1
  • новости 1
  • новцат 1
  • новцу 1
  • новчано 1
  • новчану 1
  • нога 1
  • ногама 5
  • ногаре 1
  • ноге 13
  • ногом 2
  • ногу 3
  • нож 2
  • ножеве 1
  • ножем 1
  • нојбољи 1
  • ноката 1
  • ноктом 1
  • норвешких 1
  • Норвешкој 2
  • Нос 1
  • нос 7
  • носа 3
  • носаше 1
  • носе 3
  • Носи 2
  • носи 4
  • носила 1
  • носиле 1
  • носили 2
  • носим 1
  • носио 6
  • Носиоци 2
  • носити 2
  • носом 1
  • носу 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 7
  • ноћас 1
  • ноћи 2
  • ноћу 1
  • ну 1
  • нудећи 1
  • Нуди 1
  • нужне 2
  • нужним 1
  • нужно 3
  • нуто 1
  • њ 10
  • ње 10
  • њег 1
  • Њег 1
  • Њега 3
  • њега 50
  • његов 13
  • Његова 1
  • његова 16
  • његове 10
  • његови 4
  • његовим 11
  • његових 3
  • његово 14
  • његовог 4
  • његовој 2
  • његовом 1
  • његову 5
  • њезини 1
  • њезиних 1
  • Њему 1
  • њему 31
  • њен 1
  • њена 3
  • њене 1
  • њеног 2
  • њеном 1
  • њену 1
  • њи 1
  • њиве 1
  • њим 26
  • њима 22
  • Њиме 1
  • Њиње 1
  • Њих 1
  • њих 18
  • њихов 2
  • њихова 2
  • њихове 2
  • њихови 1
  • њихових 1
  • њиховом 3
  • њој 19
  • њом 2
  • њоме 4
  • Њу 1
  • њу 13
  • њума 1
  • О 11
  • о 92
  • обавести 1
  • обавестити 1
  • обавештавање 1
  • обавештавао 1
  • обагателише 1
  • обаљује 2
  • обгрлио 1
  • обделавању 1
  • обе 3
  • обедили 1
  • обелите 1
  • обема 1
  • оберучке 1
  • обеси 2
  • обесити 1
  • обести 1
  • обећа 2
  • обећају 1
  • обећању 1
  • Обећао 1
  • обећао 4
  • обећаше 1
  • обешен 1
  • обзине 1
  • обиђе 2
  • обикла 1
  • обилан 1
  • обиласка 1
  • обилно 1
  • обиљу 1
  • обичају 2
  • Обична 1
  • обични 1
  • Обично 1
  • обично 23
  • обишли 1
  • објавиле 1
  • објављено 1
  • објасни 1
  • објаснио 1
  • објаснити 1
  • објашњава 1
  • објашњавали 1
  • објективности 1
  • облачио 1
  • облачно 1
  • облигатне 1
  • облигације 2
  • облигацију 1
  • оближњи 1
  • оближњу 1
  • облику 1
  • обнародовао 1
  • обода 1
  • ободом 1
  • обоје 1
  • обојени 1
  • Обојица 1
  • обојица 4
  • обојици 1
  • обојицу 1
  • обори 1
  • обрадовати 1
  • образ 1
  • образа 1
  • образова 1
  • образован 1
  • образу 1
  • обратно 1
  • обрве 3
  • обријаној 1
  • обрнем 2
  • обрнуо 1
  • обрта 1
  • обузме 1
  • обукао 1
  • ова 10
  • Ова 3
  • Овај 3
  • овај 48
  • овака 2
  • овакве 1
  • оваквог 1
  • оваки 1
  • овако 13
  • Овако 3
  • овамо 6
  • оваца 1
  • овдашњи 1
  • Овде 2
  • овде 23
  • овден 1
  • овдена 1
  • овђе 1
  • овђен 1
  • ове 18
  • Овена 1
  • Ови 1
  • ови 4
  • овим 8
  • овима 1
  • Овима 1
  • ових 2
  • ово 43
  • Ово 5
  • овог 2
  • Овога 1
  • овога 13
  • овој 19
  • оволика 1
  • оволико 2
  • овом 5
  • овоме 4
  • Ову 1
  • ову 12
  • овуд 2
  • огади 1
  • Огадио 1
  • огледалце 1
  • оглобили 1
  • оглобљеном 1
  • оглоданих 1
  • оглушке 1
  • огњишта 1
  • оговара 1
  • оговарале 1
  • огорченом 1
  • огорчење 1
  • огради 1
  • огрешио 1
  • огромне 1
  • од 235
  • Од 7
  • одавде 2
  • одавна 3
  • Одавно 1
  • одавно 3
  • одазва 1
  • одазваше 1
  • одазива 1
  • одазиваш 1
  • одаји 1
  • одакле 5
  • одалами 1
  • одан 2
  • Оданде 1
  • оданде 2
  • одао 1
  • одапнем 1
  • Одатле 1
  • одатле 9
  • одахну 3
  • одбегле 1
  • одби 1
  • Одбор 2
  • одбор 8
  • одбора 2
  • одборник 1
  • одборника 3
  • одборнике 1
  • одборници 1
  • одбором 1
  • одбору 1
  • одвајати 1
  • одвајкада 3
  • одвели 1
  • одвикао 1
  • одвоји 1
  • одговара 3
  • одговарају 2
  • одговарати 1
  • одговор 4
  • одговора 2
  • одговори 3
  • Одговорима 1
  • одговорио 2
  • одговорност 1
  • Одгурну 1
  • Оде 2
  • оде 9
  • одело 2
  • оделу 1
  • одем 1
  • одеран 1
  • одзиву 1
  • одиграју 1
  • Одиђи 1
  • Одједаред 1
  • одједаред 2
  • одјутрос 1
  • одлази 4
  • одлазио 2
  • одлакну 1
  • одлежи 2
  • одлете 1
  • одликовала 2
  • одличан 1
  • одломи 1
  • одлучно 2
  • одлучног 1
  • Одма 1
  • одмакли 1
  • Одмара 1
  • одмарају 1
  • одмарати 1
  • Одмах 11
  • одмах 36
  • одмењује 1
  • одмиче 1
  • одмор 1
  • Одмор 1
  • одмори 3
  • одморимо 1
  • однекуд 6
  • однели 1
  • однесавши 1
  • однесу 1
  • однети 2
  • односе 1
  • односила 1
  • односно 4
  • одобрава 1
  • одобровољи 1
  • одобровољио 2
  • одовуд 1
  • Одох 1
  • одох 3
  • одоше 2
  • одр 1
  • одраде 1
  • одрасла 1
  • одрати 1
  • одређен 1
  • одређене 1
  • одсад 1
  • Одсада 1
  • одсада 4
  • одсалутирао 1
  • одсвирају 2
  • одсели 1
  • одсечене 1
  • одсеченом 1
  • одскаче 1
  • одслужио 1
  • Одслужио 1
  • одстоје 1
  • одступило 1
  • одсуством 1
  • одува 1
  • одуговлачи 1
  • одужиће 1
  • одупире 1
  • Одустане 1
  • одучи 1
  • одушевљен 1
  • одушевљено 1
  • одштампан 1
  • ожаливши 1
  • оженио 1
  • ожењен 1
  • оживео 1
  • озбиљна 1
  • озбиљно 1
  • ознојим 1
  • ознојио 1
  • Ој 1
  • ока 4
  • оканица 1
  • оканице 1
  • оканицу 1
  • окапах 1
  • океана 3
  • окивате 1
  • окитило 1
  • окићеним 1
  • окићено 1
  • окле 1
  • оклеветана 1
  • окметили 1
  • окметимо 1
  • око 23
  • оковима 1
  • околини 1
  • околни 1
  • околним 1
  • околности 1
  • оком 1
  • окренем 1
  • окрену 1
  • окренуо 1
  • окретао 1
  • окретати 2
  • окрете 7
  • окретних 1
  • окретност 1
  • окреће 1
  • окречена 1
  • окриви 1
  • округа 3
  • Округа 4
  • округу 1
  • окружне 1
  • окружни 1
  • окружног 2
  • окружној 2
  • октопод 1
  • оку 2
  • окупан 1
  • окуси 1
  • олако 1
  • олупану 1
  • омакла 1
  • омакло 1
  • омање 1
  • омасти 1
  • Омира 1
  • омладина 1
  • омладине 1
  • Омладински 1
  • омотавају 1
  • омрази 1
  • омразити 1
  • он 167
  • Он 23
  • она 39
  • Она 8
  • Онај 2
  • онај 51
  • онаква 2
  • Онако 4
  • онако 71
  • онаку 1
  • онамо 1
  • Онда 2
  • онда 39
  • ондена 1
  • Оне 3
  • оне 32
  • они 36
  • Они 4
  • онизи 1
  • оним 7
  • онима 1
  • Онима 1
  • оних 9
  • Оно 1
  • оно 55
  • оног 8
  • Онога 1
  • онога 17
  • Оној 1
  • оној 5
  • онолики 1
  • оном 9
  • ономад 1
  • Ономад 1
  • ономе 3
  • Ону 1
  • ону 11
  • онуда 1
  • опака 1
  • опаки 1
  • опанци 2
  • опарен 1
  • опасно 1
  • опепелити 1
  • Опет 3
  • опет 62
  • опипа 2
  • опис 2
  • описана 2
  • описане 1
  • описано 2
  • описао 1
  • описати 1
  • описивати 1
  • описујући 1
  • опише 1
  • опклади 1
  • Опкорачи 1
  • оплеменио 1
  • оплемењивању 1
  • опљачкан 1
  • опозиција 1
  • опомене 2
  • опорочава 3
  • опорочавање 1
  • оправдала 1
  • оправдати 1
  • оправе 1
  • Опрости 1
  • опружив 1
  • опсују 1
  • оптужбом 1
  • опширна 1
  • опширно 2
  • опширности 1
  • општа 1
  • опште 5
  • општим 3
  • општине 3
  • општинска 3
  • општинске 1
  • општински 2
  • општинског 1
  • општинскога 1
  • општинској 3
  • општинском 1
  • општинску 1
  • ораторски 1
  • орах 1
  • орачева 1
  • орган 2
  • организам 1
  • ординирања 1
  • ори 1
  • оригинала 1
  • Оригинално 1
  • оркестара 1
  • ортак 1
  • оруђе 2
  • оружјем 1
  • осамдесет 3
  • осамнаесте 1
  • Осамнаести 1
  • осамнаестом 1
  • освануо 1
  • освете 1
  • освети 1
  • осветити 1
  • Осветлићемо 1
  • осветлише 1
  • осветљава 1
  • осветљење 2
  • освешћени 1
  • осврне 2
  • осврће 1
  • осети 1
  • осетила 1
  • Осећа 1
  • осећа 2
  • осећаја 2
  • осећаје 1
  • осећао 1
  • осећати 1
  • осече 2
  • Осилио 1
  • осим 1
  • оскудно 1
  • осле 1
  • ослонац 1
  • ослушне 1
  • ОСМА 1
  • осме 2
  • осми 1
  • Осмим 2
  • осмога 2
  • основној 1
  • основу 1
  • Особито 1
  • особито 6
  • осолити 1
  • осрамоћен 1
  • Ост 1
  • остав 2
  • оставе 1
  • остави 3
  • оставила 2
  • оставимо 1
  • оставио 5
  • остависте 1
  • оставите 1
  • оставити 2
  • оставише 1
  • оставку 1
  • оставља 3
  • остављају 1
  • остављао 2
  • остаде 2
  • Остаде 2
  • остај 1
  • остаје 1
  • остајем 2
  • остају 1
  • остала 5
  • остале 3
  • осталим 1
  • осталима 1
  • осталих 2
  • остало 5
  • осталога 1
  • осталом 1
  • остане 2
  • остани 1
  • Остани 1
  • останка 1
  • остао 12
  • остати 2
  • осташе 2
  • остварио 1
  • Острвио 1
  • осу 1
  • осуди 2
  • осуђен 1
  • осујетише 1
  • отад 2
  • отада 1
  • Отац 1
  • отац 4
  • отвара 1
  • отварајте 1
  • отворена 1
  • отворене 1
  • отвори 1
  • отворим 1
  • отворио 1
  • отворити 3
  • отвориш 2
  • оте 1
  • отеже 1
  • отежући 2
  • отезао 1
  • отекла 1
  • отело 1
  • отерао 1
  • отечество 1
  • отеше 1
  • отиде 1
  • Отиде 1
  • отима 2
  • отимао 2
  • отићи 2
  • отих 1
  • отиче 1
  • Отишао 2
  • отишао 4
  • отишла 1
  • отишло 1
  • Откад 1
  • откад 2
  • отказао 1
  • Откако 1
  • откако 3
  • Откуд 1
  • откуд 2
  • откуда 3
  • отоич 1
  • отпоче 2
  • отпочети 1
  • отпочне 2
  • отправи 1
  • отприлике 3
  • отпутовати 1
  • отпушчајеши 1
  • отреса 1
  • отресит 1
  • отреситији 1
  • отреситијим 1
  • отровала 1
  • отрпети 1
  • отрпи 1
  • отуд 1
  • отуда 1
  • Оћемо 1
  • оћинута 1
  • оћути 1
  • офајди 1
  • офајдио 1
  • Официр 17
  • Официра 9
  • Официром 3
  • официрском 1
  • Официру 1
  • ох 1
  • Ох 2
  • Охлади 1
  • охрабрени 1
  • оца 1
  • оцрнио 1
  • оцу 1
  • очајава 1
  • очајању 1
  • очеве 1
  • очевидно 2
  • очепио 1
  • очи 13
  • очију 1
  • очима 14
  • Очима 2
  • очистили 1
  • очита 1
  • очитао 1
  • очувале 1
  • очувао 1
  • очупа 1
  • ошине 1
  • ошинуо 1
  • оштар 1
  • оштре 1
  • оштро 3
  • П 2
  • па 418
  • Па 77
  • Пааа 2
  • Павла 1
  • павук 1
  • пада 2
  • падаше 1
  • паде 4
  • падне 4
  • пажљиво 1
  • пажње 1
  • пазар 3
  • пазаре 1
  • пазари 2
  • пазарићеш 1
  • пази 1
  • Пази 1
  • пазила 1
  • пазили 1
  • Пазио 1
  • пазио 3
  • пазите 1
  • пазити 1
  • Пајић 1
  • Пајићу 1
  • пак 2
  • пакетом 1
  • паклићима 1
  • пако 1
  • пакосног 1
  • пакост 1
  • пакости 2
  • пакује 1
  • пакфонску 1
  • пала 4
  • паланачке 1
  • паланке 1
  • паланци 3
  • палац 1
  • пале 1
  • палећи 1
  • пали 2
  • палидрвца 1
  • палио 1
  • палмову 1
  • пало 1
  • палца 1
  • памет 16
  • памети 1
  • паметна 1
  • паметни 1
  • паметнија 1
  • паметније 1
  • паметно 1
  • паметну 1
  • памећу 1
  • памјат 1
  • Памте 1
  • Памти 1
  • памти 2
  • памтим 1
  • памћење 1
  • памуклију 1
  • памфлета 1
  • пангалоза 1
  • Пандократор 1
  • Пандократору 1
  • пандур 4
  • пандура 7
  • пандурисати 1
  • пандурова 1
  • пандурским 1
  • пандурско 1
  • пандурском 1
  • панегирик 1
  • панегирика 2
  • панорами 1
  • панталонама 1
  • панталоне 1
  • пантлици 1
  • пањ 1
  • пао 5
  • папир 2
  • папира 3
  • папрена 1
  • папрено 1
  • папрену 1
  • папуча 1
  • пар 4
  • пара 9
  • параграф 7
  • параграфос 3
  • параграфска 1
  • парадном 1
  • паразит 1
  • паралелу 3
  • паре 15
  • Паре 3
  • парића 2
  • парламентаран 2
  • партије 2
  • партији 1
  • партијске 1
  • пару 2
  • парче 1
  • пас 1
  • паса 2
  • Пасја 1
  • пасовао 1
  • пасусе 1
  • Пати 1
  • пати 3
  • патријарх 1
  • патриота 1
  • патриотских 1
  • патрола 2
  • паћениче 1
  • паћеничком 1
  • пауза 3
  • паузе 3
  • пацов 1
  • пацови 1
  • паша 1
  • пашажери 1
  • пашквила 1
  • Пашона 1
  • пашу 1
  • пева 5
  • певао 1
  • певач 1
  • певачу 1
  • певаш 1
  • певницом 1
  • певницу 1
  • певуца 1
  • Педагог 1
  • педагоге 1
  • педагогикама 1
  • педагогом 1
  • педагошке 1
  • педесет 5
  • педест 2
  • педља 1
  • Педра 2
  • Педро 6
  • Педров 2
  • Педру 1
  • Пелагића 2
  • Пелагићеву 1
  • Пелагићем 1
  • пена 2
  • пенате 1
  • пенџета 1
  • пењати 1
  • пера 1
  • Пера 13
  • пере 1
  • Пере 2
  • Пери 1
  • перје 1
  • перјем 1
  • пернату 1
  • перо 2
  • Перо 3
  • Перовске 1
  • персијски 1
  • персонал 1
  • персоналом 1
  • персоналу 1
  • персоне 1
  • Перу 1
  • перчин 2
  • перчином 1
  • песама 1
  • пескаоницу 1
  • Песма 1
  • песма 3
  • песмама 1
  • Песмарица 1
  • песмарице 1
  • песме 3
  • песми 1
  • песму 3
  • песник 2
  • песнике 1
  • песникове 2
  • песницима 1
  • Песталоција 1
  • пет 9
  • пета 1
  • ПЕТА 1
  • петао 6
  • пете 2
  • Петефија 1
  • петичаре 1
  • Петла 1
  • петла 3
  • петли 1
  • петлиће 2
  • петнаест 6
  • ПЕТНАЕСТА 1
  • Петнаести 1
  • петнаестом 1
  • петоро 1
  • Петра 2
  • Петре 2
  • Петрија 1
  • Петрополису 1
  • петстолетни 1
  • пећином 1
  • пеци 1
  • печат 1
  • печено 1
  • печење 2
  • печењем 1
  • печурке 1
  • пива 1
  • Пивар 1
  • пиво 4
  • пивчину 1
  • пијавица 2
  • пијавице 1
  • пијаница 1
  • Пије 1
  • пије 6
  • пијевницом 1
  • пијемо 3
  • пијететом 1
  • пију 6
  • пијуцка 1
  • пик 2
  • пикантно 1
  • пиле 3
  • пиличника 1
  • пило 1
  • пинчику 1
  • пио 2
  • Пиоњер 1
  • пипревку 1
  • Пир 1
  • пирамида 1
  • пирамиде 1
  • писама 1
  • писано 1
  • писање 2
  • писању 1
  • Писао 3
  • писао 8
  • писар 2
  • писати 2
  • писаћим 1
  • Писац 1
  • писац 7
  • писаше 1
  • пискарања 1
  • писма 1
  • Писмен 1
  • писмен 10
  • писмени 1
  • писменима 1
  • писмено 1
  • писмо 2
  • писму 2
  • писује 3
  • писују 2
  • писца 1
  • писцу 2
  • Пита 1
  • пита 18
  • Питагорине 1
  • питај 1
  • Питај 1
  • питају 6
  • питајући 1
  • питам 6
  • питања 5
  • питање 6
  • питао 2
  • питате 2
  • питати 3
  • питу 1
  • питујем 1
  • пића 1
  • пиће 3
  • Пише 1
  • пише 14
  • пишем 2
  • пишемо 1
  • пиши 1
  • пиштољи 1
  • пишу 1
  • пишући 1
  • пјеније 1
  • пјесна 1
  • плава 1
  • плаве 1
  • плавим 1
  • плаво 2
  • плак 1
  • плакати 1
  • пламен 5
  • пламено 1
  • план 2
  • плана 1
  • планету 1
  • планове 1
  • Плану 1
  • плану 7
  • плануо 1
  • плати 8
  • плативши 1
  • платим 1
  • платимо 1
  • платио 7
  • платити 4
  • платиће 1
  • платиша 1
  • платом 1
  • плаћа 13
  • плаћај 1
  • плаћају 1
  • плаћам 1
  • плаћање 2
  • плач 1
  • плача 1
  • плаче 1
  • плашити 1
  • плекану 1
  • племенито 1
  • пленио 1
  • плесан 1
  • Плетем 1
  • плетиво 1
  • плећа 1
  • плива 1
  • пливају 1
  • плот 3
  • плота 1
  • плотова 1
  • плотове 1
  • плућа 2
  • пљувачку 1
  • пљуну 2
  • пљусак 1
  • пљуцка 1
  • пљуцне 1
  • по 143
  • По 4
  • побегао 1
  • побегла 1
  • победили 1
  • победну 1
  • побеђен 1
  • побеђује 1
  • побеже 1
  • побележена 1
  • побијем 1
  • побогу 2
  • побожан 1
  • побојао 1
  • побоље 1
  • побољшању 1
  • поборник 1
  • побратим 2
  • Побратиме 1
  • побратиме 6
  • побратими 2
  • Побрзо 1
  • побуна 1
  • побунама 1
  • повади 2
  • повађене 1
  • Поваздан 1
  • поваздан 5
  • поваљало 1
  • поведе 2
  • повела 2
  • повео 1
  • поверене 1
  • поверење 1
  • поверењу 1
  • поверити 2
  • поверују 1
  • повећа 1
  • повечерај 1
  • повеша 2
  • повикаше 2
  • повиче 1
  • повичу 1
  • повишењу 1
  • Повлачи 1
  • повода 3
  • поводом 1
  • површини 1
  • повукао 2
  • повуку 1
  • повуци 1
  • повуче 1
  • погађа 1
  • погађају 1
  • погађао 1
  • погажена 1
  • погана 1
  • поганик 1
  • поганци 1
  • погаси 1
  • погасио 1
  • погаче 1
  • погибија 1
  • погибију 1
  • погле 2
  • поглед 3
  • погледа 5
  • Погледате 2
  • погледати 2
  • Погледаш 1
  • погледаш 3
  • погледима 1
  • погледом 3
  • погледу 1
  • Погоде 1
  • погодили 1
  • погрешили 1
  • под 35
  • пода 1
  • подави 2
  • подавијена 1
  • подајник 1
  • подајте 1
  • подаље 1
  • поданици 1
  • податке 2
  • подби 1
  • подбријавати 1
  • Подбуни 1
  • подвикну 1
  • подвикнуо 1
  • подвикнути 2
  • подели 1
  • поделиле 1
  • Поделило 1
  • поделише 2
  • подеси 1
  • подеснија 1
  • подивљају 1
  • подиже 2
  • подједнако 1
  • подлистак 1
  • подмигују 1
  • подмири 1
  • подмладак 2
  • подмлатку 1
  • поднаредник 3
  • поднаредника 1
  • поднареднички 1
  • поднебије 1
  • подобан 1
  • подоста 1
  • подрепка 1
  • подржи 1
  • подрума 1
  • подручје 1
  • подсеку 1
  • подсетити 1
  • подужа 1
  • подуже 3
  • подужи 3
  • подужом 1
  • подупрла 1
  • пође 5
  • пођу 2
  • позабавимо 1
  • позавадио 1
  • позавиде 1
  • позајми 2
  • позва 2
  • позван 1
  • позвао 3
  • поздрав 1
  • поздрава 1
  • поздрави 1
  • поздравио 2
  • поздравље 1
  • поздравни 1
  • позив 2
  • позива 2
  • позивао 1
  • позицији 1
  • позн 1
  • позна 1
  • познавајући 1
  • познавања 1
  • познавао 1
  • познаје 1
  • познајем 2
  • познајемо 1
  • познају 2
  • познали 1
  • познаник 1
  • познанства 1
  • познанство 1
  • познат 1
  • позната 3
  • познате 2
  • познати 4
  • познатији 1
  • познатим 1
  • познато 3
  • познатој 1
  • познату 2
  • познаш 1
  • позове 2
  • позоришно 1
  • позорнице 2
  • поиздаље 3
  • поизлепљивано 1
  • поименце 2
  • поиспрешивао 1
  • појаву 1
  • појао 1
  • поје 1
  • поједине 2
  • појединих 1
  • поједоше 1
  • Поједоше 1
  • појео 4
  • појкане 1
  • појмови 1
  • покаже 2
  • покажемо 1
  • показа 5
  • показала 2
  • показао 1
  • показати 1
  • показиваше 1
  • показује 1
  • покајао 1
  • покајати 1
  • поквари 1
  • покидала 1
  • покисла 1
  • поклања 1
  • поклањао 1
  • поклич 1
  • поклони 4
  • поклонио 1
  • поклонише 1
  • поклону 1
  • покојни 3
  • покојнога 1
  • поколењима 1
  • Покољења 1
  • покриваше 1
  • покривена 1
  • покрпити 1
  • Покрстила 1
  • Покрстио 1
  • покуља 1
  • покупио 1
  • покупити 1
  • покућанство 1
  • покуша 1
  • пол 4
  • пола 5
  • полагане 1
  • полажем 1
  • полазак 1
  • полако 7
  • полемику 3
  • полемици 1
  • полете 2
  • полетео 2
  • полетеше 1
  • полети 3
  • Поликрат 1
  • политика 1
  • политике 2
  • политиком 2
  • политиран 1
  • политичка 2
  • Политичке 1
  • политичке 3
  • Политички 1
  • политички 5
  • политичким 2
  • политичког 2
  • политичкога 1
  • политичкој 1
  • политичку 2
  • полицији 1
  • полицијски 1
  • полицу 1
  • половаче 1
  • половину 1
  • положај 1
  • положила 1
  • полугласно 1
  • полутине 1
  • пољак 2
  • пољака 1
  • пољачке 1
  • пољачком 1
  • поље 1
  • пољски 1
  • пољу 1
  • помагао 2
  • помагач 1
  • помажеш 1
  • помало 8
  • поменути 1
  • померио 1
  • помешано 1
  • помисли 2
  • помислио 1
  • помогла 1
  • помогнем 3
  • помогнеш 1
  • помодних 1
  • Помози 1
  • Помрчина 1
  • помрчини 2
  • понавља 1
  • понављале 2
  • понајвише 1
  • понајчешће 1
  • понамештао 1
  • понаша 1
  • понека 1
  • Понекад 1
  • понекад 5
  • понеке 1
  • Понеки 1
  • понеки 2
  • понеко 1
  • понеког 1
  • понекога 2
  • понеку 2
  • понео 3
  • понесе 1
  • понет 1
  • понети 1
  • Понешто 1
  • понешто 3
  • поникли 1
  • понова 1
  • понови 1
  • поново 1
  • понос 2
  • поносит 1
  • поноситије 1
  • поноситим 1
  • поносито 8
  • поносом 1
  • поноћи 2
  • понудио 1
  • поодавно 2
  • попа 2
  • попала 1
  • попи 1
  • попије 2
  • попијених 1
  • попијену 1
  • Попијеш 1
  • попио 2
  • попити 1
  • попише 1
  • поплашеним 1
  • поплашио 1
  • поплашити 1
  • попљуне 1
  • попо 1
  • попова 1
  • попови 1
  • попом 1
  • поправи 1
  • поправити 1
  • попреко 3
  • попрети 1
  • попрска 1
  • попу 1
  • популарно 1
  • попусти 1
  • попустио 1
  • попуца 1
  • попуштајући 1
  • пораз 1
  • порашће 1
  • поред 12
  • поредак 1
  • поређа 1
  • поређане 1
  • порез 4
  • порези 1
  • порезу 1
  • пореске 1
  • пореских 1
  • пореском 1
  • поркета 1
  • породици 1
  • породична 1
  • порока 1
  • портфеља 1
  • поручен 2
  • Поручи 1
  • поручи 2
  • поручити 1
  • поручује 3
  • пос 1
  • посаветују 2
  • посао 8
  • посвађају 1
  • посвећена 1
  • посвјетио 1
  • посвршавали 1
  • посвршује 1
  • Поседаше 1
  • посејано 1
  • посетнице 1
  • посећена 1
  • посечене 1
  • посигурно 2
  • поскокни 1
  • поскоро 2
  • поскурице 1
  • посла 9
  • послан 1
  • посланика 2
  • послао 7
  • посластице 1
  • послатих 1
  • послатом 1
  • Послаће 2
  • После 4
  • после 61
  • последица 1
  • последице 2
  • Последња 1
  • ПОСЛЕДЊА 1
  • последње 8
  • последњег 3
  • последњем 1
  • последњи 2
  • последњих 4
  • последњој 1
  • послије 1
  • послова 2
  • послове 2
  • послови 1
  • пословима 3
  • пословица 2
  • пословицама 1
  • пословице 1
  • послом 1
  • послу 9
  • послужаван 1
  • послужавник 1
  • послужен 2
  • послужење 2
  • послужило 1
  • послужим 3
  • послужио 2
  • послужите 1
  • послужитељ 1
  • послужује 5
  • послужују 1
  • посматра 3
  • посматрања 1
  • посматрао 1
  • посматрати 1
  • посмевају 1
  • посоли 1
  • поспешно 1
  • посредно 1
  • поставила 1
  • поставио 1
  • поставити 1
  • постаде 1
  • Постаде 1
  • постали 1
  • постало 1
  • постао 4
  • постара 1
  • постарао 2
  • постаријег 2
  • постаће 1
  • постељу 2
  • постигао 1
  • постидан 1
  • постиди 1
  • постојано 1
  • постоји 2
  • поступке 1
  • посуто 1
  • потад 1
  • потаман 1
  • потанко 3
  • потапка 1
  • потапкала 1
  • потврде 1
  • потврђује 3
  • потегни 1
  • потеже 2
  • потера 1
  • потерала 1
  • потесан 1
  • потече 1
  • потиљак 1
  • поткивачки 1
  • поткрепити 1
  • поткресаним 1
  • поткресиваће 1
  • потомства 1
  • потомство 1
  • потомству 1
  • потпис 3
  • Потписа 3
  • потписа 7
  • потписан 1
  • потписао 1
  • потписе 1
  • потписи 2
  • потписивао 2
  • потписима 2
  • потписника 2
  • потпише 2
  • потпишем 1
  • потпомаже 1
  • потпомогоше 1
  • потпредседник 1
  • потпуна 1
  • потпуно 1
  • потпуну 1
  • потражи 1
  • потражити 1
  • потраја 1
  • потребама 1
  • потребан 1
  • потребе 1
  • потребна 1
  • потребне 1
  • потребних 1
  • потребно 1
  • потресла 1
  • потрошеног 1
  • потрошити 1
  • потру 1
  • потрудио 1
  • потуцала 1
  • потуче 1
  • Поћута 1
  • поубаво 1
  • поузданих 1
  • поучавамо 1
  • пофторни 1
  • похвали 1
  • похвалио 1
  • похита 1
  • почађавела 1
  • почасне 1
  • почаствована 1
  • почасти 1
  • почастио 2
  • почастити 1
  • поче 7
  • почеда 1
  • почека 1
  • почела 2
  • почеле 1
  • почели 1
  • почело 1
  • Почео 1
  • почео 6
  • почес 1
  • почетак 2
  • почети 1
  • почетка 2
  • почеша 2
  • почеше 1
  • Почеше 1
  • почешће 3
  • почива 1
  • почиње 2
  • почисти 1
  • почитује 1
  • почитују 1
  • почне 2
  • почну 1
  • почујте 1
  • пошета 1
  • пошље 3
  • пошљем 1
  • пошљеш 1
  • Пошљи 1
  • пошта 1
  • поштанска 1
  • поштен 1
  • поштена 1
  • поштено 4
  • поштење 1
  • пошто 17
  • Пошто 3
  • поштованим 1
  • поштовао 3
  • поштогод 1
  • поштују 1
  • права 19
  • Правда 1
  • правда 2
  • правде 3
  • праве 1
  • праведник 1
  • праведника 1
  • праведникова 1
  • правећи 1
  • прави 8
  • правим 1
  • правима 1
  • правимо 2
  • правио 1
  • правите 1
  • правити 1
  • правиш 2
  • Право 1
  • право 25
  • правом 1
  • православни 1
  • Православни 1
  • праву 2
  • правца 2
  • прагу 2
  • прађедови 1
  • празна 1
  • празне 1
  • празноверан 1
  • практика 1
  • практику 1
  • практикују 1
  • прангија 1
  • прангије 3
  • прангијо 1
  • прати 2
  • пратиш 1
  • пратња 1
  • пратње 1
  • праху 1
  • прашина 3
  • прашини 1
  • Прва 1
  • ПРВА 1
  • прва 3
  • прве 5
  • првенце 1
  • Први 2
  • први 6
  • првима 2
  • првих 4
  • Прво 2
  • прво 3
  • првог 1
  • првога 1
  • првој 1
  • првом 1
  • прву 3
  • пргав 2
  • пргаво 3
  • Пре 1
  • пре 28
  • пребацивати 1
  • пребацити 1
  • преварити 1
  • превезла 1
  • преврће 1
  • превуче 1
  • прегази 1
  • прегаоштву 1
  • преглед 1
  • прегледа 1
  • Прегледа 1
  • прегледао 1
  • прегне 1
  • прегради 1
  • Пред 2
  • пред 39
  • преда 1
  • предавања 1
  • предавање 3
  • предавањем 1
  • предајеш 1
  • предати 2
  • предлог 1
  • предлога 1
  • предлогом 1
  • предложи 1
  • предложим 1
  • предмет 2
  • предмета 1
  • предњаче 1
  • предњачи 1
  • Председник 1
  • председник 25
  • председника 10
  • председниковице 1
  • председниковицом 1
  • председнику 4
  • председниче 3
  • председничко 1
  • председништвом 1
  • предсказивало 1
  • предсказује 1
  • представили 2
  • представио 1
  • представити 1
  • представљања 1
  • представљање 1
  • представник 2
  • представника 1
  • представнику 1
  • предузети 1
  • предухитрили 1
  • пређашњој 1
  • пређе 3
  • Презентирујем 1
  • Презиме 1
  • презиме 2
  • презрена 1
  • преканта 1
  • прекида 1
  • прекиде 4
  • прекидима 1
  • прекине 2
  • прекинуо 2
  • прекипело 1
  • преко 16
  • прекора 1
  • прекори 1
  • прекорно 1
  • прекосутра 1
  • прекрстити 1
  • прелазе 1
  • прелази 1
  • прелазило 1
  • прелиставајући 1
  • прелиставања 1
  • према 12
  • премеравати 1
  • премераваше 1
  • преместили 1
  • премештања 1
  • премештао 1
  • премештен 2
  • премештену 1
  • премишља 1
  • премишљам 1
  • премишљао 1
  • пренела 1
  • преноће 1
  • пренуло 2
  • преображају 2
  • препарандију 1
  • препирали 2
  • препиркама 1
  • препирке 1
  • препиру 2
  • преполови 1
  • препоручује 1
  • преправи 1
  • преправке 1
  • Преправљао 1
  • преправљати 1
  • прерађевина 1
  • пресавио 1
  • пресела 1
  • преселимо 1
  • пресело 1
  • прескаче 1
  • прескоче 1
  • прескочи 1
  • прескочити 1
  • преслиша 1
  • пресна 1
  • пресрећни 1
  • престаје 1
  • престали 1
  • престанак 1
  • престо 1
  • претекла 1
  • претекли 1
  • Претекли 1
  • претекне 2
  • претендује 1
  • претензија 1
  • претња 1
  • претпостављао 1
  • претрес 1
  • претреса 1
  • претресају 1
  • претресу 1
  • претурајући 1
  • претурао 1
  • претурати 1
  • претходим 1
  • претходним 1
  • претходно 1
  • прећера 1
  • прећутала 1
  • преузимају 1
  • преча 1
  • пречнику 1
  • при 3
  • прибегну 1
  • прибогу 1
  • прибрао 1
  • приватне 1
  • приватној 1
  • приведе 1
  • привезао 1
  • привредну 1
  • привремена 1
  • привремене 1
  • привремено 1
  • привременом 1
  • привукао 1
  • привуче 1
  • пригвири 1
  • пригодну 1
  • приде 2
  • придељење 1
  • придобио 2
  • придобити 1
  • придружи 1
  • Приђе 1
  • приђе 3
  • признај 1
  • признања 1
  • признао 1
  • признати 2
  • призор 1
  • призорима 1
  • пријатеља 1
  • пријатељи 3
  • пријатељима 2
  • пријатељски 3
  • пријатељству 1
  • пријатно 2
  • пријатности 1
  • прије 2
  • приказана 1
  • прикачимо 1
  • прикрајка 1
  • прикупио 1
  • прилеже 1
  • приликама 6
  • прилике 4
  • приликом 11
  • прилику 15
  • прилици 3
  • приличи 3
  • прилично 2
  • прилог 1
  • Прима 1
  • прима 2
  • примали 1
  • Примамо 1
  • примао 1
  • Примате 1
  • примаче 2
  • пример 17
  • примера 2
  • примере 1
  • примери 1
  • примерном 1
  • примером 1
  • Примеру 1
  • Примети 1
  • примети 2
  • приметио 3
  • примећује 1
  • прими 2
  • примио 1
  • примити 1
  • примљена 1
  • принавља 1
  • принављам 1
  • принесе 1
  • принети 1
  • принцеза 1
  • принципима 1
  • припада 1
  • припали 2
  • припалим 1
  • припасао 1
  • приписао 1
  • приповеда 1
  • приповедање 1
  • приповетка 1
  • Приповетка 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • приповетке 3
  • приповетку 3
  • приповеци 2
  • приповечице 1
  • припомогне 1
  • припомоћ 1
  • приређивање 1
  • приређивачког 1
  • прирез 1
  • прирези 1
  • природни 1
  • природној 1
  • природњака 1
  • присилио 1
  • прискочи 1
  • приспели 1
  • приставиле 1
  • пристаде 1
  • пристајао 1
  • пристаје 1
  • Пристајемо 1
  • пристајете 1
  • присталица 2
  • присталицу 1
  • пристанка 1
  • пристао 3
  • приступачан 1
  • присуствовати 1
  • присуством 1
  • присуству 2
  • присутни 1
  • притаји 1
  • притегнем 1
  • притрче 1
  • прифатим 1
  • прихватао 1
  • прихвате 1
  • прихвати 2
  • прихватим 1
  • прихватише 3
  • прича 8
  • причај 2
  • причају 2
  • причала 3
  • причама 1
  • причања 1
  • причањем 1
  • причању 1
  • причао 3
  • причати 1
  • причаш 2
  • Причекајте 1
  • причи 1
  • причињавала 1
  • причици 1
  • пришао 1
  • пришипетља 2
  • Пришипетље 1
  • пришипетљу 1
  • прљав 1
  • прне 1
  • пробуди 3
  • пробудила 2
  • пробудиле 1
  • Пробудио 1
  • пробудише 1
  • пробуђени 1
  • пробуђеном 1
  • пробуђену 1
  • провали 1
  • провео 1
  • провеселимо 1
  • провеселићемо 1
  • проветрено 1
  • Провир 6
  • Провира 4
  • Провире 2
  • проводећи 1
  • проглас 1
  • прогласа 1
  • прогласи 1
  • проговорио 1
  • програма 1
  • прогрес 2
  • прогреса 1
  • прогресивнијим 1
  • прогресиста 1
  • прогута 2
  • продавао 2
  • продаје 4
  • продајем 2
  • продајеш 1
  • продера 4
  • продужавале 1
  • продужења 1
  • продужи 4
  • продуживши 1
  • продужио 1
  • продужује 3
  • продуктиван 1
  • прође 9
  • Прођеш 1
  • прођу 2
  • проегленишемо 1
  • прождрљивости 1
  • прозвата 1
  • прозову 1
  • прозор 2
  • прозоре 1
  • прозори 1
  • прозору 1
  • производну 1
  • пројекат 1
  • пројекта 2
  • прокламована 1
  • проклете 2
  • проклетом 1
  • проклињући 1
  • пролажаше 1
  • пролазећих 1
  • пролази 1
  • пролазили 1
  • пролазио 1
  • пролазно 1
  • пролама 1
  • проласком 1
  • пролетаријат 1
  • Пролетер 1
  • пролетос 1
  • промахати 1
  • промашио 1
  • промена 2
  • променама 1
  • промени 1
  • Промени 2
  • Променивши 1
  • променила 2
  • променио 2
  • променљиво 1
  • промену 1
  • промењена 1
  • Прометеј 1
  • промучио 1
  • пронађе 1
  • проналазача 1
  • проноси 1
  • проносило 1
  • пропада 1
  • пропадају 1
  • пропаде 3
  • пропадне 4
  • пропаднем 1
  • пропала 1
  • пропалим 1
  • пропалих 1
  • пропалог 1
  • пропалом 1
  • пропао 4
  • пропасти 2
  • пропатила 1
  • пропатио 1
  • Пропашће 1
  • прописменио 1
  • пропису 1
  • прописује 1
  • пропиштало 1
  • Пропиштало 1
  • пропустио 1
  • прос 2
  • просвете 1
  • Просветне 1
  • просвето 1
  • просвету 1
  • прославе 2
  • прослави 1
  • прославимо 2
  • прославу 4
  • прости 5
  • простирку 1
  • простиш 1
  • просто 7
  • простога 1
  • пространа 1
  • протеже 1
  • протекторка 1
  • протестује 2
  • протестујем 1
  • против 11
  • противник 1
  • противника 2
  • противниковој 1
  • противница 1
  • противно 1
  • противу 1
  • протокол 1
  • протумачи 1
  • проћи 1
  • проучи 1
  • Процепао 1
  • процепи 1
  • прочита 7
  • прочитају 3
  • прочитан 1
  • прочитаних 1
  • прочитао 3
  • прочитати 1
  • прочује 1
  • прочула 1
  • прошао 5
  • прошло 1
  • прошћавајте 2
  • прошће 1
  • прса 4
  • прси 1
  • прслук 1
  • прст 1
  • прста 1
  • прсте 2
  • прстима 1
  • прстом 1
  • прсту 1
  • пртљаг 1
  • Прудељ 5
  • Прудеља 1
  • Прудељана 1
  • Прудељем 1
  • прудељске 3
  • прудељских 1
  • Прудељу 3
  • Прудељци 1
  • Прудона 1
  • пружа 1
  • пружају 1
  • пружала 1
  • пружила 1
  • Пружио 1
  • пружио 2
  • псевдоним 1
  • псевдониме 2
  • псевдонимима 1
  • псевдонимом 1
  • психолошки 1
  • псује 1
  • Псује 1
  • публика 2
  • публике 1
  • публику 1
  • Пугачева 1
  • пукло 1
  • пукне 4
  • пун 2
  • пуна 1
  • Пундаћ 1
  • пунђом 1
  • пуне 1
  • Пуне 3
  • пунија 1
  • пуним 1
  • пуних 1
  • пуно 2
  • пуном 1
  • пуну 2
  • пупак 1
  • Пурка 3
  • Пурко 5
  • Пуркових 1
  • Пурку 1
  • пуста 1
  • пустахилак 1
  • пусти 6
  • пустим 1
  • Пустио 1
  • пустио 2
  • пустити 1
  • пусту 1
  • пут 21
  • пута 20
  • путеви 1
  • путем 3
  • путник 4
  • путника 2
  • путници 1
  • Путовање 1
  • путу 2
  • путујући 1
  • пућет 1
  • пухор 1
  • пуца 1
  • пуче 1
  • пуше 1
  • пушка 1
  • Пушка 1
  • пушке 1
  • пушком 1
  • пушку 2
  • пушташе 2
  • Пхи 2
  • пцетиште 1
  • Пцето 1
  • пцето 5
  • пчелара 1
  • пчеларство 1
  • Пчеле 1
  • р 1
  • раба 1
  • равне 1
  • равно 2
  • равнодушни 1
  • равнодушно 2
  • равнодушност 1
  • равноправност 1
  • рад 9
  • рада 3
  • раде 4
  • радени 1
  • Раденик 1
  • раденик 3
  • раденика 2
  • раденику 1
  • раденици 1
  • раденичка 1
  • раденичким 1
  • раденичког 2
  • раденичку 1
  • радећи 1
  • ради 28
  • радила 1
  • радили 2
  • радимо 1
  • радио 5
  • Радисав 1
  • радник 1
  • радних 1
  • радну 1
  • радње 1
  • радњу 4
  • Радо 1
  • радо 5
  • радова 4
  • радовима 1
  • радознала 1
  • радознали 2
  • радознало 1
  • радознао 1
  • Радоје 4
  • радом 1
  • Радосаве 1
  • Радосављевић 1
  • радосно 2
  • радосну 1
  • радости 4
  • радујемо 1
  • ражњу 1
  • разбарушен 1
  • разбери 1
  • разбије 1
  • разбијени 1
  • разбијених 1
  • разбио 1
  • разбира 1
  • разбирање 1
  • разбуди 1
  • разваде 1
  • развија 1
  • развика 1
  • развлаче 1
  • развлачи 1
  • развратним 1
  • развукао 1
  • развуче 1
  • разглављивао 1
  • разгледа 1
  • Разгледа 1
  • разгледајући 1
  • разгледао 1
  • разгледати 1
  • разговара 1
  • разговарају 6
  • Разговарао 1
  • разговетно 1
  • Разговор 1
  • разговор 4
  • разговора 2
  • разговоре 1
  • разговори 2
  • разговорима 1
  • разговору 1
  • разделио 1
  • раздера 1
  • Раздраган 1
  • раздраганим 1
  • раздрема 1
  • раздрљених 1
  • разиђе 3
  • разиђете 1
  • разиђоше 2
  • разилазе 1
  • разилазити 1
  • Разина 1
  • разишао 1
  • разјурено 1
  • разлегали 1
  • разлегаху 1
  • разлика 2
  • разлике 1
  • различне 1
  • разлог 2
  • разлога 2
  • разложио 1
  • размазује 1
  • разместио 1
  • размеће 1
  • размешта 1
  • размештати 1
  • размиче 1
  • размишља 1
  • размишљавати 1
  • размишљаваше 1
  • Размишљајући 1
  • размишљајући 2
  • размишљаше 2
  • разне 1
  • разним 2
  • разноси 1
  • разносила 1
  • разрезаћемо 1
  • разреши 1
  • разуме 7
  • разумевала 1
  • разумевања 1
  • разумеде 1
  • Разумели 1
  • разумем 1
  • разумемо 1
  • разумео 2
  • разумете 1
  • рај 1
  • Рају 1
  • Рајха 1
  • Рајхов 2
  • рак 1
  • ракамиш 1
  • ракија 2
  • ракије 6
  • ракијом 1
  • ракију 7
  • раме 4
  • рамена 1
  • ранжира 1
  • раније 8
  • ранијој 1
  • раним 1
  • рањен 1
  • расе 1
  • расипа 1
  • расказује 1
  • расклиматао 1
  • раскоканом 1
  • раскомадано 1
  • раскупусаног 1
  • распаковао 1
  • распакује 1
  • распикућним 1
  • распита 1
  • распитивао 1
  • распитивати 1
  • распитује 1
  • расположен 2
  • расположени 1
  • расположено 1
  • расположењу 2
  • расположи 1
  • расположио 1
  • распоредом 1
  • расправља 1
  • распуштена 1
  • расте 2
  • растера 2
  • растеривала 1
  • растумачити 1
  • расу 1
  • ратарству 1
  • ратлук 1
  • ратова 1
  • рату 1
  • рационалније 1
  • Рачун 1
  • рачун 7
  • рачуна 1
  • рачунамо 2
  • рачунања 1
  • рачунао 1
  • рачуном 1
  • раширеним 1
  • рашчепио 1
  • рђа 1
  • рђавих 1
  • рђаво 2
  • рђавство 2
  • рђаву 2
  • реакција 2
  • реакционар 1
  • реакционара 1
  • реакционарне 1
  • реакционарним 1
  • реакционарског 1
  • реалисте 1
  • реалистички 1
  • ревизор 1
  • ревизорима 1
  • ревизору 3
  • ревносно 1
  • ревности 1
  • револуција 1
  • револуције 3
  • револуцијским 1
  • револуционара 1
  • револуционарски 1
  • ред 9
  • реда 1
  • редактори 1
  • Редактори 1
  • редакторима 1
  • редакције 2
  • редакцији 2
  • редакцију 1
  • редован 2
  • реду 2
  • редуцира 1
  • Ређа 1
  • ређати 2
  • режим 3
  • режима 2
  • режиму 1
  • резерви 1
  • резервисти 1
  • Резилак 1
  • резилак 2
  • резили 1
  • резолуција 3
  • рек 3
  • река 2
  • рекао 15
  • рекла 1
  • рекле 1
  • рекли 3
  • рекло 1
  • рекне 6
  • рекнемо 1
  • рекнеш 1
  • рекну 1
  • реко 6
  • рекох 2
  • Рекоше 1
  • рекоше 7
  • Ренена 1
  • реп 3
  • репа 1
  • репом 2
  • република 5
  • Република 5
  • републиканска 2
  • републиканско 1
  • републиканскога 1
  • републике 2
  • реставрације 1
  • реставрирао 1
  • Рестаурација 1
  • ресто 3
  • ретеново 1
  • ретком 1
  • ретку 2
  • рећи 18
  • Рећу 1
  • реци 4
  • рецимо 1
  • Реците 1
  • Реч 1
  • реч 30
  • рече 101
  • реченице 1
  • речено 3
  • речеш 2
  • речи 25
  • речима 4
  • речитост 1
  • речма 2
  • решавао 1
  • решен 1
  • решетају 1
  • решето 1
  • реши 4
  • решимо 1
  • решише 2
  • рже 1
  • рзао 1
  • риба 1
  • рибице 1
  • рика 1
  • римске 1
  • римски 1
  • Рио 5
  • Риста 1
  • Ристе 1
  • Ристос 1
  • Ристу 1
  • Роберта 1
  • Робеспијеру 1
  • рогови 1
  • род 2
  • рода 1
  • родбини 1
  • родила 1
  • родио 1
  • Родио 1
  • родитеље 3
  • родитељи 1
  • рођака 2
  • рођендан 1
  • рођени 1
  • Рој 1
  • рока 2
  • Роландовом 1
  • руби 1
  • рубрика 1
  • рубу 1
  • Руднички 1
  • рудничког 2
  • руже 2
  • Ружић 3
  • Ружићу 1
  • ружичасте 1
  • ружне 1
  • ружно 3
  • ружом 1
  • ружу 1
  • Руј 1
  • рука 3
  • рукав 1
  • рукава 1
  • рукаве 1
  • рукавице 1
  • рукама 3
  • руке 14
  • рукне 1
  • Руковаше 1
  • руководи 1
  • руком 9
  • рукопис 1
  • руку 11
  • рукује 1
  • румене 1
  • руна 1
  • рупу 1
  • Руса 1
  • руху 1
  • руци 2
  • ручаш 1
  • ручним 1
  • ручнога 1
  • рушевинама 1
  • руши 1
  • С 11
  • с 129
  • Са 1
  • са 85
  • сабља 1
  • сабљом 1
  • сав 10
  • Саванарола 1
  • Саватијеве 1
  • Саватијевићу 1
  • савесно 1
  • савесности 1
  • Савест 1
  • савестан 1
  • савести 3
  • савет 1
  • савете 1
  • саветује 1
  • савија 1
  • савијати 1
  • Саву 1
  • саг 12
  • Саг 4
  • Сад 6
  • сад 64
  • сада 20
  • Садржај 1
  • садржаја 1
  • садржина 1
  • садржину 1
  • сазв 1
  • сазнале 1
  • сазнали 1
  • сазнао 1
  • сазове 1
  • сазрева 1
  • Сајбија 1
  • сајту 1
  • сакати 1
  • сакова 1
  • сакупљени 1
  • Сакупљени 2
  • сакупљенима 1
  • Сал 1
  • сал 3
  • Салес 1
  • салетеше 1
  • салону 1
  • сам 111
  • Сам 3
  • сама 6
  • сами 8
  • самим 1
  • само 145
  • Само 16
  • самога 1
  • самој 1
  • самом 2
  • самоме 1
  • Самоса 1
  • самртна 1
  • саму 2
  • сан 1
  • сандук 2
  • сандуку 1
  • санитетским 1
  • Сантер 1
  • Санче 1
  • саобразила 1
  • саопштено 1
  • сапуном 1
  • сарадници 1
  • сарачане 1
  • саркастично 2
  • сару 2
  • сас 10
  • Сас 2
  • Сасвим 1
  • сасвим 12
  • састав 1
  • саставе 1
  • састављено 1
  • састаје 1
  • састоји 1
  • сата 2
  • сатирање 1
  • сатирати 1
  • сатисфакцију 1
  • сатљик 1
  • сатљиком 1
  • сатова 1
  • саучесник 1
  • саучесници 2
  • саучешће 1
  • сахат 1
  • сахата 1
  • сахрањивање 1
  • сахрањује 1
  • сачекао 1
  • сачуствовања 1
  • сашије 1
  • Св 2
  • Сва 1
  • сва 10
  • свађа 2
  • свађају 6
  • свађе 1
  • свађи 2
  • свађу 2
  • Свак 1
  • свак 4
  • свака 6
  • сваке 3
  • Сваки 2
  • сваки 23
  • свакидашњи 1
  • Свако 1
  • свако 4
  • сваког 1
  • свакога 3
  • свакодневног 1
  • свакој 4
  • свакојаке 1
  • свакојаких 1
  • свакојако 1
  • свакојаког 1
  • свакоји 1
  • сваком 5
  • свакоме 5
  • сваку 1
  • свали 1
  • свалити 1
  • свануло 2
  • сват 1
  • свачега 1
  • свачија 1
  • свашта 3
  • свашто 2
  • све 174
  • Све 28
  • свег 1
  • свега 11
  • сведока 2
  • свеж 2
  • свежа 1
  • свеже 1
  • свеза 1
  • Свеједно 1
  • свеједно 2
  • свему 3
  • свес 1
  • свеске 1
  • свесни 2
  • свесник 1
  • свесним 1
  • свесних 1
  • свесног 1
  • свесрдно 1
  • свест 3
  • свести 3
  • свет 37
  • Свет 5
  • света 10
  • свети 1
  • Свети 5
  • светији 1
  • светине 1
  • светиња 1
  • Светислав 2
  • светлеће 1
  • светли 3
  • светлост 1
  • светлости 2
  • светога 1
  • Светозар 1
  • Светозара 1
  • Светска 1
  • светске 1
  • свету 12
  • Свету 2
  • свечан 1
  • Свечано 1
  • свечано 2
  • свешћу 2
  • Сви 12
  • сви 35
  • свијет 1
  • свију 10
  • свила 1
  • свиларство 1
  • свилене 1
  • свиленим 1
  • свилодеље 2
  • свим 1
  • свима 14
  • свиња 1
  • свиње 1
  • свирају 2
  • свих 1
  • свјема 1
  • свлачећи 1
  • свог 1
  • свога 10
  • свој 23
  • своја 5
  • своје 52
  • својим 20
  • својима 1
  • својина 3
  • својих 7
  • својој 7
  • својом 3
  • својски 1
  • својствена 1
  • своју 30
  • свом 8
  • своме 2
  • сврати 1
  • свратио 3
  • свраћао 1
  • сврдла 1
  • сврће 1
  • свршена 2
  • свршеног 1
  • свршетак 1
  • Сврши 2
  • сврши 4
  • свршило 3
  • свршим 1
  • свршио 3
  • свршити 1
  • Свршише 1
  • свршује 1
  • сву 5
  • свуд 1
  • Свуда 1
  • свуда 3
  • се 957
  • себ 1
  • себе 11
  • себи 22
  • себичност 1
  • седајући 1
  • седам 5
  • седамдесетпетогодишњег 1
  • СЕДАМНАЕСТА 1
  • седамнаести 2
  • Седамнаести 2
  • седамнаестога 1
  • седе 12
  • Седе 5
  • седело 1
  • седео 3
  • седети 1
  • седећи 1
  • Седи 1
  • седи 10
  • седите 1
  • СЕДМА 1
  • седмој 1
  • Седне 1
  • седници 1
  • седну 2
  • седоше 1
  • сеђаше 1
  • секао 1
  • секира 1
  • села 15
  • селамет 1
  • селима 2
  • Село 1
  • село 49
  • селски 1
  • селско 1
  • СЕЛУ 3
  • селу 73
  • сељак 2
  • сељака 2
  • сељаке 2
  • сељаку 1
  • сељанке 1
  • Сељаци 2
  • сељаци 26
  • сељацима 11
  • сељаче 1
  • Сељачка 1
  • сељачке 2
  • сељачки 2
  • сељачких 2
  • Сељо 3
  • Сем 1
  • сем 4
  • семе 1
  • сена 1
  • сео 2
  • сеоска 1
  • сеоски 1
  • сеоском 1
  • сепеткаш 2
  • сепетки 1
  • сепетку 1
  • Сервијањ 1
  • сете 1
  • сети 1
  • Сети 2
  • сетио 1
  • сетити 1
  • сетно 1
  • сећам 1
  • Сећате 1
  • сећате 2
  • сећати 1
  • сефте 1
  • сехирите 1
  • сехириш 1
  • сече 3
  • си 67
  • Сибира 1
  • Сибирији 1
  • Сигурно 1
  • сиђе 1
  • сија 1
  • сијасет 2
  • сиктерисали 1
  • Сила 1
  • сила 3
  • силавом 1
  • силама 1
  • силе 2
  • сили 1
  • Силна 1
  • силна 4
  • силне 4
  • силни 1
  • силним 1
  • силних 2
  • Силно 1
  • силно 3
  • силног 1
  • силом 1
  • символ 2
  • Симеоне 1
  • Симеуна 1
  • Симону 1
  • симпатисала 1
  • симсија 1
  • син 1
  • сина 2
  • Сингерове 2
  • синко 1
  • синове 2
  • синови 3
  • синоћњем 1
  • сину 1
  • синула 1
  • сињи 2
  • сир 1
  • Сирак 1
  • Сирогојна 4
  • сиромашка 1
  • сиротињу 4
  • сисам 1
  • сиске 1
  • Систем 2
  • ситне 4
  • ситни 1
  • ситним 2
  • ситница 1
  • ситно 2
  • сицу 1
  • сјајем 2
  • сједне 1
  • Скадарлији 1
  • скамијама 1
  • скамије 2
  • скандал 1
  • скаче 1
  • скидају 1
  • скиде 1
  • скикнуо 1
  • скин 1
  • Скин 1
  • Скинију 1
  • скинуо 3
  • склонио 1
  • склопи 1
  • скоком 1
  • скорашњих 1
  • скорим 1
  • Скоро 1
  • скоро 14
  • скот 1
  • скочи 4
  • скочио 1
  • скочише 2
  • скраси 2
  • скрасио 1
  • скровитом 1
  • скроман 1
  • скромни 1
  • скромно 2
  • скромној 1
  • скромном 1
  • скршиш 1
  • скува 1
  • скујете 1
  • скуп 3
  • Скупиће 1
  • Скупићете 1
  • скупише 1
  • скупљајући 1
  • скупљати 1
  • скупљеним 1
  • скупљеном 1
  • скупо 1
  • скупштини 2
  • скупштинске 1
  • скуте 1
  • слаб 2
  • слаба 2
  • слабе 1
  • Слабо 1
  • слабо 4
  • слабост 1
  • слабости 1
  • слаботиње 1
  • слава 3
  • Слава 7
  • славан 1
  • славе 4
  • славила 1
  • славља 2
  • славље 2
  • слављу 1
  • славна 1
  • Славно 2
  • славно 4
  • Славонију 1
  • славу 2
  • слагали 1
  • слагао 4
  • слађе 1
  • слађи 1
  • слажете 1
  • Слажу 1
  • слажу 2
  • сламе 1
  • сламка 2
  • сламни 1
  • сламњачу 1
  • сламњем 2
  • сламњи 1
  • сланик 2
  • сланином 1
  • слао 1
  • слатким 2
  • слатко 10
  • слатком 1
  • следеће 1
  • следећим 1
  • следовање 1
  • следователно 1
  • следовати 1
  • следоваше 1
  • следствено 1
  • следује 1
  • слепом 1
  • слепцем 1
  • слика 7
  • Слике 1
  • слике 4
  • слику 5
  • слици 1
  • Слобода 1
  • слобода 3
  • слободама 1
  • слободан 3
  • слободе 4
  • слободице 1
  • Слободно 1
  • слободно 2
  • слободној 1
  • слободоумне 1
  • слободоумно 1
  • слободу 4
  • словима 1
  • слово 2
  • словом 1
  • словца 1
  • сложио 1
  • сложни 1
  • сложно 2
  • сложној 1
  • слојеве 1
  • слома 1
  • сломе 1
  • Слуга 1
  • слуга 4
  • слуге 1
  • слуго 1
  • служба 1
  • служби 1
  • службу 1
  • служе 1
  • служи 2
  • служили 1
  • служим 1
  • Служио 1
  • служио 6
  • служитељ 1
  • слузи 1
  • слутећи 1
  • слутило 1
  • слутио 2
  • слутња 1
  • слутњама 1
  • случај 1
  • случајева 1
  • случајно 1
  • случају 2
  • слуша 4
  • Слушај 1
  • слушај 2
  • Слушајте 2
  • слушајте 4
  • слушају 2
  • слушајућ 1
  • слушајући 1
  • слушао 1
  • слушати 1
  • слушаш 1
  • смањивању 1
  • сматра 1
  • сме 10
  • смежурано 1
  • смеј 1
  • смејали 1
  • смејао 2
  • Смејат 1
  • смејати 1
  • смеје 8
  • смела 2
  • смели 1
  • Смелима 1
  • смелих 1
  • смелог 1
  • смем 3
  • смемо 1
  • Смемо 1
  • смео 2
  • смерне 1
  • смета 2
  • сметало 1
  • смети 1
  • сметње 1
  • смех 1
  • смеха 6
  • смеш 2
  • смеши 2
  • смешно 2
  • смио 1
  • Смир 2
  • смирио 1
  • смисла 2
  • смисли 1
  • смислио 1
  • смислу 1
  • смишљао 2
  • смо 22
  • смота 1
  • Смота 1
  • смрдела 1
  • смркло 1
  • смркне 1
  • Смрт 1
  • смрт 3
  • смртан 1
  • сна 1
  • снабдевао 1
  • снабдети 1
  • снаге 2
  • снагу 1
  • снашло 2
  • снебивљиво 1
  • сниске 1
  • сном 1
  • сноси 1
  • сносио 1
  • сну 2
  • снујући 1
  • со 2
  • собарица 1
  • собе 3
  • соби 3
  • собици 2
  • собом 8
  • собу 6
  • Содоми 1
  • сокак 2
  • сокаке 2
  • солдатеска 1
  • солдо 1
  • соли 2
  • Соломуне 1
  • солуфима 1
  • сољу 1
  • сомо 1
  • сомотском 1
  • сомуна 1
  • сорта 4
  • сорте 1
  • Софије 1
  • Софију 1
  • социологије 1
  • спава 1
  • спавај 1
  • спавали 1
  • спавање 1
  • спавао 1
  • спадала 1
  • спаде 1
  • спала 1
  • спало 1
  • спаљивали 1
  • спао 1
  • спасао 2
  • спасе 2
  • спасемо 1
  • спасеније 1
  • спевао 1
  • спекулација 1
  • специјално 1
  • спијеш 1
  • спини 1
  • списак 1
  • списатељ 1
  • списатељске 1
  • списку 1
  • спокој 1
  • споља 1
  • спољних 1
  • спомене 1
  • спомену 1
  • споменуо 1
  • споменути 2
  • споменуто 3
  • спомињала 1
  • Спомињана 1
  • спомињао 1
  • спомињати 2
  • Спомиње 1
  • спомиње 2
  • спомињеш 1
  • споразумемо 1
  • споредне 1
  • споречкају 1
  • способан 1
  • спочетка 1
  • спрдње 2
  • спрдњу 1
  • Спрема 3
  • спреман 1
  • спреми 2
  • спремим 2
  • спремио 1
  • спроти 1
  • спусти 1
  • спустила 1
  • спушташе 1
  • сравнио 1
  • срамна 1
  • срамота 1
  • Срамота 1
  • срамоту 2
  • срачунаше 1
  • Срба 1
  • Срби 4
  • Србија 1
  • Србије 4
  • Србији 7
  • Србију 1
  • Србин 3
  • Србине 1
  • Србину 2
  • срдачно 1
  • средини 1
  • средњевековне 1
  • средњи 1
  • Средњи 1
  • срез 3
  • среза 1
  • Среза 4
  • срезу 2
  • Срем 1
  • Сремац 2
  • срео 1
  • срески 2
  • срескога 1
  • среском 1
  • Срета 205
  • Срете 8
  • Сретен 41
  • Сретена 7
  • Сретеном 1
  • Сретену 2
  • Срети 16
  • Сретин 6
  • Сретина 8
  • Сретине 4
  • Сретини 2
  • Сретиним 2
  • Сретиних 4
  • Сретино 1
  • Сретином 2
  • Сретину 1
  • сретна 1
  • сретне 2
  • сретно 1
  • срето 1
  • Срето 1
  • Сретом 2
  • Срету 13
  • срећа 7
  • срећан 1
  • среће 6
  • срећи 1
  • срећна 1
  • срећни 1
  • срећнији 1
  • срећно 1
  • Срећно 1
  • срећу 2
  • срж 1
  • сркнуо 1
  • српска 1
  • Српске 2
  • српске 3
  • СРПСКЕ 3
  • српски 8
  • српских 1
  • српскога 1
  • српском 1
  • Српство 2
  • сручили 1
  • срца 1
  • срце 1
  • срче 1
  • ссс 2
  • стављају 1
  • Ставраћ 1
  • Стаде 3
  • стаде 32
  • стадоше 3
  • стајале 1
  • стајало 1
  • стајао 1
  • стајаћем 1
  • стаје 6
  • сталан 2
  • сталеж 1
  • сталежа 4
  • стали 1
  • сталожио 1
  • стан 1
  • Стан 1
  • стане 10
  • станеш 1
  • станицу 1
  • Стану 2
  • стану 3
  • стања 1
  • стању 3
  • стао 2
  • стара 6
  • старати 1
  • старе 4
  • стари 14
  • Стари 3
  • старије 1
  • Старије 1
  • старији 2
  • старим 2
  • Старина 2
  • старински 4
  • старих 2
  • старица 1
  • старо 7
  • старог 2
  • старога 5
  • стародревном 1
  • старозаветни 1
  • старој 1
  • старом 3
  • старос 1
  • старост 1
  • старости 1
  • стару 3
  • старца 1
  • стати 2
  • Ствар 1
  • ствар 16
  • ствари 19
  • стварима 6
  • ство 1
  • створ 1
  • створена 1
  • створи 2
  • створио 1
  • створити 1
  • сте 9
  • Стева 1
  • Стеван 2
  • стегао 1
  • стегло 1
  • стенице 3
  • стенографске 1
  • степена 1
  • стереотипни 1
  • стецишта 1
  • стечену 1
  • Стигао 1
  • стигао 2
  • стигле 1
  • стигне 2
  • стигнем 1
  • стигну 1
  • стигоше 1
  • стида 1
  • стиже 5
  • стижу 1
  • стилизација 1
  • стилом 1
  • стићи 1
  • стихаре 1
  • стишавају 1
  • стишају 1
  • Стјенка 1
  • Сто 1
  • сто 13
  • Стога 1
  • стога 6
  • стоје 2
  • Стоји 1
  • стоји 10
  • стојим 1
  • стојички 1
  • Стојичком 1
  • стока 1
  • стола 1
  • столара 1
  • столетна 1
  • столицама 1
  • Столице 1
  • столице 2
  • столици 3
  • столицу 2
  • столова 1
  • столом 5
  • столу 2
  • стотин 1
  • стотина 1
  • стотину 1
  • Стражар 1
  • стражи 1
  • стражњем 1
  • страна 5
  • стране 12
  • страни 6
  • страну 6
  • страсно 1
  • страст 2
  • страсти 2
  • страф 4
  • страх 1
  • страха 1
  • страховита 1
  • страховито 2
  • страхота 1
  • страшан 2
  • страшни 1
  • страшно 6
  • страшном 1
  • страшну 2
  • стрељају 1
  • стрељали 1
  • стрефила 1
  • стрехе 1
  • стрина 1
  • стрине 2
  • строго 1
  • строгос 1
  • строгости 1
  • строфе 1
  • стрпи 2
  • струже 1
  • струк 1
  • струку 1
  • стубаца 1
  • стубова 1
  • студира 2
  • ступити 1
  • Су 1
  • су 136
  • суве 1
  • суверен 1
  • суверенитет 2
  • суверено 1
  • суверенства 1
  • сувишна 1
  • сувишној 1
  • сувремена 1
  • сувременијем 1
  • сувремених 1
  • сувременицима 1
  • сувременог 1
  • суд 1
  • суда 3
  • судбе 1
  • судбине 2
  • суде 1
  • судећи 2
  • суди 2
  • судница 1
  • суднице 2
  • судници 2
  • судницом 1
  • судницу 2
  • суђено 2
  • сузама 1
  • сузе 1
  • сузна 1
  • сујеверна 1
  • сујете 1
  • сукаше 1
  • сукна 1
  • сукоб 3
  • Сулиот 2
  • сулиотско 1
  • сум 19
  • сума 1
  • сумњам 1
  • сумњиво 1
  • суму 3
  • сунца 1
  • сунцу 1
  • супарници 1
  • супротни 1
  • супружески 1
  • сурвава 1
  • сургунисан 1
  • суседи 1
  • сутра 8
  • сутрадан 1
  • сутрашњи 1
  • суху 1
  • суче 1
  • сушта 2
  • сушти 1
  • сцену 1
  • т 1
  • та 23
  • Та 3
  • табака 1
  • табакером 1
  • табакеру 6
  • табора 1
  • таг 1
  • Тад 1
  • тад 6
  • тада 14
  • Тада 6
  • тазе 2
  • Тај 3
  • тај 59
  • така 1
  • Такав 1
  • такав 5
  • таква 3
  • такве 5
  • такви 3
  • таквија 1
  • таквим 4
  • таквих 3
  • таквога 1
  • таквом 2
  • такву 3
  • таке 3
  • Таки 1
  • таким 2
  • таких 3
  • такне 1
  • тако 154
  • Тако 37
  • такога 1
  • такође 1
  • такозвана 1
  • такозваних 1
  • Такој 1
  • такса 1
  • таку 2
  • таласи 1
  • Талијан 1
  • Талије 1
  • талира 2
  • талири 1
  • там 5
  • тама 1
  • Таман 2
  • таман 6
  • тамбурмаџорским 1
  • тами 1
  • тамо 37
  • танак 1
  • танким 1
  • танко 1
  • тање 1
  • тарифа 1
  • тата 1
  • татка 2
  • Татко 1
  • татко 4
  • таткове 1
  • тачка 1
  • тачним 1
  • тачно 1
  • ташту 1
  • Ташула 13
  • Ташули 1
  • Ташулина 1
  • Ташулино 2
  • Ташулу 1
  • твога 1
  • твој 2
  • Твоја 1
  • твоја 2
  • твоје 7
  • твојего 1
  • твојим 1
  • твојих 1
  • твојој 1
  • твојом 1
  • твоју 1
  • твом 1
  • тврд 1
  • Тврд 1
  • тврдиле 1
  • тврдити 1
  • тврђаше 1
  • Те 4
  • те 97
  • теб 3
  • тебе 18
  • Теби 1
  • теби 2
  • тевабијом 1
  • тевабију 1
  • тегла 1
  • тегли 1
  • тедо 1
  • тежак 2
  • тежачке 1
  • тежачких 1
  • тежње 2
  • тежњи 1
  • тек 32
  • Тек 9
  • текијама 1
  • тековина 1
  • текста 1
  • телеграм 1
  • телеграфа 1
  • телеграфиста 1
  • телеграфисту 1
  • телеграфском 1
  • телеграфску 1
  • телеграфу 1
  • тело 3
  • телом 2
  • телу 1
  • темену 1
  • тенцер 1
  • Теодора 1
  • Теодору 1
  • тера 2
  • терала 1
  • тераш 1
  • тераше 1
  • Терезије 1
  • терет 2
  • терзије 1
  • терзијо 1
  • терзију 1
  • термином 1
  • Тероања 1
  • тесак 2
  • тескоби 1
  • теслимим 1
  • тесно 1
  • тесногрудости 1
  • тестија 1
  • тестијама 1
  • тетику 1
  • тече 1
  • Тече 1
  • теше 1
  • теши 2
  • тешило 1
  • тешка 1
  • тешким 1
  • тешко 5
  • Тешман 1
  • Тешмана 3
  • Ти 12
  • ти 177
  • тија 1
  • тиква 1
  • тикву 1
  • тили 1
  • тим 13
  • тиме 3
  • типове 1
  • тиранија 1
  • тираније 3
  • тиранима 1
  • тиранин 1
  • тиранина 1
  • тиранином 1
  • тиријанску 1
  • тиријанства 1
  • тиријанство 1
  • титулирао 2
  • Титус 1
  • тих 4
  • тихо 1
  • тицати 1
  • тиче 7
  • тичу 1
  • тишину 2
  • тканица 1
  • То 24
  • то 303
  • тоалету 1
  • тобом 4
  • товари 1
  • Тога 1
  • тога 60
  • Тодор 1
  • Тодора 2
  • Тодоре 1
  • Тодору 1
  • тозлоци 1
  • тозлуке 1
  • тозлуци 1
  • тој 23
  • Тој 3
  • току 1
  • Тол 2
  • тол 7
  • Толика 1
  • толика 2
  • толике 4
  • толики 1
  • Толики 1
  • толиким 3
  • толикима 1
  • Толико 1
  • толико 17
  • толиком 1
  • толику 1
  • Том 1
  • том 20
  • Тома 1
  • томе 11
  • тон 1
  • тоном 1
  • торбу 1
  • торовима 1
  • тору 1
  • точак 1
  • точи 1
  • траг 1
  • трагове 1
  • трагови 1
  • траже 1
  • тражи 5
  • тражим 5
  • тражимо 1
  • Тражио 1
  • тражио 3
  • тражити 2
  • трајало 2
  • траје 2
  • трајица 1
  • трбух 1
  • трбуху 1
  • трговац 1
  • Трговачке 2
  • трговином 1
  • треба 38
  • Треба 5
  • требају 1
  • требале 1
  • требали 2
  • требало 5
  • требао 2
  • требати 1
  • требаће 1
  • требаше 1
  • требе 1
  • требили 1
  • требник 1
  • трезвеним 1
  • тренутак 1
  • тренутка 1
  • трење 3
  • трењу 1
  • трепавице 1
  • трепће 1
  • трес 1
  • тресе 1
  • треска 1
  • трести 1
  • трећа 1
  • ТРЕЋА 1
  • треће 4
  • трећем 1
  • трећи 5
  • трећој 1
  • трже 7
  • три 28
  • Триандафил 1
  • Тривун 1
  • тридесет 6
  • триесе 2
  • тријумфује 1
  • ТРИНАЕСТА 1
  • Трипуна 1
  • Трипуне 4
  • трипут 4
  • триста 3
  • Трифун 3
  • Трифуна 2
  • трља 3
  • трљање 1
  • трљао 1
  • Трљао 1
  • трљати 1
  • троглодитском 1
  • тројица 1
  • Трошак 1
  • трошак 2
  • троше 1
  • трошиће 1
  • трошкова 2
  • трошкове 1
  • трошкови 1
  • трошку 1
  • трошну 1
  • трпе 2
  • трпели 1
  • трпео 2
  • трпети 2
  • трпи 5
  • трпио 1
  • Труд 1
  • трудећи 1
  • труди 1
  • трудим 1
  • трудио 1
  • труду 1
  • трујем 1
  • трумбету 1
  • трупац 1
  • трутом 1
  • труц 1
  • трче 1
  • Ту 17
  • ту 87
  • тугаљиво 1
  • туге 1
  • туђе 1
  • туђег 1
  • туђих 1
  • туђу 1
  • тужи 3
  • тужио 1
  • тужни 1
  • тужно 1
  • Туј 1
  • туј 2
  • тукли 1
  • туку 1
  • тулуми 1
  • тумач 2
  • тумачећи 1
  • тумачио 1
  • тумбе 1
  • тури 2
  • турим 1
  • туриш 2
  • турнира 1
  • турнире 1
  • турниром 1
  • турске 1
  • Турске 1
  • турски 1
  • турско 1
  • турском 1
  • турцко 1
  • Турчин 1
  • тутњи 1
  • Тутњи 1
  • туш 2
  • Ћа 1
  • ћа 3
  • Ћаја 1
  • ћар 4
  • ћари 1
  • ћару 1
  • ћасу 1
  • Ћата 3
  • ћата 35
  • ћате 4
  • ћати 1
  • ћатина 1
  • ћатине 1
  • ћато 1
  • ћату 3
  • ће 132
  • ћебе 2
  • ћелер 2
  • ћелерај 1
  • ћеманета 1
  • ћемо 8
  • ћео 2
  • ћерам 1
  • ћерамиде 1
  • ћеси 1
  • ћете 5
  • ћетена 1
  • ћеф 6
  • ћеш 8
  • ћивта 1
  • ћиде 1
  • ћилибар 1
  • ћилибарску 1
  • ћир 171
  • Ћир 9
  • ћирЂорђе 1
  • ћисела 1
  • ћисели 1
  • ћитајке 1
  • Ћопу 1
  • Ћорава 2
  • ћошак 1
  • ћошкове 1
  • ћошку 1
  • Ћу 1
  • ћу 19
  • ћузел 1
  • ћупови 1
  • ћурке 2
  • ћутати 1
  • ћуте 3
  • ћути 7
  • Ћухај 1
  • ћушну 2
  • У 45
  • у 655
  • Уа 2
  • убавачко 1
  • Убавка 1
  • убаво 3
  • убезекну 1
  • убијање 1
  • убијен 2
  • убију 1
  • Убила 1
  • убила 3
  • убио 2
  • убише 2
  • убојица 1
  • убрза 1
  • Убрик 1
  • убриса 1
  • уважавао 1
  • уважена 1
  • увати 2
  • увезује 1
  • Увек 2
  • увек 20
  • увелико 5
  • увелича 1
  • увеличаше 1
  • увео 1
  • уверавајући 1
  • уверавао 1
  • увери 1
  • уверио 2
  • уверити 1
  • увета 3
  • увече 2
  • увијати 1
  • увис 3
  • уво 1
  • увод 1
  • увредио 1
  • увредљивог 1
  • увређено 1
  • увређеном 1
  • увртао 1
  • увртати 1
  • уврташе 1
  • уврће 4
  • уврћући 2
  • угане 1
  • угаси 1
  • углед 1
  • угледа 2
  • угледна 1
  • угледне 1
  • угове 1
  • уговора 1
  • уговором 1
  • угојио 1
  • уграбио 2
  • угреје 1
  • угрожена 1
  • угурсузлак 1
  • угушена 1
  • угушено 1
  • уд 1
  • удави 1
  • удаду 1
  • удаљењем 1
  • Удаљио 1
  • удаљити 1
  • ударају 1
  • ударајући 1
  • ударати 1
  • удараца 1
  • удари 2
  • ударцем 1
  • ударцима 1
  • удеси 1
  • удесили 1
  • удесно 1
  • удесом 1
  • удешавао 1
  • удивку 1
  • удобна 1
  • удобно 1
  • удобнос 1
  • удовице 1
  • удовицу 1
  • удовичко 1
  • удуби 1
  • Удубио 1
  • уђе 9
  • уђоше 1
  • ужас 1
  • ужасан 4
  • ужасна 1
  • ужасне 2
  • Ужасно 2
  • ужасно 9
  • ужасну 2
  • ужаснути 1
  • ужива 3
  • уживај 1
  • Уживајте 1
  • уживају 2
  • уживанција 1
  • уживања 2
  • уживању 1
  • ужирио 1
  • Ужичани 3
  • Ужичанин 1
  • ужичке 1
  • ужичког 2
  • ужљебљене 1
  • Ужурбаше 1
  • уз 15
  • Уз 2
  • уза 3
  • узаврело 1
  • узвика 1
  • узвикну 3
  • узвикнуо 1
  • узволнују 1
  • уздајући 1
  • узданицу 1
  • уздах 1
  • уздигао 1
  • уздигнемо 1
  • уздише 1
  • уздишући 1
  • уздржао 1
  • уздржати 1
  • уздуж 3
  • узе 6
  • узеде 1
  • узео 4
  • узети 1
  • узеше 1
  • узима 1
  • узимао 1
  • узимати 1
  • узме 4
  • узмемо 1
  • узнемирено 1
  • узрок 3
  • узрока 1
  • узроке 1
  • узроци 1
  • узроцима 1
  • ујдурисало 1
  • Уједаред 1
  • уједаред 2
  • уједно 1
  • ујутро 1
  • ујутру 1
  • укаља 1
  • укаљано 1
  • укинут 1
  • укинуте 1
  • уклони 1
  • уклонити 1
  • уколико 1
  • укора 1
  • укочи 1
  • укочили 1
  • украденог 1
  • украо 1
  • украс 1
  • украси 1
  • украшава 1
  • укроте 1
  • укуса 1
  • укусан 1
  • укусним 1
  • укуца 1
  • улази 1
  • улазити 1
  • улево 1
  • улетео 1
  • улети 1
  • улице 1
  • улици 1
  • улицом 1
  • улога 1
  • умакне 1
  • умал 1
  • умало 3
  • уме 4
  • умеде 1
  • умеју 1
  • Умела 1
  • умем 1
  • умемо 2
  • умење 1
  • Умео 3
  • умео 7
  • умеси 1
  • умети 1
  • уметничког 1
  • умеша 2
  • умешају 1
  • умешности 1
  • умирен 1
  • Умири 1
  • умири 2
  • умиривали 3
  • умирио 2
  • умирише 1
  • умиру 1
  • умирује 3
  • умирују 4
  • умирујући 1
  • умишљаји 1
  • умне 1
  • умних 1
  • умножио 1
  • умор 1
  • умора 1
  • Уморан 1
  • уморан 2
  • уморе 1
  • уморити 1
  • уморих 1
  • уморне 1
  • уморно 1
  • умотавам 1
  • умре 1
  • умреја 1
  • умрети 2
  • умро 1
  • унакрст 1
  • унаоколо 1
  • унапред 1
  • унеколеко 1
  • унеколико 2
  • Унео 1
  • унесе 1
  • Универзитета 1
  • униворму 1
  • униформу 1
  • унутра 1
  • унутрашњих 2
  • уозбиљи 1
  • Уосталом 2
  • уочи 1
  • Упаде 1
  • упаде 2
  • упали 1
  • упамтио 1
  • упис 1
  • уписивање 1
  • уплетено 1
  • уплеће 1
  • упљачкао 1
  • упознајемо 1
  • упознам 1
  • упознамо 1
  • упознао 2
  • упола 1
  • упоређење 1
  • употреби 1
  • употребио 1
  • управа 2
  • управе 2
  • управи 2
  • управљена 1
  • управо 14
  • упражњава 1
  • упре 1
  • упропашћене 1
  • упусти 1
  • упутствима 1
  • Упућени 1
  • упућивао 1
  • уради 1
  • урадим 1
  • урадио 2
  • урадисте 1
  • урађено 2
  • уредбе 1
  • Уредбе 1
  • Уредбу 1
  • уреди 1
  • уредио 1
  • уредити 1
  • уредник 2
  • уредништва 1
  • уређеним 1
  • уређеној 1
  • уренебес 1
  • урла 1
  • урнебес 1
  • урнебеса 1
  • усамљен 1
  • усамљени 1
  • уситни 2
  • уситнио 3
  • усклик 1
  • усклике 1
  • усклици 1
  • ускрати 1
  • услужан 1
  • услужно 1
  • услужност 2
  • услужности 1
  • усмено 2
  • уснама 1
  • уснице 2
  • успав 1
  • успавана 1
  • успављивана 1
  • успехом 4
  • успеху 2
  • успомена 1
  • успомене 2
  • Успоставио 1
  • усправи 1
  • успут 1
  • усред 3
  • уста 4
  • устава 2
  • уставе 1
  • уставна 1
  • Уставом 1
  • Уставу 1
  • уставу 2
  • Устаде 1
  • устаде 5
  • Устај 2
  • устајала 1
  • устајао 1
  • Устајте 1
  • Усталасало 1
  • устане 1
  • устаничка 1
  • установљених 1
  • устао 2
  • устати 2
  • устима 1
  • устрану 1
  • устручавао 1
  • уступам 1
  • усхићен 1
  • утврдили 1
  • утезао 1
  • утек 1
  • Утеха 1
  • утехе 1
  • утешило 1
  • утешио 2
  • утицаја 1
  • утока 1
  • утом 1
  • утоплим 1
  • уторника 1
  • утринама 1
  • утркиваћете 1
  • ућута 2
  • уфати 3
  • уфатимо 1
  • уфлекан 1
  • ухвате 1
  • Ухвати 1
  • ухвати 2
  • ухватила 1
  • ухватили 1
  • ухватио 1
  • ухватити 1
  • ухватише 1
  • учеван 1
  • учевни 2
  • учевно 1
  • учевног 1
  • учевност 1
  • учевњак 2
  • учен 1
  • Учен 1
  • учене 1
  • ученике 1
  • учено 1
  • учествовале 1
  • учествовали 1
  • учествује 1
  • учећи 1
  • училима 1
  • учимо 2
  • учини 7
  • учинила 1
  • учинио 3
  • учинити 1
  • учиниш 1
  • учињено 1
  • учињеном 1
  • учио 1
  • учионица 1
  • учионице 1
  • учионици 1
  • учитељ 21
  • учитеља 14
  • учитеље 3
  • учитељева 2
  • учитељеву 1
  • учитељи 3
  • учитељима 1
  • учитељица 1
  • учитељска 1
  • учитељски 1
  • Учитељског 1
  • учитељство 1
  • Учитељу 1
  • учитељу 13
  • учити 1
  • учо 8
  • учтив 1
  • учтива 1
  • учтивост 1
  • учтивости 1
  • ушао 5
  • уши 1
  • ушију 1
  • ушима 1
  • уштеду 1
  • ушуњао 1
  • ушчитате 1
  • фабрике 2
  • фабрици 2
  • фазона 1
  • фајде 2
  • фајду 1
  • факт 1
  • Факта 1
  • факултета 1
  • фала 3
  • Фала 3
  • фалангом 1
  • фалангу 1
  • фали 1
  • фамилија 1
  • фамилије 1
  • фамилију 1
  • Фамулус 1
  • фамулус 8
  • фамулуса 5
  • фамулусу 4
  • фанатик 1
  • фарбе 1
  • фасциклу 1
  • фатила 1
  • Фаћа 1
  • Фаћај 1
  • фах 1
  • фелера 1
  • феријама 1
  • фес 4
  • фигуром 1
  • фиђец 1
  • физиогномија 1
  • физиогномију 1
  • фијакеристу 1
  • фијакеру 1
  • филоксери 1
  • филологисао 1
  • фина 1
  • финансија 1
  • финанције 1
  • финанцијске 1
  • финији 1
  • фино 1
  • фирме 4
  • флашице 1
  • фонос 1
  • Фонсека 2
  • Фонсеке 3
  • формалне 1
  • формално 2
  • формалности 1
  • форме 1
  • форми 1
  • форму 2
  • фрагмента 1
  • француске 1
  • Француске 1
  • француски 2
  • Француској 1
  • фризуре 1
  • фустанела 1
  • Х 1
  • Ха 1
  • ха 3
  • хаир 1
  • хајде 4
  • хајдуке 1
  • хајдуци 1
  • хаљинама 1
  • хаљине 4
  • харање 1
  • харемско 1
  • хармонику 2
  • хартије 3
  • хартијом 2
  • хартију 3
  • Хвала 4
  • хвала 7
  • хвали 2
  • Хвалио 1
  • хвалио 2
  • хвата 1
  • хе 14
  • Хе 15
  • херувику 1
  • Хехе 5
  • Хига 4
  • хигијене 2
  • Хиљада 1
  • хиљада 3
  • хиљадама 1
  • хиљаде 4
  • хиљадили 1
  • химну 1
  • хитао 1
  • Хитар 1
  • хитне 1
  • хитно 1
  • хлади 1
  • хладне 1
  • хладно 1
  • хлеб 2
  • хлеба 3
  • хлебац 1
  • Хм 2
  • хода 1
  • Хода 1
  • ходао 2
  • ходати 1
  • Хотентотима 1
  • Хоће 1
  • хоће 11
  • Хоћемо 1
  • хоћете 2
  • хоћеш 5
  • хоћу 1
  • Хоћу 1
  • храбрећи 1
  • храбрим 1
  • храму 1
  • Хране 1
  • храни 1
  • хранио 1
  • храну 2
  • храстом 1
  • Христа 1
  • хришћанин 1
  • хркање 3
  • хркати 1
  • хрче 2
  • хтеде 6
  • хтела 1
  • хтели 1
  • Хтео 1
  • хтео 12
  • хтети 1
  • Ху 2
  • хубав 1
  • хукну 3
  • Хус 1
  • хуче 1
  • хучи 1
  • Хучући 1
  • цар 2
  • Цар 2
  • цара 4
  • цареви 1
  • царској 1
  • Цвети 1
  • Цвијо 1
  • цела 5
  • целим 1
  • целини 1
  • цело 1
  • целој 1
  • целом 2
  • целу 2
  • цене 1
  • цени 1
  • ценио 3
  • цео 7
  • цепа 1
  • цепидлака 1
  • цивиле 2
  • Цивили 1
  • цивилизације 1
  • цивилизацију 1
  • цивилизованој 1
  • цивилна 1
  • Цигане 1
  • Цигани 8
  • Циганима 1
  • цигар 3
  • цигаре 3
  • цигару 8
  • циглани 1
  • цилиндри 1
  • циљ 1
  • цименту 1
  • Цинцари 1
  • Цинцарина 1
  • цинцарски 3
  • цинцарским 1
  • Цинцарчету 1
  • Цинцо 1
  • циркулар 1
  • цитат 2
  • цитата 2
  • цитатима 1
  • цитатом 1
  • цитира 3
  • цитирано 1
  • цитирао 1
  • цитирати 1
  • цифре 1
  • цолшток 1
  • црвен 1
  • црвенео 1
  • црвени 2
  • црвену 2
  • Црк 1
  • црква 1
  • цркве 1
  • цркву 2
  • црн 1
  • црна 1
  • Црна 1
  • црне 1
  • црни 2
  • црним 4
  • црнога 1
  • црном 1
  • црње 1
  • црњега 1
  • црњи 1
  • црту 1
  • црћи 1
  • Ч 1
  • Ча 1
  • ча 5
  • чабар 1
  • чак 17
  • Чак 2
  • чакшира 1
  • чамотиња 1
  • чапкун 1
  • чапкуна 2
  • чардаш 3
  • чаршије 1
  • чаршијски 2
  • час 4
  • часак 2
  • часнике 1
  • часно 1
  • часова 1
  • часом 1
  • част 5
  • части 1
  • частим 1
  • частиш 2
  • чатање 1
  • чатеше 1
  • чачкаше 1
  • чаша 1
  • чаше 2
  • чашица 1
  • чашице 1
  • чашицом 1
  • чашицу 2
  • чашом 2
  • чашу 8
  • чворугу 1
  • чврст 1
  • чврстим 1
  • чега 2
  • чеда 1
  • чека 3
  • чекају 2
  • чекајући 2
  • чекао 1
  • Чекао 1
  • чела 2
  • челичних 1
  • чело 3
  • челу 6
  • чељад 1
  • чељаде 1
  • чељадетом 1
  • чемер 1
  • чему 5
  • чес 3
  • чесми 2
  • чесна 1
  • Чесна 1
  • чесни 1
  • чесно 1
  • чесну 1
  • чест 1
  • Чест 1
  • честита 2
  • честитали 1
  • честитало 1
  • честитамо 1
  • честитања 1
  • честитање 2
  • честитка 3
  • честитке 2
  • честитку 2
  • честито 1
  • честитци 3
  • често 12
  • Често 2
  • четворица 1
  • ЧЕТВРТА 1
  • четвртак 1
  • четврте 1
  • четврти 1
  • Четвртога 1
  • четвртој 1
  • четвртом 1
  • чете 1
  • Чети 1
  • четири 11
  • Четрдесет 1
  • четрдесет 3
  • ЧЕТРНАЕСТА 1
  • Четрнаести 1
  • чечварима 1
  • чешаљ 1
  • чеше 1
  • чешљала 1
  • чешће 6
  • чидили 1
  • чизмама 1
  • чизме 1
  • Чија 1
  • чија 2
  • чије 2
  • чијем 1
  • чији 1
  • Чим 4
  • чим 8
  • чиме 1
  • чин 2
  • Чини 1
  • чини 9
  • чинило 2
  • чиним 1
  • чинимо 1
  • чиновник 3
  • чиновници 1
  • чинодејствују 1
  • чињеница 1
  • чир 2
  • чирацима 1
  • чист 1
  • чисте 2
  • чисти 1
  • чистио 1
  • Чисто 1
  • чисто 9
  • чита 16
  • читав 1
  • читаве 1
  • читаво 1
  • Читаво 1
  • читавом 1
  • читаву 1
  • читају 4
  • читајући 1
  • читалац 3
  • читалачка 1
  • Читалачку 1
  • читали 3
  • читам 2
  • читања 1
  • читање 2
  • читањем 1
  • Читао 4
  • читао 7
  • читаоца 1
  • читаоце 3
  • читаоци 8
  • читаоцима 5
  • читаоче 1
  • читатељ 2
  • читатеља 1
  • читатеље 1
  • читатељи 6
  • читатељу 1
  • читати 5
  • читаше 1
  • Чича 2
  • чича 27
  • чкарт 1
  • чкиљећи 1
  • чколе 1
  • чколом 1
  • чкоље 1
  • чкољу 1
  • чл 1
  • чланак 1
  • чланова 1
  • чланове 1
  • чланови 1
  • члану 1
  • чобанинова 1
  • Човек 1
  • човек 64
  • човека 12
  • човеку 5
  • човечанска 1
  • човечанског 1
  • човечанства 1
  • човечанство 1
  • човече 1
  • човјек 3
  • чоканче 1
  • чоканчића 1
  • чоканчићи 1
  • чорба 1
  • чу 9
  • чува 5
  • чувала 1
  • чувао 1
  • чувар 1
  • чувена 1
  • чувењу 1
  • чувства 2
  • чуда 2
  • чуде 1
  • чудествија 1
  • чудећи 2
  • чуди 2
  • чудим 1
  • чудио 2
  • чудиш 1
  • чудним 1
  • чудно 4
  • чудновата 1
  • чудноватије 1
  • Чудо 1
  • чудо 5
  • чудовиште 1
  • чуј 1
  • чује 10
  • Чује 3
  • чујем 2
  • чујете 2
  • Чујеш 3
  • чујеш 6
  • чујте 1
  • Чујте 1
  • чују 2
  • чула 4
  • Чули 1
  • чули 3
  • Чуло 1
  • чуо 8
  • чупавији 1
  • Чути 1
  • чути 4
  • чутуре 1
  • чух 1
  • чучнуо 1
  • џаба 1
  • џабе 8
  • џавељају 1
  • џамији 1
  • џандара 1
  • џанум 5
  • џапа 2
  • џгољави 1
  • џеву 1
  • џезва 1
  • џезве 2
  • џезву 1
  • џелат 1
  • џепа 1
  • џепна 1
  • џепних 1
  • џепу 2
  • Џингисханове 1
  • Џингисханом 1
  • џубе 1
  • џумбус 3
  • џумбусу 1
  • ш 3
  • шајкача 2
  • шајкачу 2
  • шака 2
  • шаке 3
  • шаком 2
  • шаку 2
  • шала 5
  • шале 5
  • шали 2
  • шалу 1
  • шаље 1
  • шаљу 1
  • шамар 2
  • шамију 1
  • шаптала 1
  • шапће 1
  • шара 1
  • шарене 2
  • шарени 1
  • шаренилом 1
  • шарених 1
  • шареног 1
  • шареном 1
  • Шарлота 1
  • шаров 1
  • шарову 1
  • Швајцарску 1
  • Шварцвалд 1
  • шездесет 3
  • шеретлуке 1
  • шесет 1
  • ШЕСНАЕСТА 1
  • шеснаести 1
  • Шеснаести 1
  • шест 10
  • Шест 4
  • ШЕСТА 1
  • шестог 1
  • шета 2
  • шетати 2
  • шеће 1
  • шећера 2
  • шећерлеме 1
  • шећерне 1
  • Шефилда 1
  • Шефилду 1
  • шешир 11
  • шешира 2
  • шеширу 2
  • шиваљке 2
  • шиљања 1
  • Шиљбок 2
  • Шиљбока 1
  • шиљећи 1
  • шиљи 1
  • шиљте 1
  • шимширом 1
  • шири 1
  • Шири 1
  • ширина 1
  • ширину 1
  • широким 1
  • широм 1
  • шиша 1
  • шишарке 1
  • шишкама 1
  • шкартир 1
  • шкартирао 1
  • шкоди 1
  • шкодити 1
  • школа 2
  • школама 1
  • школи 3
  • школованог 1
  • школска 2
  • школске 2
  • школским 1
  • школских 1
  • школско 1
  • школску 2
  • школу 8
  • шконтира 1
  • шкрипца 1
  • шлепова 1
  • шлосере 1
  • шљиваре 1
  • Шљивић 3
  • Шљивића 1
  • Шљивићу 1
  • шмрка 1
  • шмрковима 1
  • шнајдера 1
  • шнајдери 1
  • шокачки 1
  • шокачко 1
  • шпанска 1
  • шпанским 2
  • шпарта 2
  • шпекуланата 1
  • шпекулант 2
  • шпекуланта 1
  • шпекулантова 1
  • шпекуланту 1
  • шта 103
  • Шта 32
  • штабни 1
  • штавише 1
  • Штавише 2
  • шталу 1
  • штампа 2
  • штампају 2
  • штампали 1
  • штампао 1
  • штампати 1
  • штампи 1
  • штап 1
  • штапа 1
  • штапом 1
  • штатисте 1
  • штатистици 1
  • штедио 1
  • штета 2
  • штетовао 1
  • штету 1
  • штивлете 1
  • штиглици 1
  • штиклу 2
  • штити 1
  • штифлетне 1
  • Што 17
  • што 287
  • штогод 4
  • штофа 2
  • штошта 3
  • штрајк 1
  • штрајковима 1
  • штрцаљкама 1
  • штуче 1
  • шустеру 3
38511 matches
ологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су 
дмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш« 
о (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под  
нице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је  
т и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што 
 остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта  
је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико ц 
ситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па 
као у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па пр 
ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је св 
»многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмон 
дона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после нек 
 господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’. 
 у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend= 
з републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дн 
 и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напам 
а свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend= 
орђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каж 
а »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац 
износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: 
м ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога м 
 и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Так 
 за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и н 
ара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p 
 пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша 
а вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се од 
су гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst"> 
о на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасн 
о ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} 
 он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у о 
је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, 
десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, б 
р комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао 
ила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га 
ико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то хар 
 црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо куриш 
уд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она чес 
а жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на  
није кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних 
ри, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а  
 па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге одн 
но гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није о 
лушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, ил 
 само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бо 
на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, 
смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се 
, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун л 
ђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најла 
у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без св 
ли ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p>  
ку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завију 
 пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушиј 
 потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, ос 
рељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота!  
ао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S 
министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар т 
рко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове 
а једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим нас 
еитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend= 
{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и ни 
алијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, ц 
усаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради 
као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро 
 пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и  
ка отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака о 
, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује наче 
, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели св 
рија пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али н 
иганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљ 
би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} 
ним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и  
кори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безак 
, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре 
!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се при 
ис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и  
. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ  
 Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа  
> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу М 
p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Te 
од, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавиј 
озар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влад 
разилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p re 
не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p re 
 rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо  
Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S}  
окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обој 
о и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst"> 
о се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку 
а газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као 
о, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као ве 
амуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек  
 одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend= 
а, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чуве 
мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво 
 послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарск 
ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отпри 
е иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок!  
е прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека.  
 како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поруч 
ељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође пос 
је што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона,  
не ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарски 
Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекн 
сирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гони 
{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нов 
 зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend=" 
андук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова ме 
и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да  
 је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изн 
тересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђо 
попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Мак 
ње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, 
 па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истин 
овек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела 
ekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђ 
к тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе 
е светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а  
е тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусо 
ирна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе  
еле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарк 
 Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за  
="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима  
ир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Т 
 од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћи 
ошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то  
е, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном с 
па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за  
 другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и пон 
воје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултов 
о виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпо 
 носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који са 
нским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки чове 
к веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, 
пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> 
радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под  
 и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке 
рај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пр 
ело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под имено 
човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав.  
не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се се 
овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механам 
и, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда о 
kst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, р 
> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а в 
н, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се 
шно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, нар 
не, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе  
руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји?  
е остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мен 
је храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми 
и поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend 
 године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти д 
сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама 
{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил. 
"Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дај 
, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим 
ко играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S 
} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш 
ову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антери 
 је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је оби 
ви морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћ 
 </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на сто 
м Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а нема 
. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај до 
нате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— 
ину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су м 
ар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не мо 
ији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под ми 
 <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајат 
аоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад  
 о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају  
о: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви  
ацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај ч 
и дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гл 
, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље шт 
рада и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учит 
а«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је оду 
 вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели  
е стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденич 
уднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак ч 
 редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може виш 
Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за 
ић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор  
Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо,  
а параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на мој 
после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу  
 </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је 
ј мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} 
мо просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало сва 
.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досет 
ин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загриз 
 око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из друго 
 не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора 
ив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене бура 
е баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на мн 
едро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst" 
Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти 
што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! 
х тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона 
{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово се 
а се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти  
довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га з 
а црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те уби 
 што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па  
 у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио гро 
кошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S}  
е сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само коп 
 повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација  
огледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зи 
t">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам  
 одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из  
, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збун 
е крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, м 
радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редактор 
ста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши му 
о је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писа 
ицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и 
 је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако 
ри чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала ба 
 збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, уче 
рају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде н 
да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у м 
 а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. 
зити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањ 
то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу стра 
управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у  
ио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па 
а се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, нара 
 Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој  
! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и з 
 назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном  
олети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, и 
л’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p r 
велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, 
у на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и т 
} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штам 
 г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то с 
онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их  
у госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада мес 
господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и на 
а дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше. 
о гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штамп 
те њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела в 
старијег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> < 
/p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} 
.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жр 
, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама 
о у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да  
а спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> < 
же и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово  
и да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p ren 
зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеман 
">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове! 
е »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S 
а му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као  
каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst" 
е, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај 
о селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по  
S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати 
ета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потом 
а загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Ср 
на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот,  
 капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе 
дика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушим 
брани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескао 
ре батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове 
ато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му 
кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао  
и и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој поса 
није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет а 
ки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано,  
 </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — ка 
е брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Т 
пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер он 
мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако подн 
ен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало о 
од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита дос 
био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава,  
и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај за 
 Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} 
та, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p>  
вади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S}  
ет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> 
то нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крс 
 живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а  
а им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Срет 
d="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је  
а лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од не 
— ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страш 
и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и 
е’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још 
вио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из 
 било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и 
учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ет 
него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S 
 то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Ср 
S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних ве 
у књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на ње 
, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не поз 
, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не 
ну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој ст 
 </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступач 
лом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? < 
Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али  
уго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Teks 
, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p  
калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно р 
 понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чује 
 </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те  
 је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, и 
да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога премести 
анта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Ш 
жем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако т 
апетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету об 
скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђо 
Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија г 
помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А г 
 је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све п 
е и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пи 
клони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је с 
итичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба. 
} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фами 
и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нам 
опало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запев 
 </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> 
 ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо п 
едили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али М 
ог малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки д 
 глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ 
о тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример 
елу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро  
 Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немач 
на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле т 
 Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} То 
грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се с 
орија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, 
а онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна 
тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} О 
p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, 
а комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председни 
ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права д 
зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само 
сам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а  
 мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљен 
 писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од  
пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши 
.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице 
клу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи п 
на пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти  
тан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па 
 управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу уде 
е тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај н 
ошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српск 
S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S 
ра, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће с 
осито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пе 
е?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Ср 
а нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је 
 нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опр 
 то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритви 
енитет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Н 
и кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио  
а и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га вол 
S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи:  
р, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказн 
а женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцка 
крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, б 
у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима ст 
ци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даљ 
пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p r 
може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је,  
и слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ јед 
то ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend 
мање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће м 
и што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио:  
ко и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а  
о ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’  
вадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше гро 
знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Ал 
 податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решет 
} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Te 
 се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој о 
ктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као 
ених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати ду 
 ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и 
оже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, 
 дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднар 
 дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој ма 
гледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке репуб 
задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочек 
не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме ник 
а пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, 
 наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море,  
ндеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови њ 
ангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умал 
ма, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се 
 Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта 
господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево  
проти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што ј 
 бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Напо 
>— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p 
зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју уч 
сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се зад 
х права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« < 
end="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. 
 а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, гос 
предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их 
 rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то  
 у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Д 
и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без  
нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам,  
rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p ren 
ио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сеља 
тање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, бу 
/p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило,  
а.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивал 
nd="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица ка 
> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Teks 
-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend 
аре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, буко 
ери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна н 
инистри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу 
</p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се 
 Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хва 
е то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за  
 Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигн 
end="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — в 
о и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање  
то људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, ј 
ијал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и т 
 да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А ш 
 прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А  
ски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако 
с му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа 
 ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече 
се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На гл 
намо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S 
 адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу 
а? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И 
атурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Е 
ивост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од с 
kst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумит 
век натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обр 
то рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гусл 
е, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били љ 
»Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а о 
 читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетк 
знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо 
 није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он лев 
ија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује д 
 њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би  
у што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својо 
дно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо нек 
.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето 
ио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпостве 
 сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је у 
и да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је  
десет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend 
кају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадист 
 као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност њего 
 најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не см 
 га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу 
десет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у с 
 равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски б 
сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, 
оман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је 
е и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од 
де такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао 
ош су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отр 
вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« 
кашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу соб 
се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На 
 и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан 
па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепш 
те ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји  
!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу 
и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па игр 
, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих своји 
p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти н 
без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему 
ekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унек 
Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако  
е ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на харти 
е сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депеш 
 шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не з 
после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпр 
а сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам,  
мо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Te 
о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ет 
а врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па к 
ђе а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, з 
ржи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волел 
човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ прид 
 мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја ст 
и уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, од 
 била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ћ 
ипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу уж 
разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p 
и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао  
ар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео ли 
ека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу чи 
 о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане,  
 Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седел 
ст година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерл 
ну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз 
и верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужи 
му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с 
и кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне кој 
 Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго  
 било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у 
дмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, 
х других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, чи 
 пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— А 
S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p>  
ека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран з 
ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — р 
о је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Бан 
 без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлеп 
ео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа в 
али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун  
заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p 
 ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па  
 пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око т 
ви реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и  
х.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— А 
цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, 
Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У 
 томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвене 
на од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перч 
d="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у с 
онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није мог 
а неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тириј 
апут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки 
г младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту  
ује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар од 
и штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend 
 у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао 
 он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у  
rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је 
 седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капета 
у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помо 
оо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за 
 па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као 
чима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, што 
седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p r 
е бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће  
н извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зац 
и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак 
 сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} 
 Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учит 
и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских пр 
затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му ни 
опови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и по 
исилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све о 
 хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p re 
 новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло д 
 лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о м 
укну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и п 
ј, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’на 
 много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— 
« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича  
ства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не  
да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве ци 
 ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, 
ају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Прови 
та тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst 
епе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хи 
rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му 
амери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада 
од живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше 
ицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена 
а сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Teks 
деју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашт 
ад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да 
равно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, 
нај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније 
Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— К 
ено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си  
>— Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто  
лна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, 
е гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме по 
 свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </ 
к! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш как 
а? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. 
 ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два  
тио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Сре 
— увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Пер 
то! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан б 
дан не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад са 
учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’  
 чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— В 
а измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као ма 
 и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина,  
 — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шу 
... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p re 
нушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p  
а другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend=" 
пи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у 
же да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђе 
е — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и закол 
но са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по  
га ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> < 
и љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут ка 
 вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како  
Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за уч 
 допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му 
торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Te 
сав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Сре 
ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">—  
рета само хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од г 
ше неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема  
, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онак 
его да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на прим 
лао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Te 
ек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па т 
шља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и  
приличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, м 
служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море,  
аксиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да б 
="Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А п 
kst">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама,  
 би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мисли 
оралисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опе 
шља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме л 
 журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и 
но и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није 
о му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама. 
кли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим бр 
стављања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута сед 
челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најд 
ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета м 
st">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па  
крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Teks 
оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за  
ише? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst 
 беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се дод 
 је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, 
ојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’  
што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говор 
око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једн 
ен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, 
S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или 
тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме  
о весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у  
ак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на ви 
 (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="T 
врне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је так 
руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако 
аде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, 
 зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку 
ромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу 
а ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Te 
те на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти  
лас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака  
иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — пре 
е ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати 
асници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благо 
чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капе 
нас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламе 
овима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и од 
ре и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и д 
ојих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима п 
же војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ  
st">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегениса 
 (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да 
 хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend=" 
, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и  
а учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу 
ад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хи 
nd="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срет 
уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, т 
угом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увел 
чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па 
кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« 
има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прн 
неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та каф 
је за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека  
дставнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте,  
 Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их з 
ако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па прод 
грмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад С 
дно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) шт 
межа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </ 
ура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију м 
ет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били  
ир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те ж 
ретходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срет 
умује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и ска 
т је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гом 
ликом обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скуп 
 ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наставља: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i 
је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две го 
, све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВ 
 ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S 
тла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто небл 
 с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто 
 није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{ 
 како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и 
то јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут 
дседника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју 
премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и же 
таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге 
ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао  
петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у сел 
! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се до 
 — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Цр 
наестога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек 
ну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи 
таде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му 
председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{ 
ови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске сав 
 — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. 
Tekst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар н 
зненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Te 
га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali 
ришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се пол 
 не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан н 
ако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне 
и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у п 
ко асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да  
фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским  
то рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљ 
почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбиј 
 него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше  
крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта ј 
ова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, 
е на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од б 
 би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и  
је газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину- 
жасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај  
зео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџ 
и на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и бр 
 мејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио ма 
сим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да 
а и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после  
 немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов 
отпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена  
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му  
жу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај  
 пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Te 
ет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем св 
се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Офи 
а, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вел 
и бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад 
?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатс 
« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Г 
у дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Г 
де?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку 
велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао  
 добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да с 
публика, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, и 
во чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мал 
оже, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Teks 
о шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Б 
 и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да п 
ша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек од 
st">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p re 
ђај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци нај 
ин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су  
к видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од ко 
А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: 
и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је  
и аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога од 
ји је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га пра 
и, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја  
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{ 
оспо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеш 
би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend= 
р-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осол 
сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. 
она о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оп 
до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле за 
 се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да види 
ене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{ 
падају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је г 
вони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о 
а кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О 
 а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега 
ве од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те 
ње, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шт 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <h 
 хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; д 
d="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећ 
"Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не пристаде. </p>  
ви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се мл 
st">— Што рече? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћи 
икну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори  
равда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не 
ненађење, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst 
 ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се  
иш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пи 
друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин 
ко дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p ren 
 Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p ren 
 све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне ма 
st">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А з 
орђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата ра 
једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађ 
! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из г 
е једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> 
хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; 
д ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа  
Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухва 
ине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. < 
тио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован друг 
<p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S}  
се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка 
и изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада ни 
ешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је од 
еран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како 
под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није  
цу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— 
 кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој ма 
 на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису вер 
ећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — де 
S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преобра 
отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што 
е, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке с 
кају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским  
ом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био  
 Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда з 
зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој в 
оме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слик 
Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до п 
 синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно 
е да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од  
 Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p  
 кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, дај 
="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што др 
та из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио каф 
 ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онд 
ekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини пр 
S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице 
асио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Сре 
еш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на наро 
варају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан матери 
 да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам  
— одговарају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан  
а, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p>  
 општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и  
ла, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Т 
зиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p r 
д десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се 
неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти 
{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код ме 
 им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">О 
ма и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спр 
м народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јам 
писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежим 
 раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећ 
да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педес 
каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без и 
одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала 
st">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Ј 
 мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту ов 
st">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако  
а ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу  
ко је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба 
ах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. < 
век замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се  
â своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, парагр 
 и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао узд 
е, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све 
век чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он  
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипа 
ном, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сат 
гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и дру 
бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је 
 — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Кр 
грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власт 
му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах изв 
ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија 
ита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p re 
у ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин 
 да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друк 
">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?! 
у наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке 
ни! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па р 
Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о л 
ара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »м 
ену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} За 
о га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Сла 
шину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> 
н!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S 
, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово послед 
е! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу. 
етен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за непо 
а танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с 
о.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. 
у, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собо 
 и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово с 
а је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се 
баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петн 
> <p rend="Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У  
о у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро по 
 из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га н 
дник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разнос 
једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је 
 већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запа 
{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су свој 
ису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> < 
Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име но 
ог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па св 
илици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем  
скрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p>  
тила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато ш 
че мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говори 
d="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допа 
и пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толик 
р Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну сл 
ekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend=" 
веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, друго 
се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капета 
о наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око 
у »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати пит 
 и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, 
азуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га  
о, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа м 
е отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зу 
ло је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан р 
ивница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем  
права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за 
{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти г 
е на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, 
а рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако  
о је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то врем 
дио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку сла 
се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет 
ој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> < 
 био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те п 
ађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и т 
исак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p 
ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задов 
га села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и  
бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да  
ио од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао  
»броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend 
вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред пр 
рема њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би  
у њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под је 
он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што  
и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће  
смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је с 
у слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо  
, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се ов 
 читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да жив 
, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески 
Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих  
тавио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га ј 
здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу оч 
 које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и  
н и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у пом 
 услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку з 
ских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак ч 
 то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, б 
</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима 
 да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи о 
ином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је  
рио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића 
ала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана к 
и је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена.  
е, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба  
та од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, п 
ао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживет 
 придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те  
нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да 
Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Ср 
, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвож 
, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене,  
nd="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од 
оласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели ску 
ге новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробн 
мо врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казни 
="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p  
е наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог кан 
ам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није не 
а онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као ш 
м га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S 
ентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога к 
Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да 
иликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер  
, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његово 
ље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не сме 
ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објектив 
 парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посл 
нуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела 
ли: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што 
 крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му  
 истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако 
шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend= 
во нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог св 
бом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се ого 
еће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве 
једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и ру 
ила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој ни 
Јесте! </p> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst">У свак 
десет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школс 
har">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — о 
ера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ек 
немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Teks 
е.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим бо 
ст’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не  
оменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу  
гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни 
т заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркањ 
 једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта  
ога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако  
 производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића 
ије попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика. 
ком назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка 
раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској 
м Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, к 
гова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробу 
ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend= 
="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако 
/p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш,  
г за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да  
бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама каже 
> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Мил 
ета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е 
квим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљ 
} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне 
а се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте  
осподин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калаба 
кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> 
 збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село т 
ем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете 
 А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst 
о беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, п 
на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у  
 је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како  
осподин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу уба 
рету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му  
 воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трип 
, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како  
а више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све д 
учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет не 
st">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и  
>— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, зна 
} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Te 
тација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, а 
с’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! 
а неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај 
 тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">—  
, ти си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да т 
о кондроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend=" 
е, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Он 
Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— 
и његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни ње 
S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето 
, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад  
е може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="T 
огос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те бриг 
а, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам пи 
 Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Мож 
гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да про 
удељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не 
втиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S 
е и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један з 
 и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst"> 
д паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат  
а с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била је 
м ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend 
ца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </ 
с као механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> < 
као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S}  
 — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, ј 
 да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873.  
илије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, председниче... </p> <p rend="Tekst">— Молим! — про 
 па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе 
га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’  
? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p re 
 А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па сел 
ријске трошкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— А 
о! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слобо 
играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне  
, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш  
писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан 
може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба за 
есам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе 
аљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцелар 
ле долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он муч 
 неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — зап 
о, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропадн 
а последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је 
авац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај д 
ву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натури 
ре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tek 
! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја! 
н и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«.  
— рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде!  
р Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend= 
е! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно бе 
а народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst"> 
ри се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tek 
а палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, а 
ан, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву 
 село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с мно 
t">— Дакле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, п 
еал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p 
ује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика о 
готовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим  
о твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели  
т застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p ren 
е допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна ј 
зајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељац 
ецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и  
«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја П 
 ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде  
е више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ре 
рко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, 
 стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да 
иће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, би 
јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама  
/p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских уч 
го лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама  
ући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потр 
оке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим зам 
 без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич 
 чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш  
ћ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године неш 
nd="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је  
рију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако  
ледњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; з 
p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S 
 тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајд 
ла израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгле 
допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то 
 И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилиз 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним 
ију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене п 
ибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не бе 
свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — потврђу 
лан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног 
»Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народни 
угом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише 
било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећ 
преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више вр 
зо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То  
ресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Таш 
 и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава порке 
о онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду 
meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Антологија</hi> </head> <p rend="ASK prva strana"> <hi  
meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Антологија</hi> </head> <p> <hi rend="color(858686)">СР 
 <body> <div> <p rend="ASK prva strana">Антологија</p> <div> <head rend="ASK prva strana" meTyp 
ypesetSize="100" rend=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализаци 
, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у  
е долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па 
првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кума 
 несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је в 
једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му 
кав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у д 
а кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогн 
ању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побо 
ита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је 
S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице н 
и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«. 
о не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне 
иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас б 
а се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дув 
уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ,  
 касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. 
ст, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери  
 равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна прос 
 Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима 
и су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прав 
у нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљ 
одор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, 
а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлеб 
е.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па м 
персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао л 
е поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и б 
кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој ма 
ћ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врел 
ео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис  
лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свеча 
 је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p  
пејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је н 
и у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И 
« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и 
тоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не н 
све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захв 
{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, к 
ћем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића  
 за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је ка 
мулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине уч 
па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има 
итвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и ј 
н геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Са 
о страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се  
 Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три  
ме! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше чов 
ш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него стр 
кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ сл 
к, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да про 
ни пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа к 
 привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила м 
а!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радос 
ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смеж 
ако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где 
alic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову глав 
а Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим  
.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне р 
шао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било  
оодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске к 
ену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је  
д је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвел 
Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај  
о онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па  
>А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дира 
ета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p 
 него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети! 
е исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све 
пао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне 
ионара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљ 
оручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. < 
озва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где им 
а, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приме 
едник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре  
и је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Ал 
 доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је б 
још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегл 
н, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен 
а десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон 
ом приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, р 
ш: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке кућ 
 Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се  
ове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи предс 
гао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако 
рбији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела  
а не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p r 
а, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку бор 
ом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што 
доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако  
о одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{ 
јлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S}  
пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо 
kst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страст 
 било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће м 
ицу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако 
</p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не 
олим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како 
а се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Dr 
 <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је с 
една разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{ 
"Tekst">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запи 
ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају 
а кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац  
, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао 
ла и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исув 
ко да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису  
а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћ 
овинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — ми 
министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу 
устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје 
послен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе к 
 те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако ја 
овање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припа 
 други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протест 
ојом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да  
ознатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле,  
им правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим бра 
 ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p 
 у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни  
ра или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гл 
че Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је д 
 бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо  
 само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што ј 
ници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благост 
ужној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом 
који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло о 
 поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послуж 
ста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако 
} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни позна 
 не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио. 
нио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и да 
 сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst"> 
о ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, 
 до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="T 
 од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst 
ија што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и меј 
 ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђ 
.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа 
} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst"> 
без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски дога 
 <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па 
орђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend 
 у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{ 
вета:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љуба 
 и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што ј 
би од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А им 
, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па 
/p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (о 
не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да 
коро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> < 
вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас позн 
оро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend= 
за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђ 
ве, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господи 
твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, б 
требне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и  
врши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p>  
тлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу. 
, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај мо 
и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци 
 је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му 
ећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао  
ar">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику доб 
 игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, 
kst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкр 
 </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> < 
ло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особи 
t">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се.  
на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељ 
сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се оп 
ћи толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst 
ото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и оно 
а мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам п 
ekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи 
га ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега 
стила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи  
 и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није пр 
орђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека круп 
 купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по 
 кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, 
 а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека 
јаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Уме 
осле и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати  
вости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} К 
 је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И  
алогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистичк 
 ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су неср 
, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} 
 и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда 
ла!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи је 
људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немају 
ећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а т 
шега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му 
 хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу. 
ј причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас  
нању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у св 
уна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га  
несе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју треба 
а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета с 
женио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend=" 
рактика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се с 
ука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Teks 
свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопри 
време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће свак 
естрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У с 
а напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре  
 бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелист 
сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и  
крете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето та 
Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима ш 
и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још је 
и добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да по 
од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите 
у муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst" 
а како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло  
запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господ 
просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска праши 
ма данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа у 
о сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види 
упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не 
е до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се 
 Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чуд 
 борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Не 
едао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републи 
им ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Х 
А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— 
о председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Ср 
ир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени  
то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, гос 
ј земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких т 
неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{ 
ори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био 
е и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи д 
је госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’  
ј чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи ње 
ко је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађа 
 к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све  
е.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане,  
 </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чу 
 из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запи 
огу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики с 
то радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А 
ељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза  
стављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послов 
лиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај н 
го ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врс 
 и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћат 
је; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини  
а код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али  
<p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом 
ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официр 
 ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сако 
стави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да з 
 И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о је 
о; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило 
 »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак з 
S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Н 
како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се 
ац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, 
ићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слат 
тео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов 
азнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих 
дбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као с 
 је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше 
анцуске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менч 
 широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је би 
м животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инс 
у, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му о 
 него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка м 
 омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те тво 
воје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете и 
 ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије  
а да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу  
ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој  
ка свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p>  
оре, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихват 
ро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend="Te 
, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он ми 
end="Tekst"> <hi rend="italic">У ракију бенђелуке,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" 
ђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је нес 
описима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им д 
ај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио 
!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Teks 
 Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарда 
в, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако узди 
ора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати 
е Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у се 
сти Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <hea 
јске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена 
 чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала к 
е врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну » 
свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегн 
строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Во 
 брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас з 
помињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој ма 
повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај чове 
лусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да трес 
 Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што  
st">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар л 
rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник.  
ко је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него  
 ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој све 
на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p 
S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртв 
трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не освр 
st">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе 
ко се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много 
ије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му 
 се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од мех 
 служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S 
песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њ 
мотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не 
амо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну доб 
ек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или  
усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљањ 
вно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и 
 <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољ 
 rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Te 
 овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старо 
ерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кан 
вине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од ут 
це изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, 
 ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није  
на, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи 
Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога  
 јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој 
а сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накрив 
угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам на 
ља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и наше 
А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе 
p_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механ 
»и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па  
п кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја кр 
а декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек зна 
као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} 
идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није так 
опу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер ка 
ости, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се мо 
та то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фа 
Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што ј 
 Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на З 
ис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а  
ј на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује  
јице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако р 
е, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка  
ављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па  
 права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето 
е! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој  
/p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја сврши 
Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде 
у, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од 
ризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им гр 
 За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће д 
 акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели  
 зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена о 
почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каж 
а... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p re 
от, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше ког 
 Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst 
е, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна вл 
 Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи,  
">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је  
 »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни  
о сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес!  
 — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне« 
е! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend 
> <p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као пре 
са писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршуј 
о се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер 
дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био  
kst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле  
 умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фа 
} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, к 
ијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа 
чекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је 
пате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако  
Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (н 
 <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код жи 
ако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дел 
и!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те прокле 
 је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу,  
 »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S 
чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипа 
ало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је ве 
мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="T 
његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му  
адано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно н 
не!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend 
емо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p 
итички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно ле 
ли управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Ја 
дан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чи 
руди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка  
је и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек уче 
рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачу 
ни осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst"> 
руди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, 
вих, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је 
арица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе сла 
ош ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, 
ekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онак 
ће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била к 
 па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џан 
 ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати  
S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на сам 
афа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, п 
{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је  
е било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да  
»љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није  
ли ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи нем 
} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи  
ш од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и п 
ватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРН 
нела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман,  
а платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример ка 
чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац 
>— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну  
стар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир- 
само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новин 
end="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и мож 
о кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зау 
врст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја!  
а разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — 
а га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нар 
отписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пор 
тали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман  
 опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен д 
 А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни  
 прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово  
дајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим  
кли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата но 
="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и как 
 училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и  
Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Сре 
 деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен 
оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је ошт 
ст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један ч 
чаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели д 
.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо деко 
ова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао 
чтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S 
 би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој  
ве, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински п 
шта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по 
 се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има 
ну.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао 
амо чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му р 
о бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па наву 
и оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{ 
р-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка  
екла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мача 
ве: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни в 
инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распи 
читао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам 
се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема  
и било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он 
о боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О 
d="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину  
гресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова св 
ално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа б 
али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на он 
акви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесе 
end="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад  
е остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пар 
сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛ 
d="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне 
а би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а в 
је Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете 
ога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бо 
на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда по 
и ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — к 
t">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да  
ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, 
јере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Не 
петан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели 
у. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вреда 
 па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе те 
 препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао к 
 лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена,  
вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од б 
да видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Б 
ус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па  
прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господ 
 пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак не 
на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стеногр 
 скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом и 
S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за једа 
 па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем 
а« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер  
 чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на х 
оли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} 
ран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који  
а не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик 
о је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старо 
ај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у меха 
енији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут 
Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђо 
Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — пра 
у такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и 
а!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p>  
е — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, република, али н 
иваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{ 
море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину  
.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није попла 
баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S 
 сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газд 
му све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик  
платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трп 
него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда 
сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој мир 
уже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнак 
 тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема 
се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравн 
<p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p rend="T 
ору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта  
това, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сва 
ле из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — со 
се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити кр 
шу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и  
 је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у с 
 и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале 
ар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да на 
онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са 
селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излете 
<p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брат 
 однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би о 
Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела  
ића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побра 
а проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај на 
тефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа 
лавно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од  
ичала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је  
поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лис 
 а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r 
име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим  
е главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сре 
опио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме х 
ебало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са пот 
} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, 
кових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био 
 Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forw 
авно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се у 
гледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других,  
ица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Н 
а је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће 
лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика з 
 Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара 
ekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како  
и је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S}  
">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хт 
/hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао м 
 била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, 
име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ст 
их страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да  
 с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један м 
 и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Teks 
а причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — в 
t">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле 
аво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst" 
е и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак 
се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није м 
 јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћ 
едседник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска упр 
 избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су 
некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж 
дскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов 
родајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst" 
> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речен 
на је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша пес 
ој није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад в 
његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било к 
!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч с 
Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше ка 
од нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија,  
чешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чут 
рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p 
ети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића з 
ало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак с 
Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend=" 
ије ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како рече 
у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да од 
чеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијен 
p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p 
да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине п 
гар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога сто 
иске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на који 
простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и с 
и тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после нек 
-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Не 
/p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сур 
инама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он  
 војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало —  
ана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано кр 
осила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добро 
вију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва 
о је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слобо 
стра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланат 
е ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, 
 то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослон 
дине кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало 
ан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога 
е врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опа 
словом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и ра 
ојих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у 
ета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамт 
 често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи ве 
 </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне си 
депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S 
 га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички би 
 је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. < 
ка и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевал 
 да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игара, против дуги 
вана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Вик 
озвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крп 
 ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{ 
е.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па  
 Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети ко 
 као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зат 
тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало 
по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсто 
о, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у 
 а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печа 
Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па 
и Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир- 
 још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му сне 
</p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто ма 
ћера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти т 
 хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ 
ју се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је 
екторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско! 
нуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је он 
</p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у к 
веједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио  
део је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ 
end="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по 
тима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала пр 
прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног  
а — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стига 
S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћит 
?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас т 
end="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима ста 
да Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то с 
} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто и 
 бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, в 
мерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху 
атско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био св 
бирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend 
 — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај 
Tekst"> <hi rend="italic">Дуплом кредом биљежила. —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic 
људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на  
 имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! 
</p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S 
ај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p 
и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један у 
там?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га демо 
оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, с 
ао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер и 
колико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. 
 готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се в 
t">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио ј 
ивоту, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разб 
rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам 
 <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у 
, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао се 
е пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ  
стај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он  
 доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две годи 
 рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда 
жим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети 
је, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S}  
асипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst 
 </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; 
тавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима оче 
није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вече 
ра онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје допи 
уво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галам 
 повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао вид 
р; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S}  
сти, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај М 
<p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и го 
его: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није вер 
није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{ 
.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је 
деља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење  
 све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао пр 
љак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га 
!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари 
/p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св 
датора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све насла 
 има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укуса 
ш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окруж 
идео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво 
. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛ 
му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него 
ила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га по 
 то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи  
пак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај од 
 Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихор 
S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи ш 
е Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: 
нглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које 
ј план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} 
се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и  
набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend= 
 увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иа 
озбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. август 
етен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно ш 
 Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још оста 
">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је угово 
Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Te 
егирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде 
 опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелн 
рсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза,  
} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства 
во, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био п 
ачелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да 
 глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једног 
к му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Повазда 
о три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p>  
ј породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из рев 
ав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио 
а каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а р 
а погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро ј 
ко ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше н 
 било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника  
 ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко ј 
е до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министр 
анци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држа 
ити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче  
ки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА 
 rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господ 
 <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да не 
и је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је  
во место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, госп 
лом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{ 
заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелн 
p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p re 
фициром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попи 
 »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обич 
исав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Ср 
но што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна прис 
о и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама,  
 на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је ду 
милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, ч 
а је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада век 
рђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављај 
зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А ка 
у међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име п 
ера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разг 
е могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако 
 трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p ren 
рети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираниј 
 га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео  
ли други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не  
 А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p 
 је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} 
отребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за а 
ећ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Г 
{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S 
lic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овд 
о већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Нек 
ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p 
 шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — п 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бирам зраке врелог сунца —</hi> </p> <p rend="Tekst"> < 
ато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Те 
</p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p ren 
онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео  
А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — 
st">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација 
ном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутон 
 погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном предс 
 која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ре 
 пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Ср 
 Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неу 
/p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него  
за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> < 
о, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако с 
 ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — в 
де, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом вели 
а сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и 
осле: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S 
еро није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Ода 
слите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најпи 
ј тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на с 
ра памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас 
друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још  
} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у 
гледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним па 
аест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Т 
те! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да ре 
астав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш 
ако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p> < 
рамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило 
преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти  
ремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах први 
е, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — 
м делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађа 
превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и пот 
ћно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да  
е Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </ 
едини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из сло 
их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу  
rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и је 
чито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато 
не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто  
е после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се  
је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тог 
— »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S}  
штогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, 
 дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да н 
ова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у она 
р-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. 
st">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам п 
t">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да см 
— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p ren 
о жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p 
аница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Н 
а механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај  
 домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и  
/p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код  
Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењ 
права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend=" 
о је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка 
ли се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да ј 
а Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања. 
 и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који г 
нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без је 
душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим  
 и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, 
лини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим нас 
а је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, м 
лавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се о 
с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Триф 
шћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам  
слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је » 
ем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Сре 
литички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трж 
је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој поли 
 rend="Tekst"> <hi rend="italic">Плетем бич —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Да и 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зн 
во; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старо 
реза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S}  
S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто т 
бијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде 
 сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџи 
у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с они 
гла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и т 
, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био у 
м као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је  
и Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да поби 
ки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на др 
воја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то н 
ти око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе 
буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бр 
мет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, 
један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у о 
н пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ преки 
је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амон 
мелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S}  
о, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и до 
или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут см 
 Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Офи 
ао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити кр 
дакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану,  
по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> < 
ад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p rend= 
пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА  
ледње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно  
 телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, 
о, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад о 
ек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела и 
рета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst" 
: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после  
свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац ј 
а да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи к 
љно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а  
 прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, пад 
 све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много в 
} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни 
и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајд 
ekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо распол 
ан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи ме 
говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад  
личном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и п 
ог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир 
»Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О моли 
весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а дал 
end="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и  
рво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити! 
ко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опе 
е, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </ 
p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — 
 да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је вид 
ема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за к 
бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S}  
други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а  
или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села про 
да у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака н 
извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p re 
у и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им п 
жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, 
> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да 
 новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од он 
 натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst" 
итало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове шт 
 свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је ч 
лазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканиц 
ише неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и  
слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћу 
еш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћ 
ин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој па 
ekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газд 
о? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макс 
">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се 
 однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него  
нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вај 
S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и 
тави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само тол 
ило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни дом 
 газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари 
/p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан 
— наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се мо 
гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} 
, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече М 
е, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати км 
">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ве 
. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај др 
’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а  
рају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо 
 Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се з 
к, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа 
> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест  
 </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири 
богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дук 
 те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како бог 
шака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Сп 
постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћера 
 родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био 
 она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А она 
је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био доса 
редухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="T 
 вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend= 
 пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Ј 
лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што  
 те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше 
познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која  
амоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend 
rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му 
 а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и овол 
ачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба т 
алом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао  
 Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна 
честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе не 
зрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана у 
вако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова тол 
 видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда не 
ља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ  
викну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend= 
а је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге 
 Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{ 
а Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из  
кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у на 
стати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако ис 
ц сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше сел 
ме оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га 
амо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав раз 
 и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А в 
 Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако 
гово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката,  
 се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst 
ма честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свак 
вни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, 
 а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </ 
и?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видел 
d="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисл 
ангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравиц 
p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један  
е, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће 
раћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију з 
олетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек ш 
рену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме 
то да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом бро 
S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се  
икога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} 
нако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, с 
 прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укро 
— један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш о 
тим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што 
е и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће 
ротив њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији 
ко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковић 
па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једн 
 народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио 
.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у кас 
потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Пого 
е за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не з 
та не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и  
л’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надраж 
дети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, она 
S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S}  
еколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— А 
ку, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве ку 
дува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казн 
end="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst 
ворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. < 
о дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p  
и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, б 
они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којо 
 протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и С 
бавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели па 
етак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нист 
ајмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је з 
 Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбо 
око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не и 
 чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествов 
јстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, 
 своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како ом 
зилија постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Републ 
шље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом 
 те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после тол 
/p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Teks 
ај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело 
е му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто вид 
било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend=" 
ео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни 
.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо ис 
е, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва,  
Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> < 
 тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада 
мо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како  
 није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, ниј 
о да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да  
{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи  
 црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме 
ве потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало  
 целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> 
 ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела ње 
олитички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи 
и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо,  
S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« р 
</p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији,  
илама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе 
претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него  
е. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они 
ј ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом  
 па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар 
рето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се н 
а, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учите 
и — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф...  
} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — 
е за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — в 
т, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и да 
их слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате сло 
еш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком  
 Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све виш 
 </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави 
 му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га ј 
м, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је 
хе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан  
ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше 
еби рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p 
му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај ж 
такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је 
евати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па ј 
ежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна 
ши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој ом 
и одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у  
, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све с 
дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Te 
} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабљ 
и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а  
 кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" 
 и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцети 
ekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, 
 вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом 
 смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пре 
нако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умирив 
p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и  
 запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за ид 
из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> < 
о капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! 
ечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо 
ашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета изме 
ског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се так 
да беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и  
ојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се т 
ги сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао 
 је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Боч 
раљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, н 
аравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да 
а келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковим 
ми там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Реп 
мињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога в 
и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Не 
 вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти 
еху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газд 
а сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, н 
ослови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако 
то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да ве 
рити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и од 
{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир 
— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој сл 
ајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоузда 
воју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst 
е ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Не 
алека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америч 
зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Срете 
о преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти,  
/p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и 
лусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писмен?! </p> 
ушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији  
озничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst 
 перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде 
и уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попре 
ету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се ма 
 у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рук 
 нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издале 
 до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека с 
аес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито 
монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћуте. </p> <p rend= 
ед кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљива 
у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан брате! 
идиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета 
d="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} 
а: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две  
вом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечн 
све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку 
p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бр 
а резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да с 
 стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно 
ен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му  
де руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, предсе 
ато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend=" 
/p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{ 
на браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, в 
објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да про 
икама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p ren 
рими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине пруде 
 су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништвом мар 
 Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај о 
о страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за  
/p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S}  
end="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, па 
х одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} 
е и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То 
 овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p ren 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бразиљанци</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" 
а се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСНАЕСТА </p> < 
d="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде св 
Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог 
к и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле д 
 више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и сувер 
а Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио 
јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други  
о умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегени 
тиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p r 
p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изели 
обом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и  
јик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да 
 са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да ви 
виче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко б 
 глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу 
и.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како н 
<p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам  
 постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, ј 
против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога 
 си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му и 
ића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш једа 
дравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> < 
а.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све 
а, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију  
таве астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избе 
Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза каче 
</p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Te 
знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И 
радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече о 
 Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend= 
> <p rend="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте 
 сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. 
 Срета наставља. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријат 
та да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваши 
Tekst">Сви ћуте. </p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осе 
да отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме С 
р неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, 
е испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА </ 
kst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима 
и? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник,  
ине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација шт 
ко. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар с 
 по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчк 
аје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst" 
 чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, ка 
 из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не по 
?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зу 
оре јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад 
 га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море још 
ест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море 
та стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="T 
и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се тр 
 је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу 
време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клет 
ади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се мога 
 А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, зн 
м лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа 
у играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и оп 
уше« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </ 
"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао  
о сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дад 
и кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта 
Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{ 
д његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га ј 
еш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што 
у: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, 
ом сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p 
већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он с 
 шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гле 
Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и 
, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сеља 
што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом  
епу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’  
 ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поре 
ом и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не  
 допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све 
, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље  
 запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у  
а власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви јед 
 полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Г 
 <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За се 
 времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражава 
звољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарај 
 то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и  
овољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p re 
з бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша пон 
S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одск 
па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порез 
ба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од к 
ekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p 
ће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гне 
осио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">Н 
ћу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од д 
јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ свак 
 учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни п 
 са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). 
на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те он 
 своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао 
само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацим 
риста, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђо 
као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити ант 
ир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ ни 
је ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на св 
па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче п 
 нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљив 
међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сеља 
ило још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај 
 у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли пон 
дници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели 
о поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице исп 
, нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S 
е што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који к 
ене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омлади 
убну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »У 
 задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један 
ш више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те б 
ет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S 
е да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета  
ије дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и 
еда на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпост 
 подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педаг 
 треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор  
 — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше нај 
и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика пруде 
p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и 
ку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако 
p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана  
и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да  
 од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, к 
им оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већ 
иротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени  
т одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S 
 ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S 
га. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало М 
<p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — п 
сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продуж 
Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете,  
м, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, ш 
; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти 
 од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија кли 
 се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слоб 
ирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Вр 
 гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Срети 
 назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога  
и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи н 
 речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> </div> </body> </text>  
се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелу 
м! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв 
> <p rend="Tekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} 
’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па 
још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта 
ко је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S 
 и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ)  
оже до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. < 
 Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још  
> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Tekst 
дин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има 
а нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. 
едседник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> < 
м (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Ј 
ј 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: посл 
 било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Е 
д и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу,  
ђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам  
е особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбо 
ући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде дел 
 — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти дон 
ропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће д 
уго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чич 
о на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повука 
а и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, 
 раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаови 
јој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај...  
оклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта т 
end="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним зн 
 ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Te 
века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са 
Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова,  
е оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вел 
чи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је 
ција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам 
ењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирок 
>Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није  
. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се 
 бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: 
алова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога дру 
устеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а н 
рочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата 
t">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— По 
: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже војска. 
">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срет 
ски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико р 
шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!! 
 Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш т 
г дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као један човек, једна ин 
ио врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да траж 
задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да с 
о свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта 
су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне п 
лужи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst">»<hi rend="Dr 
S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги  
 небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, кој 
у. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то 
: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и игра 
гуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то  
т и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend 
јеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешин 
уради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба 
ређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задов 
аше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бу 
ра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука  
вијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваља 
 за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Teks 
ру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци  
двикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма  
а од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p 
!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту пр 
> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> <p rend= 
{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одре 
ђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И 
 се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много леп 
p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет ле 
на. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети 
последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин жи 
њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретино 
ског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлик 
за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе  
кав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p  
ит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза  
вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је поне 
 се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупи 
 био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања 
ике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst" 
 rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и 
њигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот 
њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за  
ама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли  
 заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Te 
опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим 
"Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро у 
м да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде па 
ександра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га мета 
{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један так 
d="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару,  
онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба з 
и историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Пруд 
бог чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и п 
аборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дак 
} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да 
дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре и 
а сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча- 
p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да ј 
зилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! — пот 
 и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога  
ао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не 
ом!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Ср 
 има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпан 
ekst">»<hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и  
 не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst 
 звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst 
давна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њег 
енио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а на 
, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово  
а!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав как 
 рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо,  
ће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће виш 
 па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећ 
ило као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S 
ког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? 
д оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="T 
А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час ов 
тогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« 
зде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, рец 
дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— 
с! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, к 
; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако  
руги. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tek 
н не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам  
д вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађ 
тни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове после 
емо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како ми 
{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend="T 
како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом  
 вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен 
 је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p re 
о! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, 
персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капета 
или и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту 
S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у  
и, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} О 
p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’  
{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како  
st">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезиј 
 је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година 
метио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, 
отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен 
м! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а за 
ekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још  
ало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, н 
ед пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабули 
а друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </ 
лаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ 
 ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сад 
p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако  
брим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом с 
исао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капета 
 предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у ком 
да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно 
на по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас 
 мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} К 
ли како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија к 
> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуг 
ровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем 
ета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено 
 глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути о 
ули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје врем 
кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tek 
сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас 
 доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Gl 
правити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова гово 
гледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пен 
ем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамул 
 тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи уве 
Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за  
вет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-уч 
криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Вик 
тарог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства наро 
ква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сас 
 — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам 
Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p>  
омисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милис 
 пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то 
 тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важ 
ртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизел 
{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то 
та три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик  
ића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђид 
нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна 
ута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате как 
 rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто сво 
ању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне  
икућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет н 
плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у 
ли му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун  
ођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, 
о обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете 
 и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа 
је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви к 
ала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета.  
ј исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам  
ате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, с 
ако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весе 
 ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје гос 
фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p ren 
врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, на де 
а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други пет 
, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, госп 
<p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p  
ет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је 
_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода пре 
апред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошав 
о да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичко 
чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли је 
 ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђ 
 ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово наки 
да на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово ј 
н, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, 
је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не  
тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« 
у непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао ка 
читељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанк 
дној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и ста 
е Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по 
S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га ј 
жњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обич 
 да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мења 
и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) за 
им селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада сед 
овати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и један 
 чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне 
илоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раде 
атио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим 
 да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). 
ња и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико 
е записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу  
 да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут  
, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио. 
јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А,  
ли ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упо 
 би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, вели 
се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте,  
писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику 
 незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’  
војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити 
овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. < 
лакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима пр 
="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада 
чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви м 
него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој п 
ам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Ср 
о сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо н 
н помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно б 
 Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове  
им да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и сла 
ечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома.  
алостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једн 
иставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероиспов 
та (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Свет 
 </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend 
} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљев 
о је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> 
.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а 
ка на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађај 
 просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид 
ако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живе 
жност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то ј 
 <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном 
о би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на за 
е: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће  
д куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst 
бес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у се 
авна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева 
одиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!!  
 то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било до 
мо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p>  
олуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте 
, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst" 
љи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај  
кнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да 
и: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски 
вљајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу 
е јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па  
ле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! 
{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head meTy 
 славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год  
к Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у 
укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на 
сти! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по 
 rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћут 
т треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ  
вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да 
 одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« и 
, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> 
аслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч 
грабио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, да 
 rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервег 
хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко 
а је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бриј 
седник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па 
ка!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за  
ође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и 
ајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугач 
 нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као  
скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у ст 
ет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend=" 
о решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ 
ле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрч 
: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst" 
к шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама  
нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, п 
аш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и в 
напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црн 
 ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на  
е могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут дого 
 се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Teks 
ко пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па 
па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, јед 
 И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам 
к штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, к 
 крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst" 
д своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи 
сподине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако 
спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у  
nd="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било вес 
и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да има 
 порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раден 
дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и о 
нако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што ка 
о сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до сп 
— »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна ка 
ovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер  
 с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, ве 
« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да 
ебе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измота 
таде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Te 
о је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева јед 
овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, 
на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације девет 
гове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту  
стао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је  
ве. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свег 
ући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и ч 
д, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </ 
редите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међ 
 Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворм 
аском Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни п 
 толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви  
егенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ј 
d="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Te 
вности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али  
одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и мо 
Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се нар 
и, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми ст 
он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њ 
борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом  
оварају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче к 
 — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S}  
, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку  
мо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом« 
 се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да 
 пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета м 
нара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst" 
одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Ма 
марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио ко 
н-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, госпо 
е луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати 
 му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства 
="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је куп 
а.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. < 
<p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе  
а власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш  
<p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, уб 
> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи 
д воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери 
<p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведош 
<p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господи 
а!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писа 
 </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интерн 
p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће 
! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море,  
ј слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се 
 може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милош 
осподине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! 
а, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађан 
е. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да н 
емља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што  
p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се спор 
та друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мрт 
kst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старо 
ир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — пла 
да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">—  
ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта зна 
Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дув 
 </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend 
мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете 
> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама н 
д знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ј 
и, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то 
<p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да м 
} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. парагра 
 да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— 
ј на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бур 
мо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко. 
"Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Ср 
 <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, п 
је ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче 
шу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам. 
 rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селс 
и се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S 
"Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си т 
nd="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један под 
аписаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p 
p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нуд 
="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. нове 
 већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном  
<p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му с 
из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се нал 
сије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рође 
nd="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Teks 
’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, 
S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је б 
! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледа 
— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Ам 
да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја ш 
уне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!«  
 — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш си 
тресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, р 
ошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« 
, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »М 
ну. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ш 
љ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно по 
ћу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми с 
ати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам о 
еби. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend 
/p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Teks 
/p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек м 
p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је п 
<p rend="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд к 
 </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа по 
ерче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спрем 
ђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах 
. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </ 
 Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S 
пет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Е 
p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и  
ир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жане 
мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него напи 
d="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара,  
ешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{ 
ој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео 
писменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од 
 су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је за 
е место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успостави 
који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, 
у што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дј 
игне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна к 
е ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде  
е цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи у 
поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p  
i rend="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је  
а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге  
</p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу п 
p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека  
глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, 
а Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гл 
rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје 
и једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чис 
још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по ли 
ућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петна 
p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш с 
kst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p>  
р-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила по 
 његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји  
атим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћ 
како није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео сви 
на и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве прек 
 другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка  
и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредн 
> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају 
људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални 
о истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и до 
 један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst" 
 не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте  
а, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Ср 
ле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S 
в отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше  
бету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и див 
Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а ка 
 потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роб 
е узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих 
 оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Ж 
учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира нос 
лек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква  
олска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а нек 
лазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста п 
 дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удуби 
им:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели 
е?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она 
врши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад 
st">— Шта велиш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, ме 
но на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овд 
 учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо 
мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо  
то саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динар 
и!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни па 
ека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека 
војим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га 
 шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p  
е и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су 
иде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек 
е да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst" 
’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љу 
протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зло 
сетпетогодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова  
— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грб 
епши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гла 
ља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шарени 
 финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора је расп 
 имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма ве 
ивши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са ј 
е се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не наз 
киде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Дост 
 Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предло 
Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и м 
на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића 
 то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни 
ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Не 
ши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светисл 
и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружно 
езу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо,  
 келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, ве 
ац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и  
ке главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових брков 
то се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst 
е, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бр 
 и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима сво 
 већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда ко 
солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Напо 
ћи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши р 
 од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих 
али, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта госпо 
 те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst"> 
ир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живе 
колачима. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекула 
 живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше к 
 ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш зг 
едавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их м 
ди (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А 
а зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Мо 
аваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Пи 
д чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и ју 
шета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{ 
ани, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он 
е је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата с 
есеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дар 
осито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контроли 
је.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, см 
ого раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и 
есту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Кова 
рета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што вес 
о нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана 
скрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само  
многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕСТА </p> <p r 
нијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је све 
а једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио ни 
беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и 
вао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко др 
{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере  
ели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују  
рад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год мо 
у жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по с 
p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је  
етовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend= 
="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, 
ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћ 
end="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из 
но славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задов 
 дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђе 
p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна и 
твовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љ 
те.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством 
о служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно  
ћу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се  
десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако 
о, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst 
ово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам 
d="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомун 
ргије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а 
вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — » 
ки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако  
 како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамод 
а скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S 
, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије  
ти у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањан 
истри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу к 
 и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Офици 
револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републи 
<p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, и 
у доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких дес 
 невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смеја 
 је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га са 
село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупи 
о је политичка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар 
етановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса  
адио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек изм 
"Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, св 
ук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти  
ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога п 
и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, в 
о у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и  
">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је п 
 слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао 
речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, т 
Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неко 
а и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, 
и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, к 
ије тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, т 
потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана.  
 река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за н 
 свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике 
висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не иско 
ез плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зида 
амо ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа  
е десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гиз 
и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?! 
у планету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва т 
елу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов,  
вши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен;  
p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Сре 
о казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш? 
еће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже зд 
p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље 
е памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S 
једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Барушти 
 Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> < 
гао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — » 
гог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинско 
 згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче пар 
ко!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, та 
репка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, н 
 у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="T 
а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим  
да тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени 
а да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре 
авио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, ка 
 Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новин 
пет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет  
исао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела,  
вратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кме 
молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је 
ље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој 
ш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и гене 
ло, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио наро 
ма, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј 
љено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сас 
ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па 
 је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и по 
S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана  
сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из клас 
 Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало 
ди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и 
свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морал 
 смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам 
S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst 
аше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend= 
ковима раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме км 
осле Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни  
али своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја 
и дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не в 
инског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам каж 
 уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 
а што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— 
 је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ак 
не.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодме 
а, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други  
 још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео  
квила, памфлета, панегирика, одговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предав 
војина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико,  
и те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа 
етен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S}  
еби Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом  
 до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро 
а кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а зати 
ве овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних  
век заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пр 
следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити,  
 данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p 
ор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно  
 гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље расп 
дин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде 
 Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе 
 <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па п 
ар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дал 
ао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зо 
рају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку 
 <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услуж 
ратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у  
о’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала  
ке и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{ 
ође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим к 
д мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му ка 
исава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Е 
ободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије  
 кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чич 
егова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бав 
ираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следстве 
ког раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република  
ро доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по се 
домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tek 
стави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож 
отребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="T 
је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају по 
нако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и  
олер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст 
уло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свес 
ачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прег 
е назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— М 
малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у  
Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако ле 
ekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Ма 
d="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектир 
 одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из 
 у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с бе 
— вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Шт 
ветога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p>  
ски од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: 
ких права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да  
 <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш в 
 срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p ren 
гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампал 
S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето,  
они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се и 
ас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна 
о и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом сел 
запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што г 
знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, 
ао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је С 
адесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта 
е, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срет 
еститање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко!  
а’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, остав 
сс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да  
о ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кован 
зн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам т 
ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели че 
овек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан 
виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пр 
а.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати д 
вао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло.  
.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у о 
 Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспеш 
а!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступа 
ло да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и при 
а декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све 
даље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред меха 
е сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу ве 
 ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај 
 српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих. 
> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости пр 
секе, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај ме 
му, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село п 
 па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу,  
p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чу 
 те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, —  
ла и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро! 
 као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тур 
тов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да јед 
op_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовоља 
да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а о 
ћам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, к 
ти одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он пр 
х забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим г 
и за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај пет 
ekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама 
вет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бури 
им брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десно 
страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не з 
му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћ 
тне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, мо 
тпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{ 
а се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако 
ању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопа 
d="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руково 
 једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од  
t"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно 
го с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио  
то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна  
талац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p rend="T 
је ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без св 
то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима  
i rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове исти 
па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tek 
аво га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— 
, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђ 
»’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се 
шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} 
иде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или  
азак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али 
ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend 
а идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S 
 очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну  
 интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Te 
дњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да  
о је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека заг 
е лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни 
 јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, 
нали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти 
леда положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на  
p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко к 
е бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога тв 
зражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице 
ни!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та с 
Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> 
бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама није 
! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу 
, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задо 
Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видит 
, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, п 
вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пу 
говор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ип 
е ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend=" 
.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав 
ља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) 
панци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то 
 да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочи 
а да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у во 
 Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, п 
лише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да 
 видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ћ 
препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на  
ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служи 
 била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе,  
идиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти,  
к где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а  
ољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сеља 
 свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па 
ану да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни,  
аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Ср 
амо ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p ren 
 косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst 
 се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и та 
</p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем ј 
дњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добр 
S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине њего 
 видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки  
терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупи 
познамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да 
 ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцн 
обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још с 
 срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, бил 
ело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнт 
гледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића 
 кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а с 
nd="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти м 
С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Teks 
еша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па с 
</p> <p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање  
 на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што 
kst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p>  
лава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, п 
обивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које ј 
предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд 
ка да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S}  
/p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> 
 оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у свој 
} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима и 
 од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражав 
мо назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељ 
стоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, ј 
и две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и м 
а је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она  
анице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! < 
у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не 
учити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{ 
је џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst 
 уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« с 
те, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бе 
где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, 
p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend 
уги рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи 
а, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко угово 
драде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се! 
ве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi 
е него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђе 
а-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гос 
 Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па  
ади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним  
петља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и  
род!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога прот 
е изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОСЛЕДЊА </p> <p 
ме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две по 
жни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта 
ка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке до 
икне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукам 
пет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и доби 
рђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде  
p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tek 
грању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви  
»туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па  
 о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада с 
бух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћат 
цу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још је 
нгијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао 
 да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живели! — про 
Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — 
d="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, 
 очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шал 
та виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе 
алем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, др 
пође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на се 
} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није 
ађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроиз 
ера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су м 
а ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује рук 
не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си им 
арод их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{ 
 <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p 
трашно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су 
ио свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помал 
Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst" 
ве«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се чест 
а готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује  
д нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни 
за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу. 
њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек вид 
и. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла 
 и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац 
ма не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, изв 
 познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији сам 
op_slovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »сло 
, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немил 
умим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">—  
а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијато 
 народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окив 
гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div>  
и насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p  
то, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово ме 
нам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Лу 
 Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, 
ку.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело  
, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А са 
ин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила 
ад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на к 
постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити  
мо наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« в 
ражају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело  
обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти две 
ти.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на к 
ђају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се  
талио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још д 
и је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tek 
адо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас  
к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти С 
зданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p ren 
уд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка 
увена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других,  
S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слу 
а беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </ 
во довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— 
се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају 
шала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех,  
лоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! —  
рство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су т 
тави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst 
ашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му г 
рости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио  
и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би  
ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљн 
ето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћи 
тан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’. 
н па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend= 
 вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без а 
 добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти 
S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p 
фос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај дру 
то, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">—  
ата како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> 
господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми шт 
 влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако ни 
 погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други 
и, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство  
} Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње о 
није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали свој 
ослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — 
Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p 
а таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{ 
га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не д 
} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама 
, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур 
ће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу 
задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Teks 
ав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга 
ај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитари 
јим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> 
варају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ 
власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, пре 
ба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по д 
>— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p  
као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријањ 
сподин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </ 
его људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи пошту 
 пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом с 
 се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ 
род је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, вл 
 на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p  
е Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и у 
насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. 
— цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, е 
и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи  
орђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из дв 
S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом 
а тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. 
ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако  
оље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војс 
вно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села< 
а отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он  
екакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Ј 
Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику 
 га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са цр 
е и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ћ 
 ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Так 
Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} О 
лаве тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични  
 и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама 
рају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се 
ију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Teks 
 и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадг 
ксим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S}  
ене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p re 
зе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, 
е хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао  
му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> < 
st">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— А 
т.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се  
из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тог 
и дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари пе 
а узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико н 
д, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут 
вео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И сам 
 поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">—  
 живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прек 
 Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Та 
носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одгов 
 нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чит 
у, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они о 
, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </ 
таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних  
d="Tekst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" 
хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио 
н говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах« 
вићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бур 
 шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах ук 
нога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му 
p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њ 
 дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш:  
ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, 
има тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Teks 
д ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелст 
, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И он 
почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и п 
о пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђ 
правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. 
е ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пру 
 пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није вероват 
Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p 
 рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почасти 
је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p r 
 благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су он 
, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ћ 
ekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћа 
а је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и 
у као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то 
квице које ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} 
републиканска револуција коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на челу привреме 
е четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Ми 
је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину. 
«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужири 
S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги чита 
 тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво  
а растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође 
оста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па 
главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три ро 
је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био 
тити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних ж 
и онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервисти! 
А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и бац 
!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p r 
рни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и б 
нови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапку 
 ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађан 
унило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је 
равно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак,  
ле му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег 
к имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мај 
сан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по  
— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p r 
 само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај,  
лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изра 
вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавешта 
де напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расп 
шки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто 
/p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им  
 љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је  
d="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend 
ава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствуј 
ле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: леп 
е вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ј 
чи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, ал 
ити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао ј 
 руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читао 
е дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник с 
 зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у ци 
аја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отић 
а, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао  
а наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу ке 
једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и  
st">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Teks 
а поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме  
ио пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушањ 
што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend="Te 
 ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад ни 
рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како  
етре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубам 
дат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: 
{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, ст 
 са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и и 
џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти  
ам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко панд 
ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— К 
рије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Х 
rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабал 
о, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накр 
га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио:  
 и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер 
} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, вел 
ног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је косн 
е!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад п 
ама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} О 
лачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из р 
се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам 
а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља т 
 — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">У 
и одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да м 
опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад с 
омисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S 
 разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, 
S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис  
end="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред 
 га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад 
и се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко н 
ме носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, з 
е изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли ( 
редника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или  
сада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дан 
 није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, 
 ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж 
?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови 
тијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не рас 
урлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од р 
у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне свети 
а каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао в 
Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и 
ужина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра 
грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из 
ресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{ 
зао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, шт 
оје ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend= 
је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господи 
end="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend= 
 често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспора 
ир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је 
 рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене располож 
 из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш 
 причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покаже 
 занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље 
су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалн 
пио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало р 
="Tekst"> <hi rend="italic">Бирам зраке врелог сунца —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita 
алисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Te 
као на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог 
у за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегаз 
end="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашу 
а Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очеви 
рава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте,  
авала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из ј 
акле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да ид 
 неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме та 
Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и мн 
морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а  
t">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник д 
nd="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава 
rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на с 
шта!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама с 
о платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог ка 
јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све нов 
 па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику См 
 rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али  
угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и к 
 се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после с 
 ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За к 
 rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и  
правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Др 
kst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем  
="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p r 
е најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И  
е чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с каф 
 се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контр 
оје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} 
 што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Te 
лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да с 
ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здрављ 
 кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о опш 
ако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних к 
а беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и д 
ашула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати 
наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још  
вакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика;  
к његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало 
{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши ме 
војака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али 
пски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у да 
око! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир- 
томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p 
петки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не о 
има.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних љ 
 је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним 
 а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир 
цепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све рас 
 се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр 
d="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама 
елу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим прек 
ине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторн 
ферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Рукова 
а тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! 
 суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А  
 ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше г 
цу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се  
е Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да 
очита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па  
слиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">—  
орио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изра 
о страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с  
дан је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан чове 
ну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно вид 
 тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газд 
д добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао стол 
ко конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад 
>А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ло 
p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="T 
Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> < 
ирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па  
ко да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву,  
 време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо 
ултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S 
.. некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и М 
">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет та 
 да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска 
у, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да м 
ф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: 
Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S 
нако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегл 
еријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то 
им врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке уд 
сно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај да 
p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође в 
 кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе 
, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а км 
ђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу. 
а њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се ста 
 ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш 
ако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ће 
Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јо 
устане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Te 
атити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у не 
rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једн 
ао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у  
а старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је  
нирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, п 
по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу 
де, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— С 
а раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефил 
 заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочи 
вај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао д 
че и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благо 
бољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Ми 
одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а  
} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз 
са из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета  
сподин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је нам 
са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказ 
</p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај дру 
 а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем уби 
е и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титули 
атацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте) 
 собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и 
оје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевр 
 прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst 
, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што  
логија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао ка 
/p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не б 
у за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p  
е у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Te 
же воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце 
 мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Пру 
који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst"> 
ао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и д 
тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није ра 
о кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевр 
ељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас је 
нате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p r 
мак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} З 
за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} Т 
 слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Срби 
 и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиж 
ва што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, т 
га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи  
га ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што  
редбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису  
напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад раз 
ко се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у с 
претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, 
ло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја. 
е поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробуд 
колу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га пре 
збријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, » 
ијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужуј 
је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пр 
а греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, 
на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише по 
р најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А за 
о сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио. 
има седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мал 
полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи,  
на.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беш 
инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш 
овек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="T 
личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенб 
, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна 
ге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антериј 
.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: ода 
— обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да  
>— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види  
р тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му пр 
ку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ,  
ну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне 
, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није  
 држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћи 
едставника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у кој 
> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике.  
о нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен 
 чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p re 
уре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја,  
дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух до 
а, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа  
је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљути 
S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора 
хвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, 
 је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све 
ао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истин 
у записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову га 
е, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао. 
аш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Јо 
н му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И 
} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то т 
ручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, 
">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се је 
су као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с 
о.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против 
 ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човек 
ичу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је угр 
 гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се в 
што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако зн 
nd="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p>  
— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> 
шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, чи 
а не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те 
па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па п 
да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче 
и се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; н 
и.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове припове 
могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три 
>А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче 
nd="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — ве 
, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти в 
људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме 
га другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба? 
есовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зл 
е убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад  
лао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе  
t"> <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita 
заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема 
али грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон П 
Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио ли 
 а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас  
видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се чо 
 на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раниј 
 и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p r 
је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донес 
и шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једно 
и) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече минист 
е, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би м 
а један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах  
 се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{ 
 би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p re 
е на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst"> 
kst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати,  
а тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време  
. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p>  
Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из  
 могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила  
end="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како  
е навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Так 
сило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на свој 
нио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; од 
ва, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела 
 за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли наср 
Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, у 
 само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} 
 банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво на 
!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За жени 
 умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у пам 
и да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на 
који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири  
управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај,  
и.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, је 
а његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па  
т и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — в 
 уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли 
{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S 
 чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разл 
Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ниш 
сет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти 
нас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу г 
 синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико ча 
Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да п 
уже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">—  
ситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и д 
е, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tek 
рђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнер 
, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи д 
 сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде ф 
ћ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! < 
d="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише;  
е.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је С 
 да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоћ 
} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задов 
о име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугм 
 Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Teks 
о да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче г 
 писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p 
нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздра 
уде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tek 
 понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p 
ераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend= 
говори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на 
де се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту брад 
одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње ве 
>— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend="Tekst">— М 
Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend= 
ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зо 
ама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже  
ити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре з 
 и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је 
о да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш о 
p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех 
отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћи 
а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен 
е ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких  
ка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га она 
.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је  
је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и к 
, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим маш 
 <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена мини 
утило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и  
седник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, го 
га учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Teks 
и га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с км 
ета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампај 
nd="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стража 
 сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија  
ку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко  
.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао  
зе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Te 
у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио од 
и да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би  
дитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима  
је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и д 
 и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и м 
личанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p r 
 и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, ч 
, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други 
ридобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му  
ндура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и  
 с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољс 
тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго 
дрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, у 
таве на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама ко 
задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попре 
опис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се 
 момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и прат 
чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазач 
} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро 
 знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не  
ичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је б 
 марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} 
ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни  
{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот о 
ј кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га  
му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио,  
љаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да 
 гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Te 
вима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен 
сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љуб 
а задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да х 
Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Ср 
 надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срет 
хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угоји 
} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује 
нога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну ло 
е, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за час 
гице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p  
тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> < 
е, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој 
 и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама,  
 нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те  
ровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задов 
 мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он ј 
о очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто 
агоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, с 
 макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад ј 
А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за кој 
е добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« к 
дну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разум 
 задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би о 
рата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад 
 нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а пр 
више. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’  
st">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо. 
t">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје руж 
>— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Са 
kst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради т 
ао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— 
а коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу 
 Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него 
о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Зна 
о!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута п 
ркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и  
ао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а ов 
но, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзел 
век, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам ниј 
еле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким но 
<p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="T 
сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му с 
јег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на 
 може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господин 
кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђор 
 не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ћ 
} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафе 
, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није ш 
читост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си  
p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend= 
маћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за 
о гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још ц 
лу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеи 
мишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци  
 уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стр 
а измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито 
није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је г 
ели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Ужива 
па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Ми 
газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као ч 
 играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S}  
, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи 
 газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-дв 
Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дукат 
спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких ди 
газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да с 
 попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили мног 
 она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онак 
><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу. 
 добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и  
друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из п 
о, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видес 
ава би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи 
 казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S}  
 и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га ј 
 скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p re 
ову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и ка 
ад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био д 
, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p re 
а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кре 
ђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах бат 
оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} 
 навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваз 
p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ ј 
пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ниш 
, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нан 
ље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} 
вај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за  
на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непр 
 </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst 
не) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима 
мачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хв 
р-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није 
бавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови зем 
="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, о 
ђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно з 
 механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нар 
Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Испол 
 у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јор 
Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p re 
 облигације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p 
енски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда  
— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend=" 
, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује хран 
е његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу 
тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Рад 
 »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, о 
е онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на мног 
ву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за 
 Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ 
 бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, јо 
све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И как 
.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S}  
нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи 
форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањ 
оре споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој фор 
одора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слабот 
рочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ћ 
бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tek 
 па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прош 
се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна  
 хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па 
-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам  
ад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби покло 
који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend=" 
Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти м 
 борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба с 
придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, 
аву свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јак 
, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Во 
боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафан 
руги један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потпи 
е њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хо 
та!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на 
ао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се поне 
а је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону ст 
 број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио:  
ај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још 
. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз со 
кајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и 
који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна зем 
посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један 
> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и 
nd="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} 
одио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју 
како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А д 
, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у  
но било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао и 
 је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Г 
!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао 
; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — ви 
умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанп 
кашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изг 
новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улиц 
 сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tek 
а, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракиј 
ам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једин 
иров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарл 
ј петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полет 
данпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим 
д »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју  
у и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис гд 
о Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или он 
кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p ren 
ци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бав 
чи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан п 
ужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку с 
{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам«  
">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни п 
оше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Te 
"Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на 
 видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се  
 из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за непо 
е под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за 
ошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна пра 
и уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним уде 
ундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним 
ке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), р 
ј механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p rend= 
го боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узи 
киде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учит 
ука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим 
риво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво 
Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне ед 
а. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши 
кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде г 
н’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао! 
дина не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пер 
потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер т 
е и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није 
ге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то в 
е.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачка 
 rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и с 
кову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутал 
им, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је ув 
 где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд  
акве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином израз 
бличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима  
ане.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за 
ир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend="Te 
 разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере 
ви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобра 
е седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један и 
ажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут од 
 променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој 
аду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузета 
и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао. 
} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отиша 
 Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под 
је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, ко 
обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска при 
ути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — 
 код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} 
адисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате  
 што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита  
а да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S 
адесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој 
ћеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нам 
ву где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен ф 
кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир 
 јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата  
че ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве полити 
 је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли до 
дборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: три 
бра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
х за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних 
уд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
а сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У к 
ла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У ко 
тина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У о 
ир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њо 
ошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из к 
по и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У кој 
 човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из к 
 брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Он 
а и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
е близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
у Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која  
, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОСЛЕДЊА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">К 
 сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" 
ћати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
="Tekst">ПРИПОВЕТКА</p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из ко 
о потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао 
и се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави 
ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама.  
шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако 
ушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женс 
ју, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, 
">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{ 
. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћи 
е: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било не 
ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су  
ала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба  
"Drop_slovo_Char">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, два 
о, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА О 
 ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљењ 
 и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролам 
st">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опши 
hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ниш 
очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па оп 
сти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче пит 
гледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на 
, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му  
="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскоп 
ећ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst">< 
ло после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r 
">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ни 
/p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор  
Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је  
end="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у к 
ехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику 
погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између нор 
запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и  
 дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам с 
 дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом д 
и које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p re 
S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата 
>— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И  
оворити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавн 
 тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико речи; те 
ију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и ста 
S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша  
механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газд 
а, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у с 
како...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило б 
 он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако пр 
»Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да пот 
ди телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу та 
димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као на 
иповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, вл 
 И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цин 
бица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метн 
.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило ш 
дног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га ј 
 му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотера 
 још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно св 
к испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са 
 да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срет 
 па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tek 
ти по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p>  
едне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећ 
ала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он м 
} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близ 
о се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу соб 
.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир 
им машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ра 
го иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше  
 пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и 
у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Офици 
итатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те з 
ком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S 
S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из  
ељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала т 
кове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици 
 досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а бата 
, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; такво 
 неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из  
ас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног 
t">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна 
и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина бож 
на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на дру 
р знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tek 
 Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{ 
ако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све 
Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како н 
уну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихо 
{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Пис 
бацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« ј 
л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она 
тнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају 
 често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst">»<hi  
видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалек 
да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилд 
 је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски 
ости учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Te 
петанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је,  
рети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, та 
 ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst"> 
да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша 
 мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим с 
, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак  
 слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бо 
, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право ј 
 Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сје 
ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи з 
тво свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И  
кером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послу 
е да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим  
ством — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе ви 
Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да 
? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, г 
 пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бо 
знајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају  
а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни с 
 испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама та 
 пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело 
понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и н 
ље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије,  
шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли прили 
ријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини би 
ац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чи 
у мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту  
као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко м 
ишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду,  
 и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S 
м... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спас 
а гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Ср 
кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету о 
 у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна к 
 Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица кој 
замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Три 
 се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А о 
механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst"> 
сују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да с 
 ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани зас 
нска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S}  
исао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако  
адна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, дос 
ставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, 
!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ 
у’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p ren 
 ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове посл 
ју, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда 
еко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га глед 
ањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је  
а га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по вод 
!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме 
редседника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће  
ој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и о 
шло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њез 
 да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне с 
у послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и 
тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна  
 и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Ми 
пће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један у 
 џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој  
вољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све 
 се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу 
 у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог 
ело је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, 
»карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила њего 
 он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право  
м једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умире 
оручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је  
и табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишл 
у, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна  
и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се ро 
</p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији  
редњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати. 
 противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и разме 
други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без зб 
 нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! < 
све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује  
p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трп 
допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима свој 
 из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет т 
гаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе уж 
ај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре » 
ез мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти са 
им печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пи 
ка леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па 
 донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, 
 што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у н 
се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га  
евку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј  
ла, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика шт 
Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим обе 
ставити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио с 
; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend=" 
ерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један ва 
не за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако  
а погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, 
ешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од с 
и по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не гов 
рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли м 
а шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и поз 
не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ћ 
ри у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу  
 тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто ми 
седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S}  
 беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је 
ати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тог 
ли што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као  
end="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није 
е несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили ш 
одивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се свак 
<p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они с 
послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је  
/p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело у 
тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, 
о с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био  
вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне ко 
њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунак 
ак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет  
: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад 
еселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се  
d="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог  
ако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с муз 
 чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је би 
 другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и  
рђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, 
о пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Б 
аксо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p ren 
оме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те 
Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један к 
 за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте,  
играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А бић 
ош сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако уми 
иса их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи 
а нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са д 
ом, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тиј 
а је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« п 
итија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не 
 пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен ув 
ича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели 
осејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премерав 
о што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али ка 
бар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па пот 
е кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Teks 
оље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговин 
">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио с 
 Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а сл 
 је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и форм 
арис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију има 
раде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како  
н замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </ 
бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и  
 било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, 
не цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља 
ан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свог 
еких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с  
атио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће  
аписник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђо 
н одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој дав 
идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабра 
зио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео С 
подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се 
 ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и че 
је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је  
су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет 
 лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су раз 
 прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{ 
едан допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од 
е но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то! 
све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне  
Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је б 
ко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса —  
чај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један ин 
 не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пал 
> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се гомила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађа 
 </p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозво 
сно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш!  
 </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја го 
 <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути м 
 да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Т 
="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — 
истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као веч 
е почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тра 
редила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је г 
Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председ 
е скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са нов 
иријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па вел 
пи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, 
} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с 
ст и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то  
авести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и преме 
ти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку  
иференције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то н 
уо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све он 
ој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како  
 ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да  
испутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу  
> <hi rend="italic">Тад јој рече Ристос Господ:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ај 
ло ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и 
лика« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па от 
Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— А 
е!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир  
у о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао ка 
ст сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два нач 
бета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљив 
и апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па 
еснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу  
 му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да  
та задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нем 
ште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу 
 овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} П 
у отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос јед 
прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја с 
апетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Te 
ело! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чата 
} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Т 
/p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слу 
<p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{ 
ољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тих 
не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошље 
и ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у 
 </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па та 
џо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, н 
 што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше ка 
 крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не м 
nd="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сул 
st">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита ј 
, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p 
подине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар чов 
 вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« и 
 издатак неће признати контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то го 
скурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Te 
ш боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио  
 на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а  
 се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурк 
у се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама шт 
} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљи 
 питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ј 
кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се  
седник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> 
г, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Таш 
 механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се три питања.{S 
есном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst" 
т динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате 
вој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Мор 
и човека. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е 
те тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и 
лус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кутија, господине! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да 
 Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује с 
о. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече М 
а те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst 
="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се 
 од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S 
ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, га 
ав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много с 
>— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у  
ретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од 
овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Три 
rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме 
кса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо ов 
ekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу,  
тражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заув 
 време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пус 
<p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар г 
<p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што  
p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи  
"Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас би 
азда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће 
, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="Tekst">—  
а одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту  
 у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Дакле ниси? </p> <p r 
 књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како  
 лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета  
н?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лаж 
е јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си кр 
p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он р 
ekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим 
цима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман 
ажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — 
т до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добр 
kst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја вла 
нства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад г 
ика (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника ниј 
Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисл 
левета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све  
дан дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација  
ekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — ве 
 и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и о 
 још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па  
розно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и га 
ио крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпати 
све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штиф 
 је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пуст 
га ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позо 
е и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одла 
и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а 
ез њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако  
да посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али  
на, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужнос 
, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p 
тходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета  
е на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било 
»Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два да 
о бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубив 
ескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини полити 
« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му 
оштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати  
 кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир- 
 једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у при 
ласник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа  
 и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао 
алендара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под свој 
вори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst"> 
добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њ 
еша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети  
т начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, в 
еје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst" 
з рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из њ 
 раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И 
ју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и 
ед себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} 
{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за  
о прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро с 
 уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају бе 
е: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, 
p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозни 
Зар није?! </p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод 
p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p 
е овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету кој 
ом поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у 
 И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је  
епшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели ода 
p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! 
и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а св 
ре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена;  
о јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњев 
е народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће  
о оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне об 
а. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш 
што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се за 
одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега це 
шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један ва 
 богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и 
а да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p 
але; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само 
шће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пу 
ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="T 
астао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му с 
 <p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бо 
nd="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tek 
зилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат ре 
чку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи  
а!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари 
дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се д 
ам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрла 
ански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није  
епота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да  
његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила про 
з кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што 
римали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали 
орђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend 
 питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, 
прдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да 
упштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, 
шћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него с 
ели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео ве 
од небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођ 
његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Ср 
у које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно с 
вету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, г 
 јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни 
раније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као и 
нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Јед 
кта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" meTypesetHe 
"Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Грешна душо мејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћи 
 кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} И 
"Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само з 
чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то 
, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће веч 
кције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га са 
ко љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под р 
 већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир- 
е гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, н 
ур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> < 
двикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно  
>— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајет 
 у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир к 
nd="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лим 
луцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и кап 
рјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Ви 
S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цит 
дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — по 
праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувре 
рске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа 
 даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких по 
игну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је н 
ци, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се 
то и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је б 
па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и 
о и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације 
S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало  
а и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће 
зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти  
ћ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и прави 
аде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако  
слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљив 
сна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S 
тима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју 
ране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли 
ара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао,  
фаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нар 
уњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, 
чним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђак 
 из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И 
 само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их  
ан грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога свето 
и мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успе 
ише од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но  
течество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели  
 бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, гл 
кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се 
 кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без  
спијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија о 
S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа,  
нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; ј 
же!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату 
рини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p  
 велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали  
То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био 
ћа ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и  
свираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви располож 
 ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Мил 
ашне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељ 
е напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у миши 
зовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и  
о тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три  
у се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући  
 клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христ 
век љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасми 
е време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје  
м, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Кр 
 је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из С 
 — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — в 
да гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још г 
а Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми в 
вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с 
кав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а 
ирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцет 
рице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћ 
 грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа ко 
вите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имо 
м, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послу 
на моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Te 
а у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па д 
у!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Та 
">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, —  
 себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац 
!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако  
<p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Te 
, беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> < 
а — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ С 
 Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу кој 
 рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мир 
ваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Од 
светљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великог 
} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и нема 
уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, 
 подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја  
на, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани  
 </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вел 
А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта  
већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али н 
 на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је 
ревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувал 
авали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос бу 
рпском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, в 
околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше к 
« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику мук 
екаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле 
во новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже 
ишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је  
ју.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе дру 
nd="Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва 
а, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес  
 једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио 
 стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана 
требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали је 
« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га ум 
 и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куц 
јао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога 
овину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли  
на неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а к 
се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н  
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и к 
рајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних год 
 хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више к 
зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао 
Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије ј 
удо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а нар 
"Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Док 
рамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p re 
ари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна  
оји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барон 
види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику за 
че фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше им 
раграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадес 
е. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијам 
то, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни 
о часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те н 
 то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску« 
ених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p ren 
р ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардоват 
Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се 
је, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међути 
фтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из 
 ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и пр 
’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Тре 
. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе 
лони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем п 
. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а н 
овинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни 
оре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно по 
 виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, го 
и и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у н 
а кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било рав 
 <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социоло 
р са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне шт 
е бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S}  
rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> 
још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p r 
ити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати  
чима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у 
ац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вал 
е не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава  
рају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p>  
 рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко м 
тина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? </p>  
 своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одла 
S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад ви 
е л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић  
а руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето  
rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацим 
 учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говор 
 своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одма 
 не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај 
ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) 
аза Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали мн 
ани, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо и 
е л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи  
м и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа ни 
верни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године. 
на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по 
жасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst 
p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја ок 
д га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне 
руго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> 
мије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend= 
опис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужуј 
ховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </ 
о ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон 
... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто н 
ви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{ 
а, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да уради 
d="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо 
kst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; ј 
м тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређ 
утио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, нара 
ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пру 
но, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу  
дети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И 
да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају ше 
ово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна п 
 господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је  
 rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">—  
дједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би  
можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође к 
/p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије 
столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера саз 
 почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само  
 председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него 
ише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S}  
лике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то ј 
ласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку  
end="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића 
 кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си г 
а. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује и 
kst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и умо 
ета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селам 
ством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна,  
а којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уве 
 гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="T 
t">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst" 
ије рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе чести 
 да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затво 
цу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> 
вим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p 
или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни)  
кама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по  
паде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске  
књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за мех 
ако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако н 
љи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га 
Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Т 
завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се  
ћ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и о 
спружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с ра 
идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја 
одиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје д 
као је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући та 
је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води  
е, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци  
н ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S}  
аланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као ју 
ље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ с 
ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху  
да, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву 
азда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да м 
сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из  
нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, та 
ханџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му 
 газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. 
{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те 
к, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не б 
rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то ј 
 је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху  
>— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чо 
е вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је по 
’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чуј 
е!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и 
аја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим 
. </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече 
ега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јам 
мсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да  
 већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим  
Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе 
неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камо 
rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пуст 
писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многоб 
 rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А в 
 rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један ке 
аравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, на 
азлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он ни 
а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнае 
ало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим 
ло — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tek 
kst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вуј 
у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик,  
ниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p ren 
продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Да 
и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tek 
но решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Д 
 да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ев 
ође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tek 
вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слу 
о и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не 
 ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </ 
што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја са 
nd="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је 
н-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја д 
 још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућ 
ст:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то ј 
сполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет неш 
тији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па и 
 амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S}  
о Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове д 
е да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и п 
јесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, го 
 реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја 
е и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиља 
ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Teks 
сто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капета 
лиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао са 
каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле  
 је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да разм 
ти иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па д 
итао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а о 
к учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> 
е писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај кап 
платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="T 
о у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за пр 
ди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала 
ко, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Ме 
рби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале ве 
аш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S}  
политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од 
држао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале  
вога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гле 
S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла  
ко.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме  
ор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ о 
ад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, с 
> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама,  
, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, ка 
; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет  
 елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је гл 
p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада д 
рупише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p re 
 у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зеват 
авести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућ 
рија.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, С 
="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том  
 најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"><h 
), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и ту 
епирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, и 
Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Te 
 се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену има 
ње лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевнос 
ас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врт 
 </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој зе 
">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на 
ле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; М 
еваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја 
аг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући  
 неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: 
 својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, кој 
грабио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јев 
ај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није 
олску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно мат 
цето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав ј 
атности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била  
ује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу 
 причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљ 
оја је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и госпо 
каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се 
d="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Teks 
знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам б 
е може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку 
ата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би 
мо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p  
, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе пси 
реба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем м 
ика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то на 
{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пре 
Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентиру 
ла, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и јед 
ећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми јед 
ом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста 
 лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све н 
и сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас 
им пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. < 
kst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, п 
нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде. 
{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половач 
атно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да с 
кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Сре 
пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко м 
 нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш  
оје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S 
фестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог 
ј слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да  
S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир 
еки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који  
му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; 
 Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би 
Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо 
ука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — п 
г Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет 
 вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсм 
о један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tek 
пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп п 
 какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте 
рхиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је т 
о да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо т 
{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен  
ако да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Te 
а се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео 
о не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend= 
узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, бат 
— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум вла 
 Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запа 
стаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Раз 
 беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све 
тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Он 
а пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке 
!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати 
ораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хте 
p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, к 
им се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека 
— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим м 
{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради ј 
 инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега 
није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Ц 
о се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог 
 за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у  
 и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ов 
 рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S}  
им књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог  
 да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да 
се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет 
и је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> < 
пљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Н 
један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета 
а удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А  
ој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе 
 <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни 
 (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! —  
ари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, доб 
 треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; 
 бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу  
рета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, 
 молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И св 
тен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} 
ара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет  
е знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> < 
забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пр 
е разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилази 
слиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник,  
 мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај. 
 момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S 
онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} Н 
алеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису  
="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — н 
але, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА < 
е, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за по 
авам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">—  
, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ни 
е, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је п 
 ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не  
и, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само  
 него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек т 
онеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па 
кује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">П 
и ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="T 
 тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се  
цима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Зад 
 ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Х 
а слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови бри 
увства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај  
своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадн 
ламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се т 
{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом к 
кога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Н 
 Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Ф 
 Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па 
 разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му  
 <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p re 
 шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесе 
о за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало 
е на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ре 
ћи за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S 
и случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор,  
уди смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst 
бац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да 
S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање;  
>— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... —  
епо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S}  
сподин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’а 
осподин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет 
рчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што ј 
 сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{ 
ло и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног ма 
нче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Макс 
еш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радој 
ник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај С 
 ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут и 
рио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио  
о још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{ 
ста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли  
 с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља пит 
ађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да 
rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од пе 
е да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чи 
 палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждреба 
а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поно 
метом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред  
</p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Te 
 и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето,  
по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мут 
 на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S 
ји се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра стра 
овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао ду 
 ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> < 
, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао,  
 оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend= 
икад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра  
ј ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, 
} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, 
ето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пу 
ешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">—  
је воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи прет 
о; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли  
то постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро де 
.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска п 
> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном 
о што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље ш 
један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хи 
еча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се по 
ве. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти каж 
опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p 
по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио 
{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у та 
И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте 
фос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје до 
оме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И на 
 rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао 
иоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођа 
овјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што  
иш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: 
но трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни  
ретресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно чл 
не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а не 
плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша,  
у, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа ид 
’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на в 
, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели  
 Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украш 
ично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако г 
што се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у б 
 што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срет 
д га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} 
 ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек  
">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— 
сцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодо 
 по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg 
ачела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">—  
а се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне. 
Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председниш 
 кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљ 
есто затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило ув 
моћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намешт 
ржи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. < 
ше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темен 
авати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; с 
t">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, 
 Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — 
шевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до С 
ио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или 
ајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе 
ити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не мож 
А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки 
ров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу 
 више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно д 
и! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумуј 
">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. 
у. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до 
пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута дана 
а многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира доб 
 </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није 
та се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S}  
е ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се 
м, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго од 
тељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти  
и му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све 
јем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре деп 
nd="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Te 
 га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} 
"Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> 
а умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они 
чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за се 
уде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већ 
е си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го пл 
о?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— М 
тво, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учи 
шко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> 
Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из  
одине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst"> 
ели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да 
 <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све  
ма који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могл 
грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трп 
 власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило  
 али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком м 
, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то  
одине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> 
ле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то 
и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће с 
ци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Но 
ред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића. 
ом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже 
ти.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као  
у скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати М 
аду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и как 
ечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p re 
сничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, о 
м рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше  
 купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антери 
о изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="T 
и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па се 
механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али те 
аше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> 
на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је 
сподин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га  
о подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се с 
 познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињава 
примство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> </div 
ад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место.. 
сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">С 
у ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад. 
 а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их ум 
 селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи б 
, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако!  
<p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најпово 
о то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога,  
, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома 
 нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртви 
ку, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладни 
 натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, 
, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима 
деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архи 
> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патрио 
гао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend 
е дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао. 
 и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било 
его као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S 
но да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је је 
ајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p ren 
аре (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме 
нија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} 
ћу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљ 
пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у 
 да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обич 
и из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне изв 
шта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend= 
и изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </ 
рт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не но 
рала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ п 
ољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучн 
 и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија вод 
ти мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су ку 
удем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем сауч 
 да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје ми 
е стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакуј 
 бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна ш 
да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотл 
рло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота! 
 »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарно 
о за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине,  
е под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретен 
 петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па  
ваног човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио з 
ислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још С 
га века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан 
рио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву таба 
ехана по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и да 
 много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p 
дељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p  
 наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допи 
ована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с  
љао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после  
 се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима зна 
 и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад  
} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствар 
ески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend=" 
, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као м 
 к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми  
Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да 
 па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било,  
та тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на прим 
вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види  
к се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколик 
рише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно 
м само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да 
 за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) г 
воли, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend= 
 па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник каз 
атељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвници 
Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. < 
итељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно п 
хати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја? 
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) наме 
> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали  
су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је 
ом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши т 
тању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нар 
аре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се 
d="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста 
"Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје мест 
} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће  
да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други 
у учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђор 
да кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег,  
де да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавају 
»Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једв 
ме претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прс 
удио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је пис 
 мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за  
део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S 
 овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу п 
уд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то ба 
!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако гов 
{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта вел 
чи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита 
t">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђ 
; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана с 
им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задруз 
ајрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је  
у је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи нек 
е оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и  
 — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend 
Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слу 
и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје је 
сланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман г 
Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дозн 
оме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, 
 да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш  
 рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за ов 
.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џан 
а врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе прид 
а ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend 
е!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. 
nd="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Teks 
ка.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један до 
 чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније  
 се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из з 
м.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрст 
лог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића 
S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђ 
дседнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, 
многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче 
о.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оно 
ного штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, 
е се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — 
ђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта 
хане.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насло 
.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стад 
 господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира с 
ле тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на  
а капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Te 
 тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! 
">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још  
.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tek 
дног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем 
омрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да 
а држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно 
рним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли  
и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир  
етли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а 
 Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђо 
увише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да 
довољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend= 
о дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа: 
е даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао н 
Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки к 
ету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је  
век стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из д 
, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их 
 господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, п 
и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst"> 
н човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се 
инар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шез 
едну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотава 
ла, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, ш 
мене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио 
ру ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар  
p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пр 
прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га  
таоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да  
сле даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и би 
 добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико 
следњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео  
оделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и 
ас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p 
а тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам пар 
 Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу  
} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подесниј 
Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код 
 и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst" 
 од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се 
о га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно 
етстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и  
kst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану  
допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога кр 
ику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно ч 
 душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побо 
о сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и 
а ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Про 
ве на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су кле 
 мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с ко 
ekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да пл 
 за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и  
јало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету 
риповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле 
и цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом 
дили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вун 
 те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p re 
nd="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају  
сећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова за 
ао одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и 
љао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а з 
 ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ 
еменито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у св 
d="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако 
="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде 
 нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, упра 
ме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Teks 
, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како п 
рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p 
еханџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и с 
ekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта  
атко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, дон 
имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски  
ај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га о 
а навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту са 
ло обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је 
у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га  
{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди 
ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте л 
иче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана пос 
</p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико  
 а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од 
: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке о 
а Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{ 
ко удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, 
а продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха  
ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су 
о два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ  
слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пу 
да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он 
ом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назва 
писмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто  
леском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе  
те у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и  
 ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосн 
 увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend 
S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! 
е из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или 
одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По сел 
. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разли 
ава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да 
онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом 
 пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад с 
 страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав 
 боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Teks 
сима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га 
ије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био п 
, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци 
и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend 
е у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је бесп 
? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми 
{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год 
"Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А 
 се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="T 
ео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се  
ма; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за 
ући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p 
 своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас 
ад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне 
изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољ 
нај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бо 
.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толик 
« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека  
 све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пр 
ојој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинил 
ову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и 
овој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где  
вој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо леп 
nd="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах  
ога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend= 
му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) 
еха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само јо 
.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспр 
ио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе бил 
амо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend= 
> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке  
ља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p re 
 Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад 
ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб јед 
итао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога дру 
ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га 
 Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата проду 
ekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло 
 засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чис 
бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst"> 
 смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала о 
vo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S}  
ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он приј 
се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом трогло 
илом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по францу 
о, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="T 
док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројев 
 али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправ 
 и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ 
по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове бо 
зим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Г 
у је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови уче 
једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tek 
сти, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </ 
, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пр 
 чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим 
 мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, п 
 режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Ср 
олазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p r 
итеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што 
да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек 
ик на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унек 
неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst" 
 или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем  
Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за ба 
ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се на 
 лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити  
јој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли 
зда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Ср 
 Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му с 
рати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«,  
тогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p>  
ом? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако 
. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па 
rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који ј 
 море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш к 
 то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — ве 
ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћут 
 ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар 
и л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p 
ити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти  
е за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречин 
а да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај чов 
не?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Макси 
о и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пр 
и некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега приј 
лара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћ 
ру, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цига 
ла на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише 
у дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега 
ду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом 
о целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и  
изор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А 
енске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), п 
 и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га з 
једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> 
међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико д 
а је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се же 
p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити. 
бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко  
и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах за 
 време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. < 
исав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земан 
нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљи 
е за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и по 
награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад  
 као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрл 
S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ћ 
е била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, 
гао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на дла 
 се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка 
адише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p re 
ело, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може,  
ејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом б 
оникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба 
ик је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубац 
 да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код 
о смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели пон 
кост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и 
онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба 
куланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је бил 
ројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и 
овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име 
ега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} 
а пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку  
а је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, 
 скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце ка 
редседника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и рад 
хане, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p>  
 Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живел 
атлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских шк 
о згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А 
вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој сва 
ријски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend= 
чка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допи 
} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству г 
још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не зн 
је и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви ум 
 неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend= 
 сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S 
сти ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу п 
етко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е 
не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљу 
ешише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилиј 
едмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написм 
 столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим  
овек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend 
шао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, гос 
 Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, в 
а њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш,  
шљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? 
палим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече 
 позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујн 
тенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, сам 
ед полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стић 
га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, т 
 А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочари 
 дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst"> 
свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« дома 
ан инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега,  
евету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно 
>Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борб 
рис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и 
сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ј 
 Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">—  
акитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа 
 што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар,  
за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се до 
 па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мо 
но.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће  
е, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих допис 
st">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го,  
’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу 
ерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је овај т 
 — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је 
 запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, з 
обратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејс 
неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да 
ољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панег 
ћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми приг 
екако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе 
во носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само од 
пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и  
есела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мал 
сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о с 
до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Забора 
е, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада ди 
И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер о 
.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у сли 
ле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпом 
rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? —  
 Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале во 
, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Так 
а у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне ош 
Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољ 
 а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и 
kst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа 
 ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по и 
јте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, б 
у и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцел 
ром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд  
, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, 
 по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би св 
тно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе  
та — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти 
rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска.  
погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог у 
е, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна  
 <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да про 
дне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и јед 
о, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, н 
е човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend 
ју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали 
умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устр 
/p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави  
оли; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да п 
ку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су  
ла ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шесна 
и други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с км 
 </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ј 
н поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушт 
p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним 
што му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут 
алу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — 
 ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио  
; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tek 
во ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окре 
а!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. 
лот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто  
ажним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend= 
 и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гут 
Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ћ 
kst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срет 
јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше  
S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А пр 
ер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наи 
 ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не 
 кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци мн 
е оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена 
та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милиса 
 где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена не 
о«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... н 
 ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S}  
сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и свак 
> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича М 
 довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се  
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Да ишибам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа 
дељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звук 
о, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Teks 
а«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески  
»Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по 
ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели 
{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет 
жем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена т 
отресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао 
могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што про 
и реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свет 
rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst 
и чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упал 
н допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио ј 
} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једн 
 ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спа 
по и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушај 
е лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да 
иди где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеж 
где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му 
т! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него с 
у! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депеш 
ну собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о прилик 
} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се л 
ово! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју брад 
љења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сре 
S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, ис 
. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова 
не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвери 
ек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> < 
а те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и али 
е већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и 
то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до нок 
а зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend=" 
е окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, бож 
 чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом 
авославни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} П 
енском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на који 
 храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми,  
ише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend= 
е да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не з 
а стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кр 
 приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дак 
тишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све р 
рану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније 
у ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!«  
ко он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </ 
и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} 
 ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђо 
памти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Сре 
ли негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћиј 
а просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим 
ир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по  
ошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао  
г нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се ра 
ко је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend= 
 и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од 
вести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У 
лази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешк 
вне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што  
у’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у вој 
г и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је 
> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов 
p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један 
и писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим  
"Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси 
уста, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате 
ало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идили 
 за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју стран 
ако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p  
у на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, —  
Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо б 
ћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?!  
>— Јесум, јесум! </p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Са 
— предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend=" 
есам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Дакле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И  
 прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп  
да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и иша 
уковаше се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи  
цу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су игр 
 све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово  
 сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познај 
вно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! < 
 ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село,  
епријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S}  
није.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село 
> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Ко 
а из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманет 
нети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> < 
 већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рође 
 све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше 
а!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од 
ро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одат 
говори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе ра 
невног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за 
ђу осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници  
 кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио с 
 абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, 
S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} 
лу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебе 
тлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му с 
лима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и чита 
 па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију,  
тека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и  
 бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада п 
двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у гр 
бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а о 
лан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких 
опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. нов 
»А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и 
ије Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о ф 
уварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира  
ежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мисли 
 <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно та 
писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Л 
прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, 
ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, п 
шну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије,  
с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују  
 да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом се 
га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна  
 личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави! 
прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он ос 
ин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да шт 
 веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам  
ам« Пурка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} 
">Ха, ха, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, је 
мљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p  
rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од 
ачерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна 
скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у  
ду, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна? 
што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је би 
само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst 
к је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Te 
ора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци 
а! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они ш 
ине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види д 
и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</ 
 батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима огл 
ога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га 
ic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу С 
е, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst 
ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из границ 
ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их 
Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Мож 
, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на  
дседника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипа 
пним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу рад 
 умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан о 
та је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи ре 
е гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је 
ђају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p>  
ло кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пу 
золуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и 
 и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за  
кав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свр 
оци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да  
 овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакци 
><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним посло 
<p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или по 
са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову ма 
p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на пр 
адили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га ди 
о после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе  
скога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је 
нуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чу 
јим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се  
 вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу 
p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима  
о, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто  
 <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочи 
{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend=" 
аветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} С 
о »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од з 
то одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала п 
 јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца  
. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу 
а виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst" 
 </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр 
 је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је  
ађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на з 
ва путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне 
есто, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако  
има прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахр 
о у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића по 
ју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедиј 
а свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом стра 
етан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га 
о и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је  
удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и с 
на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе,  
дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} 
миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ств 
што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и зад 
опису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па с 
 му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зо 
шу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Поб 
елику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и шт 
село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се ч 
Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један трен 
kst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дида 
м случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је свет 
аписан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда 
мах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече п 
у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Си 
ета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} П 
тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tek 
о се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад не 
ну слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песм 
 прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све 
р се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и пр 
ивине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена! 
нем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане  
 Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву к 
ило: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било 
 спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брук 
не!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! < 
 од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчит 
 то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га  
Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на ов 
 рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао 
дан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека  
сан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend=" 
а механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било  
га општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом 
 Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се  
/p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги 
ли упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже 
Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што  
и жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Е 
p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гл 
, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три ба 
руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гост 
ча с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му 
удим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од 
ј дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била  
раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим  
да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и ду 
ир«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи,  
ћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан  
 су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута 
 шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па 
село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S}  
о стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратњ 
рез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла 
у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у 
олазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој 
овољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим  
 министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињен 
читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута чита 
ојени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, 
> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник  
 пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се 
">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско со 
дук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова мест 
ш неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p re 
то ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви 
рдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом  
 им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове 
 је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе о 
ра Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се  
страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, нег 
 на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и на 
.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан в 
новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима 
дском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву теваб 
би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ак 
="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а С 
ом политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу 
ekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мис 
ваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље проти 
ри.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно 
ер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, о 
сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном  
ју!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватн 
у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се  
 и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим  
им радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да г 
ило — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако пр 
ати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tek 
му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме 
од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо 
<p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пц 
 тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен п 
деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаест 
 влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми  
не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдес 
а у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар ма 
ни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p r 
 је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачн 
ештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток 
но право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој уп 
е су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> < 
. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви до 
 ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} 
вац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро 
 rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви о 
ога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Писац  
, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и оп 
јања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S}  
тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну н 
 иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казан 
онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет уста 
обро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнај 
вађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и  
 нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле  
</p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерс 
ти повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у с 
овољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{ 
{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађан 
красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као  
p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече 
рчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер  
м црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она 
елника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није пл 
</p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жу 
и да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да пра 
о доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у 
ekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој  
сет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много  
д руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој з 
ини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p r 
ријских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — пл 
p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусур 
 стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p>  
у да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсман 
Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка м 
аспитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најм 
 и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима нема 
емам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени 
у дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било  
ужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и 
бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каж 
"Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од 
аду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече  
е!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри  
ти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> < 
</p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чује 
 и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> < 
овољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска рев 
че читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« —  
r.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p ren 
ка и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени о 
коро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И т 
л динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S}  
ним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она жив 
ао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочоби 
 доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене циг 
ин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па п 
} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је н 
а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке),  
е опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш  
поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и 
о тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, јо 
делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег в 
 честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и 
цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч  
, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти 
ега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница 
 праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој ј 
 главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга  
 сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да б 
та на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="T 
сет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис д 
тева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоциј 
та идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p 
 у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или ј 
 различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, а 
 и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Мож 
саву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се с 
 њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда ј 
веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црни 
је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти доб 
а Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му 
и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одј 
Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то сам 
декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомен 
вом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скро 
>— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема 
ао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свр 
ош две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S}  
укама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или 
 и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе и 
инари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се лан 
но копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за  
га тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила 
»по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица. 
мвол једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што 
ју измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div 
показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{ 
 вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис. 
а с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, зна 
кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође 
у за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту  
е прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајањ 
и“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзите 
управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због н 
{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу 
ио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама 
м позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend=" 
чно рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: 
уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за пре 
ри годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих дев 
своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју б 
ању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише по 
ник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p ren 
, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што  
 лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тог 
 Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово  
 се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вич 
 тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S}  
 сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели 
г.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S 
 пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је зако 
 <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пат 
лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, чести 
 rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Teks 
 да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да  
ку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање знача 
ече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђо 
ета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет ј 
d="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем 
ије могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Teks 
 па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот 
а џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— 
часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто би 
. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита 
ла дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња 
p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. 
му ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку исп 
па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. 
ти.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одб 
 министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — министар пр 
о поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шп 
. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је  
p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судни 
на!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље 
е. </p> <p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Te 
 лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала ј 
е позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам  
ају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побрат 
да зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом,  
S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни кри 
свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{ 
ећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst"> 
. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром ста 
за.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће до 
{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња  
аслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће 
таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикл 
м удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и  
ац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бит 
ица; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гом 
 другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један иск 
има у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари)  
год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне к 
 и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људ 
дње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: ка 
им непријатељима прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархи 
 одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да 
ђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> 
 <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Би 
к што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако ј 
 табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару,  
кривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се понос 
 све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Ми 
амигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје 
моли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фуста 
 Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила 
— рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја пр 
, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благ 
е ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш,  
и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и  
 добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те 
 постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или с 
има као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би чес 
довичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ,  
о како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим пес 
нале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на св 
већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, 
Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одгов 
Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао 
одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend=" 
 да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домо 
а да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао  
ња о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, 
удима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst 
јој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и глед 
малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки друг 
ош неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница св 
ама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим 
чесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њихово 
 ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> < 
та насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све 
дуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају  
ни што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мрт 
 налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глав 
 самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p 
м преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је бил 
аху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима,  
 у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — 
 велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, п 
kst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и ка 
а да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се С 
ологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељ 
setSize="100" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавањ 
Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst 
« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p ren 
 замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово исти 
 му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом 
о ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’т 
{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од члано 
но дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p ren 
kst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима з 
страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разгов 
глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S 
— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend= 
ошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи.  
_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштова 
му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не 
S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју па 
ајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово 
тавили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти 
а потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије 
а, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и х 
ове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге,  
ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опкла 
леб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не зн 
>Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и меш 
мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у 
а друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престана 
смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта тр 
школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још мног 
ота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал 
 пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S}  
тито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а он 
 за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така  
 терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напо 
не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече  
плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p>  
аже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је к 
ше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и чи 
ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој  
у, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="T 
 узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> 
 Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учин 
— умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претек 
, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — 
ла књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре д 
вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрен 
Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па  
о саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. —  
а реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко 
есет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет деве 
стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и  
атио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си са 
иђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Т 
рачуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли 
е да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе  
ета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У 
да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи  
t">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — 
="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!! 
ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по з 
у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два  
цима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један 
реше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, же 
далеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета п 
 сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седа 
грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође  
нуо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Боча 
{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да 
, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Кр 
 »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p  
 па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шам 
агрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрем 
врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања 
ли ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Ч 
t">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједн 
S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни 
>Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не  
и пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела  
јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и његова  
их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и наг 
 rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашин 
р је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је  
S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради ког 
ли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остав 
ко уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да  
 њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих 
на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p 
се дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">—  
 ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, 
зиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па 
е из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек мога 
раћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писм 
заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S 
} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово уш 
 додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је в 
/p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А 
, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је 
 даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} 
} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да  
ци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али 
жала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук ис 
ако је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва от 
пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они  
не.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетљ 
 била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и шт 
уги! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошл 
 иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света 
 жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за по 
, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпу 
ута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и св 
х из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и  
 поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нови 
бе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S 
зну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво збо 
аве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока вл 
о деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јемен 
твором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триес 
nd="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио  
сле и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући с 
лавније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу 
 казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срет 
на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — ба 
га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му 
казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> < 
 <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, св 
чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Te 
о! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Ц 
а се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у кла 
! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S}  
је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p 
њен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича  
сеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загреба 
Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем,  
 ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су дос 
 јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна шт 
; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од 
атимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запев 
Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција 
 браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за јед 
то га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало 
као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. < 
ром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе,  
ош напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однек 
е!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с т 
 примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема  
ин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије  
на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе 
t">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, —  
d="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бе 
 истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А т 
kst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села  
ими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као д 
садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно 
се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве 
Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. 
а народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног  
дмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за једа 
што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је  
еставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: по 
ча Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А им 
т и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на род 
граду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадес 
ако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новина 
а отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жало 
на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, 
о. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разреза 
вља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати и 
о купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одго 
 у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребн 
зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му м 
 прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој  
</p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Г 
а њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и 
то имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку  
да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, исп 
е да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао м 
 rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то  
лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још пон 
квим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том 
а молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и прек 
е одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А  
акве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобољ 
На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошеви 
о гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је доб 
о газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту 
еван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— О 
па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо поку 
е није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољ 
ај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитуј 
end="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још б 
 се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим  
Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си  
кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— 
е Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима,  
жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на је 
ах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, а 
шања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p re 
rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше з 
d="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па  
 као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се сас 
неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’  
њи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S 
 је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче 
чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за 
ју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаок 
тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио јед 
 Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ћ 
а намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са  
с с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не од 
њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све ј 
га, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велик 
end="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим 
петан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја 
твари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и  
то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћи 
ена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и з 
би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана у 
а буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што г 
е и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tek 
</p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хле 
</p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни слу 
 кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он по 
та по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да траж 
 господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у  
есет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђор 
обода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео,  
 Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! < 
, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења  
којаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и п 
рета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по  
Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му и 
од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс сва 
d="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а  
 до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају 
јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још  
клију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем сву 
и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да 
е игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; 
ртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспе 
покој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних послед 
у пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима 
kst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Не 
те и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је 
м? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. 
ekst">Руковаше се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у  
="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да  
} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те бо 
, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, ку 
дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога м 
ца особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао.  
 смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био да 
е љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут  
ису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака  
ви дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три го 
А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета кре 
 силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку бра 
 овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало геог 
догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Брази 
S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома —  
гане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </ 
мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. < 
емљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи,  
свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се  
лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </p> < 
овечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом 
ове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликам 
ацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе с 
и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Ам 
 места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> <p rend="Tekst">Његова 
мет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slov 
 воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и с 
 далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао 
тичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>.  
јим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Сре 
латије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и з 
ј, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле:  
о шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се  
ва динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђ 
исника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и  
о издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта н 
ета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побрат 
</p> <p rend="Tekst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} 
’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p r 
ш покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено 
а човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p r 
ало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш  
таво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, та 
прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написа 
што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви 
ти, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чуднова 
кона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо  
емља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S 
ekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; 
, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кид 
а отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он нап 
оћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога 
S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази ј 
ако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба  
, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst" 
о, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он с 
 како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да до 
ше опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да пр 
.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S 
 у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Ср 
му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром 
а управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови 
 какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи 
е осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А т 
мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, јед 
осади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд,  
ир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шеши 
 да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас  
S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">И 
 весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене 
када.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна  
А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S}  
је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандуров 
 Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има!  
твари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у 
е се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tek 
а грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Д 
смо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још виш 
лико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича  
— »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« 
; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у мо 
 вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели 
озива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посав 
де је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Чита 
д ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око меха 
ва мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла 
 упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос се 
опејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не 
овек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се ка 
d=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делов 
 из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један о 
etSize="100" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог из 
 репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник 
кали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фа 
у нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо  
 допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, је 
 своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да н 
гло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни  
о лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством 
урцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — твр 
е га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и м 
тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и  
 дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="T 
 га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вал 
 је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет год 
тале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала  
{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и  
 бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, ј 
а наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једа 
та у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{ 
есером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst" 
а кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на  
ани и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако му 
и, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и на 
как и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане! 
стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима увер 
 изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у на 
 ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Мил 
а њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је о 
 она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се узд 
 Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, ч 
а.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председн 
и за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не д 
S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се р 
ти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног ст 
 <p rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ће 
сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на 
, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреш 
 Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добр 
фански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одла 
ва, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Ц 
и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по с 
end="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима да 
се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље 
је па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мал 
мота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га 
ио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишља 
а и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну 
сеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био 
е био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату 
еже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптуж 
 </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи ку 
за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново 
а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— 
артију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џи 
S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од 
у тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочи 
тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се так 
ељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чич 
м ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурем 
 од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да к 
гледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга 
стину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један м 
ekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван 
{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а о 
заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p 
е и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе 
авао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао 
тен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst" 
како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је  
рета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис 
орављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Н 
мет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше,  
 Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у сел 
ли: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратн 
им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, в 
тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о 
и (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчи 
</p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да се 
 заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не  
ели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Сре 
о у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозван 
риставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа н 
ма и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућам 
не у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="T 
 домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напо 
ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и  
ити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Ванде 
ше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А о 
 »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одгово 
кинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади 
ба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету 
 од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и нај 
н такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе,  
одине нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти дру 
ум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не зн 
, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спр 
 што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, т 
м кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="T 
савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир 
— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао  
 из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске  
јде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмо 
нем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О м 
ли може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S}  
 до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворика 
вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу 
nd="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан ј 
е да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах 
 rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни ка 
леда прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увре 
исаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо,  
то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом предс 
и крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запит 
бија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место  
лопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е,  
апамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">За 
е шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио 
ледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и  
асмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундир 
а неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је 
за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и 
Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S}  
ка Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде 
иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их 
затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли,  
="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска 
 очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој та 
 а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с 
 њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ ње 
вима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу раки 
Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета 
чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, в 
стим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једн 
ешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— Т 
идиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам  
S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади сва 
лус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ д 
p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. 
јке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише 
елу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, ч 
е тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S}  
уштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади  
ођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном м 
ао две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова 
а мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово не 
о ништа није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах б 
а ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време  
 Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и с 
ање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир 
 ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним  
азговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако по 
седник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски » 
речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ћ 
е се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му 
 и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (г 
едите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан  
 у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме 
ао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — ве 
италац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он 
ана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки  
о Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен би 
одан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, 
d="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их 
.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Викто 
> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{ 
одарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ кој 
ва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дреме 
им грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене 
лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p ren 
цуски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интер 
 ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника;  
ој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се 
м-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта  
 Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е 
и у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника. 
Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се  
ти мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. < 
ога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним пог 
 пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто 
ад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутр 
рим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве с 
стој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псе 
глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милис 
ује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_C 
 млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи  
ском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али 
е друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао 
<p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у 
га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољст 
даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху 
ији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке но 
 или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отиш 
 </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек једа 
е, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се 
за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако 
илосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_ 
{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдо 
!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла и 
рви поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p 
ши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Реда 
м цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се ч 
 па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изл 
оли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наш 
 стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је 
 у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под 
кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих м 
»померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то 
и. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким  
е који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа нег 
о страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да у 
аравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсе 
и шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он  
им се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p  
пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се  
вет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарл 
отписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, ја 
ekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихват 
јама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина  
исли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога н 
шта није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација  
ају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што г 
пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се т 
 »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забеле 
власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ни 
жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше 
ингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличник 
е од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у 
ше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али овак 
петана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милита 
kst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} 
нко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и у 
био ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевроп 
 је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко 
d="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tek 
вио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="T 
ложио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и сил 
џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својс 
оје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, уве 
 он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном  
ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један прг 
во, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници  
је нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко 
че и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је би 
је.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst" 
лисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на располо 
ави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конве 
kst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је  
ци од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="T 
аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд 
вропи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »ка 
 кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, п 
 </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже не 
ота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђо 
 као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу преб 
шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и 
ије, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Д 
једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио  
је.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! </p> <p r 
ича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се  
ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове  
ститка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитир 
евенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се 
а радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњ 
 хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном се 
ним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више неза 
авом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не 
џа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend= 
богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосал 
 вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако 
ека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На 
— вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него м 
орист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан пе 
ђу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом н 
о са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, С 
га, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци ци 
иса скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореск 
ша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборав 
а Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равно 
заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S 
том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том  
том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога слав 
ekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно  
, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одра 
p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се 
 Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па реч 
тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погл 
 собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајга 
да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> < 
о велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! < 
 су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи 
ају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем 
рнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иак 
дном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели ме 
е. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног  
или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти с 
нљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} 
орију« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговор 
 те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отим 
У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несре 
ст.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег вре 
ксер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласал 
сти и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је 
 шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: » 
чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни  
и ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте  
"Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend=" 
рета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend= 
ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Ка 
екне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох 
. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то 
ветлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета,  
да је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара 
 </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква 
ућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне. 
е, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, ма 
 учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у шк 
</p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој  
Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је уз 
ник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, госпо 
о видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он пр 
/p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху т 
ојничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртв 
p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не ма 
ве стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај  
 начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па  
сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове г 
 земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пу 
им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> < 
 rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо  
 година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлем 
/p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, про 
.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује. 
на мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти м 
сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо 
рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и ст 
еко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао виш 
мац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста 
 славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да пр 
</p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи ода 
 од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је 
оји је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није 
едео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, 
сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} 
">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ  
о, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и т 
какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p r 
а седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задово 
чевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењ 
бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Па 
 кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико 
 сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Шт 
 ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година д 
 </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер 
е вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да  
 срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од 
во новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg>  
end="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у  
лаве, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: 
!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као  
годно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па 
мерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је слу 
рт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића за 
 год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све  
(и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске 
p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђ 
 </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst"> 
и Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пр 
и није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени  
другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) 
ини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад 
ану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака 
и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели 
 више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук  
као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик,  
нистар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тра 
ебати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend=" 
 лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је  
ваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлиј 
вар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а моле 
ан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио М 
 шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха,  
 <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елег 
ик само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њи 
лао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда и 
еле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави пр 
 добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво 
 бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервен 
е плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{ 
 и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели к 
дна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако 
хириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{ 
им перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај  
о правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да  
једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравн 
 </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И т 
ог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, 
 не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не 
ак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштого 
орава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке,  
вај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитањ 
 смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend 
акло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало вр 
по један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst"> 
утито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти 
ђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, 
9. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и л 
kst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, 
тва трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно рук 
и, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића 
ко некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на канцеларијски т 
ћ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, 
вета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони кра 
с, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на 
 у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће 
 украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане  
ни, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p>  
ог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру 
 стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа 
та, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двад 
седниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и изв 
стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у  
а није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није  
: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОС 
 свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је зах 
атим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S 
ао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> 
ебо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том пр 
вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем х 
то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће прев 
 пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном сам 
ј другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређ 
ekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајет 
ју шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде нос 
е, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, » 
еше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуш 
ом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелик 
st">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да до 
Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас ч 
ати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p>  
механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај за 
 каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Т 
и! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! —  
 се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти дана 
 што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у биро 
тинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Te 
ао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога нар 
 Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него  
nd="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? < 
ако су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уме 
Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не  
Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна вл 
 па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава мех 
на њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за и 
вао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљ 
из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, д 
а то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како шт 
 бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем 
ве по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> < 
даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend= 
а господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос  
с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> < 
/p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — 
/p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давн 
де сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председ 
се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, 
 јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« —  
јем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Ву 
 буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, сна 
 је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно с 
 па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли  
петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, д 
рла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Ва 
х чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима р 
st">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју каф 
{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало пр 
л?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а  
оје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се  
не успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би 
усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу —  
овек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога се 
о није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђ 
 него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, 
Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да и 
и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чуд 
о је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије. 
јице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојиц 
нументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, 
озове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је сли 
ли јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Teks 
асулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена се 
трљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S}  
једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужн 
пати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Б 
сном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, баш 
 знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти д 
пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, к 
што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не 
да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А  
но петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас 
руштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи 
 могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви  
наје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Може 
 нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукоп 
Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири с 
 занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у 
н нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал  
} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме ниј 
тору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S 
е срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: 
ве. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео ку 
 зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета  
ају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ру 
оварају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или  
подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{ 
 као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука з 
неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи  
 Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна 
утило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не остав 
 Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогод 
ејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи 
д њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измења 
видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу св 
и кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајућ 
мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада 
дмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Как 
ње, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљ 
села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин о 
аксо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">И 
ој прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) 
ришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. 
о у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се 
а чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend=" 
Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу 
и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и  
 једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу је 
ражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље  
пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао  
ле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, он 
ад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не м 
ета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Пот 
оварати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p 
вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он 
о и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Рист 
ши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име св 
ејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, ј 
има дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и ре 
куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило шт 
<p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зау 
 rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара  
 две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази 
раво је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p 
кше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисле 
у« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она познат 
о је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то с 
му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији 
и су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишк 
о.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара сл 
 њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично 
 окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио 
ч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да 
, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште једа 
епосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и рад 
 друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па  
ста опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирами 
S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срет 
 нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радил 
 у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако  
рвог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раниј 
ављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришт 
 и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је д 
ла.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне 
а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2- 
у они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S 
кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама 
 иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико циг 
појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту  
 последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим с 
пира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне св 
сврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и з 
</p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, а 
ма, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те 
 му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспосл 
амује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три т 
ди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се  
 дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Д 
ше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто би 
лицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она сва 
 би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против же 
школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би 
опис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p rend="Tek 
етку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Ch 
а зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час поглед 
ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се см 
и се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А 
азда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину  
>А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору  
у браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жа 
лади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуж 
 беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, п 
пет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као е 
ао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и  
 једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врх 
као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљк 
лијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте ка 
и по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше 
сле сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p rend="Tekst" 
а), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тра 
 добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантли 
рета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакуј 
као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да  
, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је у 
">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по д 
 што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је  
окуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће глав 
ла вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
није успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВ 
пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а 
 почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђид 
 срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито зас 
ме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се св 
рошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и  
 њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на сли 
јпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">Г 
 одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да 
а воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, сп 
ве муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утвр 
нице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, так 
ву га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава  
мању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога гре 
 — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господи 
ни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} 
иранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То  
 и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију с 
ричињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена 
ша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, зна 
t">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — бож 
 двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдоним 
ке да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персонал 
а ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну  
куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан 
ито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па м 
е помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« 
 газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, к 
 одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписим 
ким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице  
дним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напр 
d="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као  
иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео  
r">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радо 
 <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, прича 
сав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање о 
богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лифера 
је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Ка 
 амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног наче 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Дуплом кредом биљежила. —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <h 
t">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а да 
рени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропа 
то мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а  
одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућ 
 Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend= 
која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима  
уча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку 
а!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, д 
г рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, п 
н би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђ 
Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је прес 
ога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше рад 
ојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напре 
ормално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер 
атриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само заврш 
ко апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу надн 
 Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! 
ћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини м 
 rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ја сам душа мејанџијска;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" 
над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Душа клече, Ристу рече:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi  
агуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедал 
 док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекула 
ге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику  
о човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала бо 
не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је з 
> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Греш 
 rend="Tekst"> <hi rend="italic">Грешна душо мејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе 
паде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих 
вља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tek 
Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то њег 
онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуш 
ребали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, шт 
не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео кале 
ије!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ 
бојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси  
а је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда 
ском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а н 
end="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и с 
зати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S}  
моди у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S 
вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’т 
 чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Мно 
ститке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима,  
!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Три 
end="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тра 
 акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и 
он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра в 
сну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле је 
 број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама 
 ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је 
обио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио д 
човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би  
м Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p  
е, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p r 
 Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја- 
ца!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па 
ика у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери 
лисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p 
> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чич 
е«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Т 
куња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође п 
меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду 
наш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе  
ш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно 
учио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и  
овати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика 
ем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Је 
="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све 
о! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше мног 
разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка  
сукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се т 
 у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да ј 
раћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пе 
то се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од то 
и она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока 
времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па г 
="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самом 
а. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А 
 светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— 
е за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута  
 је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, по 
а што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S 
ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школ 
ишипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца.  
ивицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та ген 
.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако  
инара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{ 
а, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждреб 
ова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p 
м. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дрем 
е Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге постави 
 за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кух 
и и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и веш 
nd="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И 
 ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p 
 се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета сп 
 болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа 
ијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побратиме, много м 
жује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђ 
а опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф  
поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се 
 тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — ре 
d="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао  
ју опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћи 
о, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чап 
{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} 
же, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, сам 
 би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био 
 своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам 
 се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф о 
, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозов 
ика, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, г 
лана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је по 
ио политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, 
ета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — 
, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ор 
е легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли 
 изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов  
 боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Te 
звини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Te 
че газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А доб 
rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца з 
ри! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не  
 сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио и 
а; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то дв 
да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци.  
t">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио 
S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за дома 
 </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на  
ације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend= 
хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend="Tekst" 
г наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шиш 
ву историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и дал 
 му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше на 
ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend="Tekst">— Молим, казао с 
t">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал пита 
 </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p r 
— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — о 
kst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими 
="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је једа 
 </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срет 
да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде  
 <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tek 
ш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам 
/p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} К 
напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама  
у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S 
ану дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан чов 
Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p re 
а поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пре 
<p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се!  
ла на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Ми 
ну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се,  
поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у н 
 плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па е 
ираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запар 
 јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђор 
 беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му 
о од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко«  
а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предск 
ија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </ 
жују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, док 
толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе гр 
није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето 
 окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и 
и чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима. 
ли му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{ 
џијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастир 
н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си им 
И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то мо 
е искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче,  
а, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; ал 
оји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па  
<p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p ren 
имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало  
st">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну ј 
 rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чино 
 </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово д 
Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend= 
с’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да 
власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора 
он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало 
вот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако! 
p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! — реко 
сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што  
род. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p re 
да-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скан 
турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дој 
 читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> < 
онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме с 
 поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хит 
="Tekst">— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књи 
rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p 
p rend="Tekst">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктант 
} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један  
не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p ren 
шао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше још 
<p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују  
о дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише д 
 посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум 
оре, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу 
од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, пос 
ебама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу с 
 <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш нау 
па и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хв 
сешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба  
а кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задово 
еш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се от 
Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слага 
 <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, он 
У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени п 
ekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљус 
 што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послуже 
! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и ч 
ламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чин 
ад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртв 
 дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пр 
е л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је  
теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p re 
Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добр 
зилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако ј 
 неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га 
ода и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хе 
kst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондро 
 зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Te 
">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, 
<p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? —  
ки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење з 
rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, б 
<p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита в 
 ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи 
м ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђ 
Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да 
љу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије 
Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи човека. </p> < 
 <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит 
е знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар  
ститом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешно 
 обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад с 
ни’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. 
 колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} К 
асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад по 
— Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише ст 
ме, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, и 
 треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропас 
ет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учес 
="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Ср 
— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе 
 Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то вид 
ељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, наше 
 лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p  
тким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разг 
"Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се  
<p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећ 
 </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч?  
 плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понек 
 претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не приста 
. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за 
го паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. 
rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst 
ају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне ва 
зо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина,  
 га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио с 
у само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а 
ја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет сам 
 боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум  
н; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Уб 
љак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац  
p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови  
Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му 
аче осталом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љу 
и и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључ 
ам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — 
мао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кр 
удноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога ба 
end="Drop_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Бе 
а до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите  
ашула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo 
инара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">—  
="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај до 
 од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе.  
сталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што ј 
егантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању де 
ључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су л 
а мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерк 
 од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином 
јавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удови 
нам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </p> < 
t">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="T 
схићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна 
 орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, ниј 
 ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад  
тио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новина 
испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се та 
ехани и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров 
били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе  
ваничне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам госпо 
руга у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а зав 
држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су 
азано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше д 
 капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштав 
 што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простог 
читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му  
ој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука,  
— вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако ма 
еривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, ниј 
 на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштен 
вљује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом  
блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек и 
есто.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако вели 
 се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носи 
тлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као пред 
<p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газд 
мерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи  
d="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему гово 
">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће  
тено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, с 
лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је  
кога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно кри 
S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је са 
{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунит 
та.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто д 
ирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао  
ка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а 
то није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтед 
ма.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других  
.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није 
S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао  
деље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем 
меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на зав 
ђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је фило 
куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend= 
та, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турск 
Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцим 
е ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако  
јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставк 
круга ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси  
{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« 
ији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— 
еба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де  
 онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге 
..{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend= 
а лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од з 
о! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на гла 
час. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те 
адзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад  
е питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се напра 
end="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S 
о; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Ми 
видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види 
ази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, 
ује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Teks 
а, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p 
 га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је мора 
ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tek 
е преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пе 
">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p ren 
end="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте  
kst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се 
бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удар 
 кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се изра 
јемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експ 
, распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична п 
илисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави с 
а, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо п 
 ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој 
ко је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му с 
аци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с такви 
им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и т 
к, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се  
 за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам п 
 реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend= 
пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по каф 
атични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже  
ници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да 
их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако с 
ости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није 
анима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узе 
 мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— 
ише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p ren 
нако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tek 
ти — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка ( 
 кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђор 
ема самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио.  
 умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из мој 
ла си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... < 
, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече 
 вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend 
 па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и 
 је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба бе 
ито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће  
 и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S 
лађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити до 
Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење  
о да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко 
ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{ 
аше своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно д 
 речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад  
 му понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим ш 
е Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замол 
а сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на пр 
црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам  
ране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има  
. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разгла 
мим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви,  
Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село 
 запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој  
е зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже,  
Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа 
Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљ 
 Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да с 
и се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Маме 
е задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала,  
ћа писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава о 
end="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и 
кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не н 
р добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану ос 
="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја она 
е ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну  
џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’  
спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p  
/p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као  
 несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи » 
о беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p r 
ако ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му от 
а, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечера 
порочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p re 
 и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tek 
у кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем ха 
његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Teks 
мо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприч 
лоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима 
претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они с 
алим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ов 
крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један 
ул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево  
же купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе за 
зилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и  
 српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколи 
едаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се 
 док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту н 
га догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу наче 
о луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p>  
у) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и 
p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој с 
о је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо 
е кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. минист 
оришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат  
зи. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна  
 то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« с 
 памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како 
фу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, 
типни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташу 
ешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео  
 овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо 
p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола 
тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и  
 пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и 
о је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их  
Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бит 
 опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst" 
долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђ 
 ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико т 
да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се  
и с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да има 
 петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати  
 то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време  
ба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезил 
појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве  
уди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учит 
Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа с 
?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </ 
равос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Т 
тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кож 
орочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој в 
а ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас  
ласти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели 
ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да г 
: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима 
st">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и п 
јим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с 
е човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, 
га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> 
ропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то м 
t">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с  
а гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол  
="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да 
лко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем 
т и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа,  
иперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини л 
га што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Ср 
 белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и п 
 чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му ј 
Ко, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег ч 
а где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо г 
 обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Ш 
која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостат 
е панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па  
рогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахрониза 
наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) ав 
его ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Gla 
 А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страс 
 пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свако 
паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татк 
шао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, грош 
ф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј 
што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна 
 си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напи 
 ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама 
отка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада дома 
га, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда 
оти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, 
: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузел 
теља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да  
на!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скок 
.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један 
трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају п 
оји ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је пре 
 млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно  
и човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. < 
нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута од 
м љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у нови 
да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p re 
е!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се 
тају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавни 
у ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фала 
ојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то  
ав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диферен 
d="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер ов 
 канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала не 
патила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није  
хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласн 
и там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то ва 
 заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! < 
ече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; зба 
о ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала б 
о! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И 
.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па с 
н Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код ме 
рао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по с 
, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси 
у пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, п 
 може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и 
 свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана ср 
моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst 
рестанак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен 
 даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десе 
три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и сво 
ко га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> < 
публика! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели  
о, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Ј 
ако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p ren 
о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, св 
ај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p>  
 </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p r 
товала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих  
 је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па 
 врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само  
дник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграш 
-четворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што пос 
, прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јоп 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у 
<p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — 
де вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идил 
упац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није п 
стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио б 
S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши,  
е мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво  
 сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимил 
доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако  
е његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чи 
у чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла де 
пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, о 
ама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако  
а још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца,  
љно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револу 
читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а ш 
чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено мин 
S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend=" 
овољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скрас 
кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мић 
ис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и  
жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају припо 
 као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место 
бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онак 
 је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а т 
м и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с н 
 кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео 
kst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се 
као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, 
ићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} 
 </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни јед 
ад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па д 
јем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женс 
к« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству у 
мрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило 
 него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су ж 
 једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким а 
бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш  
 не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу,  
 па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с вла 
> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале,  
де, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато 
и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде 
 уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато шт 
чки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова 
">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му 
ле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако. 
ао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Соф 
у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је  
те (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад гов 
дно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омрази 
 скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао 
ских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најим 
 рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава бе 
евала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву. 
а је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно рад 
Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носил 
ам, суверенитет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су ск 
 носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (о 
до би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{ 
само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни 
својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу 
рштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђо 
едну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква д 
 да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до  
 звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у  
ком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако т 
другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске год 
. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара  
{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се 
стахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафан 
 гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и шт 
н џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">—  
ешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, 
">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мал 
амо да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда  
 зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде шт 
самнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’ 
тело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, с 
 у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и к 
ла, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало,  
орове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу го 
итати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљ 
у му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Н 
 »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћу 
дравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако в 
!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џ 
усти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мић 
чите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst 
А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — а 
поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумов 
 касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако 
о што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак 
нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst" 
 је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру к 
е питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да 
пи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S 
ји не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидр 
 и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд нек 
та не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и 
 исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви. 
трећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те  
 је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </ 
 ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="T 
раде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље 
е слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљ 
 папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет ш 
ма одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у по 
 </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако ка 
, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли 
 његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарим 
тражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису  
 се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о 
>Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас 
наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђен 
развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу 
н у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у прв 
рно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као кака 
S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не ос 
а будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе 
орђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </ 
, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — јед 
ице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се 
ге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој 
— вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А ме 
Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим т 
му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што жив 
ића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Жив 
t">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је 
омучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора 
</p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши с 
га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у с 
"Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе  
а могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кре 
оследњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила ј 
е он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко 
ног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се 
да се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. 
 још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човек 
љење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан 
илици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеск 
урном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« цел 
арош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи » 
вим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће 
ану, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки  
сао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало сви 
 бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S 
«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се сме 
ј одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пе 
ђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у п 
 му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а 
ма као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штого 
место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурск 
"Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst" 
<p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Х 
end="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — п 
како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени пове 
мљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пења 
нио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајд 
народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, 
подара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове  
="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече го 
.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту ме 
 rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелесије«. < 
Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) ка 
 из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многоброј 
ирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бу 
, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избор 
и девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Мак 
оши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено  
а није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и о 
дан такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А  
е име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се по 
био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је за 
<p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујиц 
е крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. < 
 катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стањ 
па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа 
ица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о 
н ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести 
ио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они укра 
ета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend= 
ротив горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас 
врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај 
купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћете 
ва непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је 
 или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по к 
, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Ср 
звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико 
ехану и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режи 
 Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и  
.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар? 
е да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста 
олим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Te 
 ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, с 
зведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште ко 
 село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на приме 
 rend="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече,  
да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — ве 
 дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> 
за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли  
дњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о мех 
лко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако 
 А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — 
је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је м 
="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друств 
и’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спек 
ам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџ 
пита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, зна 
сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето во 
м не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промен 
<p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекош 
ли ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушк 
а је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама  
е им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе  
траја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школо 
о знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече д 
ашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господ 
 грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — гот 
ане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у  
, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да 
ече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tek 
граше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти  
имо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас 
лимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па. 
а таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљу 
виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође 
S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци 
брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту  
о ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срет 
ив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш 
 одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — реч 
а јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мис 
— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. 
ица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармон 
d="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) 
едан мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах 
јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Te 
А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио  
 браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изуз 
, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, кој 
 сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну  
пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и 
бесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ дру 
тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета к 
nd="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га 
 одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да с 
 одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, ј 
по, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да  
а казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с ту 
 ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио д 
ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим имено 
се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све да 
вештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се к 
} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше 
 време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам з 
е кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend=" 
вис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрм 
је. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између остал 
руга рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који  
.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман от 
али да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата 
 као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер 
ekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је 
ве то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </ 
S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">—  
ени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авл 
ком некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С  
их догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_s 
 и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко  
им, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је  
о о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне 
rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин 
заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета 
 чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му  
и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у сел 
 А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакој 
ева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера 
} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе јо 
 ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога  
н изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте 
 рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него 
и и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се оп 
и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку  
ула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> 
 да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће  
ђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: с 
р Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време  
у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју брад 
у љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем 
ежима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Teks 
ер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет би 
ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом,  
">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а  
игосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало  
ме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побра 
 а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па о 
 рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и 
ђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-уч 
од се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Аја 
јвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које  
 цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала би 
азуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлик 
 се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестиј 
лазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Уме 
 потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глум 
никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена пита 
д вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало 
е бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и зав 
е. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S}  
е и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог  
S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки! 
">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst" 
андократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му! 
о. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скрш 
Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а 
еж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С г 
 кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да г 
блика, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудиш 
па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не пости 
> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власнич 
 и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бо 
есту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са с 
етила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еро 
ио премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му се предс 
оред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи 
ојој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој 
ио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и ст 
атске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која 
старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакуп 
икупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мал 
уго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особит 
еђу Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића » 
даје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у 
р, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући ј 
а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) 
ези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда 
био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија не 
 му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend 
 у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурму 
t">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с в 
 и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то м 
ако има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кук 
е, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што  
 у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политич 
нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изнев 
је то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они т 
аметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се  
kst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке 
 Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, п 
st">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напред 
рола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш  
ви приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећниј 
авице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и,  
 свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, о 
хтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко 
измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо! 
е сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други парагр 
и за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је  
ке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доб 
>— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш  
, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек посл 
е ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегн 
Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре  
асти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жан 
за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да изми 
уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о ус 
 не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — в 
ља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то  
рио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Teks 
и, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се 
Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема ви 
уо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је  
о.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни  
адовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег 
ар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst"> 
у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мић 
и прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад треба 
ад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tek 
каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер 
 у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин зат 
гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Марин 
ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако 
 душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, за 
мет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двап 
Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">—  
Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе 
’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко п 
ма све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и ш 
 Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде  
реко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам 
p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, 
: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досад 
 познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад 
гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (т 
ој спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких 
вољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допи 
 шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Te 
а мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? < 
е ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То  
у и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога та 
је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај  
ет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поште 
ени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, в 
st">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте о 
а је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражава 
 вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-а 
влија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у кори 
е задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у п 
његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао 
 ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старинск 
т, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју  
а изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се,  
ваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Мол 
.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавол 
на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула 
да стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима 
<p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги укр 
атраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је праз 
д од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још ј 
аденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из фран 
p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок 
ђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске т 
не скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одс 
 је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајим 
ана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим неприј 
 шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају 
да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке  
не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па  
амо какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} А 
атељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромн 
ив сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право глас 
о у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газ 
са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била 
редни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих пре 
у!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да м 
његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита 
дакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописи 
некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у 
д је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесе 
да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћ 
 онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милит 
 смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја 
учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошл 
} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна кле 
ан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запи 
е, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу 
шљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S}  
 зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да  
— пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p 
м паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на дру 
оји је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди пон 
">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да у 
S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S 
е, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хт 
то је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек 
е занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфско 
ва предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и  
етентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не 
тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да прости 
 rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одб 
ане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише пр 
стајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Tekst">— Пристај 
ишта не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам 
омној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале 
р Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Te 
 морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава  
а тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбо 
и Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредн 
 тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p 
иоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" m 
аре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни  
ма које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{ 
 одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, а 
цем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst"> 
 им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који бе 
кста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинал 
{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише  
ба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколи 
аво то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим 
 брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S}  
љи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна те 
 света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни 
} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако  
 у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по т 
{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кне 
су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шт 
е две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не з 
, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра  
то који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу  
у како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног  
. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурају 
рђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом св 
 па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и  
пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао 
{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брз 
 Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја реч 
да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући пес 
">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па 
ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да 
ли часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто 
ме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју 
 се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати  
е, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништ 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се 
е једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газд 
 сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета 
 што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, 
ужаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у св 
kst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче пре 
 славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S 
уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="T 
вољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да с 
ћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па од 
твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета 
тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на кап 
ава, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо св 
ај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, 
 Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S 
ина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали ку 
се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Так 
">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="T 
о — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе 
тни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је руб 
та лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S}  
еки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend= 
шипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације су 
ка овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. 
век кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придоб 
је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је и 
ватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио  
 старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красн 
разилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst 
Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један д 
дафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у  
ађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Ј 
алу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Срет 
Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Та 
ена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се про 
и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S 
">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S 
 силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветс 
 мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као 
 на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Ср 
S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па 
пут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, п 
 Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту з 
селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом 
 — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате.  
 са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако ку 
<p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару  
 кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо;  
м намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у око 
о мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док с 
ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« 
сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета так 
’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и п 
ину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једе 
ему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су  
 него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана 
 ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. П 
сцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А  
p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изв 
ке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени! 
носи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: » 
а имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политич 
и трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније 
коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, о 
ли напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери п 
">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су  
е смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и в 
ву и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевић 
место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатл 
есмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корис 
љајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих  
кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао име 
е спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њег 
 ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер«  
сподин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира свој 
ровире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаро 
 му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бог 
ју!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старо 
 Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а  
 права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман слам 
ф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како с 
 нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха 
ог сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела 
љ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно п 
Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју нај 
а политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непро 
је ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окр 
е звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Задобили право!</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="it 
адовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S}  
је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу не 
 исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,«  
сто.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S 
Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало м 
Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би 
звади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst" 
оји је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пар 
 И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и 
 селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен 
ћи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с кв 
нијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па ре 
има: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све 
} Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не  
 огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема  
ине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине 
у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео д 
јало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и  
изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали до 
елу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио 
d="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Зат 
Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Ј 
kst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ћ 
Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА </p>  
 тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе 
жим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и нач 
 пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S}  
не после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо,  
 је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е 
d="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како 
ешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и о 
 rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’  
 rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва,  
ађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира ј 
се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао к 
еља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; ди 
 Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жен 
 и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и 
 од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим д 
 не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао р 
 </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад  
нако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шт 
{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмич 
е.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интер 
кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје 
их такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига  
S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев оти 
t">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја с 
вори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и 
 поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно  
"Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. 
.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и  
дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђ 
ји је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те  
вајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, з 
а чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у каф 
аветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их 
апоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако 
сле овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он р 
ича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја са 
колико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Te 
аа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, учитељу? </ 
!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица,  
д свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. 
 времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и н 
ekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се н 
один-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво ле 
њу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p re 
 нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му р 
’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> 
шће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милис 
оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао  
а народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батал 
 требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћис 
 неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је 
ушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, р 
 и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот 
циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ст 
кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који  
, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ног 
дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{ 
 да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. 
оље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвни 
ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ 
а новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> 
нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, кој 
ли кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, ис 
{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">—  
д звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту пр 
адњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Б 
ekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници ус 
казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес 
ф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а не 
 место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако о 
rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине у 
 лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад  
петкаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као  
Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави  
дина прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се 
d="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом  
згледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога 
 све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу  
а, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радник на пре 
анове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S}  
оји сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="T 
 као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и з 
механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади те 
 главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож р 
 тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> <p ren 
ем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у 
, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што 
ло бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последиц 
е Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако л 
 други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена н 
S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњ 
то Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре  
ке у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник 
ицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метн 
</p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су  
 по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S 
осталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и не 
пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија на 
гом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo 
 већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно бил 
јвише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирај 
Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани 
еђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му  
овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако  
ме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »ми 
Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну 
је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побрат 
вете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по с 
vo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец ка 
 Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа каж 
допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у 
орам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење к 
ио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије 
ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Л 
аква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их с 
ија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињен 
 rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не  
писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах  
да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и ду 
</p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је  
а »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешт 
авио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је 
ставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта 
наш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Д 
 се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; б 
есрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек 
тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је им 
руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно 
ва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања не 
 А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па 
им?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече ли 
! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? < 
е као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће 
ла, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А ш 
 — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, С 
сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине  
нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p 
ива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блаже 
ићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се 
олу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из  
алосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајт 
е и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у 
, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и  
е тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно три 
ам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали 
ја и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си  
рпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи за 
евао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив мног 
о? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића с 
он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режим 
 ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« 
 Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и 
а’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико  
учи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, б 
може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, го 
 око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се н 
мти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе 
име, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у с 
 исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи 
st">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај  
 <p rend="Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! 
nd="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, 
="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— 
"Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а  
ер како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не мо 
ekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— Т 
t">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’ 
и то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на к 
н-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Teks 
> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу 
Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у оч 
може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели 
ула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је посл 
 </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Б 
p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend= 
 <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па так 
.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, бог 
учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst"> 
 присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за 
цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе  
="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst"> 
стаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на приме 
га оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па м 
е у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се 
уо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро 
 Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst 
ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је  
 наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S}  
ас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге с 
<p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst 
 грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педр 
еко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst" 
дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, сл 
 поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, п 
 стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се но 
а запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може 
лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, пр 
ао јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да  
Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А 
 лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="Tekst"> 
еколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »о 
ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље 
 Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја са 
каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S}  
 поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те 
> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад к 
власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— 
њега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tek 
рај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S 
ј кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако ни 
ану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њ 
d="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели 
{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам мех 
 <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код те 
p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече 
«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p ren 
ам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво  
</p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— 
цама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас уч 
а то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, мо 
а, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми  
ита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви  
р ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради зем 
<p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић) 
nd="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend= 
kst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? 
е да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита  
компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе 
виш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим глас 
-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец«  
јем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— 
море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео 
 ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, ј 
друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Tekst">Јесте! </p> <p rend="Tekst 
ује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! </p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« 
у, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, п 
емо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар,  
едан човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend=" 
смо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена  
ај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа ч 
 и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а  
наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. </p> <p r 
азумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: 
грљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се вр 
} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разгова 
 он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вал 
Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво  
ти се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. < 
анствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не раз 
Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други 
игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио с 
е била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од за 
трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, за 
о! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p 
"Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оп 
ле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се 
ђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човеча 
/p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се ш 
ичан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његов 
зара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређа 
род који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, нак 
о после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТ 
рен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини,  
p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend=" 
"Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Отка 
">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога ш 
st">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после  
 он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти кан 
 чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики г 
е било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгор 
. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишље 
 штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="T 
женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко 
у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одма 
рело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придоби 
t">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој М 
ривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, госпо 
вао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи 
а, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивт 
сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз с 
 законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дан 
ку тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} 
скора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет г 
мулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана бил 
ду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да ст 
дговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар 
и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов  
ка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет  
ника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита на 
вине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва и 
змери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели 
о намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад 
 неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (паш 
и а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима  
ртије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{ 
ст, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара так 
о у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па прод 
 ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p 
аног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, 
ри га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безакон 
ар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади. 
 да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend 
веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, з 
»чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S}  
 столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, ка 
ди, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} На 
"Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је мо 
во, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p ren 
ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију 
едника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју«  
, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар ком 
пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једн 
 пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју стра 
аће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже б 
уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А 
сног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а ж 
 те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој 
о писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име  
а је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некак 
па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="T 
 баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах о 
а је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није 
о је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе  
е.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици  
ас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p>  
ут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужас 
лупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехати 
зда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа 
 зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{ 
ва Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до р 
 супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци  
јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће о 
 вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А  
 исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{ 
 да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Teks 
{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад о 
е, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што  
рте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S 
е угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, бој 
ет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да  
је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада  
Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је 
о зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијан 
у је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега 
 једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} З 
монђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst"> 
има и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да  
ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечи 
">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из с 
дсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине нач 
дан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, в 
и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па н 
е реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамн 
у с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одм 
 су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с р 
вице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улев 
Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а  
х!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови 
ела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не  
послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«. 
ачелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани ужив 
> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпо 
 свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остав 
стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетат 
 стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око ње 
и ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— 
ељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне  
 су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а 
акло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допи 
а куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА </p> < 
весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђош 
лижих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </ 
 ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, м 
јући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљају 
 само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све  
ногобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и п 
 срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године прин 
кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника.  
ај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупље 
 школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом 
је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — с 
ање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао 
ње свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, см 
rend="Tekst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, км 
ка урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испре 
а где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђор 
да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метл 
и и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мис 
а прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га к 
е од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p ren 
вели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели!  
па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p ren 
ита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Дон 
{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дот 
, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнае 
 плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару п 
ве се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо ка 
рши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га 
а, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, 
Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или 
 с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога о 
сити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од ду 
и побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири с 
они и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је скл 
 тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend 
то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у зна 
мио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p r 
да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што 
 дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и 
вија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само ј 
"Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи 
ао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима 
="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро!  
 треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти треба 
итујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи  
 да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татк 
 ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо  
ана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, 
онови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта ст 
... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра  
rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели пол 
 надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако це 
шљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још 
ило:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије,  
амулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? < 
. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у  
твари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> 
му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом  
да динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски напи 
у му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и 
а једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном 
тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пр 
 у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспр 
 Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то  
дох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Т 
 питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децо 
> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш  
илисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно не 
ју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилиј 
 опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави 
ик; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио с 
тензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се  
облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измисли 
} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Ј 
ч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми 
ћет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћи 
зи, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је  
да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S 
нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{ 
 рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, 
дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом 
p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S 
хвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збо 
ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама  
депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, 
ндан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tek 
p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са  
 на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да го 
зати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имал 
је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последњ 
нале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p 
јенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали,  
 не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под нас 
 га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живи 
 малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и поста 
{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Ко 
јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника,  
 с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад 
-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је про 
Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало поче 
дравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га к 
ио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Кр 
ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вуј 
у живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он 
 вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што  
p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запа 
које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност наро 
kst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила 
ена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и разд 
е су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграф 
 rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија 
ле које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулу 
г) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фа 
амилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, а 
ј и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду п 
 продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, шт 
д механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, нас 
ло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно  
не бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst" 
бележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско зво 
е под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кр 
а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ  
ењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, 
то је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грла 
 па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p ren 
дмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} К 
лише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него  
оже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с 
st">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по праш 
о; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А м 
жити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад  
разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школс 
 </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није слу 
шног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста 
к радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. 
узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено свој 
устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре нек 
 расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst 
а, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било 
мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се ја 
{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту меха 
и собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S 
азда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то 
p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноно 
вуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће  
у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Te 
 између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подм 
ан допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у  
ти што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно пр 
, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио  
ли им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о ј 
арским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend 
ку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешма 
ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па с 
једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Ази 
ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и 
е то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне ст 
ва у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је 
се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p 
ле опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде т 
сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац 
о дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале пау 
ет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p 
д ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испо 
лодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упо 
«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зит 
 учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по ш 
видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се приф 
 и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали 
сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-л 
одаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p re 
ше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збо 
и’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у 
а је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »споко 
листак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми 
 за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адре 
вратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што г 
 већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не 
па лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како сва 
ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за к 
рочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни трену 
фонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и с 
 кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни  
са дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека 
 ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти с 
Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га 
 Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познани 
 авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора с 
них буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; 
ротивник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политич 
ј мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, п 
 у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша  
да је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, зна 
ндена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p ren 
 донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је  
евће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мисл 
нио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје 
него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst" 
ично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја 
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Црна земља,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Неб 
 правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </ 
е да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; 
ице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вриш 
лер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зов 
 имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, а 
да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накити 
о развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, 
и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се 
којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истини 
ћ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде  
вођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом  
 трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад  
Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оно 
лаву сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Ј 
званој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђор 
 <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p r 
 би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћ 
како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна ст 
вануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће про 
тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извади 
очи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси В 
х тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати,  
бију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се с 
вољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! 
и, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Ис 
лику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију  
ш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен чове 
рбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе са 
зио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend 
усти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели 
оже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски 
мо ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </ 
сим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће,  
И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што 
и нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у палан 
питује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије 
е и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гво 
вине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда пара 
и је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета в 
 на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Ванде 
ђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе!  
коро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет припо 
а, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да 
на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад  
. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или 
.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за  
итет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђ 
<p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод 
 ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново 
Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти упр 
 све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може б 
 <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани 
st">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, др 
а Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p rend="T 
едседника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог по 
к у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова 
код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, пр 
.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казуј 
м као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и пр 
Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То и 
">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежа 
и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад  
 чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њим 
ан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели 
ицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће свој 
ате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада нала 
 из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе,  
вља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том п 
S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има с 
 изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више  
">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио 
ри, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се в 
ин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!«  
и. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а није 
 исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на св 
љевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend=" 
блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича 
а.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако с 
ћу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна 
 овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> 
пир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешт 
рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из к 
 да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отво 
је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак 
ра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то так 
Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакеро 
а и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или ова 
питивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А как 
и да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)! 
познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим суп 
о се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно об 
акој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председн 
st">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако 
исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га пре 
ић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути к 
алеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се раз 
 а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог  
, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вра 
ле, слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго  
ла дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на ра 
еке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим ч 
пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказ 
му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Ба 
ости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој 
т опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан ле 
ед њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз оч 
љају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јак 
едне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му вид 
еш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућ 
, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{ 
г, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за оног 
пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — твр 
они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу 
 читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир 
етпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар  
t">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један 
ађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет зн 
е опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, по 
/p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на л 
у.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту с 
а, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је о 
ек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање 
довао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је  
ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} 
обио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S 
ру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и пос 
ж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како м 
а и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Миха 
 Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад с 
Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Te 
ни.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину под 
је: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Макси 
га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! 
 rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катран 
 рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па де 
а«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде  
:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати д 
тина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="T 
ма је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ет 
газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помог 
сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p  
афане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна  
жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{ 
онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p re 
то се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да  
стем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави  
јевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се и 
ирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги д 
е или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година ка 
асенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је  
ам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— 
не, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати к 
d="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по п 
е се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с ово 
новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. 
е, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето ш 
атељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запита 
 моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно  
решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни про 
р Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да жен 
ример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сл 
 за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па  
итет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Нор 
де пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му ј 
ам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, ин 
 мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас своји 
, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је б 
 Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. 
ита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута  
чки раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо  
<p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад зн 
а ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су са 
ти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше  
е износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити н 
ка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђа 
"Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели  
у ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанств 
ећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и  
а се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му подел 
е?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као 
 нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Зн 
Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </ 
<p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као,  
звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе  
мено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели рас 
вом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економ 
ао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет  
{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове 
р Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити  
о вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно 
разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му он 
осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао н 
ак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p r 
ва погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу ка 
 па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p r 
.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окл 
end="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија праши 
мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p ren 
боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти н 
 »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Ми 
 ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глу 
</p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p re 
>— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Teks 
Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и ста 
} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А прав 
Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — 
ли и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почасти 
ло да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет 
 rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и  
 малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се за 
а ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; 
ој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. < 
наге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p 
о чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{ 
st">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! < 
! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? < 
теве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у ма 
 Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p r 
ут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама 
nd="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је с 
 женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропе 
емо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на повере 
е: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су? 
дин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво с 
Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо м 
 </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tek 
оштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. </p>  
Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хва 
 себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихо 
дине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, 
 не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— 
орђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не св 
азвуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспо 
риса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ств 
 </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на 
о новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавеш 
удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све  
 у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} О 
 их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако не 
ажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим,  
апом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред 
за златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend 
та. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту треб 
нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана 
се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">—  
 народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том  
име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, 
м, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизе 
је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен 
ђане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВ 
пусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устад 
стог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито  
то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свејед 
а, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p re 
ржи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које т 
а, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве 
у се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви с 
 И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама н 
оље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p 
.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и а 
 на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је лу 
у Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију 
 свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газд 
 и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Ки 
надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао 
е еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су ув 
не облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђ 
 и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет 
волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p re 
ћа настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па са 
м одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мр 
уке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако  
p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бирам зраке врелог сунца —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi ren 
реје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме  
 један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако з 
ни па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих 
амо познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, ка 
Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« су 
, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столиц 
 врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред 
но као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труд 
">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst 
 ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да 
обоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ордин 
 често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице  
осле тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{ 
ју. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик  
ко седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и за 
пи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве  
 ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај ј 
 И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо  
 — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о 
е био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било 
м бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="T 
ве се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна 
а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мић 
и и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не мож 
у, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде 
нцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским б 
 механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом ч 
Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа 
капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дош 
а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште н 
ше кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обе 
ну (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако снос 
титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном п 
ео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир  
ка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље 
сникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема 
ви нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мрт 
осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«,  
 фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту 
нкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо в 
а какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p 
ића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год  
, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депеш 
дан број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознал 
> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst 
дједаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћ 
е се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p ren 
. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељац 
а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Кле 
 где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend= 
дине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S 
ено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни  
нских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, д 
и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да 
лику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију глад 
 ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је с 
p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето 
примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништ 
ристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас од 
богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства 
си Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша сл 
га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чуј 
о одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, пита 
">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај мо 
 месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ко 
ајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели 
ћа вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S}  
а показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој 
ји, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власници 
ечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установ 
био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А 
ђендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="T 
у многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако раздели 
није онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама 
 <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми тр 
, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад 
вљања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем ред 
леж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награ 
љима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве с 
 уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани  
ца.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђев 
запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише н 
p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира  
но, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје 
то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе,  
на је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и  
седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа 
једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чаш 
е рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst 
а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И 
ра кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пре 
те!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и 
ти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисил 
з једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруш 
забрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно 
S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту 
 Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом  
и треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш сл 
у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу 
 истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочит 
не вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин  
Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и 
:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер 
а га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич бож 
 позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, а 
а једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на  
двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су г 
у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у ар 
а понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и 
а се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} 
 то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић,  
шине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где  
 многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и 
атле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> 
ешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитн 
а кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим но 
а; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Н 
»Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели 
ело и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа  
 те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и произ 
"Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој  
о је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек к 
спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саст 
тио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без 
аковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засј 
е марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде пре 
ху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend= 
 осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно велик 
гнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг  
, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује ц 
 је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет С 
 слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Ск 
 мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај  
о па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њ 
ку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} 
орези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газ 
.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај 
ржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је 
де, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задо 
т био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија  
зроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst">< 
све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и ов 
="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је ов 
/p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патр 
/p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и некол 
чима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира 
ога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро 
} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ 
о човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио он 
аш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и 
господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачк 
ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде сав 
дружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи ј 
рава и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику мил 
бора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога  
плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се пл 
грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend= 
ле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се вел 
о, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допу 
р су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквиц 
јем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то 
ајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онак 
 помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио 
лажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир 
ве спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комш 
сеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке  
адовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су  
ежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а н 
 Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге п 
ио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, 
 какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други ка 
 мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита  
— »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи ид 
 најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што ј 
и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнарод 
и живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку 
део од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отвор 
ез фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати н 
 који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, п 
нај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи  
>— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> 
ном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не ј 
S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све т 
те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке 
ekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде ова 
који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, т 
Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И т 
ће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све њ 
хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом паме 
ч божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао 
 у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње проп 
 бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани 
"Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расп 
ријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« У 
 пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одм 
о му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, 
Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога  
како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком дога 
што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за обли 
тине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наод 
о у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађе 
рђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ 
о у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право к 
 и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни нај 
едан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи  
 Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи ти 
о?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и 
 једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна  
на рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође 
"Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт на 
 </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте саве 
а.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на прео 
исао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесе 
тан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћи 
 незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на по 
трос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга време 
ши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Te 
ане, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па 
 </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне —  
а љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке 
рси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф.. 
а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и 
 на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљ 
тала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антик 
аравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се 
да, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мрж 
се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год  
о је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, 
леда зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које 
де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петр 
аш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бо 
и оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку,  
} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајт 
тањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга 
то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накна 
, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први  
вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и  
ако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p 
и за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти т 
, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није н 
 rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове  
но слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и и 
а ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Те 
пишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst 
учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га как 
миде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведни 
, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како м 
ј чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој 
па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кућ 
на.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то,  
и сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна ре 
ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја  
и шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не  
ди мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас п 
орим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком пр 
ош тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Про 
 кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну то 
 и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длак 
е, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут 
 он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо с 
ах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана 
 се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера« 
ос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник 
 на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био шт 
 је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tek 
и је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима  
 се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend 
мпи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним  
st">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst" 
ехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Ве 
је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се у 
 полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек 
стало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш 
 и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру 
а Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, О 
знања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али  
три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове чет 
е требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у 
куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексикан 
/p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, ч 
а, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропал 
и, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је с 
римио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p 
аш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, 
у премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је по 
 а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у 
д се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде,  
о ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Ма 
st">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му  
па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и је 
 ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчк 
о ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, 
 плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та св 
весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде п 
итан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште 
ед Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, 
в није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслу 
амотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио 
 то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Сед 
двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама ш 
л тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе 
и, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало гово 
ући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није т 
атлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија ује 
домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да сл 
 и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у  
еља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом предсе 
реглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно н 
 да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног про 
 после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читат 
.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су  
ађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао ка 
} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, ова 
о се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред 
 коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу  
ај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Мор 
 Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза мало 
, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стад 
сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истр 
доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине  
љаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио  
лаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом и 
{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се т 
 Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је б 
 Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с 
, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашниј 
Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у  
бница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима 
ио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне с 
 па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо  
о оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{ 
је велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и с 
могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p re 
 казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, ра 
афу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} О 
 окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето  
живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни за 
S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учит 
И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија  
а.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио  
није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом саха 
 новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита ча 
певају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстој 
{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га  
</p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико с 
 човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога  
ка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли минист 
у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p rend="Te 
ле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио 
уцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побр 
ијатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљ 
д Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је ми 
енографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом 
ела почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p re 
 се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од минист 
мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend 
 ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејан 
 се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S 
ти и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend=" 
ове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре посла 
а се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на вел 
ете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и т 
p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — в 
!{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек. 
ше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend 
обом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и 
исује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, 
и! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Зд 
па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријан 
е ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p 
е међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописн 
јеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и 
н он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend=" 
вати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па е 
де. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ј 
на ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све 
ити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да м 
он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и  
порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не б 
 човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па  
ији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвокат 
»Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац с 
на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне  
ао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то би 
поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend=" 
} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S 
</p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здр 
 То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати ј 
 пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> < 
лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неко 
па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p re 
е многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, ист 
е, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој ода 
ан служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је б 
 такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао к 
другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, 
уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одма 
 много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вила 
мне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу н 
их навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима пов 
жа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> 
 знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем 
ршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p 
мо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће в 
 брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао!  
је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што ј 
м ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их сто 
, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава бо 
устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и 
ог ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе 
о у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац 
одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих д 
на ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ре 
 зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Т 
ава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корац 
 са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља  
ти једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у п 
 крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља  
. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p>  
{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — 
 светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета 
 један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин  
м изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомињ 
нова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако п 
ова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и п 
транице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! 
: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнае 
 седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелников 
илна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве пр 
.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана таб 
р је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београд 
 за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пе 
а се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst 
екрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">» 
знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред  
 поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишл 
ај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време про 
сар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> < 
, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ног 
 је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{ 
рочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко 
ли!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане 
</p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{ 
ше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, ме 
ше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђев 
дном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га 
 него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао. 
је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зов 
. треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се н 
искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А м 
с поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока раки 
ћи и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари с 
 корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend 
один-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пе 
да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући  
ком, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе таш 
 селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосл 
он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend= 
 неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво  
тра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о само 
">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа —  
 се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакл 
end="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; 
ан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који ј 
не у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за  
 зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па 
ралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинам 
завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам 
 осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и 
циповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они там 
ао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi 
и; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p r 
воту Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље р 
ше у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бур 
ма, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се ис 
зда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се  
рсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био  
 извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p r 
 и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сре 
Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће  
им.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гле 
како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се  
а!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p>  
</p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за 
ме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једн 
 </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар ни 
 тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа 
адовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мић 
коро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend=" 
га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само ш 
му му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су 
аље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико  
а) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, 
p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село 
 нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тир 
ekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје кућ 
и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си 
неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразили 
тична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и виси 
 добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које 
и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у с 
јте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право м 
.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Уме 
kst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с 
да како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је по 
па од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му  
ко је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом пос 
епублике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као пред 
end="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{ 
чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српск 
, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у се 
 а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини 
 </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p 
и строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S}  
што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ћ 
метио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован др 
убу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за си 
 лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе 
 rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Се 
лу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомо 
 Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пун 
end="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све  
се и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Брази 
ла?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ств 
а, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то 
о је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је 
 сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, н 
да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну опш 
 је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да с 
 како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па к 
з, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар који 
о у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци  
анегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестуј 
су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти да 
уке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?!  
ја присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато 
е вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом раки 
м нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се ски 
»политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неко 
саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, 
елу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је  
и какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом позд 
гово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово 
о што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима 
та, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом 
, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећим 
тељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да 
е Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа од 
а учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар ни 
ма, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механ 
ејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и тор 
убио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је п 
ђанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је! 
, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху М 
Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечвари 
има, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници  
о једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, нег 
 песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и кор 
евање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћ 
ку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један греша 
 Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, шт 
еђутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама 
могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — 
а, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исуви 
механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни  
де ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend="Teks 
тора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да с 
једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, 
гушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција лику 
том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима  
ма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који  
реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну п 
 столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, ка 
што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђо 
ђу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају,  
само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених б 
, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још 
ужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је  
слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није н 
зрачуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и  
Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врат 
 који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса ч 
ропи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје сув 
погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Ми 
еба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се 
умбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и д 
е како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна  
 већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда забо 
тик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтева 
 у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перч 
ула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и пр 
дила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi re 
показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки по 
рсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе 
и.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу 
 буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не тре 
и допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати д 
је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлог 
аравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на м 
на беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине 
 бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ват 
 по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне  
уди све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, 
лен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љути 
једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо з 
е су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне 
ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам 
слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго през 
 противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ств 
ко ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се г 
оже то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара р 
климатао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално ук 
 ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор 
 часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ва 
цу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, каз 
 скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се у 
 кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби пок 
смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности  
 или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А  
сме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за дру 
јенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ 
му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српс 
 сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље про 
дне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ко 
оналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва  
ских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се м 
ати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли  
менути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бор 
где да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не 
теља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали 
у коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога,  
 ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића зав 
спијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак 
сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S}  
 митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да он 
а неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по в 
еђу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су г 
велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је к 
рад, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатно 
 <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета б 
е, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек. 
учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора госп 
ска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим до 
га ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«,  
знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend= 
 подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим з 
S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Св 
ао нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како  
и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што 
 је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту п 
 море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбре 
 се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си  
а се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да  
е. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује 
отписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан 
три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динар 
 три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у 
ст хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика с 
одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за  
ве стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, 
 је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћ 
је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који  
ва, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} До 
ко поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, 
у, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путни 
во с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога 
зну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend 
ских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире  
га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па и 
едан ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре љу 
а ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова д 
а су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или ш 
 није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве)  
деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма с 
ог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Te 
амен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна вошта 
е, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти 
табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да  
 Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> < 
таде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, пред 
ашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори о 
да Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А 
p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту  
ут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, полит 
маља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаре 
 морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење 
nd="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није с 
ехане.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и  
 љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео  
ли гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сре 
="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико 
вољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници поте 
 се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је 
="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА < 
">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — 
руго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг 
јпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо!  
вам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно 
ekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче! 
Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr. 
оже изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да споме 
">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да 
као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend= 
том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Ги 
p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чит 
на међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трб 
ојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза 
јгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да 
чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће 
, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је так 
 ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше 
ке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако  
еце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и им 
 депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Teks 
О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива 
нога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, је 
 доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ет 
ети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату да 
зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око и 
а спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти  
згледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји н 
p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и  
="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро  
S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће 
 и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир  
ај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена 
, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« 
и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћ 
д начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелни 
е.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смеј 
зиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога остављ 
доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакуни 
 слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару. 
 време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сла 
е у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању  
наш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш  
после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна об 
сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, вла 
 побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови д 
њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се 
тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна ле 
kst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фо 
апитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛ 
} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. 
ао!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend=" 
t">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајо 
 му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и  
слу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздра 
утиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него с 
но што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у би 
избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Te 
па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фа 
 у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице! 
ом селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и прија 
још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села промени 
ан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако паз 
ћима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога  
о и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску сло 
 упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бој 
е свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим она 
 се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи  
ликом реставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну слу 
е име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, п 
барску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери 
како око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши  
 дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом 
Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">—  
тавио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака 
о би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p ren 
е и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче,  
 — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, им 
S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска 
лавом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и 
 дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p r 
са к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде св 
иште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с  
ли онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе 
и нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изн 
дским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљ 
о коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да  
и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} А 
ду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од сво 
 у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S}  
старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не с 
нео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на  
овор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — » 
ђаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S}  
ав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали пр 
 досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд 
и кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђ 
ла за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он  
 </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ре 
уља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже з 
мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избри 
ли је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— 
н народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био и 
икама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде  
р, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, как 
м вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срет 
о?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер моле 
оје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S}  
 људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре извод 
мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све 
најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаш 
> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се ис 
"Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко ш 
се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га м 
 — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим  
ара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p r 
што? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића 
">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписн 
не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезв 
лан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужас 
на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му 
а само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да о 
збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Оста 
 рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">—  
служавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, госп 
рабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p ren 
та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли ка 
 ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој  
де. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од да 
им ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета с 
види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати  
st">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста  
има ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обој 
 </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst 
ад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а  
<p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му р 
. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш 
 тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у  
оље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а н 
дају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини 
аја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— 
{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљ 
">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда  
<p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> < 
пет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S 
овор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладн 
ретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се исп 
ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају 
њигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се н 
га другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се о 
 испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »О 
 невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако не 
ље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председник 
S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови  
и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем је 
го ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко 
ивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубиц 
за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега и 
Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревиз 
 ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>.  
канскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда ј 
менем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафан 
« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{ 
 прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џа 
ућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} 
паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је да 
S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка 
абакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе с 
пштинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend=" 
свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе њ 
цу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Te 
и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњава 
а’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} К 
 Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из рук 
оже свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ак 
ранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{ 
посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис 
ек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина  
">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечи 
м поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна  
<hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је би 
ако је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је  
стук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај 
тли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не 
кад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нит 
целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим н 
о све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као с 
end="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ 
је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан  
лу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је 
омену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити са 
се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, н 
у, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме  
је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а  
м зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета пи 
то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо  
зговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако з 
ничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке 
 расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко  
ад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пу 
ај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода 
едовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети  
а тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, председниче... < 
вићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге ску 
ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а пос 
ена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повел 
није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они 
ама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се  
е турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игар 
је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И с 
ском пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst 
у пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише 
> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Истор 
!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш  
ју се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у св 
ељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним у 
еће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се д 
 стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свет 
ставити упропашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што 
има, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чуп 
поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са њег 
S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округ 
којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гл 
а министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у гла 
end="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше ка 
се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке п 
м свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од кат 
ме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је об 
е прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснам 
о и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој прт 
ег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даска 
ако то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима  
Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе н 
ари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне и 
свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, дај 
. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу 
</p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нек 
им школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаест 
томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру 
тошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p ren 
ного више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и ство 
довуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројите 
министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура 
оци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дел 
те и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели 
а четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет леп 
тписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи  
а!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p re 
еограда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се как 
 антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш ч 
 и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у 
везује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са с 
ишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А шт 
ке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све с 
нци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац.  
винарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није т 
одби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у н 
адовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p  
чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жал 
 не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ћ 
сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p rend="Tek 
 народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посма 
арочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а  
погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају б 
вари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Јед 
име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелник 
 све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у  
аксим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета ув 
. — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, виде 
н био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за с 
 начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се з 
рављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе  
тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла с 
 додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад вид 
</p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зе 
 дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Те 
ра, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и н 
цао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: це 
 паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека с 
 то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад 
 својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и на 
е, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Проце 
">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по ј 
Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски  
ачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај б 
 устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засули 
мо расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с гроз 
е све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И к 
 <p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици 
 Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде наро 
о исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га п 
а спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а  
ји просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у з 
 после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали н 
ојим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а  
 се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њ 
страга папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свог 
аширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, о 
 штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по п 
авља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимун 
вега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао се 
 небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том  
, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему 
кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога пет 
 и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креве 
анога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Ч 
{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа ме 
ијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Од 
пут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само  
 се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важн 
 ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе  
мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одма 
Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не  
 пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у с 
 о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање. 
масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{ 
ран поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова наче 
st">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, бра 
иде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане 
о неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако ра 
, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама,  
лу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа 
 и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још  
е сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигн 
дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговар 
 жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На је 
или.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају пр 
ног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ј 
ове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по око 
ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, у 
амо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — 
)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта н 
ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не 
гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим ч 
нација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и ка 
з социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га  
 па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’  
 студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не т 
 много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она  
имо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ра 
агодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је му 
а«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша св 
">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо. 
аслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спал 
р што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овд 
{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и к 
слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћ 
е (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или 
ноге грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, 
 неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— 
смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха  
времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак 
 пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер ј 
е а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А ш 
 је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је  
 променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило 
} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с б 
дна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и 
а и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него  
ачеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се  
 га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла 
</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим чита 
лично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла 
та ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо 
бе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као о 
еш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и иг 
 се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, мо 
!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">—  
ше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бог 
мишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће ј 
ли имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бра 
kst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и 
дгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, и 
} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако 
ом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гла 
им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па р 
и ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та шт 
бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто  
 није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столица 
 и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати м 
о.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне  
по човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слаб 
 се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не 
ра Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не мож 
 пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђо 
 боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа 
евности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним 
 <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао 
нције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопак 
кад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш 
 rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Te 
, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили 
 вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са  
ра, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципаци 
господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и  
у свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и 
како су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а мно 
на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођ 
ино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако 
 се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А,  
> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега 
 тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљ 
човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му  
 Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко од 
најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће  
е јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и  
шој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала 
« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је б 
с. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он ника 
зда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силн 
еби; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, ја 
морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ 
вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« 
њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, по 
ла на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и 
тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океа 
нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које 
упљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању своји 
и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, в 
ма ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом,  
де и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се прол 
шању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике 
 надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских пран 
рио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варва 
ета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду  
, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и 
акционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S}  
 кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још гла 
 бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлу 
, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а  
ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине;  
лика!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p 
} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као 
ти!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите 
 страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан би 
</p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој 
је неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА  
знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде д 
же и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија в 
запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши 
што по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, с 
главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину 
ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, 
ре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом 
бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђ 
lovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец  
осле опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде 
ак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже пес 
усти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p>  
је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично  
у овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за т 
дних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате с 
еменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у  
н.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад 
рети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су  
сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </ 
кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бра 
као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као д 
и! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само  
и.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела.  
d="Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побр 
 код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, 
а и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш 
завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго 
у овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што  
ост; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и не 
у, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господ 
 мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очим 
 будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем са 
и види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду н 
} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је 
г дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на  
ekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас шт 
Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и к 
 као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по 
и неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веру 
изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио 
у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река  
у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Срби 
Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још ка 
дставили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испус 
нате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него 
, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти ј 
тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледа 
д гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p 
и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно ли 
дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно вес 
е могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одус 
баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа  
 дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога н 
 их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду  
ере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке г 
{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. 
јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћ 
е »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, п 
/p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{ 
а се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као 
ела променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ 
само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића  
 сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а 
вета белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи 
повољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да 
 кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њи 
се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали 
воје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне,  
!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а  
 свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он  
г, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, ве 
авље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије 
p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек  
ни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште 
а наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наст 
 увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јас 
к и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а  
И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштик 
ео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — ре 
. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређи 
 стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> 
оће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе 
 </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговара 
т другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске г 
их Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у глав 
 потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исек 
</p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што л 
кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промаш 
а »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није мога 
рске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових брк 
кне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш нако 
 тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у д 
p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p ren 
</p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још ни 
рајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива  
Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из п 
је никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и 
Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> < 
} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — 
»Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је В 
 грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао г 
Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако  
у бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо он 
јуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S}  
је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје  
и и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им  
пали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Сре 
углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну  
д му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их 
 управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Сед 
ну, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим при 
вака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна к 
безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst" 
 и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову;  
>И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је  
, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p ren 
она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико 
">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p ren 
ar">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из 
р то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Ба 
шкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његов 
пљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и  
тељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице 
када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као ј 
е једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као из 
рна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то  
је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак  
 ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред? 
ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб 
све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пак 
ако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и ви 
 дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend= 
овор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет 
дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сеља 
а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је  
миру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и пл 
н говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати ка 
ећ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајем 
 Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио 
 селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Ев 
 није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Te 
протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две и 
пет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; 
{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели 
тон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend= 
, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{ 
 јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и 
ао један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисав 
к могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потре 
игама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српск 
нате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се  
 глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлос 
љао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да о 
година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ћ 
и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p> <p ren 
м, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанц 
им јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, ба 
е баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један не 
о, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна 
тео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као св 
ошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га с 
опашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара 
у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst 
— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко 
Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равноду 
к и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> < 
 са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича 
ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> < 
у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, нег 
мо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти м 
гула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господи 
жне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. мини 
оју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како 
ха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе спомену 
м неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач.  
ма, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Teks 
 Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« П 
о зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђ 
ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали гра 
један баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нек 
 без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општ 
 се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА  
иде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е 
фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори б 
ршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овог 
ажити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том ј 
ику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} О 
а шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли при 
о да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће до 
пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а јед 
. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, 
ви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на зе 
лама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, б 
 га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је 
дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Te 
 веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта  
жем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да с 
ана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, 
се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </ 
ног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао  
">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и весе 
за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p r 
kst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја 
м корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним зал 
 је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај пет 
пају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе д 
м присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уред 
их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкар 
 од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и 
у која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се 
 било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. 
рему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је би 
о се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као 
био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и  
 еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, ск 
ретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него д 
е и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се ша 
збријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини  
раше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Све 
 сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p  
а пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе,  
 речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак 
</p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па  
еће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти 
триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S}  
о је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: » 
жбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетани 
таница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога на 
би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера  
а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, 
и.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје с 
шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јунач 
етири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест по 
ћ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам 
 дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо  
било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис ј 
да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петли 
мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Ев 
ekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћ 
нео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му 
ана, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо при 
рднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малк 
ва. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви  
мах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврћ 
ом пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак  
 стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази 
на репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош 
држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И о 
се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да 
азиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу 
S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сл 
 то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је н 
 и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не исп 
тије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном т 
не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И г 
ед прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци 
 овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао 
 било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Сре 
ју, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Д 
 своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, С 
ку задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, 
нама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Нем 
ко на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак  
d="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само 
урмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформ 
е чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се  
е ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га ве 
је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А о 
чи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S 
ко је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а 
це, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоње 
едаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо  
приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — 
 rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта  
ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао ј 
</p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не  
 врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивот 
 како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа н 
писано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила,  
је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме п 
 знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим панд 
о’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло до 
маћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што 
робе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, п 
рало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне послед 
, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчин 
мацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »кар 
нако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{ 
ио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узрок 
 односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи 
о небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p r 
е. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодар 
ом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p rend="Tekst" 
end="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{ 
 и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује  
’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине 
ести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. 
ичанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не р 
ко мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали к 
 којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкури 
дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора 
азвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем д 
ђе газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су в 
реба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени 
е вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем 
 Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако 
"Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно  
ао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst" 
« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад 
и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што  
ародном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S}  
 своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="D 
не бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни  
е шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи 
"Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, нег 
 је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала 
ео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на 
 путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">Г 
и оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пуниј 
олазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у до 
рао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из о 
 да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник ка 
 се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу 
 спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поуздан 
е и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око јед 
, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста д 
ктрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало в 
 пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst"> 
ругу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немил 
 ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео 
као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако  
је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако  
скога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде  
рипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; 
и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима 
="Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах м 
оста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и свак 
ћнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода  
ро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли 
st">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господ 
једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је 
 ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Срет 
Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па с 
ражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога прво 
"Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шаре 
 устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на при 
Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p ren 
Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, п 
а кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне сво 
ао све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учите 
end="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо 
служаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у  
опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ 
 и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмл 
 црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Te 
изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра н 
S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Нег 
rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? 
 како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног у 
 на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувреме 
 јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, 
таде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега м 
} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћа 
та не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије 
га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу св 
Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа заду 
, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да  
лованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио 
ме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убиј 
t">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак 
апетан?! </p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти д 
м гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. < 
е треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био 
: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај д 
терују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте 
ло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспо 
ји је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и истор 
">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула  
е и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео  
же. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, у 
ругог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинс 
е од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану об 
аднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господин 
 други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до  
— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, 
ознаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Мо 
 длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst 
 <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend 
ара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци  
о око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— 
љава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога об 
, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема допи 
ине до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда минис 
p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо изва 
 униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака 
диличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и 
ао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек у 
 краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му нас 
есто неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана  
 у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче п 
колу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју с 
м ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S}  
али и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му 
 џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка 
{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> < 
а се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је  
омислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још 
 ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, гос 
ој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како  
бјашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука 
 неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крет 
а задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет 
о ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један п 
тити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваћ 
о речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда  
 длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хо 
исте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и 
 апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи 
} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто ј 
 још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручуј 
цуске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из р 
="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој о 
производне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p r 
ји.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend 
 на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну неп 
ира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и  
тога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капет 
штро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшн 
о ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Па 
="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти у 
ане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића 
као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни ил 
 намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насме 
шта не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раден 
ар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође. 
 речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умо 
ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље зна 
слетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохв 
 онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе леп 
атније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА  
наест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све л 
 басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даљ 
">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости 
положио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и с 
 што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битк 
нога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе п 
 али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући  
исав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је  
и га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта зн 
један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери  
тоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разг 
м, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем у 
а и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћа 
стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p 
ње Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговори 
је ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти 
т«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно миш 
о духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе,  
по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године пр 
измом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економн 
у његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p ren 
Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче п 
ош донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па  
помињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога 
о је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је 
а за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, нано 
малао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда 
 са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо о 
ар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живот 
 своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на 
о-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и ув 
 црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно дру 
много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом 
ао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао  
 Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да при 
итатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списате 
ошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко 
торији да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је  
гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по 
 ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тог 
ивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га  
што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и је 
 изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— » 
тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје ж 
!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по д 
 сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и л 
тана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је с 
и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајс 
 богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, тре 
 беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад 
што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи 
ј задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило с 
ог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је од 
Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побрати 
 иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е 
з те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све 
нашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је  
ужић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути 
не прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ов 
ли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да за 
="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Мил 
а нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колик 
бро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје кра 
— Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо,  
ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све 
} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па н 
ко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући,  
и. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и  
 Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда н 
арих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са куч 
му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, жив 
битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном ума 
 из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Te 
а му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра 
и тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жи 
 шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели нар 
од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове  
ци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како  
о, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је б 
мах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се ма 
ала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше 
 га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло с 
Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву 
њига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо  
кастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ов 
ко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се пред 
руги, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш  
ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печењ 
оје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим  
осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо  
ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не с 
Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо 
 да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио т 
је ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде оп 
ст, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога 
 Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Мило 
ворио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву та 
kst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а  
ш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и 
мљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{ 
ико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат;  
 своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p ren 
Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — 
 мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и 
 то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су ин 
и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: » 
х прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Нови 
 механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и  
ekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће  
идосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђела 
 <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет  
о шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки раз 
лосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута. 
ули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га 
italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карак 
ве свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаљ 
е и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е 
{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера  
 потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и с 
, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="T 
же много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! < 
ику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита  
S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињат 
запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песм 
ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p 
шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца 
 идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, да 
> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу полови 
старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријат 
ј малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ  
а Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако  
жењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један гр 
век радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљ 
а Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није  
сположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, 
>— Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, 
слом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше 
ekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напр 
> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устад 
акције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А 
таоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра  
значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамт 
 оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у  
опис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је  
о се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да  
и цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични 
м причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за н 
да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађ 
кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога  
е бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит 
ац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда 
празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако ниј 
 је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst" 
 дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче  
па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи  
ру; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, прича 
да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки 
, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и о 
">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учит 
рава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада саве 
 у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а 
о не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрд 
г и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се  
ов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено,  
а у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршуј 
 и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију 
ном газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне  
end="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на то 
</p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p>  
оче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету к 
 остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за н 
 је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из т 
p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на сво 
еног природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, П 
а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p ren 
ретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски  
итаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега  
бу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан! 
 наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и у 
ну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p re 
 потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend= 
вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! —  
краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице 
 да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде  
је куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председ 
 Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледат 
, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; н 
 ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend=" 
рану и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а  
рода; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, сув 
била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сва 
ова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему ва 
боду очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за и 
друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досад 
ма! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! < 
, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женс 
рудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> < 
 света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љу 
е аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Беогр 
kst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се  
то како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је  
ик! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено 
арећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко 
аксим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљ 
} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настав 
а, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу 
} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво  
дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли —  
 нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји вр 
} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна  
та, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потпис 
учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што 
а сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуно 
 и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава м 
и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече  
d="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Мо 
ја, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и  
има, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе 
еса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то с 
nd="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и ш 
<p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева 
Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend 
фицир«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S 
една, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — ман 
 знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него » 
чи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме 
st">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књиг 
аје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђ 
 једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само т 
осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет 
 шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђор 
то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљб 
читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десе 
 и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе 
њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених пор 
му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S 
 А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситн 
орђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је 
ји би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала в 
ет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије  
ан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том до 
м марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове 
опа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њ 
ала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> <p rend= 
: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О мо 
тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај,  
мет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Ги 
 газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, одно 
ад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опи 
ткако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">—  
 <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао 
односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија  
рези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав  
врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на пре 
мара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисл 
н првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, ку 
, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и  
оме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује до 
ље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S 
 Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Teks 
дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах 
твована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио  
 А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> 
ла је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је пр 
 цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где ј 
о је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако  
 rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снују 
вије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па 
} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пре 
љског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <head meTypes 
 rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у чести 
то је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те 
 како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета н 
на свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и ост 
лику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве  
 rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад  
 </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоиз 
 Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им к 
уме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њих 
« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут  
чи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, се 
 подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре с 
о себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или 
свирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">—  
у, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе 
ављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и посл 
они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубо 
о им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе  
деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се 
а! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и в 
нарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запали 
 и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му 
 запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst"> 
изелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије ш 
фани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и јед 
 уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свак 
ути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сеља 
мац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумц 
нови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећн 
нветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p ren 
вљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је 
="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју јед 
после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и  
овац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са  
ећ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих ч 
еф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по б 
дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зи 
читаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и та 
="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине 
ату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било ка 
">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и 
е храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана мн 
обро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе од 
p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели п 
ру о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада 
том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и к 
унацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S 
 мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да т 
њавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним  
а’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ј 
ин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p>  
 Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и 
икијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели 
школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказан 
ију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је б 
и обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на слав 
е, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевроп 
 ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да каж 
о га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он т 
ге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако 
да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима з 
из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је г 
9. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пр 
а шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« 
 начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у се 
о звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере коли 
ир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета 
чуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долаз 
и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржин 
звади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубни 
 врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи  
а с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Тр 
ај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 
лете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га ми 
p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, 
ш познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, кој 
 </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге ш 
укавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и 
 Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у 
тељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не 
 му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра деј 
 Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p re 
 јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после з 
 жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </ 
љуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је 
руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушт 
и и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке м 
воју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист па 
их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пит 
{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газд 
а или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушен 
ешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдн 
ваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им  
Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Диво 
ш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који ј 
далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке виде 
етну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend= 
остинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве верт 
">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ра 
браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ног 
е често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе  
!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од  
кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно  
 него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразил 
астир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми  
тога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} А 
рида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </ 
еког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хте 
 »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири 
есело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с кр 
S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа к 
ји се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више н 
 и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, 
вине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} П 
и апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, друже 
 је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кри 
це, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst 
у обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки по 
о! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p 
 је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истинск 
 силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — 
ади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се доса 
 Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и ш 
нар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двес 
 женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p re 
захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Бор 
ама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље  
е пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S 
} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, сам 
 шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји она 
ч, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетарија 
 своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} 
ekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то пре 
у, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, 
х школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли  
Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, 
/p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја 
а измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаооо 
да и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па ка 
зрађена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која с 
пристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џан 
зрачуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и 
">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! —  
rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће  
д механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има јо 
олико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А  
">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одм 
српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обој 
је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде  
{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ств 
ским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет  
селићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб па 
ако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разре 
го зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и про 
е: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек 
дама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим  
ма ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја 
јицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа 
рви мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скр 
 позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је с 
Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је  
 после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдур 
о. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада  
е.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, луп 
да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у  
лу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљ 
 нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родите 
овита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим при 
"Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend="Tekst"> 
своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, у 
ка та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају  
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на  
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мас 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчиј 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, к 
пашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Мил 
 да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада  
петанскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужас 
љно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слут 
опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног 
ди таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и  
, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним 
о весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а д 
кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да 
тари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприч 
де, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да  
и и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не и 
и неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све  
тни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако 
трогос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и и 
ењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републик 
радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај 
ешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их 
бакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно пос 
јд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одак 
ој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да  
ано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољ 
о оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и уша 
о пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, 
аде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председ 
те, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и поде 
ију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при поглед 
ије на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А би 
ерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изг 
!{S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о гру 
ам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Te 
леба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по 
јдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао 
егледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срет 
ш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Је 
м то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту  
Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S 
</p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! ре 
рвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p  
карт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића  
а-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и кори 
="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А  
а; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића 
вобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претура 
 другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако 
ак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да  
 много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све дру 
агали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна  
Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни ра 
 не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не  
ито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога ш 
ли и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то 
> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако  
су приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан ск 
 од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шп 
га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је  
вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искр 
иних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку брит 
бојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назв 
је било на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперств 
ко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да 
аткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једна 
end="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} 
, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у иг 
али га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! 
ауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тут 
ш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није  
 игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет 
ника.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман гово 
ре и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку бат 
а поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а  
="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утеза 
ито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци 
и, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по ј 
ље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке он 
»тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љу 
лу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">Посл 
, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек 
ј:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је у 
фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да с 
а почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума ка 
е ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс 
S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о ш 
чно непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама как 
ао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у вој 
што разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђ 
истојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум 
 Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по о 
уда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу о 
га програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је с 
ствује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, з 
весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до  
ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за с 
ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </ 
звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као 
ропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку пуб 
nd="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; 
дан што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на  
 у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису м 
е увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз 
ко, тако! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за 
ки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst"> 
 и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве во 
и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, с 
, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђо 
; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; ку 
асне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. 
о Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно шко 
ад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове доп 
а право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту свој 
 смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Ре 
ног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир- 
га!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми с 
ине како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до триде 
 газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је так 
 размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; суш 
стички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Te 
ети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човек 
ер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савес 
ти, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европ 
, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да  
данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги 
ропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас 
у униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођ 
 противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз  
ве ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж 
сенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто  
рађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве,  
ри пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трип 
ка ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p re 
та да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки  
м. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у  
азилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. 
се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац 
 »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tek 
озе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред 
p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати шт 
 оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове 
 није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p 
ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, 
 посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ре 
 се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није  
ма не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео к 
 По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у ску 
о плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује 
Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће би 
ко се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Таш 
мо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сре 
 Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из М 
е од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије ст 
Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити ник 
а је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин  
бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p  
ео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан наси 
и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су ј 
слав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако у 
 да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико дру 
стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка 
му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као во 
дан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се сва 
увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу  
естога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек д 
м, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту нар 
шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хрка 
тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак 
 псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва ве 
 уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p re 
 газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био н 
 пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, н 
помена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући  
се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и на 
talic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом,  
твртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали  
о воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе 
аром својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у н 
и ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафа 
о! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлега 
"Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила  
ња с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о с 
 је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није см 
о.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо г 
ер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће р 
.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га об 
то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро н 
p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече 
олико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те нов 
потребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са  
цка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, 
е знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па 
ради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац т 
о, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после пол 
аво. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју св 
ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, п 
ш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме 
ику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и уж 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест 
понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило 
, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може има 
аро време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Срез 
опу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробу 
м, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да 
шавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале с 
де! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похв 
 доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S}  
ekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне нов 
а.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги ч 
олемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их про 
ује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бун 
допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе 
t">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужи 
мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том 
о, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона 
">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привр 
одушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза 
 се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко п 
 ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало ј 
д то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле ц 
 је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је  
иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да  
 мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, о 
, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p 
 друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и пок 
дресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу св 
 речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога ј 
{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи  
ипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса  
ти контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник из 
а качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за наро 
је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше  
а га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач,  
 било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често 
говора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дир 
 прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полеми 
ј стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не п 
, јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме  
nd="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и 
, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу слам 
уби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада ј 
мена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tek 
ут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а д 
на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе  
и месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави 
и је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато ш 
ађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начи 
ла црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, 
да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред  
 па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради куп 
анове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео 
што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био преме 
 »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се к 
ите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst"> 
пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуц 
 и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник 
за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насил 
начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’  
 молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двест 
га. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Офи 
више еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су 
Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно  
ђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није!  
Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S}  
rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p r 
лашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop 
>Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још н 
вак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{ 
бачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица  
дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Gla 
d="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{ 
 руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— А 
зни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се ше 
да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="T 
дејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена с 
пио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Гроз 
онарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио з 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети как 
чај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Срете 
павао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. < 
ситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће 
а још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Мини 
ели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републикан 
шину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: приврем 
а, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републикан 
ини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо до 
 плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, 
>Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па  
фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у пр 
st">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Teks 
кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропуст 
{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као 
настир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети 
 већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у соб 
 нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и 
овања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мношт 
t">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и 
о погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна муше 
ека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај 
ласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђу 
 тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да 
ње опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му  
p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као предсе 
не нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у парт 
 казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборав 
 како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је поли 
Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или д 
нате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у 
је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{ 
на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани 
одаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеш 
ре, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Сре 
вље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за  
«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи  
очитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћ 
уде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљ 
егове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све л 
е клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p>  
иста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с по 
 га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> 
рви, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности у 
се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« 
воја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на т 
 човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, 
 писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске бел 
 од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је о 
 списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију у 
примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито д 
опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи  
 а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одса 
рија је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђес 
Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин  
/p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што с 
 пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи. 
та недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином 
х гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гиз 
дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесе 
 Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; н 
није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst 
ио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне 
друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена 
d="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља 
ури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у ми 
а. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па  
} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе. 
у Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. < 
еле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године ка 
о говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка ма 
утро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после зах 
о уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа л 
би ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао 
ала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p>  
 ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто 
а изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу  
 Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ 
 и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p r 
читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био кр 
>Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поб 
спослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је  
 да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сре 
о о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружи 
до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p 
дан па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пиј 
ремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти 
 већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S}  
а нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, н 
и.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају при  
марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове к 
х у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног чит 
алазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Ву 
та овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја 
део?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> 
акије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш јед 
посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам н 
— вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, р 
 до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилав 
ворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном 
гледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у  
ци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да вид 
лисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електриса 
илно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — д 
 очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога 
же се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кри 
доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га  
а на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета 
го, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг.  
Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и 
е освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу  
"Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику п 
 за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако  
ечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али на 
 главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе теч 
бријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допа 
ар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до  
био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био 
ову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се 
скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, 
 с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, ш 
 чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајк 
обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Teks 
S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флаши 
од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и он 
 <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монумент 
тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. < 
онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се 
те га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћи 
спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с масло 
есме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне с 
 много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не зн 
р бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а бе 
ерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорн 
трибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p 
00" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисањ 
</p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин председ 
 орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога 
оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Н 
ек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир  
ekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем њ 
.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педе 
тало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ в 
жени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend=" 
читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружић 
 намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је 
ко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И до 
ки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја 
де било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на с 
ер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 
едан и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{ 
ком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре ин 
p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак  
о ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="T 
и Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша  
ојствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али м 
баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за  
равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио чи 
н да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегири 
ковала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад ј 
једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код с 
слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, дух 
>Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није 
 класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском,  
 једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој о 
 а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности и 
p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову 
емена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга  
знату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отресити 
рани. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па 
е новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит 
 одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на  
зиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi> 
лико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна 
се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је св 
лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност,  
ледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А б 
нда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. 
ао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од те 
 се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је  
/p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи  
 све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушу 
Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и  
тема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера на 
а тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ —  
ле:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов 
ли писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ни 
ку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке њего 
додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути  
 допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао  
киваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} 
лике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и ж 
свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се 
ак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том прили 
сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на јед 
е кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допи 
ворило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала б 
ости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не пов 
ekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него  
укао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бриј 
ица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за ко 
 изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак н 
ни тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у гла 
А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину сло 
д би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прос 
слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им пре 
о цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; ка 
љ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">Н 
упштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје 
да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови до 
Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понеш 
и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: » 
 уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је  
оши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамул 
 и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{ 
»Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у 
 се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на себе 
стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана. 
ма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро  
дседника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен и 
т и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле  
о од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак,  
у народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и деч 
а код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако  
а престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен так 
таром председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово в 
и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна,  
иста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С  
дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број  
Крсман, Јелесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће с 
 поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p 
ише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину 
nd="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А вели 
љалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја —  
а одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи 
 да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у наше 
ају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{ 
и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А 
 ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархиј 
, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би  
Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба 
е су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек д 
— смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да бу 
пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. —  
та просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов  
је се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! 
 ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, тол 
школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — реч 
Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p r 
јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S}  
 му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру 
ро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово 
ио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она пота 
 надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред  
 их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је 
о поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глу 
— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, 
и бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на сто 
t">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле 
вељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а н 
 добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; ил 
, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно 
 знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> < 
ама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатират 
 и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако по 
 десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин  
аг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да 
је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких  
та све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све мор 
ве, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне поне 
 хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, увера 
ли згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних  
тише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једноми 
 му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S}  
зрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капет 
 или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешт 
аче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који  
ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-ше 
о: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: » 
па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контраф 
од насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље 
а другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње з 
ђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p ren 
 да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особи 
урка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још по 
и. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника 
ого речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитк 
ело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је 
к читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — п 
свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке 
дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челични 
ароду који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Ванде 
то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гле 
онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! < 
>Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; 
ознају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у при 
ју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> < 
овађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњ 
но само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} А 
и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се та 
ежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирал 
се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођ 
у у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету п 
Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле,  
 подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадниц 
.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се н 
јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му па 
ћу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана чита 
</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак,  
уду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{ 
у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за 
ју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, и 
end="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће 
е беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ  
 им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend=" 
 морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болу 
Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један мин 
</p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд 
ах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа нис 
/p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским ствари 
оји га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А 
ко све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </ 
је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и 
департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од иско 
Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела С 
.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова 
жипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може јед 
свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа з 
о.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, браво 
, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И 
а који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служи 
ртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово 
 му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек н 
еханом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на  
згледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као не 
се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претреса 
риповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница  
ранцуски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, 
ермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради сво 
уквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде 
офа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>.  
ји.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{ 
st">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни,  
отанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као  
иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добр 
{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме  
ако је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забаг 
зва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну,  
он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да 
а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се 
орта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог 
ат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у н 
 којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или  
њени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакл 
и пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« и 
и тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се ма 
 и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова 
ари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађ 
х одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео  
S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S}  
е девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије н 
ислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; уз 
ењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно  
дним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом ка 
ла.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p re 
 rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стиша 
са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне 
један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога св 
ћи се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би иш 
ш кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су 
 ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако 
онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута бил 
је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог 
на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кућ 
тим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне  
Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу 
лумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко 
њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени 
{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S 
ају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у диј 
лавом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А к 
 се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’  
 окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мић 
к одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме  
лску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветуј 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, он 
бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и  
кну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако 
а их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> < 
<p rend="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да за 
о у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запе 
t">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што 
осматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то о 
 то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жи 
сханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али 
 капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у п 
"Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је пр 
зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији 
ли једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и  
/p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона ја 
 Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — ре 
литетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли што 
kst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p r 
 била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, о 
ешто непријатно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумб 
ал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је меј 
црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун леп 
едседник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} 
?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку с 
’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети 
а, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— 
а једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што с 
д он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрв 
амо почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су 
ва дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ уве 
е то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на приме 
ове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име 
аната, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било и 
 и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрек 
псу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони 
лавно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке дан 
 с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их  
нио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико  
ске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало 
општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он оп 
ио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па 
ове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана. 
 играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду  
а га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један цир 
тао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети ме 
ле слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="D 
ропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend=" 
 овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и  
све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се дав 
о ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и шири 
одине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта 
кве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из  
 их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве 
у и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за  
о чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p  
о не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле  
ни своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично пос 
очита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода ил 
их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће о 
ајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, св 
nd="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Ш 
 А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, в 
 допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако  
, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не 
све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. 
ном, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је б 
. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у 
на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, к 
 али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и у 
ш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p 
о Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим 
је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а  
 можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У С 
еши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: » 
 су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су 
и, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S}  
и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних стран 
е каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна крот 
политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, гос 
 rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газд 
 лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је  
лаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада  
ак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му тесли 
а, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дођ 
 ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик 
st">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њег 
м случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. < 
. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо н 
дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташул 
каква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао ј 
ово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш,  
се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега 
а, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{ 
једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у 
н корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи к 
ија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, н 
 га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена 
верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. 
да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни  
 на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, 
у! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, ј 
 кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога мо 
и.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као 
роћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и под 
ћа и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазја 
затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако  
 је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А 
чесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јет 
p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч,  
а.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Срез 
ије Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S 
ци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до о 
приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон 
ву да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позива 
 ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — 
врти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује 
"Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и бу 
лко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде и 
де:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. < 
о и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} З 
е беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко 
е увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел 
е, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако 
, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет г 
е вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, 
 он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена  
рао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пу 
о ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота. 
ом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не  
 цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна исто 
ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p rend="T 
»Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бј 
 није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend="Tekst"> 
вљати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ру 
ко више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама  
е да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: 
ави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и 
њајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно г 
ажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Сам 
 умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио 
место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, ал 
ле се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку 
е за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу  
од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло 
гаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S}  
и народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде о 
даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаш 
ића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толи 
, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмил 
ати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Пер 
најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћа 
 мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун  
, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке 
најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} 
 јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, ч 
аш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само про 
воје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ста 
ок му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај  
речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S 
но, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуц 
еслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе,  
је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, 
пао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара онога доба, 
име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и 
ди какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на  
његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи  
одина млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и ста 
е се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у  
воје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би 
легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се 
око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— » 
<p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и  
е фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође на 
 да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Ме 
да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мисл 
 у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријате 
неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то с 
 И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Б 
d="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад и 
 и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких 
 служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био 
ан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај прес 
="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети 
у затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и 
ени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и по 
.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо,  
Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— 
афска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу! 
то сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вел 
е! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само  
"Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај у 
е може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнт 
!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражит 
оји пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса чов 
глеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља 
а му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p>  
јближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S 
свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде д 
ом слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као ш 
коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не  
су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Т 
ицир« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треб 
 то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p  
ко да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни 
и што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде он 
о: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p>  
овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а такви 
ека) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају т 
ољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована  
ле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, 
а његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарск 
"Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. 
јући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад  
Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то сам 
 пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе покл 
 Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледа 
рђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је че 
иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име 
је жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком п 
 разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гр 
т. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па  
борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милиса 
т није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе 
то тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представни 
ет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А 
 радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан 
ику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет 
 ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективност 
р, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све шт 
 га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редова 
ужески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гурка 
тина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не по 
 увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S}  
и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај врат 
ни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он 
негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашир 
уверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак  
 за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде најве 
то си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го у 
Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’  
е.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си 
ако пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет ка 
 у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p re 
 Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај п 
Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако  
мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете 
омад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа 
а вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? < 
ио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а с 
у један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како 
д накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла 
е, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! < 
орђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’,  
 пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја зап 
ло на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, 
лом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народ 
лим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви о 
о запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетан 
{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и 
 толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа га по 
а.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Ст 
реправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Же 
инели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да  
ух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p 
 (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених),  
су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а т 
напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима 
ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност 
, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му он 
о видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и једа 
да Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био и 
му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кмето 
, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се испо 
 сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није н 
ћи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љ 
ламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. 
рашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће 
ји су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и 
 тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне  
као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као по 
који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази 
а богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Изв 
Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tek 
ика! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир  
> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend= 
е!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда!  
="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и разм 
S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела 
} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту  
d="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S}  
о то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима ка 
 послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; пл 
селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасн 
 занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је  
све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се 
мпе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо о 
} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p re 
rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора  
rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за просла 
; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје 
 десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а 
о подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си 
од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и 
 Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече 
олитички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколи 
, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни 
 како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па в 
дједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као  
! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> 
е продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="T 
{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend 
жу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз г 
слио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да 
— и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само нам 
едно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S 
 добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што и 
рђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљ 
"Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као о 
есту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и иск 
ачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледат 
 какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати.  
м очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански  
nd="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ра 
ио десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипа 
и параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску ра 
ог богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банак 
 свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у по 
гов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да по 
 исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молер 
је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак 
Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. < 
 страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах  
мо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много зн 
та?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни  
p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, 
Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst" 
ала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше д 
а вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као  
alic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се прип 
>Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! </p> <p rend="T 
 посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа;  
} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та њего 
радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће  
је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
 и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не 
rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек но 
 народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар јед 
е и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесе 
о: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tek 
о, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир- 
><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S}  
ош једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Зау 
и, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p 
 Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, 
га Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси с 
тим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу ж 
ниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која  
/p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане,  
и? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да ви 
то да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и  
гу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватро 
о као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p ren 
рета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то 
се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула 
она! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">З 
во, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Teks 
S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни М 
ник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, в 
ловима и с гнушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета је само културну ис 
ински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св 
бодоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате бр 
ци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић  
а свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш 
етно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега. 
ао што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу ( 
трпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам- 
баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неве 
 прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то ј 
 и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи д 
} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она не 
е, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро поз 
истовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражав 
 воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом.  
 једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још дос 
Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p re 
е у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, н 
"Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рука 
 у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељо 
ка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један  
не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а пи 
етла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије 
 механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупниј 
век није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом 
ни лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: 
 Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупш 
 из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима мес 
е обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре » 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И  
забрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst"> 
о сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p> < 
м!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је д 
промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S 
} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Teks 
е важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p re 
рдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече 
ојих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који м 
, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> 
описе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} 
 цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично  
зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји  
, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p re 
том, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, 
илисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ  
 теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је про 
је кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’  
а.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Te 
а.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо 
други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епск 
ом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет 
дам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у 
 ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађај 
 па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за сто 
 да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно  
>— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не да 
 прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода 
сникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни пр 
раз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белги 
ставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је 
купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недост 
 реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине 
много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Сре 
 шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем 
 у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне там 
и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — бат 
тикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек зап 
Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за 
гав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко  
се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начел 
оса бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца 
краси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народно 
ремишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану брад 
уче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелн 
Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степен 
аљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро пл 
нама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и г 
оспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Е 
о и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одјед 
 задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умеш 
.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако 
 га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и  
ма их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ћ 
ћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, н 
и као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марк 
по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако оп 
и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га 
ти као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S}  
ину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо 
 који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред ос 
ри књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска с 
ест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и п 
паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум;  
 својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилен 
 човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли 
дело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а ка 
 задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, о 
 то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђе 
> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Да ишибам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа ру 
гре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристој 
И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бр 
линова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{ 
есник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклимат 
аст, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника  
 живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прс 
епирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати 
га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз п 
р!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђор 
али много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му  
ше па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је и 
hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наско 
 изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли  
 да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену  
и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p>  
 што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да  
 и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша во 
 цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕС 
 једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од  
о. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда се 
 питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле сл 
а воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, 
а па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џа 
 </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Зб 
. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А  
сам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађуј 
ин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допа 
итељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што 
ека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га! 
/p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p re 
ле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{ 
="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни 
о, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p 
 </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фам 
nd="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије  
} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше 
— газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество! 
S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срет 
/p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и 
дем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend= 
p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако  
p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вел 
ете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у 
во безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфо 
рском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео та 
та!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst"> 
да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и 
а — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! —  
<p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— 
 управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише при 
t">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко 
лужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p>  
ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p ren 
морански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље ни 
а, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе до 
 Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Te 
рипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка  
а њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не  
вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одма 
осе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам  
дњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мо 
ој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, 
ку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </ 
остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене  
kst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за в 
лави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ м 
 Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »А 
аш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али  
орење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учев 
ње у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, буда 
d="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вел 
урио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, 
италац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка  
сет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend=" 
 ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и  
{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама 
ели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ће 
">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме 
ај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst" 
е путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за ве 
им пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка 
е, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Te 
не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здр 
{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу  
ђен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман  
st">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> 
и мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="T 
утито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће м 
 корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар п 
о сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се  
оба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само б 
уга ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли 
 свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остај 
е л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p r 
тин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа 
му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци д 
апетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо вла 
ао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели о 
, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје в 
 мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас при 
рез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би  
орак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend=" 
во довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово д 
прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што с 
пола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш 
јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једн 
д ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш.. 
механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину 
ет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ д 
пски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојиц 
би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јест 
 и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак чести 
} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље с 
попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S}  
 сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљен 
Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Нијед 
— рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— 
ктори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да  
ам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет настављ 
лећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Te 
 rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{ 
у се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="T 
си. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој 
А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </ 
олили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend= 
овек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Мо 
kst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту 
ем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене,  
њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Т 
ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Te 
лоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а ш 
 и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прик 
} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то 
лаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек  
ејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми ј 
дна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге в 
се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло  
>— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p re 
ачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам пи 
 </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаж 
р он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p re 
ic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ха, х 
мо да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p  
kst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, 
и дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p r 
родици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуц 
 брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, 
у. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет 
p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако он 
рж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стеч 
азуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је б 
 »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде 
end="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем 
кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом М 
ксиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Ј 
kst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван чов 
једна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и 
<p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија п 
 вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Б 
есте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сис 
а тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина 
резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касар 
отиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чува 
а задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, б 
вакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> 
 да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; 
 неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема ра 
ужио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, го 
алисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет  
а ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме леп 
 тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, 
 ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели  
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ја сам душа мејанџијска;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi 
 оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интерес 
 ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p 
икола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама 
је имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето к 
t">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За к 
зилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend 
 — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Т 
ладе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марин 
ли Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине 
е: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено министарств 
штва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на т 
а. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција кој 
</p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш т 
ва признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а 
говара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакцион 
итање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе  
треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу 
st">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујт 
ш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш ја 
упао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стран 
јем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде 
>Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета 
знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још  
>Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend 
авање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламен 
ла донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, у 
, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета п 
сме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и о 
 стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и 
 Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до  
ички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у п 
{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као 
 слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељств 
 са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке но 
печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоње 
ана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста  
н сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учи 
еним људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend= 
« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} С 
(а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на 
о назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често слу 
успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико  
ократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а ова 
kst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">—  
апкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно разву 
гане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу 
(ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.*  
но, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а  
и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Република! »Репу 
 што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и преву 
ј. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља 
о сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p ren 
а једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш в 
и Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tek 
} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, ко 
ног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваз 
авом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено 
орио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га з 
ниформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака,  
е.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешт 
је, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидн 
 се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи з 
та отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и д 
е је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али 
кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мал 
не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новина 
дин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерн 
а на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреб 
 зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да н 
да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујиц 
 не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} 
ли, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ћ 
Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехир 
е све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га нат 
е свршио препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и 
видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био  
 добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша сл 
 деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">Г 
t">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине 
етен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад  
јми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслаган 
} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски 
им за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја 
жић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна љ 
и љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од 
rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му 
мете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо 
 то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p r 
 неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познат 
вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пел 
о неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Ив 
end="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">К’о  
ке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки 
p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање још ја 
е Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst 
 rend="Tekst">Максим настави хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како 
о свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend 
је »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је б 
ого ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не 
{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! —  
 и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, не 
ору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али 
ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да 
овом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S}  
 сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p re 
.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ  
као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако 
е смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам! 
 мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета  
ш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p re 
о тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p 
 припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у  
ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p re 
st">— Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p  
 их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и 
 Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамт 
Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Сре 
rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p r 
58686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижев 
rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не  
како није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Как 
другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Te 
занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су  
срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!« 
ија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као м 
 <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би г 
и да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— П 
о одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разло 
ијава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећ 
код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина,  
S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против ње 
 и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграби 
чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче је 
е чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни о 
био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче не 
ешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{ 
 је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају 
 други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да и 
 трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће д 
ме отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади 
ло па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одл 
а чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кмето 
"Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар н 
а је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би пој 
еље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и д 
обио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је  
њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство 
овољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, 
е и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача,  
је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па  
а, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га 
монику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и 
истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак  
шао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те нев 
ољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовоља 
ло и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је з 
чепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто на 
обро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капе 
 кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео. 
 су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви 
... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} 
и.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах 
олитика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав поли 
косног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а по 
илују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу ст 
 И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве 
евоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председ 
какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Teks 
ући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година 
х корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend=" 
 и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим,  
ни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} 
ако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане 
ер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио 
 онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> < 
 молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рек 
ршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врл 
звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води чит 
зда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. —  
човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би б 
 на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, и 
менима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многоброј 
nd="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и 
вно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, нарав 
— како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst" 
очарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двап 
 слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде  
чевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p 
{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одав 
инско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас  
<p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да ј 
сти.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута 
јпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"><hi r 
рали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, исти 
пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> 
">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, посл 
 И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче,  
е сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S 
ација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то п 
 Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола 
се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна  
ни вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, —  
истри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништво 
о затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увели 
ти какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад  
зела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — ту 
 Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </ 
е, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с 
факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуго 
и он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирн 
 сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мић 
коро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи 
пује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији  
зговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Teks 
ани виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек д 
леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пц 
да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... п 
траг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, не 
а, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И  
тојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује о 
 им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакер 
 да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две 
 мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као меха 
 Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га м 
многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је се 
адије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир 
S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио  
 режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића до 
S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног д 
о штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, шт 
држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је 
тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај 
г учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем ре 
ржи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и  
 али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што  
ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на  
 Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ни 
">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као 
 где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно чове 
ад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он 
на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерик 
о лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, д 
оветке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле по 
ела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Ви 
и, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у 
одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и ње 
 ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и  
ока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S}  
је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао М 
ах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу п 
, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да за 
 А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их 
 разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Teks 
оје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас св 
дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне ту 
} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспреко 
, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да 
о је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштв 
 последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријате 
 па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодит 
и боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и з 
 Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Срети 
 двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређа 
ику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у  
(јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а 
ке носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писа 
нако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p 
 бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану  
ку«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била 
т.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и но 
евима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да 
е, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p  
бојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госп 
 моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и ве 
на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа т 
, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвир 
ко сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се 
Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио 
слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже 
d="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — зап 
 неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре 
 њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку 
d="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p 
 <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дах 
ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем 
ак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки,  
а тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само пон 
 учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу  
а идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да 
а срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S}  
камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим. 
рђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади 
и други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милис 
, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за он 
ума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђев 
 него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, дал 
> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћу 
в био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувреме 
онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то  
st">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми  
о. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јак 
однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзит 
 неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, а 
ке политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не зн 
{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S}  
 народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, к 
о да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да  
азда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« » 
тприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће  
у и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{ 
а законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би  
ену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице з 
шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку. 
 <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то ј 
 <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против св 
то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света 
раћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били о 
 грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава п 
 од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p  
е.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S 
се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко 
 да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији  
ја, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког стале 
p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, к 
ирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се  
естили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за м 
аписано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како 
морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јо 
омало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног 
 јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима ко 
се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђ 
реме скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са  
 више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклони 
рана њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочек 
менивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љу 
ка принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него  
ђе за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бег 
 лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Нап 
 после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелик 
онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пар 
да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па  
 други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »пр 
могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од  
!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, 
 и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године.  
повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се м 
цу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после не 
S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ре 
, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако п 
har">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ ј 
ам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и др 
{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и с 
 може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, д 
} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице  
 причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој  
присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је  
Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него 
је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се п 
ла има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта ј 
ружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако  
="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар с 
ели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сеља 
нако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој в 
> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане не 
х последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхо 
обојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као 
утирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који ј 
а ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S 
ци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога н 
е тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телегра 
уштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и  
рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, г 
d="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst"> 
ше замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича- 
 у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме 
су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај  
изор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{ 
лигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с д 
н Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још пок 
ани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; 
ља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од  
да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да  
оји је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек ка 
као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, ка 
рности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као она 
еграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се ут 
аписан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако  
ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуст 
p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и 
Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га 
рна историја на листовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се в 
о се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Проме 
иђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, нег 
 Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности п 
к наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли франц 
 то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспије 
ану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе 
ачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај 
/p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p ren 
"italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је 
и поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је  
 и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и 
ју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, с 
а умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грл 
вршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Р 
вати кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећн 
орђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst" 
прека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} 
ћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— 
 темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Сл 
човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} 
уде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клеш 
уме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назва 
к и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се 
 за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у ред 
ра« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је је 
kst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом ша 
> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њи 
оје ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi 
равио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатл 
 тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је та 
лико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише ста 
зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад так 
к онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже 
обро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао 
. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је,  
 промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после ум 
епеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу,  
а?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S 
ош не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Te 
егова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина се 
в капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви при 
, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није  
емо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био ј 
ар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашља 
> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића 
{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђор 
 облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и з 
ки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала  
з тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власт 
тељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p  
узме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старинск 
 само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али  
(тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су би 
ци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><h 
бом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт је 
">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко? 
е уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то  
о продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађав 
еби слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, ре 
ве и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља  
о један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Te 
ји је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле 
епо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке прода 
аденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио имен 
 а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, нег 
и у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћат 
, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад  
бликанскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онд 
ош и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког бога 
је име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим наш 
</p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигд 
— Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Te 
ели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst" 
да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно  
им онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једно 
>А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није јед 
 Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заб 
осподину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косо 
га је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела и 
ило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, 
ом није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу 
Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неко 
менуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једно 
 само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју заду 
Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико ј 
само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајм 
би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђ 
t">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старинск 
далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао  
{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов позн 
оме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад 
раф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капет 
Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са 
снути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он 
из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем к 
олико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst"> 
Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да  
во декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опо 
ом речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато 
 се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не исп 
а ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{ 
променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики ( 
, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу 
гове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад  
се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сеља 
, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверени 
му је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; зати 
 био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћ 
зрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, прилик 
д је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, ди 
ше и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне 
 какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и 
 да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном 
ски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и 
у.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше  
 огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење —  
Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после 
 да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи  
ам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у меха 
рете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну  
апоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине ка 
ут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, фа 
ото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју свет 
а ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио,  
у, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са по 
А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурк 
авно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад 
иш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађ 
Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповере 
итиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је 
да-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је  
орију! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко ун 
ипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} 
d="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> < 
уже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћ 
вник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гл 
 ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао 
а, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих радени 
новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а  
емо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у 
тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је  
p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па  
ђати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки 
!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба д 
 казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са 
 Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога пр 
>У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност м 
них силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира  
 је описано и једно славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави и 
, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је такв 
д дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цин 
и размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не  
урка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону  
о у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало 
 Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">М 
егове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања  
 Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог и 
ити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје  
е среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и 
">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш 
>— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе д 
ан допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко оп 
Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета израз 
кад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон  
кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано 
о и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши. 
тива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав п 
 пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да 
аке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај ст 
ди у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отиш 
рета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће д 
или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем пут 
у скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет пр 
иш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које с 
овољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у сл 
во питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога на 
 искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p re 
упи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник 
 <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти 
арио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћ 
евање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, 
че и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </ 
али прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се 
 О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tek 
и и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним п 
о трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком  
рђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је  
паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> < 
и дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то. 
је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио  
 и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још  
етин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говори 
t">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> < 
е у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале  
Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се на 
и то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на  
аш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. 
ко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабу 
ети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И 
а по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на  
> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у 
а је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на  
 да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је 
неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде ви 
 <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с км 
тив њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} К 
 и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је 
де без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и  
} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржа 
ри понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш м 
ари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши с 
упа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био 
је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама о 
рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p rend=" 
>»<hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Ср 
 кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српс 
ило уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз о 
ој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као  
ратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Не 
дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета о 
чима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је пла 
па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то 
ко насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском му 
, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на  
њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посеће 
.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. 
рендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све на 
 се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што г 
е, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радни 
а.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кра 
е Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p re 
 јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита  
кле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноћ 
ма.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један  
леко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по с 
ужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за ан 
да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ћ 
овинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница  
ом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би к 
а табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташ 
 село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се  
 кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Te 
, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst"> 
већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p 
наш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба 
не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака 
и: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, ш 
{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко аста 
арте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се на 
ње — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради нег 
а ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с рук 
ште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње. 
ски одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а ш 
азносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у до 
 rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом ле 
оћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног н 
береш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Ра 
ебе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« —  
ету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst"> 
жић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> 
 нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га  
а ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И  
нертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове по 
ринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав 
елу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна г 
и ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Te 
ш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредниш 
 села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дан 
. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} 
 да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло ук 
ш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године,  
а своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено при 
ло није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих с 
тану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престај 
 пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шар 
ручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих г 
л је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече  
 баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег ок 
 конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опе 
иш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књ 
уставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар 
оде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend= 
Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетк 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политички 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретин 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним 
пева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — поми 
а лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала  
с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p ren 
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напо 
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, 
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Оф 
бе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава 
 Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јо 
е по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише,  
а видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало гл 
њен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побрат 
елио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчиц 
 у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и сил 
ве зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића  
аћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава 
ст је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у  
рбину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну п 
 и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то  
њући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Срети 
ћа много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам  
азио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народни 
 је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једик 
јгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајг 
и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте  
бично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најлас 
о тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав 
та Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобан 
} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председников 
имаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собиц 
дницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend= 
осе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava" 
сав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p r 
ли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав,  
d="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; н 
ели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатк 
 је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља  
тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, п 
своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући,  
а се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S 
ци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да 
а дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени из 
 А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Ч 
ом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњ 
 оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће  
S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу 
је«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкр 
т?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш как 
рина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И мага 
">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао сл 
 поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и с 
шу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску 
анпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао 
</p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи 
ио сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у 
оједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји к 
.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говори 
ад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута н 
ича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време ка 
ро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p 
ангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу. 
лону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад 
шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде  
end="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати  
о је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели 
осле и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само 
но власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја,  
ва од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не м 
точник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на кра 
бављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи  
 Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктери 
ељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну че 
еном, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Г 
те Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, велича 
вој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћ 
»ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и  
ад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније располо 
и његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао д 
 то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му  
да за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу  
ицир« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном поља 
 то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с мног 
у корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан 
селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село 
лужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је  
 се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега  
 механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допи 
о ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S 
свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо в 
рих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштер 
стао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шеће 
јим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; 
а радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други  
ир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p  
мбра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за 
а га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике  
рчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на св 
ари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње ка 
{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из  
 кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и  
под носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулу 
и на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се  
/p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долин 
није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је д 
све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса 
и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и зада 
стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: < 
 држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и  
а може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па 
 међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дуго 
ак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим 
S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на при 
е друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода 
, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик  
 тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешко 
ед њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је тре 
з књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само  
 у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон прир 
и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Н 
вим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране  
а — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пу 
с није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље,  
а дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шеши 
 у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, 
мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свако 
зговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредн 
акве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ства 
ек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика 
уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и врат 
ору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S}  
ечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p ren 
гогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и 
уто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се 
разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Јо 
 већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године  
.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са 
а дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лим 
 rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао  
раво са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку 
војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{ 
аш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »пот 
оставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у 
ога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! < 
 предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!«  
ада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Ц 
 да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација гро 
пу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних ст 
и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песта 
смо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онд 
или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, П 
де му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! 
ло више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. < 
 коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фо 
ало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него с 
о одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а 
није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; 
накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко  
 јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако н 
 да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је 
арине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим  
не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гу 
 и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за та 
разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и н 
енични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомиња 
ј полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици 
тера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био 
, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет 
само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дуван 
 доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан со 
аст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља  
Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </ 
} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Исти 
 да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео  
ам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био  
до лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је 
о нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, 
ји и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А пос 
онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише м 
ај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасн 
е тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следс 
S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе 
ко за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p 
овом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда 
 знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у  
у, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира  
="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га  
rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бар 
да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељаци 
та него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поод 
, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само 
та пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године о 
ли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда так 
аће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Чи 
ва као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је 
p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend=" 
вропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично в 
гао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љут 
дног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног призна 
е имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допи 
роговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобн 
да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{ 
о на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је т 
 и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се д 
д кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази  
 је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је  
 на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поје 
уд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао 
зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава о 
пштинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам  
али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан н 
, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а би 
ионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Ка 
 долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприли 
 тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик 
а!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш  
 пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не 
емско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му  
а му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредни 
lic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините припов 
 редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафан 
а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и  
уго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и  
е у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши 
 тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може мн 
 за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на  
аде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!! 
е дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пр 
запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а н 
ицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вред 
м селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај усит 
ље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња 
— Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е,  
им ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збого 
да у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој весел 
 је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда 
kst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, 
.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — 
му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке 
треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако  
х отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </ 
чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само 
t"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је 
ам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други в 
ѕ Havaѕ«: привремено министарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфе 
st">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после 
јважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неоп 
га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним  
оже, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може  
 рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је 
испели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, о 
инистра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекула 
вара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим 
nd="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} О 
 Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би  
 балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингеров 
S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{ 
азлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је б 
.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да  
ним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле 
с кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна  
 им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да ј 
прави после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта 
оје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми 
х права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када  
себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно да се  
ност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на  
е Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није пом 
доше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и 
и, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих 
не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула д 
љи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, пр 
ича како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже и 
 у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопи 
вих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана из 
који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село  
ана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава пон 
 сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зач 
ћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио уж 
за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. 
ј овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга  
ла, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око С 
ачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је чов 
о како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико  
>— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{ 
(јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је  
даш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме т 
 то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, 
Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и 
ко тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне 
 с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једни 
светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и 
је и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи 
лом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst"> 
је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме. 
емо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потр 
hi rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се 
м с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађари 
 и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Прв 
} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би 
ако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме 
 сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капета 
ог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће 
 је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, 
и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и н 
Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред какв 
} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst"> 
онекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако  
сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} 
ложењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се  
 па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини 
кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак;  
танове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред  
д није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена 
беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамоти 
е и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, 
глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је до 
Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје  
где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличи 
ужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски 
 као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји  
разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених ок 
 у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под ти 
<p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од 
а, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Св 
уку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад с 
ако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и 
о персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до дола 
а нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а 
оложени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p ren 
и и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му ш 
 су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који т 
</p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Teks 
затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p re 
а који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи 
алио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (ка 
а потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји с 
тен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласк 
Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да батал 
 вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на раж 
p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S}  
">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и са 
гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га 
Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео ка 
капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеј 
ета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик,  
ој кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази 
/p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила  
но; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изм 
ekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">—  
а, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме,  
ика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момена 
н или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, 
безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако ч 
ом кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео чов 
спуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Сре 
тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара.  
но и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина  
јој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким  
да и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у сел 
леда тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета и 
но послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, 
у попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њом 
ке и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног г 
оју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскор 
ригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће т 
да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у в 
ако то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ос 
 требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са  
и вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и  
 се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕС 
резову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и 
а шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као м 
 Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је о 
е Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, 
} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечер 
 подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S}  
има народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенит 
S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, гос 
сало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p  
тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била д 
о хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после то 
грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено нек 
у пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} А 
је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измал 
 године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочек 
 писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих св 
 у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Ж 
 овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Ж 
шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p r 
га човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно за 
а његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска  
Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми ан 
оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настав 
.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће кру 
тисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до први 
 новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тог 
о да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p re 
орити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијск 
да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, 
 сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p 
отов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и 
, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанс 
то Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћили 
о за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином 
естан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега нов 
равајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то 
ора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћи 
ије продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и 
 а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врст 
се Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једе 
бавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних сил 
то задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је д 
рећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, ка 
ам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доб 
ите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може  
, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу  
лимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p 
и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допа 
аша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви р 
S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вел 
праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих в 
тада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да ва 
огике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, р 
однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћин 
очобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије мес 
 на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај пору 
нешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважниј 
 разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Д 
ко знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворм 
/p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{ 
ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дан 
то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капет 
ерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; 
к да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже  
ицир«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледа 
 по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце 
се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!«  
ки (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја  
ио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова 
та га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако  
е гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак мо 
инску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се не 
те се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро п 
е ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај 
.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да до 
о га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, 
ове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пу 
Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има вре 
 старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, С 
трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде с 
о, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst 
то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Оф 
ац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* от 
ва као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој  
е камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима  
научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, с 
је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дуж 
ра, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа  
Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је  
е! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да 
менце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те сре 
 <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А ш 
 малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав 
А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S}  
 шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вје 
азнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Ми 
азумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зач 
онеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример ци 
ир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се 
{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу ви 
ели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није по 
 их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику 
} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са је 
слуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, нег 
тају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима п 
ена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се посл 
а навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Бес 
етен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и т 
о.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људ 
ите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припад 
ају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S 
 њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци 
вале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је би 
у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине к 
и се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се 
 — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не б 
о себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету.  
љно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— А 
ичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се  
ико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што кри 
утник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с 
о тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у  
оро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Се 
Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побоја 
ма раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметуј 
другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и пр 
 изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали:  
амета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и з 
 целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све 
хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несре 
t">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, изву 
, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак н 
а са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је  
нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе поз 
на напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би 
дмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а зати 
очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентариса 
накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако ниј 
да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tek 
 је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држ 
 је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али 
} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био предста 
} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend= 
 и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи« 
ко ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља. 
толом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже п 
 жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »ј 
Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} F 
ком главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе  
S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана ре 
 позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држ 
оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио,  
ечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу д 
{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њо 
д га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб 
е и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред ње 
ри се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане так 
 — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири годин 
свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села. 
 је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ј 
за се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао 
 и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p re 
и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда 
летео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у 
ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, 
вао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним  
</p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет 
о и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, 
д газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и испла 
исто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А 
ика, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар  
, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна ка 
а Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био 
не фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у 
 Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пе 
="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је сл 
ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава  
 спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити 
 насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и 
Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{ 
танка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде,  
а ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за с 
 само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА 
њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељац 
не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако извед 
дмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и сто 
и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. авг 
 Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као он 
ли тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учите 
ку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још о 
им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу 
стати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудн 
ануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто,  
га тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тер 
S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се 
у. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руш 
 — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме,  
 кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а  
{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало пос 
 И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је св 
звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а нас 
а, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и  
ма бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лује 
а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности а 
p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срет 
на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све  
воју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један  
ко жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају пр 
и с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога 
 својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији  
вом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је ру 
и песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојн 
Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо п 
а их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га ви 
 бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве  
а те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема мора 
 краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присус 
е.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев  
чима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. < 
<p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога 
 Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико уп 
ого да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило 
ететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поган 
наеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па зб 
ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му иш 
а тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду 
} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско иг 
 домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да  
замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе. 
европејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газд 
но. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?«  
напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је спо 
убици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, ал 
А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Т 
ндир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели,  
па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ет 
од ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, г 
Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно р 
лужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p 
ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође 
ростиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле 
ан од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend 
а и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има ст 
куд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се 
"Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један парази 
по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још позна 
ираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, 
 Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије н 
ћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује да 
окриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овог 
к их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао вр 
, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом ниј 
лете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко 
и му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо под 
е девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова 
} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба 
ако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="T 
мах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једн 
Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слат 
{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све 
ишто за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је  
хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула ру 
цију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима  
ретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник  
ве стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдн 
тена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета с 
артију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему 
љу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али  
d="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... ве 
ма, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до 
радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га 
едном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхуна 
ти!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра 
ј се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе нап 
том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољав 
лбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао  
, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p 
 је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вин 
вадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у 
ијски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је т 
е!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми  
 испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с д 
друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за 
им добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за т 
>— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други.  
 </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Ш 
ема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразил 
м се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{ 
p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој н 
ама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски  
и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једно 
 онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу сврш 
ионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што с 
ола и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказаног 
ветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (п 
Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину рев 
примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети  
 усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p  
 и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч  
 уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечера 
па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јес 
 ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро,  
ричке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џе 
а да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... кој 
д зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у реда 
 год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као 
а прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан 
 Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, 
, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој 
ате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Teks 
st"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и п 
лико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је с 
рског бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја  
st">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича 
да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} През 
 </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под не 
ладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, ка 
 седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог ок 
узи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, 
д њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим зај 
 rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко про 
а паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и бе 
у.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други 
 измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_s 
атка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи 
и је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар 
 сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошар 
 Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а  
а, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да па 
друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типо 
рас, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту м 
га не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други  
ма.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетп 
 се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре  
љем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћи 
или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу пос 
рости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да пр 
 сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајсто 
ло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. < 
ичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Мил 
едам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове  
 У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у с 
их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој 
мо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уред 
етан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду  
ћа завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst"> 
а, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p 
ле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес 
ло.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима д 
о материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао 
ли или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва су 
обро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Te 
 је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако к 
ки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говече 
што сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који про 
аустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси 
свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у 
е обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, 
аву Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, а 
сту да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковиц 
} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи  
ије наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend= 
p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— 
ставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тог 
ава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога 
е Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат 
ка ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је 
 <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend= 
лу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сир 
 дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива дома 
ње, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглодан 
г вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> 
ом пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst"> 
 је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих кости 
о и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, љ 
не!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Х 
свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по нови 
човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја је 
ко дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend=" 
и од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је оста 
анас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година нај 
. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} 
дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропи 
за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу ост 
Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године д 
аћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушн 
ти, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овак 
ацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Жур 
, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. < 
еле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они  
и!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном те 
есрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара  
t">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога  
освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена прав 
си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете чов 
војица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики неприј 
nd="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и 
тим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљивар 
 за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим 
Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А н 
му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да г 
 био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста ж 
ореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше 
 он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала 
тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где 
е и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p 
t"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгод 
>Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележен 
 Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир  
мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p r 
 видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попу 
орица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tek 
 откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају 
 се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и са 
а те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend= 
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета п 
 тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S 
али. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим  
 слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и изв 
 иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве  
а и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг 
="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шес 
ом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких 
 за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, једа 
која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест 
ји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Te 
ста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фриз 
ло?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, 
 боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремеж 
кче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, г 
њем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?!  
вник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! < 
 <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </ 
нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ нев 
 неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend=" 
се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и све 
{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председни 
е па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{ 
је од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског ц 
ог дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене 
итаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Вој 
 ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и пр 
ући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} М 
шке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или  
о фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне  
онет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што т 
аш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одб 
и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад г 
ва, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђо 
тка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман П 
 Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао,  
е хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; ки 
аћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева 
у и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} О 
ета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа 
ете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писме 
нашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — 
st">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S 
града, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како  
жи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога 
а носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и ус 
з ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака  
его савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не 
о и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="T 
апира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како свануло, буд 
оњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су 
ђено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како  
Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује  
’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="T 
ет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и 
о форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, мож 
ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песм 
чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже,  
ви дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две год 
врће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend= 
е честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакида 
«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књ 
злетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манаст 
дравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити ч 
едност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шу 
. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа н 
и у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном 
 да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p re 
 ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него д 
ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} 
="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p ren 
Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начел 
t">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народн 
диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе,  
 у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав. 
ласти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му  
.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави је 
 и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обилас 
ију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после п 
 има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све 
 фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику),  
е око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би 
рви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и  
! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Ј 
е бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик с 
 жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антериј 
р Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поско 
а који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши,  
</p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst 
S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то  
е? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Свак 
</p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа 
една »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не д 
nd="Tekst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политичким п 
це кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће  
ере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Милоса 
 Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери!  
деју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend 
<p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за  
ио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао нек 
оследњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: » 
рангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеид 
овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта  
им једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p  
; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да од 
 и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што  
Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш как 
аг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празнов 
са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та  
Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сеља 
у и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, д 
млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« с 
 дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као  
"Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пр 
та пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи  
а је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у т 
а девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике 
.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна сре 
чавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend=" 
ог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па  
амало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно в 
пољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут о 
у.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића 
 му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други! 
есте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме нез 
ример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо 
 није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу ме 
а, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодеј 
олази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи 
p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој  
ељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао з 
ачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, тре 
је дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у друг 
 напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он 
у власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то н 
и они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учи 
rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта ј 
а загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е 
 устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све сн 
њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, 
 плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има пра 
наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих 
ко недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као 
ве боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоо 
Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно о 
рхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао с 
 јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића 
и Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капе 
ку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фала 
ва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! —  
о зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љуба 
е.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштова 
 села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а н 
тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли  
ених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му заустави 
ије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света бел 
ли Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире,  
d="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том  
кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — 
/p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А М 
мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмон 
а не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, 
 је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песм 
досте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој с 
рда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> 
т Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} К 
упи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S 
це, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш  
ара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од св 
г и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, 
кој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панег 
душника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде  
ђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету  
дан другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ ј 
су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и 
 причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило 
i rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да б 
е Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге пова 
st">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље зна 
унаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања.  
корну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована б 
ао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу,  
још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— А 
ан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гво 
хнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности 
 комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Госп 
едседника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде 
се, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Ал 
врдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно друг 
 Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. 
ле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и мет 
један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде  
но пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио јо 
ћом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфт 
воме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима  
 Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="T 
 ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S}  
У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаш 
у хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{ 
Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend 
ва му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обод 
иће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уста 
исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес бе 
ога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да 
, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конс 
о, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четр 
сплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћ 
т.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само в 
иши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао с 
 Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, н 
 веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </ 
да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разло 
па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од  
џија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мук 
 испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу  
уде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само 
Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадова 
а далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету д 
у ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се пок 
 до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке рече 
ике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављив 
дна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се 
 умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраш 
вали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има 
итавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али 
 Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се шта 
многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвик 
ку наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан саст 
у увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све му 
оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још ш 
тације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом 
ну-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав ес 
тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после  
о говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове  
опалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, о 
st">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло. 
 ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не би 
ачин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и  
ic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интер 
ав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чич 
 је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку 
не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је 
тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би ча 
н, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Ст 
 rend="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је  
и, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, 
S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на приме 
>А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, сам 
 неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством —  
Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу 
ица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међ 
овољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај  
 одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се ниј 
ушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Ве 
p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и г 
о.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора с 
S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та о 
емаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно м 
х заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, 
се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него  
о су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне н 
ужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које наст 
му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме рад 
 могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку  
ђашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму б 
е читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А они 
мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да 
је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — 
 твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и пре 
ји је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја он 
и једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо р 
е, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, 
То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет  
 ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« д 
о се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамот 
 јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо  
кле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, 
едну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, а 
четка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати  
"Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је нек 
ињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у С 
 Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">—  
истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари ње 
авно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји д 
 само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту чов 
му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и  
ста, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још 
} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони,  
ој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једно 
творена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се  
о да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Ко 
 оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па  
улија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} 
е Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе 
 да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а 
 да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ак 
и рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у т 
то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске сте 
kst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова  
них папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала  
љиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгл 
едавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жи 
аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Мили 
евају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> < 
st">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро з 
 од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> < 
ћа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем  
и овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам  
"Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је ре 
ви то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, го 
цију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситн 
ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба 
 њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави  
— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и  
и вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш 
вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако  
рђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tek 
жне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, у 
ловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни изл 
не рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p r 
ог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права в 
Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега два 
дбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мис 
ио. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја в 
према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после  
 ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине П 
ије, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђ 
дмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи  
порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том п 
ура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у  
 до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако простр 
оследњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{ 
 Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend=" 
их људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у сел 
ра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа  
p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} 
аче оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти  
ваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њо 
цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични,  
ти и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног т 
nd="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Tekst">Јесте! </p> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велик 
ајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да  
а свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда прич 
м и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="T 
Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. </p> <p rend="Te 
лужили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја 
S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу,  
st">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он с 
ан човек. </p> <p rend="Tekst">— Јесум, јесум! </p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Ср 
и модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— Јесум, јесум! </p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! —  
одну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пи 
ребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одго 
аве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с  
о је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају д 
ва и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милит 
 дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с  
вољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, г 
онао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у 
да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели 
ичала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено 
кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да 
орисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи  
и, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Te 
 он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу 
ако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овд 
атим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док с 
 <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Тад јој рече Ристос Господ:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi  
ли нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p>  
о мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добр 
 а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насре 
У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове  
га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда пре 
вала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и 
и, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се на 
репоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију остал 
батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — р 
е грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној ва 
газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, 
неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму наше 
 ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта д 
ко му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p ren 
е ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом 
вога мача преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо к 
 — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А 
 мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst"> 
</p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округ 
атиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tek 
ка — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо,  
.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледа 
вом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и т 
— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јев 
а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта 
авом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину к 
 јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Te 
. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, е 
се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело за 
го пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, д 
даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није м 
комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогл 
ом, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p r 
то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се с 
то није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи кол 
 овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за дру 
ће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није  
ир«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те  
ави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу 
керисту да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелник 
у ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару меш 
ло Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S 
, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом,  
вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још ник 
у, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у  
иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! —  
кости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> < 
да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend= 
мо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S}  
ако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао 
ко радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме да 
 и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однет 
есни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. </p> <p rend="Te 
 у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго 
<p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља  
дник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То  
о! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас н 
 на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у  
е свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p  
м целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика с 
ви, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у кака 
и много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бу 
а му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је нек 
} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна  
д му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидов 
 а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек ста 
ило весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање и 
зната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефи 
пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар 
{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад 
S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује у 
ађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одс 
рлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, 
, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан  
 ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Ч 
ује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глав 
у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој  
штена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, 
те.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих в 
кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отп 
пштинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је  
орму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, ро 
ли се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="T 
врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па м 
 које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} 
адржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље 
> <p rend="Tekst">Максим настави хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне,  
и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glav 
ћа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тирани 
ј и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, бо 
диле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стен 
 кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; р 
бер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит,  
d="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по 
 му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим  
 Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и 
а »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би 
ало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај ис 
о научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облига 
д које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканск 
Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S}  
 ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је реви 
ел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што  
а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и п 
етан?! </p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођ 
бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и она 
Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и ст 
бавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није ост 
ита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ј 
 тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није на 
итике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, го 
">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend="Teks 
 поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p 
ела.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неуд 
осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога  
ило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин мини 
траховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим 
е осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и два 
{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p 
како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође  
а свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пије 
те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да  
 </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, 
има. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="T 
ња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога  
 се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара 
варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљи 
 и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на брани 
рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst 
е, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, г 
 ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала,  
 како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p  
по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још пров 
оћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до кр 
ије тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта 
етог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео 
знати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да 
а, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху 
 — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изне 
овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и меха 
Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити  
гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе. 
 добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако прид 
} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — 
уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто г 
варају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Кат 
Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о пр 
а.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годи 
у пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још 
им год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Борко 
опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но  
ски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много  
во, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учит 
 уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сеља 
у лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Су 
да тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хај 
 ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за поч 
оже да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{ 
нио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И  
је хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је не 
чела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песниц 
идети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p rend="Teks 
ћа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећ 
пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личн 
на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу 
 сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> < 
одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!«  
одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаље 
зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан 
гребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нис 
и у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан  
а седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и ка 
.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кр 
 јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима в 
тена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је рад 
st">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није р 
изације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">С 
ка!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поје 
та задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле св 
врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад 
он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend="Te 
. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, 
 и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној а 
па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, б 
у Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје! 
kst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, н 
механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозо 
тид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Ба 
рбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — мини 
. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар!  
 дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> < 
пша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не  
 чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парић 
Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и 
S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газд 
ви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измота 
депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи 
атко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је 
адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудит 
{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Ф 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p r 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро пр 
 вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је прима 
крете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> 
штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се,  
 једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи 
е може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно стар 
ад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p r 
редајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповет 
; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам из 
— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, к 
ћа поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. < 
прекиде фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кутија, господине! рече фамулус. </p> <p rend="Teks 
таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p re 
веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт,  
оља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми 
 стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим  
ен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други 
А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави 
ецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво 
ијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се 
.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га  
ок се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут  
 ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на дру 
 збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад с 
 доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а ц 
 да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава бор 
е, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, кој 
се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш  
овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке 
на!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вал 
рета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан и 
едва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико 
Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет 
<p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се иска 
да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; 
">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути с 
 може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и по 
>— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман,  
 механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњ 
 л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њ 
ави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем свој 
ва.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема г 
боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S}  
е Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он з 
"Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> < 
 Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и  
же бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни  
де да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, 
вом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, к 
еља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пли 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Кааажи!{S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи 
нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле 
 тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац до 
е и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијан 
к је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли  
ном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме с 
повеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst 
а позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се ст 
с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је влас 
<hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на сваш 
Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба  
кле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! < 
 сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви  
х диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све ч 
 rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на дру 
осле поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сет 
ekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол 
 по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p>  
ет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народњ 
о кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, нара 
епиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбаруше 
ла се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је 
p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова!  
« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, поч 
ла довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, пора 
ма себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу 
, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека круп 
позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учит 
рђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а  
 само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend 
у је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашк 
 питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е 
з који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све д 
 је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море бата 
лио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђо 
d="Tekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л 
те лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке п 
 мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамн 
га доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, са 
о насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да 
онека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не оп 
ини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земљ 
ски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева  
 А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који ј 
а ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам годин 
 данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда 
 гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и  
о о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са с 
S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар 
о ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — з 
 растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у с 
их раденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио  
и, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакц 
 другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и 
елу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, 
а, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: 
е умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, в 
то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито поше 
Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а 
} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с 
">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек је 
лободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико н 
 начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, 
лимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао  
та, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, 
републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, 
дсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="T 
буниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен  
ене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето  
нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је т 
их груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дуга 
решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играј 
орђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; 
ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p 
 — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или ј 
а века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она д 
оје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах с 
Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, н 
је још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког  
лаву ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љуби 
 овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мер 
апита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према  
а Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А  
шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе  
тарије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим 
је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код 
ће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} 
end="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с 
ушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вар 
има те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе 
р.« </p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше  
их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p re 
ного чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то ј 
нтересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му ниј 
и за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством мо 
 тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја с 
ељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не  
и и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и 
 rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђ 
ка! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend 
 поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује пор 
ји се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже  
 ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, 
ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, ни 
а, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Te 
тави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу 
еле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хват 
ако да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му  
сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао ј 
nd="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} П 
kst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није 
 крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и 
S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, д 
t">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а 
ш као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за 
, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се накани 
ио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календар 
овио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прим 
ор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти  
 Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисе 
 послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без к 
здан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледат 
Tekst"> <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= 
 ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по ст 
 управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Teks 
риво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и ње 
кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим нови 
су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице  
у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право кас 
 и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори 
груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први —  
ало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш«  
, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у ч 
глед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно нов 
о ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради 
(ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или п 
која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се у 
да, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> 
ет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног р 
дознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Д 
S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst 
етаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у ме 
да мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће и 
а, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи п 
{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у  
му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако 
 из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купи 
ламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, о 
ко сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун  
 споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Ј 
је — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да  
ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ј 
м да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће  
 зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир 
а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свилар 
оље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да с 
не?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и  
чека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам р 
отурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих д 
 Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викну 
за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много реч 
ољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек 
р Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — к 
ит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да 
роши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, об 
— вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведос 
ораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p>  
ла се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски  
одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Во 
љада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју  
="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао д 
 <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend 
nd="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та коли 
мти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а  
ко није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p>  
е ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо на 
мац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао  
једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tek 
 ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">—  
и разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а  
и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни 
али би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћ 
погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и 
 у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је поче 
Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по стар 
 поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан  
 отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови  
ђу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама. 
етиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвал 
. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко п 
и видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а  
S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не 
ди, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а 
скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима  
d="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је 
зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брат 
ekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље ка 
о да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Teks 
и у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па з 
али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га д 
 али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре во 
кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње при 
 </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак кр 
јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси,  
ве, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап  
чао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов  
ти!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шус 
у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији 
араграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст к 
st">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћас 
 груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> 
 ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како с 
а некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вар 
 забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљ 
ламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва ј 
има из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам каж 
којни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече ми 
и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">—  
ју ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} О 
атина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} 
 лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад  
 и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} 
 неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tek 
а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав ра 
ику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није намета 
жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво 
ана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђор 
тне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис 
ја ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе 
ламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљени 
аписа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Од 
а прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{ 
 коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди м 
е, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је ј 
писано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустав 
d="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја  
ко завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционар 
ући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало 
 дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкај 
р Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а на 
 он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађај 
е вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p r 
’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу 
, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p>  
зе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или  
е — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p r 
 може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прили 
} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, ч 
рао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски се 
, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не,  
итајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак з 
 их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, ода 
етиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешк 
end="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћ 
а писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — х 
 господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет 
е почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — в 
нога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем! 
е засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у к 
морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој 
ћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што г 
 дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </ 
оже?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не сме 
 дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан по 
дмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се 
еме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем 
 rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго за 
и, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора 
 бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њихо 
лимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти  
/p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти  
 о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу 
ем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капе 
аље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неко 
име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту  
ало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поода 
t">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу 
ва.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> < 
 је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћен 
 — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о т 
да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вука 
nd="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а  
ност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос  
м?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а 
ило кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у с 
еље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га ј 
наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер ве 
у Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало 
наш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. < 
седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} З 
 Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> < 
ава да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накр 
шао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добр 
ао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се  
 <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепел 
вредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег  
ба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписив 
ла па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили 
да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је м 
н и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе 
азда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p>  
рпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиља 
ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онд 
ико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе 
едседник. </p> <p rend="Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе 
едијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу 
!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса —  
st">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је с 
га учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо врем 
 мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, зн 
лану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst"> 
 и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> < 
Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се  
ед собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се.  
г пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног 
ксим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весељ 
јлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило б 
у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто  
 тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да  
<p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао 
је, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир 
— да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором 
ако се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend 
ос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет тал 
ј већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа  
ес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умируј 
е... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Мил 
м је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешћ 
end="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па каз 
е служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето о 
зи, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав пр 
ље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест д 
> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — реч 
на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене  
="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S}  
руди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p> <p r 
седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у к 
е неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље 
изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње  
рељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је А 
х дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му с 
дарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан  
ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја о 
="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари 
 вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир  
аксим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеал 
алисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Са 
одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду 
} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам  
А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и дру 
наче жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друшт 
p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе  
ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p>  
">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а ка 
 сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну с 
кнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јада 
о за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па...  
.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје 
S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету. 
а продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли 
е читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </ 
">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван,  
 депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њ 
 је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих не 
ком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам одм 
су у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио  
обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа  
ати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропеј 
е под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а 
обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни је 
у дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако з 
редна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и ко 
ањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драг 
у Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је н 
ој величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са  
цивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандур 
ир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те  
ких, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да  
 али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут,  
дом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један  
 сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хо 
 стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. 
отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада  
пуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и  
 млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни 
{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис 
 дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама 
дагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу с 
 муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Оф 
у криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени  
о да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чит 
’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би т 
аг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огреши 
вао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терз 
end="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S}  
чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је м 
о време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом п 
, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« с 
 је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије 
олики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што ј 
сли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народ 
хов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разгово 
 т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку 
а-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милис 
оме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и 
Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био с 
ик био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="T 
раја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је в 
џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">—  
ха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а он гле 
о ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S}  
 учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га  
ново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се. 
ако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана?  
љати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и  
ало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капет 
но лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, с 
о онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбин 
војој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто в 
 другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би  
<p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче! 
/p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина  
и једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи 
— »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир ко 
петаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S}  
кав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд  
тавио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Н 
одмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати дра 
p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, з 
део како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апат 
биљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">—  
њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Син 
други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p>  
г да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какв 
 сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, п 
е метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђ 
е имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, и 
овек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и т 
аде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу сми 
 кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онд 
ка да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, н 
опасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио 
аво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па 
онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а 
олико момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и 
Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељ 
 уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи го 
 и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p r 
ма, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени 
ика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она 
и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужнос 
итања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрс 
жи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не  
> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, к 
лисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S 
видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каж 
бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе 
 чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} З 
ишта не треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не т 
 Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! 
вно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst"> 
овори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S 
 умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опор 
онтра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога д 
 Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице 
еба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ шт 
дова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторим 
"Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у сел 
сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Tekst" 
ата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два ди 
 ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p  
етходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апо 
 а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на  
та нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Нар 
но било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на 
 rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисав 
ше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па му 
чица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажи 
лим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пус 
ледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларм 
е, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели 
Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан  
јте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Teks 
ла.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда 
— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p r 
т власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p ren 
рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </ 
тања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, 
 и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а 
ва те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а 
е, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио 
добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиг 
еди у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом 
чима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда  
 гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа к 
ре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да пре 
дише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три допис 
 у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да  
родних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана,  
рља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што м 
брао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно д 
овњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјај 
!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и н 
едној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна ст 
љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке,  
а се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног прона 
ако се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа ниј 
а стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло сла 
иде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар с 
ас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није неприј 
а му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Таш 
 познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кме 
"Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама 
 се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је к 
итатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје вољ 
 исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} К 
 двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре то 
ни се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем  
 па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend="Tekst">— Осветлићемо село, п 
канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње ре 
рат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели,  
осле неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p 
! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циг 
орђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарнос 
оведале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинов 
м, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако 
ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} На 
ах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих да 
чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свог 
ине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — р 
уо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше  
а он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећ 
века који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити  
дложим да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Наста 
милијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњав 
 пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од  
ија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарст 
, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и глед 
 није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оно 
о ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један ке 
та доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом доб 
о, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе.  
ио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, 
тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо 
 чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање вл 
анџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфа 
је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде ва 
и, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па 
 зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема 
зваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам д 
н за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што с 
ти и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tek 
као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У то 
ти.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон- 
 свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, 
 а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газд 
а од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу мех 
е нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="T 
угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја су 
е молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо н 
, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласо 
и као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из сел 
другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уж 
епо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове гл 
им слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са 
ади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво 
лужио именима месеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, ш 
да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милиса 
ита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч  
бећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шесн 
фатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврш 
<p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљ 
преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} 
ке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и 
 ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским  
 просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашт 
 га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у мал 
ављања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе  
има, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсе 
 се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не 
’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А- 
> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како рече? </p> <p re 
ма.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове нау 
 четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, 
"Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам 
>— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p 
ког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чок 
ма, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса,  
ртман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона!  
t">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србиј 
ekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама стра 
дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се от 
 брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали нар 
к се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу ћат 
лим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста.. 
з очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде  
аљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћиј 
па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним » 
бодом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског ца 
 ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам 
и читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљад 
о телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и н 
е, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше н 
бије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакл 
е, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене  
тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уси 
ику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здр 
ених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, 
пружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода љу 
нципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} 
е и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се  
end="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде  
спод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести 
 не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало пос 
 убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Беог 
бијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе да 
у већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал изм 
 стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> < 
зда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио  
 селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак  
е глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике  
о бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ 
ео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да 
ја није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале сва 
иотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и  
ута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И е 
 ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Мили 
ба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, су 
 тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, к 
пске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто ра 
и и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице с 
шна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изо 
е, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масн 
и, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и 
гове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима ф 
 дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта инт 
ећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p  
свим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су верова 
ији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма 
помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно 
ога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то  
да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само б 
дур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на к 
н народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога  
од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а 
какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном на 
ру.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта р 
тем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »пом 
им кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако 
о иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе 
вославни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у 
, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. < 
њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супруж 
спрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствова 
ују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По 
и, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} 
 је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« сто 
хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без р 
 мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без 
е у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним балов 
во село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славон 
да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје краке на све стран 
онију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко  
а и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекр 
це натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је  
 </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу пон 
е понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И ка 
">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај ис 
рбији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Ш 
нбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанес 
лазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге,  
ћ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим там 
 оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> 
онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега 
тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, 
ор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера ка 
левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужас 
 а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћ 
p rend="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате  
 <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо то је на 
знат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадиј 
, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакат 
ија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst"> 
гог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути гл 
 пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, че 
 своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске  
 којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда к 
 и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна  
="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend="Glava" 
дник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало  
аменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Ј 
rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА  
шчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им  
а. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Макси 
, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">З 
го сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао к 
ћа заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву  
!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико ц 
ана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општин 
d="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! —  
 задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се с 
 удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за ц 
 један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао 
ођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бур 
 а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од  
 у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику ве 
та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се 
S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би иза 
ј је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је 
ако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; 
но за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети 
Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да п 
чтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још 
Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког 
па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грознич 
е воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћу 
 дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend=" 
 му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, н 
 њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst" 
је отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смели 
 Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, п 
, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Ми 
ељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар  
а нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљан 
је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је п 
вакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он ви 
љевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не д 
t"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неко 
а је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу  
ко врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки о 
о крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је б 
устим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и 
о удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, ма 
едан, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле се 
, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка жив 
овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро  
ти, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p  
се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} О 
у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре  
а раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и дв 
ионарског бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити св 
та па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кр 
{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чуд 
иш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и  
, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, нара 
 него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече јед 
} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб њ 
ше је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је  
загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} 
 хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду  
што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ о 
поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону  
не главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на водени 
S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бог 
ужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледам 
 деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је п 
сим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових 
жем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили  
st">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље.. 
осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткрес 
ога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица  
само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и оста 
причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удови 
ио хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самос 
 други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете 
 па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се 
лужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, је 
ађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од је 
а манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла С 
ћао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где 
однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то 
оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку,  
лно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} 
у расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то забора 
он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био ј 
крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна 
љица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тр 
еображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava"> 
у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао  
штено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин  
па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедер 
се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесиј 
о опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам 
о подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »в 
а и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend 
ји у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које го 
 свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта  
одне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утркиваћете  
читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео 
лати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно бр 
хани и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије,  
end="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{ 
 у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она  
 на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је 
те.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан 
седник општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад 
се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и из 
ологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизе 
с, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена а 
се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скоч 
само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он 
та.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито 
 саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично  
 појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. </p> <p rend="Te 
и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му  
реман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским).  
чима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p ren 
ма њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би 
е хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он 
ко нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па и 
дир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецир 
ких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том до 
 очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штоф 
ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Рад 
kst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог пред 
 чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пишто 
ао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p 
земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он уз 
ло у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и веч 
љу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S}  
S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост  
ти да није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зн 
и је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио 
ан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По 
 стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви. 
 навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и  
! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst" 
} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на т 
лава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народн 
st">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend= 
kst">— Капетан?! </p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било д 
 бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неко 
кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не позна 
ета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst"> 
ам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечер 
t">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А,  
већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p> <p rend= 
е био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем с 
поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није  
нама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учите 
 који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читат 
замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и  
ља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ од 
 Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дв 
село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклет 
 то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и 
к«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како с 
га!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који би 
 времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај пар 
аврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је поста 
, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S}  
 књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести ш 
ки дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њ 
му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди  
отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа м 
у и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће  
новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, побогу бр 
свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море 
не, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је 
пуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; и 
kst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прав 
 да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга 
их права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} 
ве што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисхано 
унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то  
био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је б 
рећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекулан 
једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима —  
о пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за  
овода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, с 
в блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p rend="Tekst 
пиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав р 
влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, отк 
end="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим 
од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде ка 
само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против 
оворило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у 
опису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу ј 
амо цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба д 
же, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допис 
као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женски 
зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш  
н мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо ег 
и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пиш 
днички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Te 
но видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и ло 
 Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у ј 
овлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је 
о:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а ни 
 у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p 
то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми 
То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге 
е морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што  
је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и  
епше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p 
сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде  
рца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали 
Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице п 
 је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога в 
 пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и  
ела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">—  
ад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе 
ш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништ 
 ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! 
ен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштани 
 запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек 
 дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и во 
, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију 
о, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади та 
 њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, оп 
био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премешт 
slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S 
и престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, п 
 а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише 
ед госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје оби 
лаву«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ  
н, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која  
 тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија засл 
ужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други пл 
 — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst"> 
ш много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесни 
а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плач 
d="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend 
не али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела  
 једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> 
лавно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире 
"Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се одне 
да свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га  
 сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и 
ог или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису предс 
ист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су с 
 економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и сту 
роши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле 
е он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p>  
афану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком  
та, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају 
непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S 
лство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једн 
цније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, 
луса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заоби 
о је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{ 
би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек 
 нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја 
<p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нис 
ратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе ко 
ео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шал 
фане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство 
онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим 
тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојако 
/p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац 
као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механ 
рише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А 
ата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како 
Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па сед 
овање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети ни 
 попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као  
ије вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, рад 
те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло! 
аки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће с 
 и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући 
е непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за 
 и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{ 
 Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољ 
 задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Teks 
ор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А ме 
рђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч  
} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш к 
, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично ме 
но школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а 
 кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p 
же да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, 
ма и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst"> 
д њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једн 
леме брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, ал 
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се он 
е, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стад 
е што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природ 
 и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћ 
а, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво ш 
дио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше н 
o_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је 
инска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није пости 
тао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе 
играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу 
 мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њ 
ико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А сл 
да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p 
а динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега  
лвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само ху 
} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> < 
 дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му и 
че рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p ren 
Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдо 
е баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре н 
, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} х 
d="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капет 
i>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој по 
д чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, в 
ма око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш 
 кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили! 
ош неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само  
оваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло  
а да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку 
и туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и дома 
ослужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија у 
 <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му 
вио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака о 
тен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него дру 
end="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (ме 
чито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко њ 
их волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend 
 памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и  
о на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, врем 
их и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки б 
{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао 
ва стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господ 
ашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну  
књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета  
ло!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и В 
ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да пр 
од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапћ 
лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину мини 
оме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити чит 
да први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слут 
моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали 
бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе исто 
со пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем д 
« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша 
ик!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар  
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Душа клече, Ристу рече:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= 
евоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешт 
иком ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори с 
! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p 
бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела 
пријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, зад 
ости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и са 
ти селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, 
пка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> <p rend="Tekst">Он од 
 прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и 
ана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, 
г, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права  
 после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово  
, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчи 
једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него  
ке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна с 
и му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућн 
 се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну општи 
{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе 
тинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертха 
као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе,  
ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} А 
у.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и п 
а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не п 
то би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst">—  
аг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спр 
на.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па н 
а, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокош 
апетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све 
 се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео  
’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо уд 
нимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да 
овеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и 
ваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... о 
ав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему? 
А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дод 
итељска!!! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен по 
 душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и крас 
ирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завади 
стало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад с 
 баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија  
, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа ле 
оме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од М 
p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па 
а у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука б 
end="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок, б 
усти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети 
ећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети  
еданаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збо 
 пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак от 
ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко,  
(јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кр 
пштинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта ста 
а!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела 
жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографс 
е пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојиц 
ине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ,  
 из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за 
 о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим 
 под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с 
шуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта п 
им стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и завара 
што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напа 
књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (кој 
лужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре 
под једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов 
д силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путов 
ше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Ка 
, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S}  
па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говор 
ета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све 
ти си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме  
Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар т 
вост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Ма 
прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверат 
 »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{ 
end=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела  
ат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београд 
ad> <p> <hi rend="color(858686)">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван Сремац 
 strana"> <hi meTypesetSize="12">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван Сремац 
ngID="0"> <hi meTypesetSize="26">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </head> <div> <head meTypesetSize="20" 
 Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана 
вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пиш 
ча Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </ 
а. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> 
ди и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш  
ту и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Te 
се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava" 
да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер  
italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините при 
овориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад  
о тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend 
и се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се  
а у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу ка 
наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га  
rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и кру 
а неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и 
«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову 
 нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти  
пита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А к 
зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо?  
ј умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осе 
ожда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго —  
— помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Ми 
о овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Teks 
дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газ 
аком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија све 
 објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси наро 
г јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље  
нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко с 
">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио 
није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај би 
ели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако м 
nd="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да  
овољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под 
о је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са са 
 ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend 
ротиву народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и д 
а нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита ( 
те, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је 
 одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр 
ах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у 
Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може 
у и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу  
="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда  
ред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избац 
ја свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расип 
чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игр 
 ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха 
— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, м 
га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати,  
} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га  
м жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама в 
дмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бо 
{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере с 
з новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и  
тирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити ч 
и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где зана 
офије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећ 
 и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у  
аром селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај у 
ругога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, 
еко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече С 
и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend= 
Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p 
Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p>  
 пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{ 
о му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па д 
, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како ј 
обоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како св 
авио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... </p> <p rend=" 
виту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање м 
<p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко 
а гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend= 
варајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио д 
вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвр 
им радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијеви 
} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад 
а, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да 
буди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они кој 
сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се сла 
 и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, 
ословима. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, п 
и и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очим 
рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре с 
ну и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима. 
је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју),  
една.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђ 
моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитар 
 га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипет 
рукче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, п 
ника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S}  
{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, зако 
} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обичн 
о.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отп 
а људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун ш 
Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље 
истајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на п 
 се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да  
и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да 
? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">—  
аш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мим 
њу десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Te 
и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за с 
рилику, куферче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће  
андура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и ле 
к натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обрат 
не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак.  
пија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом  
ги читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, н 
огу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема д 
 простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собариц 
такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће 
аред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (а 
опис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмог 
rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према с 
д, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па 
 ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића 
лачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако 
ханџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам механџија — одго 
рни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друшт 
асет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландово 
сом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића мн 
ки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу 
 ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — 
лу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплати 
и пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задре 
иру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но напослетку, хајде  
ење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — в 
тнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму 
лашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и  
инара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А једа 
ри ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу куп 
наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на обли 
е боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир- 
?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори про 
 окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је гос 
њу, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то шт 
 јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише  
ам’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ д 
а мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта 
 и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот б 
и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, н 
Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се ј 
; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> <p rend= 
, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чиј 
е, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама зад 
своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p re 
иву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскур 
и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он  
т; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уста 
укао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све д 
исти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљув 
азначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим по 
 том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магаз 
 повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте н 
оче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« те 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и прот 
 новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био 
таво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Ко 
дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што г 
то ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и  
 по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би  
искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="T 
а које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Је 
/p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst"> 
чунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет сто 
дну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак мн 
 и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душ 
} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S 
</p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ј 
м, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила веш 
жасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака тр 
 су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетк 
ад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улет 
 је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљено 
говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису и 
alic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичн 
 чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет ж 
екуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, 
ивредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ дв 
} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, н 
његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S}  
и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изне 
о и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашнос 
или су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивил 
</p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали  
рке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дуп 
p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за з 
p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је  
p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како ј 
бог оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од ше 
атељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — 
 грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти т 
 новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом на 
о о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су ско 
ча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би б 
цом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искида 
 овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој гл 
 о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или н 
st">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су 
о се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слуш 
ом и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта ј 
њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанс 
p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се п 
етино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима ње 
акав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли 
лагодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част 
ана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Беог 
 захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за ве 
 — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско мест 
ико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да ре 
ним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S 
а својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је С 
 код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да с 
 кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндр 
в’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче  
сар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; де 
st">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend 
; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићи 
чем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном р 
н, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Воле 
ељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцим 
л’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. < 
ду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао н 
— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и мно 
јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је иск 
силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а 
ну петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком сл 
ги Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, г 
S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не сам 
је. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему инте 
, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и  
а; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни 
’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем 
га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлог 
рета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежм 
 Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене  
"Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. < 
ичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му пода 
лације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске на 
да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да дај 
в, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта  
сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се бац 
Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића » 
и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као шт 
{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упоз 
а продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у св 
ак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на К 
е увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обичн 
 тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst"> 
који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да н 
и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је 
 и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу. 
> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата  
љу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> < 
 тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у  
 му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћње 
се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман,  
е ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Душа  
е, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је 
ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе ил 
 нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала рад 
 идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p 
у у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све 
да Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На к 
ајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну  
 свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, мета 
 већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их и 
{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили  
ље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S}  
!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску шк 
У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а  
 обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти ужива 
и (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, в 
 добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Оно 
hi rend="italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да преско 
} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника 
 да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурну 
е, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико на 
 никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и н 
треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био,  
 права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p rend="Tek 
>— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председни 
лије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина,  
 пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, д 
а га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се ов 
его глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочита 
 </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао 
ловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А  
хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или О 
е против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао. 
о, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Б 
 слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. 
пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а  
и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по нек 
, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend=" 
и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирез 
су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и з 
вир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </ 
, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би  
 Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, 
е ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вар 
им нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај  
све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му ј 
еј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и н 
мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прек 
што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фо 
Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима  
га отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Ал 
ежим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новин 
. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«,  
н Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p re 
им насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а 
 да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; им 
унације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Пр 
тра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако 
 Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему  
а труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири г 
 једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцни 
мо чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита 
 се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на  
ани зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову 
лији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педр 
{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако ид 
мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p 
ри главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општи 
учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље 
ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хи 
 и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, и 
мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Te 
у, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. 
орвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и у 
alic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине при 
 и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, ал 
p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну  
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о пол 
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина,  
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње  
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у прет 
ебац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити шт 
, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета св 
оју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио 
јајем својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада јо 
ше било него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бо 
 који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, 
е одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести свој 
"Tekst">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, 
тина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта  
једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насло 
једно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да н 
 некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С дра 
ета.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за 
е тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а н 
!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, и 
ривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмариц 
скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скоч 
d="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— 
па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види б 
{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, та 
лу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам повед 
ор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рек 
жност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Кр 
нда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те  
дно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, 
 па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а 
арав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвент 
ављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао 
о се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. 
end="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека  
— и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и 
 а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — ре 
ест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p r 
nd="Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p 
nd="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. < 
извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p 
ао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошн 
не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од  
али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p ren 
орте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова,  
">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока 
тим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — реч 
двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако  
плашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових д 
 елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то мо 
а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко 
 никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије 
не и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар 
знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« 
 леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав в 
 само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и 
о да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне е 
 довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину 
обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, 
наду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ла 
ћује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та м 
> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није,  
end="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и о 
па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се  
 па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, ви 
звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« н 
ија«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst"> 
чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и пранг 
мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} О 
почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у  
а лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених бура 
реко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — ти 
гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму 
ај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па од 
и овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{ 
пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински доч 
и: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је обла 
се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узво 
мћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој  
тне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај 
ник, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт  
ао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — до 
ако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име с 
д интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца 
 другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама 
 грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!«  
ије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јес 
а дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му 
е кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра 
е свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, 
сте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете сел 
Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле 
 чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на 
ekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, с 
и један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потан 
 је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци ж 
ао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благо 
ekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомств 
аљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота по 
ола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе 
е ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета  
ри да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће 
о своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих де 
">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као 
је, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане посл 
ао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад 
">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају 
а нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о д 
), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то напи 
 је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој 
во дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци 
0" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. 
енијамин Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је  
ане.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне брук 
. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам 
тавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку  
око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи ка 
ћа добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак 
е споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала о 
ког факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <head meTypeset 
де овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме  
у. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: 
по и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало н 
 собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то 
олитичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! </p> < 
ена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на  
е и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па зала 
лежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а  
и.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи 
у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Пр 
Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то бил 
немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска права и н 
с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а 
ганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци о 
е: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вар 
 коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утркиваћете се к 
; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а  
ата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века 
ео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како рече? </p 
, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана с 
слетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара  
, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен  
 То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин председник из свога џепа да п 
народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{ 
им живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а јо 
d="Tekst"><hi rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао  
њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога  
отписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клица 
} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, 
н што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош 
 да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица п 
ву главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и н 
 шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није пис 
уму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Офи 
or(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци п 
 дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педаг 
то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који 
нио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и свој 
сли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г.  
ехани и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механ 
о година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта 
st">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове 
ета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје м 
end="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на при 
а.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се на 
 и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат  
Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није ме 
 курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио 
 бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлат 
допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њ 
 за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и 
четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S 
подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{ 
 rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и  
а«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим ви 
од једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Tekst"> 
и брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас  
знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му оп 
ја била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин са 
ако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљив 
олико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. </p> <p  
 пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи 
а »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку в 
 одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се нали 
— вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ 
се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељо 
д тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S 
нце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретини 
, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукуре 
ретекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе ко 
kst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p 
оли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испр 
исповест сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио д 
една реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара 
> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђ 
 добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, п 
е код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике 
st">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p  
st">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да в 
{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst"> 
ција женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Ма 
ито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспосл 
 и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апоте 
аламе, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неум 
ом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ сванул 
сподине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писа 
називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му неш 
ђе а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет 
иш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом ра 
ересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p rend="T 
з граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао ш 
дајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је воле 
да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то чове 
е Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед н 
ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као је 
ођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — 
> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколик 
ерзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би см 
 да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодо 
.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га 
S} Као октопод пружио многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, 
аше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, наз 
и ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и п 
јама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама  
х уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управ 
Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да  
ли Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и зб 
 на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — д 
 две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато свак 
пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године одне 
неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо 
екулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца о 
ан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{ 
rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и  
и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понешто тек поч 
о ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па о 
иктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S 
нструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му » 
 rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депе 
 што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p 
иге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости 
и урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p  
чи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p re 
 збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поимен 
већи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш  
 читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре 
 и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама 
бише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелников 
ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисав 
ло је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом 
да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђор 
ре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да  
л’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’,  
, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше 
дан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p ren 
 старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е, ту 
ekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време  
ла из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са  
у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и  
ра! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и з 
а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге 
лагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} З 
! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а друг 
 ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S} Чи 
е) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и кре 
о своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ног 
еке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газд 
ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смет 
та леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким 
ба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; 
ло, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како 
 оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под кре 
 задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задо 
 rend="Tekst"> <hi rend="italic">Дуплом кредом биљежила. —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= 
 једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих  
на, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба 
{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира  
 Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и такво 
а ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} 
еде на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> <p r 
вољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје пла 
 чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је рани 
је слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован 
 петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад 
то је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на 
раво вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам 
љине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу 
томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек  
, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров приста 
 мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те н 
несе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет  
ује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас  
Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само сл 
ај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели ап 
нам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} С 
 у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а  
 на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква з 
е није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу,  
ј удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико 
 не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка  
, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђак 
то неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана за 
рипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А 
st">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да  
да, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То т 
’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада,  
!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само 
 ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени ј 
дећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан 
.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис па 
ад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак 
end="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би 
»Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> <p rend="Te 
 укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је 
и дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е 
а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим м 
то, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а ј 
риличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, рези 
проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање  
игуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, д 
спода што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и ко 
бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно гд 
, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Teks 
!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и л 
 мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Teks 
е за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице 
упавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако повазд 
ехане и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши н 
 механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забел 
 се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко,  
пустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајо 
улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут 
овори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од с 
ти подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не д 
акшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збит 
лско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а колов 
е иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак,  
а ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се 
аву ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </ 
д. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали 
Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend=" 
зводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места 
јавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништ 
 прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум 
к крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tek 
о’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а бо 
риле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! < 
фтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Сре 
ад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући. 
то цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој 
едседник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Т 
ићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта ст 
елу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да  
ламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има 
меше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Сре 
гло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на канцелар 
а. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Te 
 </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко обли 
м с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети М 
реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend 
ајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па т 
 А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле мо 
ма, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ј 
уцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће 
афани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако 
S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже  
 разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; К 
решног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газ 
 зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле 
стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и зак 
то; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p re 
послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наставља:  
и Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би  
ад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је ме 
а дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S 
сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, 
азе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашл 
лужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала  
умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сам 
ан. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И с 
је, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако  
елике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начел 
 ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута п 
 могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још гл 
кружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је 
разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је 
н пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора.  
end="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући 
ујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ни 
тла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} А 
лиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш шт 
 неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕ 
епо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трује 
’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало 
</p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај 
адовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца 
скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst"> 
уда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје  
и господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и 
 Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш 
м: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер наро 
ка треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хл 
едног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена на 
обе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са 
 кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозн 
ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених 
чију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни чит 
rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, 
 кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два а 
утвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побрати 
а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> < 
ече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да 
а променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ в 
а коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре пет 
е са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, оп 
рбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Teks 
ма поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је 
Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарно 
 </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан 
 се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збор 
е добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимо 
ао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља 
вет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да  
рстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу о 
не његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се о 
они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти 
отавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} 
 — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута прич 
сав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески пис 
ата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од  
пљенима у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Сл 
 чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од  
датле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од ст 
оту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend= 
и пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} 
е црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета је само ку 
рија на листовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђав 
к је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p>  
 опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се сва 
 </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море!  
ека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста  
у собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још н 
Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женск 
моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чист 
ује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му 
у се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> < 
јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђ 
о кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију,  
 вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Св 
ата; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда  
 одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио о 
чка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа  
у дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје с 
омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у о 
Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е,  
. </p> <p rend="Tekst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро чита 
места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи ч 
 Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на поса 
старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend 
а Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и но 
он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, к 
џијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; 
е; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!? 
заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина с 
Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар 
е председник општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није ме 
мом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних 
 поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себ 
крпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе ка 
ца дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово 
иде фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кутија, господине! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— 
">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир  
латога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и 
н све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капета 
ас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућ 
} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па  
шулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Таш 
тољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи  
 чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској с 
ку, куферче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли д 
 </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели  
а је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да с 
 <p rend="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки 
 телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој  
та и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђ 
е свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то чест 
, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што 
нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови ст 
них. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испра 
 лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако  
ке авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје с 
шетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван нов 
аде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме 
 Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као 
 капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он  
есретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук н 
ија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило м 
све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за  
 који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — та 
ац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе он 
 она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, са 
 тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда нас 
тине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун ч 
ађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и 
а се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође н 
љанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе т 
ући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а крест 
му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета  
је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле 
иња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све л 
вили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или  
 да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Срета. < 
 овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: » 
ом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прил 
 је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и 
"Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вели учитељ. 
јалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају з 
н отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у ка 
ни, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један 
и! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Мо 
»Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад  
, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, 
досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-уч 
t">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! 
азда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог  
руги допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупо 
 додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита  
 знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на д 
ских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке,  
— у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst"> 
 Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уси 
устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће  
м, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Јед 
м вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend= 
{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend= 
врд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> < 
оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p rend= 
>— Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p ren 
d="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не тре 
о није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како р 
гој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst 
ј дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару;  
има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта 
 му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него т 
а. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћем 
»а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, в 
ло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А  
а, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви с 
и што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ 
! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p  
о мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким 
е и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора после 
ка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир 
о доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође 
орнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало г 
за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди го 
 свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p  
то је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси  
ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да 
{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не  
жем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт,  
/p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам? 
 ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, гос 
нчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватр 
 </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и ода 
што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само д 
ју — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да к 
ћи, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми 
S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гл 
ан, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst 
ише ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао но 
е бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да  
ан по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко 
гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја б 
чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него 
е, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околн 
м заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p> <p re 
ту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио је 
се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst 
љав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како  
арене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све с 
азбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало доб 
 уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} М 
е под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend= 
више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Срете 
имширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па с 
завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и пове 
о да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{ 
деш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта 
т) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто п 
а), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за ма 
ше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш ова 
Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? —  
, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најпо 
 зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише! 
.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tek 
свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гања 
 чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, и 
ње, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један 
од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} У 
а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да  
м у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кри 
на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек 
н’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам к 
ко читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} 
домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, 
 </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања  
таде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће ј 
убе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче 
на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе,  
и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге д 
се.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога 
"Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му по 
">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Нем 
 rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још нек 
!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота 
от је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу  
мо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану 
цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево  
рици нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? 
равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се с 
во.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши  
 и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што  
декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих  
е је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све  
еч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћи 
овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов  
, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, п 
имунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, 
тине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих ре 
е, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор 
пус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборав 
шио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и  
 беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине д 
 ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђен 
епелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из  
не објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа 
ну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова 
н немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова  
 није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала 
е али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али најви 
— »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има  
јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му јо 
ту!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу,  
данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комш 
 света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена 
у! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, 
ловима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у м 
, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свр 
 утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало  
овуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артиј 
е одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се дад 
већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, по 
и новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају с 
 као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто од 
ју га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњ 
 rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решиш 
инући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на 
ро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левенто 
 што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </ 
аву и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшиј 
ова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да п 
пи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p>  
те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете  
жно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">П 
рао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је и 
умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">С 
елим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико 
Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, п 
имао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом но 
 лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ев 
 стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестраг 
еле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у  
ри; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној ду 
!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер  
"><hi rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавај 
е они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак ви 
. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу п 
десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних ок 
 Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра 
 врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и и 
t"><hi rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове 
овек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, не 
 си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отво 
> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да 
ваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и п 
е већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p  
 конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и  
p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће са 
стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више  
о вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један др 
p rend="Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, р 
 тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим нога 
о овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служ 
и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота об 
, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; о 
е знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано 
аксиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а  
kst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама стра 
тне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се 
жимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — ве 
ам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га јед 
 вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати 
 му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад с 
би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше 
и Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове маши 
погеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А ш 
зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допус 
сле две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S}  
јмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, 
-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао  
од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Од 
ији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријат 
 се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више ниј 
и то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ н 
пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ам 
утио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опо 
е шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, са 
о.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао са 
слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелеси 
утим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама,  
о зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад ј 
причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за нар 
то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и С 
м допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледа 
го, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Ср 
доскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не у 
апетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан 
ле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају  
 за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се 
 се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> <p rend="Tekst">— У  
d="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима п 
ојој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио 
 зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је 
некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати к 
и памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} 
е вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} 
ки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срет 
ења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта 
м очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је  
и, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он 
 ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и ст 
но његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена ом 
вољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се виш 
намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева » 
трао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај  
st">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је предсе 
>— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend= 
 »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стоти 
им стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђ 
а пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или из 
ика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, 
на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том прили 
И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако при 
 му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков П 
атром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма гд 
 тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском 
p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бр 
ако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих ко 
 »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чува 
оји је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренул 
 већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило 
 ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, н 
} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је  
 што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако ор 
ипалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у сел 
политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, 
питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начел 
 сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само ра 
наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p>  
рла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за прир 
 гомила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst" 
d="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе 
rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још маниш 
 учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једн 
чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и ста 
 ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијес 
амулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господи 
. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гле 
 од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од бе 
ло, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је з 
м, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департм 
еди, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи;  
ако магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијанск 
у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин 
у купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Te 
ајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Ми 
ти и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли  
ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад м 
— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати усн 
рета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се зад 
к. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја 
е ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био 
у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p  
 Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> < 
омахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар  
ekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли  
слиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p  
{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="T 
лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од зак 
е ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst" 
 пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p r 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) н 
ти за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} 
онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли ду 
Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљив 
? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати 
небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p ren 
асно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савиј 
ут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би с 
 са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима 
енисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да с 
 напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не 
 А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> 
"Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst 
а!!{S} Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па 
kst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У ра 
 Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — ка 
, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А ба 
аљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га г 
 које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p 
 је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
одину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово  
p rend="Naziv dela"><ref target=""> TC "Лимунација у селу " \f 0 \l "1" </ref>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ 
>Стеван Сремац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> </div> </div> </div> <div> <head  
>Стеван Сремац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> </div> <div> <head meTypesetSize= 
 "Лимунација у селу " \f 0 \l "1" </ref>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> <p rend="Tekst">ПРИПОВЕТКА</p> <p 
p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пре 
. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанциј 
t">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је по 
Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је  
оји је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и н 
 <p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> < 
 изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, лепа јесења но 
ом Стари конветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја.  
да зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које о 
е се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по пал 
ебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани 
зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако.  
 га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева 
е остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи 
и је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било 
 Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речи 
новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист  
оцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi 
 слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки под 
, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, 
занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик  
нушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета је само културну историју уважа 
та,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалашт 
талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре 
ржи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да з 
онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ак 
рвијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра ста 
соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства 
ича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га ј 
атрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно 
звија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер и 
е и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се дог 
времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се 
ио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвен 
у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам 
и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа 
 — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко у 
 на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађе 
тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} 
ита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призо 
е доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} 
хане.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни сп 
твари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, 
>Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио 
у једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епит 
ке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер  
з Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. </p> <p rend="Tekst"><h 
p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{ 
својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst">»<hi rend="Drop_slov 
сека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар 
 с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена ника 
ма дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђе 
а.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једној: как 
менијем места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> <p rend="Tekst" 
е којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чич 
ез своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општин 
ео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у но 
а није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward,  
nd="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласи 
 ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у 
{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја! 
 По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, 
 партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехир 
у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац с 
ти.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир ди 
ционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Је 
лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи 
ош! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Министа 
ашну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав  
аред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао  
 за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потпис 
ема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б 
естоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> 
 играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p re 
">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Сре 
d="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Te 
ао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торов 
о му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p>  
г, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него  
нављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕС 
ше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више 
та друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој сам 
ако се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Зн 
таде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефиј 
 него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend 
ао што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p ren 
Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранино 
севдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још мн 
ика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје 
е Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче н 
моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се 
обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава ту 
гани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви р 
стрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја мин 
не, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све к 
о зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја н 
не. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добр 
 учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неол 
 хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— 
С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, п 
твицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били С 
павање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близ 
долим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћиц 
глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ с 
атку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А  
"Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у 
="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S 
се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за  
 и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глу 
у у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том пр 
 за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па ка 
.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је добио » 
развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза вра 
као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога 
пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, к 
<p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мић 
{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била и 
S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљд 
род.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од гл 
ше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће 
ман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био вр 
rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и ту 
е и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нар 
ју као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини.  
и. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим прилик 
 имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p re 
 Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчун 
е на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S 
че нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десн 
р Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима 
абра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказа 
рилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{ 
p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значи 
о се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је  
> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвира 
{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загреб 
онђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend=" 
ојим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, н 
учеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p re 
каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то 
а: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђ 
јбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, п 
то«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где 
о, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоа 
но, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави 
неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријан 
еје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја пр 
 ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, 
 Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета 
ли тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst"> 
егда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не 
ове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати  
бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко ка 
 ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све к 
је ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — ве 
 </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="T 
 као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде пол 
 шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану н 
а вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пиј 
ш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио  
с.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend=" 
овинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у ш 
?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамо 
ан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> 
зар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се 
"Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми  
kst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Брин 
но више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес  
међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су 
), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по не 
да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, д 
исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у пр 
са за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и с 
{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одл 
ругим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми 
мах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Сав 
а маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу 
и император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио  
Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да  
цу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју  
ећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле нав 
и даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства њего 
е ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, —  
еколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што 
 — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> < 
ти речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га на 
 памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразил 
а њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!«  
где!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и ни 
дин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак. 
 кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љути! — о 
е? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љути! — одговарају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако 
онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза 
зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјал 
ренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а 
д му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио 
ви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда нег 
 то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед 
 и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира 
кали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо б 
 ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти с 
лисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{ 
се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито  
обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету 
ао човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је же 
 се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска 
 се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, 
 Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седни 
="Tekst">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — М 
ефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p rend="Te 
!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је доса 
ко, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p>  
kst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — к 
} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса  
ваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси,  
st">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, г 
волуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у 
ма! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распитивати ш 
nd="Tekst">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест  
оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толик 
ети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кљ 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зг 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије. 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје  
е, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго 
">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, в 
{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео св 
а рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и 
јски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом п 
</p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, м 
 А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да н 
уги плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има  
га ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе 
авно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мап 
 кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страш 
ли од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује хр 
арачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само  
збедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— 
ехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S 
ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо с 
зда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни 
, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће сам 
ати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам 
многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио  
а чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је 
его да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао 
код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити  
век дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побратиме, 
 је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар 
уб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у в 
а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала 
в допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="T 
.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општин 
ивим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама с 
зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S}  
аже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели,  
а у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, б 
 неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у в 
ијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црв 
апу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече са 
је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве пан 
бет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом с 
ради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и  
Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је  
егова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па пон 
nd="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни  
једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има в 
мењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао 
 мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би  
 реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полиц 
а је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо  
ањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, кој 
нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новог 
њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ет 
тика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политич 
</p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си  
ци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, ле 
rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и п 
сподине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и је 
ек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па п 
уо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору з 
рета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па 
и, да. </p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског 
весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у зв 
азмишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не раз 
а и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, поме 
те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, батали трљање — ве 
end="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прили 
ст? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје 
во? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допа 
разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} 
м је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајг 
> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај...  
p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко. 
ас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког 
е су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p>  
Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p ren 
ити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов по 
а кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад 
?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели  
имо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу. 
оре! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">—  
 и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Макс 
о сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у каф 
p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чу 
раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен  
еба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави ре 
 хркање Максино. </p> <p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Макси 
о прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас  
ајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Te 
е? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; власн 
и и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p 
 слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна 
контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком 
ани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то 
р диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто 
спаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један дру 
 жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, м 
уге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну  
е била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји с 
">— Теби, да. </p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза злати 
 бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, пр 
те, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И 
о нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Мор 
А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, 
слу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми б 
дња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина 
его хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи 
ели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, ве 
етар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Макси 
ху. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Л 
kst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све шт 
rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те се!</p> <p ren 
 ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује ни 
бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било,  
} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — 
реме.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S}  
сили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом прил 
му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густи 
end="Tekst">Јесте! </p> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="T 
широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцелариј 
ужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да м 
н, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђ 
Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава  
дин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и  
ече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мић 
ај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда чо 
да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му пи 
плим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица пр 
грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра по 
орђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти 
учи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију 
 </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо 
лајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер 
и да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гав 
Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића 
аник са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта в 
 и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење  
е!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и нам 
. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на др 
</p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема мн 
 седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек неш 
расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ћ 
фану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не 
} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тети 
тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе 
а је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога  
љке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар з 
, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко  
ео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, 
ече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — 
сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедиј 
е и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике и д 
Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се послужим 
вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> < 
значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љ 
он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путе 
 ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе к 
е на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tek 
nd="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако је 
 сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и сауче 
ео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтир 
ео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно  
авуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га срет 
преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико  
 Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и од 
и, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћ 
 не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над  
 Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукав 
иге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиг 
 звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме,  
да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личн 
у метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као 
} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и 
 пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{ 
вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се за 
 није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужу 
</p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнак 
!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и п 
ило, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. < 
ер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што 
ар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распитив 
S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта! 
ро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или на 
а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а 
 седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и —  
и је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; т 
је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, учитељу? </p> <p rend= 
 Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Teks 
а угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као 
 та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета  
ти цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ исп 
 за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p  
ћ Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирај 
 да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и к 
 у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p  
нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички муче 
} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и 
вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> < 
асно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама  
их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности 
орђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, одн 
нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend=" 
па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што н 
обоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар 
кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао глед 
тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} О 
 даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа п 
готови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о ш 
жђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... —  
да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он б 
> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер 
звали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном п 
а кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, 
 прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога 
 би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата 
">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам  
 један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти  
 Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи 
одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у 
нако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар ко 
ко ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу.  
ре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве ага 
 селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупшт 
ству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јад 
оји је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на 
 као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из 
, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Срете 
nd="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се  
мо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто  
еч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркн 
kst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а 
, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник оп 
дан кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p>  
он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује  
Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p ren 
каже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Св 
ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, 
 њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су: 
а, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће  
реправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода » 
вади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, он 
дан и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима остал 
те, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — ху 
ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче 
н то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћо 
рема томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све  
 него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, ни 
Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend= 
<p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и поди 
} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, 
а да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађ 
аљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки ка 
 је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и из 
су три устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе  
новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен 
мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S}  
 Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ип 
азити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизел 
мни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никакв 
 рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p>  
ће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси:  
 је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим б 
 (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађа 
ашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међу 
да Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, ника 
 онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир 
 таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му  
већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту 
Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се  
 твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе бр 
них земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем  
тупило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка 
окламована република под председништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарант 
р за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у к 
 је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље пет 
 је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и јо 
 је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће 
и око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те ста 
акле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од ламп 
 седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Сре 
а и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће г 
S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо  
младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љу 
пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију го 
предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још 
 и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једн 
бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке кој 
 имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш  
о наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари ј 
 стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и  
атељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљад 
е Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок!{S}  
учно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ј 
јатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше и 
нци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе  
аву који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где м 
 оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је 
ом уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека 
зговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај г 
ри дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од чов 
{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је  
ио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало 
крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, а 
чки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ 
 Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај 
... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst" 
st">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упља 
ити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди 
 </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате в 
Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst"> 
— вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује ш 
S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Моли 
ске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, с 
’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је насп 
 <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А  
, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ н 
и свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени  
 џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим 
 дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто ни 
рбин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да с 
 rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један друго 
 путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета 
ипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чи 
сто? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио 
 Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, 
— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p 
kst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако п 
 rend="Tekst">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Че 
у изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чи 
час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама 
шкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти  
 могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и  
 кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека 
јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало,  
о с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјениј 
анског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику 
ре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. < 
у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру не 
 бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, К 
нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачки 
ма је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозл 
руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ. 
По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш м 
је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац  
ак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето 
почетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе му 
рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју  
не тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да бат 
р« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачко 
био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељ 
они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа б 
, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у  
о и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, ко 
 цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући гро 
ји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми.  
и, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиро 
ки дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегда 
 апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама,  
кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда 
и. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега 
 и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевт 
ис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут в 
о говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко  
 толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким ис 
етаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету обја 
="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавг 
ва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узм 
је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомил 
а мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблаг 
 нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је  
му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, к 
.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже  
<p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину 
="Tekst"> <hi rend="italic">Ја сам душа мејанџијска;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali 
="Tekst"> <hi rend="italic">Грешна душо мејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који 
ву тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има  
една, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и 
као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину  
kst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; 
о какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Пе 
у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p  
="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели 
рилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја 
очастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на  
— рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја  
ша слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запал 
је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник  
 захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} 
 је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst 
} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд 
 рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво 
 зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. </p> <p re 
кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те 
 rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend= 
а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једн 
је, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И 
ј њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета 
 — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Чи 
од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} 
нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много  
мет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о м 
} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре,  
одине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошк 
ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет иска 
t">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти  
чим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стар 
анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, п 
 беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p rend="Te 
</p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо!  
анџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="T 
p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здрав 
н! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу 
kst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и ј 
м своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! </p> 
nd="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он б 
о овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бо 
 из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па вел 
жу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка по 
ичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S}  
 rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологиј 
и га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљут 
рнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша о 
Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} 
 лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакл 
па се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Te 
запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку 
енидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend 
нистар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« 
де, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћас 
та. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње  
н у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе о 
а леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— М 
пис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђ 
онесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног  
е се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p  
аше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га 
а већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара онога доба, а кад ј 
 је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин 
> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако  
 Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, 
да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и д 
аре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из о 
з једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестог 
ије био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе  
 потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дош 
роја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пив 
 у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене сло 
е иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, била с 
ко? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p 
и и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује пр 
хани; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, бо 
 скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у од 
мазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и в 
аву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је п 
о и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љу 
 бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрсти 
ена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је 
види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то  
едседник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend= 
није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како с 
о што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, к 
рета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p r 
Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да  
урко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је,  
Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам 
унила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удеш 
а тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Бео 
то.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра  
пака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнуј 
 увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана,  
окле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница«  
ме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав 
"Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео  
и и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шт 
е ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имен 
екад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци 
бом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и ле 
ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у  
т и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима 
црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на конт 
 метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У с 
пих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота 
нио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакоја 
ад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, 
тио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа по 
ека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грд 
 џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би  
еба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту 
безекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад вид 
јице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, 
 опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мер 
 за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја 
 rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му реч 
сно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек поне 
 чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па че 
ски шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газ 
ба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне ц 
 Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем 
га кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада  
ама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са 
аска Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, к 
ир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се по 
t"><hi rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто 
аки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — » 
јективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да б 
"Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, к 
е онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева ме 
нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим 
на, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напомен 
 већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога  
 би наши новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лел 
а, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је 
исла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет 
емим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, г 
евентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље 
ује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све 
 </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац исп 
младина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник 
фаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </p> <p rend=" 
 земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А  
 лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, члан 
и.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно 
о њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је 
ош пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привреме 
 тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко плат 
 против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни  
тошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по пла 
кога славља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прв 
 истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради р 
Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} При 
ац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по  
"Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како 
Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у звани 
ветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> 
дала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истин 
.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она т 
уки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палц 
p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па з 
е на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису  
="Tekst">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> 
p> <p rend="Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или  
аоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам 
 кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а дру 
одеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и  
латио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И о 
lovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе 
путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p 
t">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певу 
S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер 
дно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се  
штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и  
ћемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst" 
х набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да ј 
данаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште п 
ече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«. 
 тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за т 
ме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, 
како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знак 
! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, 
 на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p 
 браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском ја 
 сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по 
так 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу д 
ир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од ду 
механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина минист 
а! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је 
ј вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу 
а из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му н 
Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуци 
 Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох,  
тиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом  
 од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречен 
иступачан новијим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — шт 
 и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, г 
комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник. 
у, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Св 
d="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p 
 код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стад 
ик општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до  
рочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а ми 
ност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде т 
 био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут в 
азда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показ 
 ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Бор 
кова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам не 
гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p>  
ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице 
м и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весељ 
nd="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, б 
 стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвен 
живанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џа 
обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, 
по би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му т 
нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нис 
 </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће 
?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо п 
од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Да 
мо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да ле 
ни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не 
 Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још ми 
лисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа  
но, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што 
</p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми а 
де су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже вод 
јој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend= 
у, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да и 
 невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако  
 од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још п 
аређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, по 
кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље 
rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми ј 
ц под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних ја 
варило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па 
 новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су  
у! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек  
и. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и н 
еће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај р 
 силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и  
/p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату,  
едети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети  
>А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, је 
p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса пал 
ва прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па  
куд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га 
. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S 
 вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам  
 </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико у 
у.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. 
а Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват 
p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан нови 
им чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром  
ман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мен 
 ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симси 
 </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не т 
еда, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Teks 
рату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! 
тити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Teks 
ekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том сми 
!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па с 
ekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема 
, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из  
... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крв 
му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену.  
од моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену ч 
} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори 
} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, 
 кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и каж 
ј реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћиц 
вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по ку 
">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џез 
 Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спин 
, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љ 
>— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="T 
rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у  
ekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ бу 
онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да 
не и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки  
/p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после 
а дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p>  
 ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој;  
А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. 
и, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја 
end="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме тре 
Смир’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити  
мо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас С 
ке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим с 
љаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« 
="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зно 
 не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак;  
татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи с 
гу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства.  
оме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу пр 
— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ет 
 пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’О 
ећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо пр 
ела. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те  
ањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, 
end="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{ 
и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из  
а окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; е 
А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду пола 
, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по 
само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како 
руги параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће ч 
атити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас о 
м фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се  
p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам 
чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти веру 
д ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{ 
t">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамил 
ада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend= 
 А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да 
ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги ш 
етан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пиј 
рвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дув 
сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседн 
утвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tek 
 Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаш 
нко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријак 
 »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте г 
први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и 
це.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко а 
и карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се 
ити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости  
ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} 
рета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. < 
а влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и дваде 
по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, засед 
утра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити. 
 дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S}  
рљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради  
 »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с  
 јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с игра 
о трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чи 
аризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Te 
се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћем 
мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} 
е ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што  
његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да  
Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему  
, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео све 
будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше 
end="Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај дана 
грајући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријан 
/p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </ 
пада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче,  
ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу 
ужески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море,  
розоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш  
је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе ве 
е, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти  
а тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај  
 и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у  
аког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза т 
зврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стар 
, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га  
="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га н 
и зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мић 
јбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога 
дседник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како с 
у авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апоге 
ашно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било 
њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може  
аче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај мета 
еселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се 
. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend=" 
енишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — з 
учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то оп 
ће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га 
 rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p 
су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за 
капи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend= 
 чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба би 
иматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укоч 
— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост пр 
t">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти онд 
умитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Ч 
у, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p re 
 На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p  
о за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, 
еакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине. 
нове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то б 
ин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене,  
ече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. 
т а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је  
ога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Ра 
ије смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да м 
љасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар 
ули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стер 
Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан 
p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend= 
е ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и раз 
дом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{ 
друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађа 
течену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако.. 
d="Tekst">— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; 
нуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи 
Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачиј 
је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у сел 
 за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на  
чекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{ 
лику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S}  
} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} А 
ити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јад 
на за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p>  
 духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и 
тна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то духови 
па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; ниј 
 Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово  
е је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље ј 
р исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p re 
жоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само 
ажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забавља 
st">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасв 
вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцн 
>— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — 
сетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери пр 
ко се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p 
 одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта  
нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти др 
ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао  
огата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба 
А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор 
— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију 
сан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене ње 
иња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово  
вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају  
и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у нови 
да Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * 
аравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад 
 протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зе 
и скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који  
и себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један  
вље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. < 
го ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Gl 
 </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипло 
— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— А 
 неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето 
еоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} 
то учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p>  
нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буд 
{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав 
 дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке ф 
аје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па р 
">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече 
јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је те 
трашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — мин 
љних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијам 
министар правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет 
председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — мин 
тирац, — министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — министар војни. 
у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ 
ше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одм 
анчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати  
 платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и огл 
хове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме  
ад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме  
итања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур 
им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дарод 
 и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошт 
ка револуција коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе ст 
а 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено министарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — пр 
начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио д 
цији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и 
авља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p rend="Tekst"> 
опис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капета 
S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво пит 
елу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему 
ран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има  
сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразили 
 краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p 
вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се 
 титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. ми 
мо да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под 
о прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и  
 је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече С 
 изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога би 
 у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше 
осто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одлик 
га урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше 
а у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски и 
rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуш 
hi rend="Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам  
t">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме 
акле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог 
а је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне 
ога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то ма 
бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му каза 
аде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »пред 
ао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских згр 
и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуц 
а се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађа 
утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало,  
ња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И  
 Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечиц 
 се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу 
 радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да  
нуло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tek 
ју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p r 
м да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прослав 
чи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталеж 
се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S 
Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и п 
е му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задат 
сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизаци 
се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше гото 
и се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта  
 у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго  
Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне  
 а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфа 
ко ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гле 
p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} С 
ве из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили  
ру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му н 
лаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огор 
што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао;  
ш доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и ци 
и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере 
не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле 
вао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Ове 
st">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унекол 
о је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сва 
 <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и же 
<p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако каж 
раво од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише прилич 
да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p ren 
године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S}  
човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски  
кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Че 
. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јов 
ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Tekst 
. </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како 
бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ај 
о било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи 
</p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p>  
 бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ок 
е многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p 
устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати р 
, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је 
грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред 
треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А није 
а додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрп 
ма! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да 
цима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst 
о, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, в 
Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S 
рета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend=" 
 једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе. 
маћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. 
ако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато 
 тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му  
као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица 
 зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове гус 
вде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p re 
гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« 
а кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S}  
 праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек н 
ман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Ис 
да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још к 
ногаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа 
амо хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој  
ако треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен 
. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а 
/p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столи 
им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретин 
виле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а 
 излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цига 
 викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Црна 
шти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полак 
а! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, а 
Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу 
о се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи 
ekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани с 
> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсм 
ма трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у  
едан други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst 
истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радник н 
 домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица) 
ио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милис 
ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} 
сно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то 
оштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у тво 
 из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао 
 <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем 
 <p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здр 
rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише с 
орника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако 
 да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а т 
 rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон П 
кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђ 
о је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није ка 
 селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од т 
} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек,  
ако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те 
итељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} 
">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом к 
ра, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми 
није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужи 
м, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту 
ком реставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну служб 
огом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде 
">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста вр 
аше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га 
уде, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S 
а’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми с 
ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар 
d="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате  
 знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено 
 жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем м 
сс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па ста 
ћу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је 
 </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писа 
па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљуј 
е њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем 
к, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много че 
једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док 
али да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p 
 Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накри 
а у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интерес 
дње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски м 
дају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад  
мах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} О 
ј!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк 
нако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуч 
ише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да  
ио десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људ 
једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се м 
Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао в 
о лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио  
себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћи 
је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описан 
ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те д 
никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. —  
 од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стај 
аких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна  
c">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скор 
у не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљива 
="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару  
ери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче,  
атим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каж 
а једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је вој 
 виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусек 
 само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па ј 
rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух! 
манета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рик 
 дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди ов 
одупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа 
/p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се 
шу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели С 
пша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Teks 
 по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај гр 
nd="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend="Tekst">— 
/p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелеси 
 кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрл 
а Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излуд 
алио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> < 
з сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивн 
сано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у  
/p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав 
знатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад ка 
ли и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Te 
ез паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше 
авице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу ку 
р-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, к 
химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све ч 
дмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој п 
 овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како ле 
еноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и  
S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухвати 
селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p 
 rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим 
к и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend= 
пеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипа 
 да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја 
е госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst 
име и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих д 
адовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на полити 
з Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пар 
нас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у р 
 пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </ 
 »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити деви 
 се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук,  
kst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прили 
питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па п 
— додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влад 
шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не б 
ако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада и 
у, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} 
лада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{ 
 и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о 
овек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га 
о је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће  
е каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си им 
 се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окруж 
 бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили 
на се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се 
ним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штет 
а је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је не 
је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред пог 
ео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и 
кине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што  
и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислим 
 вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а до 
 одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на 
ело а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и  
е Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут нем 
дине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’  
st">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вел 
ма.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим св 
"Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета  
овор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако зам 
а!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »с 
<p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнак 
ијанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, 
е опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после 
у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто 
о унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој 
 на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па и 
ало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Б 
ерга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који  
 је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много бо 
окачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторс 
 </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа 
nd="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’.  
колицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафан 
 и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели;  
 да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногам 
<p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, д 
ле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> < 
у у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократск 
изводну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, ме 
в мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске  
 а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба 
ацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моло 
то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па 
као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше 
 и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности прич 
 — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, 
о исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и пр 
је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била 
Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се и 
="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас 
/p> <p rend="Tekst">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство. 
се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p 
и, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош к 
ицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема 
ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари љу 
— Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мн 
татистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале  
броја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена пот 
осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не мо 
вачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по  
. старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало зб 
е.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта сел 
други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингер 
!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му вер 
 све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета 
пијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — в 
 као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да вид 
Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Ил 
, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, п 
d="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p>  
 Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне ми 
уше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није 
је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао,  
отле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="T 
нако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо  
оложи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, б 
иде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђо 
некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задр 
ко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синк 
ак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst" 
 мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји 
у зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој 
} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једн 
="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— 
како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с крај 
описе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја,  
ир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, та 
ича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није предсе 
фицир«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би каф 
изорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор  
 нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе в 
ек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треб 
здесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није 
о врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они 
убоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје краке на све стране, и захватио све и 
ом и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не 
у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао  
доми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и на 
? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настра 
аја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да ј 
 Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким  
ekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — 
st">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не пристаде. </p> <p r 
ем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати  
 видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али н 
па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Ј 
енуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао пр 
арску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S 
н није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, т 
у ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више 
 у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и  
ко скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса 
 rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кмето 
 уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно  
сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш 
 прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, пл 
а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према 
о све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме,  
аш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, не 
 је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно ј 
ану, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и 
 јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде д 
ричају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И 
тов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се  
неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј  
И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости к 
ок је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувал 
} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те в 
тале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присуствовати и 
а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S 
есио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску ста 
омију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога 
 милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јус 
 прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поре 
е је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из 
 над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом н 
о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод  
е то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнет 
 Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрд 
 механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, 
 тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је 
скарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио  
{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више  
!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од вла 
/hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му ј 
шу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, бож 
</p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац 
не и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа све 
да у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек  
итељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћи 
ој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога! 
ени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p  
d="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учева 
х радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло  
} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле  
и пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" meTy 
а здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend= 
њу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњск 
Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— Јесум, јесум! </p 
е Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао 
. </p> <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао  
д подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир- 
отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади ко 
ље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Teks 
атеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ  
о пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst" 
 очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фал 
и му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге 
се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да доз 
 оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, с 
{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен чо 
 ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Ка 
ој беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да  
фторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на зат 
ekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, 
 — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у 
се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. 
 а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{ 
, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p 
st">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај 
 тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да мо 
 rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће  
не. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p 
аш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend=" 
ње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће ме 
овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, 
 држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај.. 
<p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац  
пет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, та 
шем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Кел 
рђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Te 
гани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се Мића 
.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као шт 
’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Te 
а се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! < 
та ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p 
ита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу 
рђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин 
p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p>  
ко... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир 
шко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече,  
оре, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може 
е казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p r 
 Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има м 
илику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови 
ке, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилаје 
 с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече« 
то је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи 
 ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам  
!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се  
го те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мисли 
ло?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћ 
Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све  
новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир с 
не, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу 
. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкр 
нако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије 
а се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске,  
, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да  
ekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио. 
м.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседн 
ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи 
е: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се 
">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју 
лу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глу 
рло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може 
с, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташул 
ред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу ма 
слен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и д 
пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад 
ко, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и три 
ко Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће го 
у несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми с 
а и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с 
а од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и ф 
дом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте посла 
м!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из  
{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па  
ију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грув 
="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да са 
Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Teks 
удбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погр 
ме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да т 
 село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више им 
а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остал 
 права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш  
у. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tek 
ekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p>  
боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубиц 
d="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} М 
се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти,  
и и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се 
 и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend 
тли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се ж 
одине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; в 
народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »сво 
е запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« —  
еде своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој  
и селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’  
о да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод 
у, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту о 
d="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ ш 
о, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате 
, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни  
егова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и п 
ечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа,  
у ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш  
вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите  
а онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао л 
ка. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; на 
 он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радозн 
у годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са ср 
лепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка мој 
.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда 
а!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се сетио!  
адико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и  
и мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката  
аба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му с 
натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ет 
 моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и 
а у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА </p> <p rend= 
глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p>  
тан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао 
Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко  
здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. < 
овнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Сре 
</p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ам 
 нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом 
ани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министа 
е Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све при 
 тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир  
сплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и вели 
ре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} 
 пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газд 
 Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А с 
а ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојиц 
 му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се м 
чке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варош 
рстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»За 
тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Ј 
у страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Ри 
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају  
а Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђ 
 мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијски 
 не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— 
>— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строго 
име — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Д 
, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst" 
ђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски р 
ило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу 
 сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да вид 
, председниче... </p> <p rend="Tekst">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном ка 
молио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје з 
 и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Teks 
орђе председник. </p> <p rend="Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћи 
— дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно ре 
Е, дакле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ п 
метну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат чове 
а па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите  
о пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори 
за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све ч 
и после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске  
 дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и 
наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта 
 сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач са 
ока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се ј 
 ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под у 
t">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tek 
сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> 
S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са 
тлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ у 
теном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо 
ко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилик 
 усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, са 
м и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, по др 
аш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин ју 
јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новин 
ски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаесто 
 <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, 
} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га 
kst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и но 
} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших 
 уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да р 
тички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за 
биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четврт 
рпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглу 
е клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њи 
 и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе ас 
аш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! 
га преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац пов 
ло изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је 
; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у све 
 је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је прич 
 наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудос 
сарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш л 
ебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напр 
и како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан зна 
 сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend=" 
председник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима! 
nd="Tekst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мисл 
цијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна 
таоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представи 
 <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешко 
сто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском вла 
ољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, 
 вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је вид 
ио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки  
није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих стра 
 и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима  
>— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали 
теља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито 
d="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај ил 
ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а  
ал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тук 
иш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види гд 
он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’  
нати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно  
да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше 
ам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да  
ијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, 
p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изи 
ест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву  
аксино. </p> <p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави 
поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ал 
је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из 
аци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Ж 
та. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p r 
ед око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се зау 
 — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели м 
врећом. </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака ме 
рао, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже 
ало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси  
 се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, 
rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти 
ата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Б 
ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и д 
} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за 
ли четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако т 
 ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!!  
а суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за вр 
ече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млат 
им дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си т 
та, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p 
адознала гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулум 
, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано м 
 молећим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус«  
евајући једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче м 
 ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо  
е једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам 
богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к 
 најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend 
о што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«.  
 једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко  
живети такога славља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним крово 
да су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. 
се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било 
 овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не п 
о си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку му 
ун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Тр 
се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ч 
раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој ве 
лу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком сел 
увременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим. 
а?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, х 
и па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— Слу 
олске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас  
 био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цеп 
радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета заг 
 с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним оч 
 ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја?  
век да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, 
ђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> 
и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p  
Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и 
.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико дод 
пријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је тако 
есет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпе 
е, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића » 
зна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци ди 
оквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер 
лако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весељ 
 господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фа 
 Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с  
го много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој  
че, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај  
а веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопе 
с — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! —  
е док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> 
 хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају ( 
алосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна  
!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе 
ину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Ги 
 Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, 
седи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> < 
 старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито н 
еобријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико  
плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је има 
 не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета  
ш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, зн 
Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; 
(а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам 
о, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женс 
 дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S 
ево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко  
 се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и 
е муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког  
ислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, 
другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе как 
S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то ман 
описа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p  
"Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва се 
 и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти 
кантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су мно 
је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако  
> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛА 
их буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и 
е дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет.  
асно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на т 
де онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, госпо 
едседнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него ве 
м!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ј 
 чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам т 
Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на  
ку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Е 
теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а  
 Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за  
. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И  
ан циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне 
{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: —  
 дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ов 
те да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend=" 
су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други до 
ранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </ 
чина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је 
обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је на 
гао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута  
вари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно н 
Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! —  
.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био пред 
.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p re 
ст, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити кра 
екако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријате 
а исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата 
а столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуж 
рађивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар 
Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ 
ту, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно би 
бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су бил 
жу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе 
и неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави  
пита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господи 
 није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тка 
t">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S 
кивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш к 
машка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да  
а и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако п 
дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А  
урском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене гла 
 »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то  
е:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана 
орђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да  
њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито 
еру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капет 
војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и о 
војој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, 
 rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану  
н исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи с 
апкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје  
 је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и  
>А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газ 
Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав озноји 
{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесе 
! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно уп 
 — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} О 
он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ниш 
ном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst"> 
дбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књ 
а вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што јед 
капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — ко 
мила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на св 
а«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и 
рочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер 
ика, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише 
још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули  
ету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир 
у иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p 
и, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst 
 нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг п 
у, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђор 
одице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осра 
великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — в 
 ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом веро 
то то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло 
 кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је на 
и, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издига 
 нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосут 
вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се 
ше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с  
лице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред 
то закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што д 
иктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst"> 
рвозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се 
пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p r 
био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« 
ка, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ ос 
 ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица о 
.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама 
у будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради так 
у газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </ 
ободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство 
ђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: » 
дравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан  
p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко приве 
> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио 
ди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p  
адовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мил 
.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева  
 Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане  
ње. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири го 
х, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst" 
ео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију се 
вде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а 
ма школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му зака 
 као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p 
 гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да 
осле пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обо 
 му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља,  
нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend 
жио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да  
 па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> 
авни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постад 
м, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима но 
с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шт 
 једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и  
е игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично неприс 
и јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst" 
, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете 
маше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф  
јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по некол 
злазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе 
ше ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да деклам 
ци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало 
их учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући стра 
а ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћ 
Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега р 
ије моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећ 
е л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим  
 идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државск 
етао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало  
 ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</h 
 избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бо 
 науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А ш 
го скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подр 
; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst 
само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може,  
иш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ та 
што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово с 
више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човек 
">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стај 
е задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја  
ца, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко 
 од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцет 
 Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био 
д газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, 
!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели друг 
 да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко 
 Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармо 
ог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо 
и глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики 
 реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{ 
еповерење старој општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао 
продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст 
к уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично ста 
отписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у мех 
о и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пч 
ути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p 
то и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је мо 
 полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта им 
вар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страш 
ање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелник 
ало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{ 
одаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз  
 њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се с 
то и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај в 
.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на она 
цира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а ја 
 мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, 
ад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и 
у. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S}  
> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, како  
ине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — ве 
rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум  
nd="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му каж 
 ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, 
d="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи С 
</p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tek 
p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Tekst">—  
 </p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Вл 
а запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један 
<p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрск 
 стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест х 
нас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назо 
тељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и мног 
ј, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S}  
чи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати н 
не, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и је 
ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го т 
му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </ 
 и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради ово 
петан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Te 
емена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски ка 
ветно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и 
лава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути 
осподин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво 
ица« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат 
ар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Дад 
де се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био ј 
диш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут 
је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име њего 
нтовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црн 
а. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то с 
Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и пошт 
и је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Ми 
вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он  
 нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он м 
t">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S}  
к’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама так 
p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечиј 
ито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос  
 као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Сре 
ш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде 
ирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Н 
орђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забр 
пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до ну 
, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и ис 
на виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, 
и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst 
лагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир 
адника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље доб 
"Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да рад 
у и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука 
ез икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржат 
p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану,  
о је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност пре 
на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здра 
неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p  
дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— 
ије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна 
унања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија к 
ом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника 
} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — ре 
чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и  
д оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочарис 
стаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после т 
хватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{ 
 чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p  
, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пази 
мах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих ј 
по видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти  
а с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш 
газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је би 
во, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладн 
end="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је 
ло ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Сла 
че бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало 
еке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамт 
вољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, 
под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлак 
а стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је св 
и капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку  
ио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутира 
 останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако прид 
ја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Брази 
, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је с 
p rend="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол 
руга ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако з 
 ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако мог 
у — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТР 
рима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар с 
илисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="T 
рође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, 
ли њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови се 
едњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера  
е Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има  
се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако из 
е одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и  
д су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић 
ва и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17.  
ру.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или  
 се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као 
} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за уч 
ава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може иза 
ман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни  
ади, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралел 
их да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си  
ита господина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин мини 
p> <p rend="Tekst">— Љути! — одговарају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — в 
бито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад  
ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе ј 
 телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви 
 у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном  
 Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> <p ren 
е најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њим 
ви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један  
ица у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да 
илисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија! 
 да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних  
оме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше 
и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он  
а и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред 
 па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; н 
 Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велик 
 Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после 
а свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу р 
Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би јо 
чена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала уку 
шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена  
ка и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио 
 rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S 
га изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно пр 
ао антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од о 
афану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; он 
орам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Ср 
<p rend="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја с 
равља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S 
ас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се 
 се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта  
н’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог 
, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> 
«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година  
имчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то она 
 сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и 
ити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема в 
, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. 
ав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџ 
као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у  
 је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо 
 ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одак 
цирском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул,  
ог мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еп 
сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Боч 
ена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметн 
ити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти,  
рета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Леф 
! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеш 
 да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој  
ис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе не 
 зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— О 
ав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену с 
, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђ 
тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан м 
 ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа дав 
бећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа,  
вољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га зап 
се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, 
оји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добр 
} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А  
 трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро в 
а за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти от 
оша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} С 
бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бр 
ажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели М 
може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst" 
кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете  
евима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нем 
ћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е 
и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му  
савши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је у 
погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе  
"Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, д 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Да 
="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал т 
е зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се пон 
 по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они о 
робуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расп 
 одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је дост 
доше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче 
љ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, п 
 се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend 
ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћ 
 ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?! 
аку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је доб 
 ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо 
м местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш 
ко да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што с 
жњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега 
механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести У 
/p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће —  
ир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за  
зноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да  
ло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дан 
јева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жа 
ивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађан 
 Накривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се по 
ло!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па...  
амо нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу јо 
ој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа  
је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек ниј 
а наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одс 
часте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодуш 
 стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да ј 
дан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује  
де од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути 
о из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ов 
иви готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па 
S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом 
м руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата нек 
а, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Ме 
 је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек д 
асну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла 
их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио 
е где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на 
апах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад 
ору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га п 
ња дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend= 
Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, мо 
онда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви он 
о!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p  
 изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама  
а закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача 
овца, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чино 
">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њи 
но мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово 
 су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких з 
меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира  
аокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А ко 
ипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шак 
градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаш 
а, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикант 
 га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне  
е Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S}  
ри, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га 
сподин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— 
 беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто 
ах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«.  
 је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па о 
госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место 
о још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да  
женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан. 
лу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдеб 
 војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Ha 
нодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па с 
 кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се изм 
сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, 
А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни о 
<p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама из 
 и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко гот 
е да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p 
но видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу 
а које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по куб 
е према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као с 
 ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да  
с?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо  
.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумим 
гледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо  
е, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизо 
олеми там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst"> 
е.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да з 
га времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда 
 је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је до 
 Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не 
вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек бесп 
не« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке ап 
и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног н 
и и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно  
 једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад г 
с гнушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета је само културну историју ув 
— врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend 
 ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађај 
ој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто врем 
а кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам  
p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде п 
сусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдн 
дговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S}  
 узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »др 
!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг,  
а и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се л 
м.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ни 
ац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе 
драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост 
тисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из варош 
де.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p ren 
е подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погл 
првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то 
дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фа 
итике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити там 
 постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене 
>— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а с 
 исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гос 
вине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора по 
а долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} С 
kst"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље мор 
Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је ради 
н допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, кап 
 гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то ду 
рник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срет 
е онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, 
видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пус 
н ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак кап 
оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла п 
»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и весе 
ио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус 
ога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века 
а свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне п 
од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те ј 
његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, зна 
ао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Ч 
пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S 
новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да вид 
не захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му 
ити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Ва 
вио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао 
 чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико 
њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p 
га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му к 
сматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам т 
kst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — р 
, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а  
ом младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати 
<p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгул 
ш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека т 
нертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо про 
вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним 
и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и 
оклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што  
а. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза кач 
а потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно кл 
а све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја г 
колу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми он 
оликим успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве водени 
плашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — 
о банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, н 
о.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради  
и бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискар 
ће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па с 
/p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Te 
н без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не б 
мари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси  
а! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend=" 
="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко вре 
Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? 
е ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или о 
какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се  
 кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика од 
ба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако вел 
е у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шес 
и на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви 
ме да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше р 
кагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то  
st">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, пал 
пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један комор 
 октопод пружио многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по  
е разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и свет 
и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврћ 
ави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придеље 
орђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, 
; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ о 
су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинам 
ум, јесум! </p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учи 
раница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две  
 рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једно 
аш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst"> 
цу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути  
ели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, 
 од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренви 
 писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових рад 
 што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S}  
="Tekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама с 
 као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, ко 
"italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себ 
хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то у 
и причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњ 
ору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само в 
и као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око 
ир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа 
ла.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head m 
е терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би 
а воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена  
з зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, с 
сито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири  
 Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Te 
о поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није да 
ра и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету 
он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није мог 
љеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих  
 амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, 
ине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила н 
ојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај м 
никове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на страж 
ченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке 
да из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после  
и да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако 
а, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов б 
ш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћ 
 од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у с 
тио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добр 
ут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </ 
ога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’ 
о ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни на 
озивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако 
ојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глу 
е средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и произво 
ора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита —  
 и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је 
допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да  
ким стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљан 
иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако 
вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета  
а, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупав 
о је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела 
 расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозни 
ге грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, б 
ресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је  
е кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, го 
вече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му ка 
 и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанциј 
собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него  
 само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да ч 
 књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме про 
ekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно —  
ро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно  
етку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохват 
ла).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки 
цир«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S}  
ше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је 
е добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је криви 
 му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној  
 окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p>  
е и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, какв 
докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, 
ј омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Подел 
ке и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она вр 
а. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће сва 
лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцн 
акле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и об 
ј би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да 
ио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета  
уке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »предст 
 брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он 
вађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p re 
ник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска управа б 
ухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је 
Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend= 
колу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек ује 
 <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после не 
е, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми 
ели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: » 
"Tekst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му  
е предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета  
коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу 
 и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да с 
 ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим ла 
а богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не  
н не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даљ 
имилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте 
 се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку к 
рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па  
а је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена ви 
лије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слобод 
е мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај,  
 Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова н 
ају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И 
озну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар 
 прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис 
!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од есна 
 кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу ка 
А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </ 
публика« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па 
d="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst"> 
— де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћ 
страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш њег 
S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали  
</p> <p rend="Tekst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са 
арога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваља 
p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није д 
ао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на 
родужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и 
 авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-П 
народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тоб 
брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S 
и се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да ве 
ћеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, 
је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад 
 пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и  
е се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове по 
 који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} 
чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји у 
S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад 
во што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи кома 
ошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара 
а главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst"> 
та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад 
ика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго посл 
 наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представни 
кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дот 
имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатин 
 слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он 
са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазн 
 мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну раки 
онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно по 
 неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој вла 
ретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку б 
гља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нест 
> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дођ 
 кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што  
ши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета  
идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте 
 ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S 
и удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде 
 јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како м 
nd="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су де 
ан дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се 
 требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p ren 
прави! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле ка 
ијатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошиц 
амо он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и 
е то најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игара, против дугих шле 
ња.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео  
а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога 
не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било 
ешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му б 
нства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, 
мати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу  
езекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, 
етну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Ал 
павали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље пример 
о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} 
сле неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права. 
 га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{ 
ј је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто 
а одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу и 
 рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипа 
</p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах 
као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису присп 
ир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђ 
ио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, ка 
>А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на 
ече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="T 
една пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог  
нда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим,  
{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га зап 
шула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи 
ожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође бо 
во.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — де 
тим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, 
у да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које 
о би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само р 
 ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срет 
ада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на 
чат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу ч 
 неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није вре 
о кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељ 
ћнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него  
еле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијан 
ића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Циган 
е брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p>  
а ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору ка 
, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити 
 су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Наро 
у и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога 
 сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета 
крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не  
и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове ос 
лазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друшт 
улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад 
им старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p r 
а, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Мили 
зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно 
ској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потп 
огибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него с 
ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> <p rend="Tekst">— 
вима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника  
репавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу 
о у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи с 
чин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потр 
А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о 
улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно вид 
име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по че 
а лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право  
 да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђ 
слук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир 
’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсма 
глици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим  
лазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не мож 
даш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш 
ача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из вој 
 пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Н 
и Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предаје 
 као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљ 
еди у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није 
е оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало твр 
у затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то 
етне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они  
ешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а ру 
лужи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По 
ше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst 
е непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим 
, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »веш 
t">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, т 
ја!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Мили 
фициру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вуј 
право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест  
сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна 
 још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S}  
 се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њи 
о све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах  
стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешћ 
а и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао  
зила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено 
о виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких  
ше симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити  
р!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатк 
и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема  
ји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгле 
ек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже п 
ућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни  
ђама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког  
ио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не 
де, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведнико 
: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да и 
сти се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово зн 
не звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем св 
о дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељн 
н друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у ан 
 песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здрави 
end="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које  
ашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{ 
оносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гиз 
 затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћи 
јглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће би 
маџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу. 
 јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет 
ему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установље 
ло је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако ли 
спадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Офи 
оји нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи ви 
ов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађа 
и параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини 
 Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕСТА </p> <p 
 о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне 
е главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише  
 кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још ниј 
 <p rend="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше 
да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти 
 говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора јо 
 ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари,  
о могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што  
 </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p>  
ам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој св 
че, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад см 
н се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, 
зуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камо 
те Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мић 
није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго 
га, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо чо 
ачуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и п 
 па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се с 
метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у  
} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на посл 
="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прил 
итају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си  
ше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све је 
као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, у 
а пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на 
p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу 
рдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није мала 
е потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што 
а бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико н 
еву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска  
себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, пр 
гови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканиц 
губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад 
 без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> < 
ад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним т 
нцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинс 
торији код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће у 
ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора  
годно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о г 
није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — 
 келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и 
p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а  
и живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме  
, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да свр 
ном«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту н 
површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полак 
енутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра  
ом месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му 
 у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући 
{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та  
њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе 
га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако как 
у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању да 
и, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паме 
, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција 
тога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им  
ослу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набре 
> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеј 
ј мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал  
ekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће  
агао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно заз 
с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир 
онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за  
ј руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно д 
они; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону игра 
Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци —  
, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају 
ве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи се 
ислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо а 
турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игара, 
} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунис 
ме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представник лис 
а јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. </p> <p re 
нети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити с 
амотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска  
} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу 
еха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћ 
читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изос 
аборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинс 
наче шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село  
ом лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се пр 
 га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кути 
оро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из » 
иле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао прот 
/p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Ма 
вршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз 
 доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најду 
а врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела  
ређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једн 
, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели 
у — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још ду 
разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима.  
ом тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га ј 
тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусови 
ио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана ј 
естио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на  
тампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов 
зор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као п 
у даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге  
 <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предлож 
« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се 
пеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у 
 мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку запи 
двајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фаму 
открепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио  
Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— М 
радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</h 
адеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а по 
дим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му  
еђати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од сил 
вршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго с 
">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо 
о варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харем 
 Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних вели 
. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су  
е и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу 
то је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро за 
i rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћенич 
 на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после 
М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ак 
о међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу о 
т према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; к 
} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио п 
м нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Te 
 му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све т 
 заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Te 
ање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа  
 велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себ 
да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S 
 А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су о 
ик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} С 
 Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.«  
 за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је  
 је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и 
то дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето  
видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио  
о Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту 
о је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир 
ико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припал 
то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у  
ругој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак тре 
плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше г 
 га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као д 
оносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета,  
осито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред п 
сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па 
м стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око  
л Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а г 
лизина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говори 
S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред 
је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону ти 
мењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <di 
Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледа 
Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена 
прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А 
обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дуг 
 донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тад 
ђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, 
 као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му  
јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педе 
и ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на  
рали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу 
однаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштов 
е на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које  
 толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или 
{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену к 
 има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, 
 <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у пр 
p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није уш 
 му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица! 
си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и буб 
 тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, 
ш даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле,  
ан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му 
.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема м 
 нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Te 
ше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend= 
d="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толи 
 </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо то  
на!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи  
} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фал 
’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — 
е политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорит 
к и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му ј 
есте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — в 
аиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву след 
 да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} 
им речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка,  
чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погле 
погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије 
имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само г 
риде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка  
ар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа  
еду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада напр 
лан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће нап 
 време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p>  
 ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм 
ко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с  
 <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, м 
и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртља 
 у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фел 
и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар 
, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, дос 
 оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолил 
едседник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главоб 
ори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у н 
били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких рад 
написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« < 
рјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца и 
 него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А  
"Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци о 
Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад  
 — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба в 
рета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли 
; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само је 
таде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш по 
ом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</h 
комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска,  
обуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је 
у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га вид 
ка на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна как 
своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаља 
им!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао 
да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, п 
а чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем х 
ајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Р 
олази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за теб 
 Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискут 
, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst"> 
 забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах л 
’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и о 
 се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава,  
чи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, 
едан допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се  
р) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и 
а је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се 
описа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чу 
">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шаров 
војкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета  
штују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да  
 </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим 
end="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе  
д почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш теле 
ела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па мо 
упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend="Tekst">Плану 
 намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде К 
поменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S 
ција народних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела 
 пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу рак 
дни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви опш 
ј поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ 
ао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио З 
 кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти ч 
д је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је 
 дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико  
и једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светск 
ну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се 
ца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се  
не: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата берб 
као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је та 
а, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он  
о плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још 
{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да  
а женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у 
орикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у  
 један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је  
да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задо 
је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А ш 
а је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а мл 
епешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst" 
Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој  
грају џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по 
но код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржњ 
ам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се ога 
ђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И 
аг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли в 
ети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S}  
о. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се ж 
ро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— 
нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? 
rd, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољс 
 му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу незадовољ 
и људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не нач 
<p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо  
S} Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си света, зна 
st">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то преск 
Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели и 
 дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки н 
 је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. < 
 у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за су 
тати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Сте 
, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p ren 
им призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још  
ора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да ниј 
куд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и  
уству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је наву 
 да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst" 
ма право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му  
 је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно ста 
ебник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што  
ље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Мак 
а седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на св 
рђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко 
— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да за 
ти, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst 
 ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, уч 
вапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те п 
 овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет 
rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, с 
, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спо 
-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То ј 
о само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао бољ 
е и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага да 
господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S 
ника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{ 
 прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао 
ивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срет 
лас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А о 
и, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, о 
 скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и меши 
свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако 
аћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tek 
е да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај 
а се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља д 
и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— 
ужан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрп 
 </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње 
ко ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је 
параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју  
ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно 
тније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они 
, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И тр 
е и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се  
тавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права;  
ога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад. 
љу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће 
ао лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или 
 заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако м 
ни и од реакционарског бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и 
ем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што 
оде дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њ 
 да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који је 
роду?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи н 
и »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на свој 
с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и д 
« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је су 
од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели,  
 ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да 
<p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историј 
е зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tek 
, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власт 
То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; исп 
шност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме 
 наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже  
личу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend="Tek 
 и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрмеше 
а рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који при 
вник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p ren 
Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{ 
kst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам 
ити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспира 
Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог 
kst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње реч 
урета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљива 
наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну настав 
ни напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који с 
t">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо то је наша дужност, да 
и пуна табака под насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »н 
на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је 
его другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Вароша 
аначке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов 
слаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле п 
пићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих пре 
">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газ 
Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у 
»лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend= 
асловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље тра 
да је приликом реставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну ко 
зор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и п 
је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И п 
а пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с т 
о.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафаниц 
у и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о сво 
том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и сарк 
 којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ћ 
лим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, ј 
учесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, с 
сфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — О 
послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> < 
 или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје  
 Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет н 
 учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми  
!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му  
одњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не доби 
ета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst 
ађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> < 
а механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и 
 А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га 
} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури  
орђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је о 
њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без свед 
е и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке. 
 и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово шт 
 је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту 
ало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева  
 врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те  
е Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су 
е туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Војска раст 
ече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна слам 
Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи нар 
ад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И с 
то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо 
, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, прис 
Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наран 
</p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — пре 
е састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као у 
екламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> 
итаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није  
овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђе 
 у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех,  
а нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, 
 Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, с 
осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— В 
 rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапа 
дало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{ 
 свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су  
же да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} М 
 часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чем 
прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Верои 
?! </p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш д 
то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво н 
 беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чи 
на дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, 
, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> < 
 онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе ш 
бом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је  
и да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као пор 
 прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је  
 нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у  
о једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> < 
ви богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљуби 
чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шак 
ање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује,  
у и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у санд 
ивим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а са 
једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустав 
 неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p  
еменом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права или народно славље 
 народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајт 
јзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета т 
м друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где бу 
ш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа та 
 певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек  
st">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе  
фу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола 
ао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког ма 
ута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао  
о кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а 
пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово с 
е тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А  
и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и ко 
 ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А 
овек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу 
збарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам ба 
очетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је  
уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мен 
"Tekst"><hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредн 
 му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, 
ли се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S}  
ји број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један п 
викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, ж 
и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, гр 
жио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На 
« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна  
">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{ 
блике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те 
пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини  
ушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S 
— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да ј 
новик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наставља: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бирам 
обротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто 
кама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> 
о је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови  
ст његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко ч 
 је кога почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно.  
 описано и једно славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има  
па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалог 
е да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то раније уч 
 тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши ст 
Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старос 
тана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у 
> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога 
 селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све  
апетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опе 
rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst"> 
а механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не 
али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још  
ekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учев 
ворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{ 
.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од с 
 човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, 
 батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и 
, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Дола 
дине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код  
ини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, он 
ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи човека. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, а 
Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем  
оду, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а с 
едсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа н 
рича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротв 
том по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје з 
дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школ 
редседника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села поч 
{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend 
— вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу 
стом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја са 
им кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако распако 
н, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање  
ко арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А 
 — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али 
{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми 
играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као под 
се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на з 
, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst 
и је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, шт 
суђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да ј 
а и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за  
!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два 
кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ћ 
риликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па  
е.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst 
ложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p re 
едседник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а  
, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да ј 
сподином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и наче 
ог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим изву 
ато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господино 
рка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онд 
ћа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам г 
ије.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) пр 
анаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелниковице на прозору 
ст поред начелникове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затури 
аред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује 
 нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала син 
осрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке.{S} У пос 
го оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела ј 
них дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за пр 
нско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до 
ше монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до ск 
а ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример  
о вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред  
ене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="Teks 
и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и  
аље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} С 
евековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну сна 
аж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-од 
 гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p 
 непријатно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус,  
тао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и по 
ке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташ 
е ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, за 
роћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ам 
 и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од ла 
који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ј 
st">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p re 
и не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S}  
 <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са рашир 
и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређ 
та ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало 
љи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није м 
 зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогу 
ате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује л 
 <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, бо 
перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку ме 
похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </ 
и се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци! 
било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђе 
 <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српско 
едседнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S}  
торијама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — » 
е Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »ст 
ња нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кмет 
до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само ка 
нчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Ал 
 народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и 
ледње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p  
ом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S}  
а педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и 
е, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милис 
то богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели  
end="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обе 
е то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али ка 
end="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, испол 
ецентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, ел 
е то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет 
 имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски 
а га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! 
рено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, 
нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније 
d="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто ниј 
трапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно;  
и доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бед 
порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом не 
ко тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке гол 
је мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је п 
е тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твој 
смеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има л 
} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо декорис 
у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти  
својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још репу 
окачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи од 
ју права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, 
е прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је 
свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још до 
овек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове:  
есет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове 
ла никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико гл 
о закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје краке 
Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад  
 се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да 
ешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да 
ош и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без 
м селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине бил 
м мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је 
одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у с 
ко им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми з 
 диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју  
еним колачима. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шп 
ојом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. </p> 
, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутил 
и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, 
се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има 
р-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла 
 нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst"> 
и, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује 
 <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре,  
ekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти је 
писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од о 
итао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и ле 
 Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend= 
 Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се М 
угој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и  
ного утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиља 
о мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p>  
р певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив м 
!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, 
и и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок нар 
« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе оже 
им гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го  
га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p>  
его после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце њего 
.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наков 
тате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате  
блигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже вис 
лант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засе 
допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, 
.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за пече 
си,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Мил 
 се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. < 
ебо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којо 
его их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак  
 још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет  
ест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као 
о, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до  
, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p ren 
Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend= 
} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима чести 
S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а,  
ислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, д 
 се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда  
ану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режи 
аву, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бр 
корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку мога 
 људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S 
и спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој 
е ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет ре 
само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </ 
 ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕ 
д кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али јед 
тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни ок 
ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више 
ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да т 
-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он н 
амо Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, 
ској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из  
 разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не тр 
та жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све зна 
нтно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И ма 
ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S}  
, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте,  
 </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p re 
и човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али ш 
у, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; ос 
ри рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао и 
к видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је с 
, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже 
у новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камо 
st">— Презентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак  
 на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њ 
тко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p r 
га ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе 
пир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А на 
, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту 
="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбира 
rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један уч 
саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна  
Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не 
 је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зо 
м?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S}  
апита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> 
танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајко 
запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и кр 
скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их и 
 фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врл 
ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p 
а је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> < 
 ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не 
-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Тур 
дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће глас 
 чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара 
о учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и  
 нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсма 
тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример,  
сподине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево ов 
орба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваш 
о да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример 
учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{ 
чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со  
пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да п 
да чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га  
> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, 
 га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после св 
и некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задрж 
 људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посма 
чисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Ла 
</p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђ 
ом увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, леп 
 месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана. 
 да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst 
{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да  
овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умиру 
лу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багр 
 уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="T 
 </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </ 
анак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније поп 
а«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно ка 
родужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха про 
морно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А  
 тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели  
р Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не 
 мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти реч 
кли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да 
грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">Г 
!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће ко 
там? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слуша 
Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и 
ога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем  
е све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам  
посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, и 
едак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодн 
 не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша 
двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, так 
 У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на 
 се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више механџилак 
 ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељ 
 овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда 
рзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, 
 и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Све 
, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, м 
а се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> < 
рво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село им 
олазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно и 
аду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S 
радници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити 
а!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади  
нак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурик 
ели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока о 
е што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају  
S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend=" 
ах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај ч 
 прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија син 
н развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако бе 
воњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окре 
end="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али 
ових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отиш 
у претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно 
урске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вил 
едне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало,  
очариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио  
писи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и  
на не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а 
амо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само,  
у јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и ком 
ким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве 
 ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, чове 
адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, нег 
орђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу де 
за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеш 
овина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов,  
е овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head 
сање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дел 
гу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p r 
 му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p 
 заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Нег 
е жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слуш 
и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми н 
 и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се бори 
шао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је  
 и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу сво 
трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка 
.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дак 
 Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној наста 
t">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању  
ан на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задув 
о што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што кр 
; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сах 
да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата со 
st">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куц 
а редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки она 
 — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за ш 
а без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти 
инистар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћ 
као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не д 
ана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато 
му само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку но 
га за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ј 
ле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мор 
о ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, 
end="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим 
ти! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме 
све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозб 
море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у тат 
ли му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб 
лисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет,  
т недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{ 
. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки чит 
као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, 
i rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и  
тана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ч 
kst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала н 
/p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За 
"italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову г 
само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">До 
в и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око 
де они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у к 
рђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А 
жим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га  
end="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито  
итеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара  
 пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни  
 лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једноми 
.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само  
{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} 
торијски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да ј 
те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста 
друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, ми 
скало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за п 
и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим  
о чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ј 
ицира«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то  
фицир«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињ 
љуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p  
ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столе 
S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табак 
!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане,  
d="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; с 
какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздра 
н; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито 
аш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="T 
одобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зра 
га што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер  
оста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, 
и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зи 
end="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Teks 
, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом,  
 репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у 
, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">А 
оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија  
 не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у 
о да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или  
ест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђ 
нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико  
азноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није  
е све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— 
ако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ам 
то радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их р 
Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst 
ко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на дес 
но новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Прови 
рета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном  
умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчин 
kst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend 
 који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер  
нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и  
у свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке 
p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треб 
 </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник 
ем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше св 
 пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да с 
д ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S}  
то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... ниса 
брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А  
nd="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S 
 вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда  
у по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно оба 
 се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћера 
лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и некол 
кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа 
о неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично 
њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазил 
ните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и 
почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад 
еспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами 
и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S}  
Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то уме 
 чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из  
ека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са 
Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Н 
и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после  
о да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре,  
рује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште 
познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити па 
— ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чу 
ење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспосл 
ше од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих ус 
ишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, 
о и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке 
макне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа  
ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровал 
ени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — 
— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелес 
, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шт 
арбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једа 
аш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај ч 
распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А  
неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља. </p> <p rend="Tekst">—  
ћ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је  
параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако  
који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа  
о и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипа 
исли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописим 
 је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst 
>— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш т 
ароду, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало јед 
е фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуг 
а потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три  
— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа 
рење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини друг 
ни и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга 
да их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и  
! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја св 
">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend= 
ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није сн 
 знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету ј 
е да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турск 
кин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде н 
!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти требају? </ 
ли удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} С 
Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам механџи 
 батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсм 
чије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Tekst">Јесте! </p> <p rend="Tekst">Ма 
ад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, вол 
ан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ  
х на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи:  
ка и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и 
вања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не  
 и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим  
графску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у  
 претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити. 
а јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету 
учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страхов 
хватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, ов 
="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мисл 
 се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна 
да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест г 
како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно 
ојих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене б 
итам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да зас 
во ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — р 
ице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неко 
плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Б 
оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету с 
вот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S 
сур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир 
"Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све 
ео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на ј 
нем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Срете 
ш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета иду 
вршетак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Н 
 звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина 
тни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане! 
н је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинс 
лаве. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и ки 
в!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен о 
, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјај 
аве.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карак 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Небо плаво;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic 
нархијску планету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта  
— поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ он 
господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили св 
догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било 
наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја  
у.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за сила 
сав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед  
 </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{ 
; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по бел 
-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други,  
красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још виш 
а таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро зак 
у наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, је 
 rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем.  
 — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, со 
есу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану  
а, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен 
 по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђор 
споредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима,  
село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, к 
емачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуци 
 жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S}  
ера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу  
ро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе 
kst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, оба 
ија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу  
орђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згод 
!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те  
»јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој  
ко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S}  
 а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не 
рбину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде 
 зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису тр 
о? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst" 
ријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва изм 
з капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је 
орђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p rend="Te 
 обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају 
је га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се св 
end="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке па 
-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, оби 
, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{ 
ића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — уп 
ицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живе 
p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једн 
 зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хле 
ту.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у  
омство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред 
а и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Н 
е и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСНАЕСТА < 
 Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и  
{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самог 
 маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још с 
притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила 
тили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Ник 
а јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и та 
 скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио 
на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љ 
солити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисл 
 напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се 
 Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арч 
им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} 
амаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газд 
племенио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{ 
<p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и 
 остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и ј 
не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p 
 те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљ 
 кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовне 
та га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде 
 глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено 
Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи н 
им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширно 
ло мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p ren 
речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend=" 
кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније 
рећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало 
ве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ  
 стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила 
рескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве п 
дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наш 
оје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и једа 
едан подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних теков 
е осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуд 
дина како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари. 
није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш ка 
А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод с 
есет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из п 
дине однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Бе 
 рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата  
 Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми ф 
есетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Ст 
{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на п 
} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља 
d="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на при 
тар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зб 
ато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде 
ар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за 
да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало ново 
nd="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа  
 живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — т 
, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Ус 
!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Си 
и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и та 
јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и са 
 Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и 
мим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово св 
а то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас 
 чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свр 
су ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад н 
икако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат д 
} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, с 
има.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи н 
да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна см 
рдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове.  
он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крен 
ати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо,  
> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имат 
 баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може  
је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколик 
 хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гиз 
 да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мр 
а своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а 
! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу  
:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А доп 
м писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="T 
загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не ти 
а убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет- 
p> <p rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна с 
братиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те,  
 а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S 
 </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S}  
d="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахи 
d="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је д 
>— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачка 
оју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф д 
а нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p ren 
а, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригод 
ледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој 
 Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. 
ко је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тог 
 »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади 
биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице др 
гани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и д 
! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други  
удала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога ли 
А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају  
 нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово 
 мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst 
де председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. < 
, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово  
наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зе 
а, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друш 
о рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под имен 
д наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми 
<p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а д 
ала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учи 
 и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти му 
ици потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бр 
ти се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо 
дницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећа 
 и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека  
 је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историј 
о да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко те 
са и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милиса 
 се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли 
ако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног  
гађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је ос 
кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, 
 изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше у 
Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињал 
>А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Г 
о је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, 
мству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend= 
допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p rend="Teks 
вници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси 
 бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и удар 
ораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори 
ркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толи 
о друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је  
ем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ 
исталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она 
тру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било 
 право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребн 
у тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређе 
положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврст 
 управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био 
смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с  
о је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухв 
="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p re 
"Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на 
е од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S}  
Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И 
 да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старог 
еме купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због 
ега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и 
им од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредн 
 прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да  
мештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну и 
пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме  
тавак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафа 
ије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље 
ови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је с 
зда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека 
ежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вере 
те шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви чита 
 Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о 
 хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је  
">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке к 
 и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у с 
чено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су оно 
аници, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{ 
лу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упр 
ада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у 
 је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи  
опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама  
траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај  
{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ј 
зме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно  
ато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трум 
="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је  
о још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун  
 rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је 
 <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пол 
 су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао  
ме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год 
аснике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваља 
е позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај з 
па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, 
ти и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке 
ерезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отим 
бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народн 
ест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много 
 кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памт 
поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе с 
> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председ 
 пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по 
џији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пит 
 на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. < 
трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника.  
а председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га н 
њих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend=" 
 да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с такв 
слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или 
 генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десе 
 сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба 
 Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p r 
а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — 
а се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зуби 
а, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p 
адесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњо 
принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што 
 Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке и 
текао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто з 
по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} 
черас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио троша 
 се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама 
трошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће 
, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на муше 
ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трош 
све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке  
ауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је п 
 неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. < 
извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу  
 <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дош 
р Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу п 
а са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реа 
а пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Te 
заше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са ок 
end="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало н 
p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, 
 rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живог 
и са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и ре 
ги.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јер 
 седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви з 
 њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички прот 
ет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочет 
ло му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А по 
 Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (раз 
ше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </ 
расла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али  
опис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити по 
ло га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет  
 на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дан 
о жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па доша 
 поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џам 
о кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; пла 
дна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије 
де на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му ре 
дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он с 
сту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику  
и кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И  
р за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зве 
{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, п 
Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend="Tekst 
ли наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће д 
ов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну ф 
ћ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво  
годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, 
 rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређ 
није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном ка 
у поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му  
 ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Пи 
де преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> 
 тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, 
 и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ницале по Срби 
 и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала бо 
бакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му с 
rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп  
 ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend="Tekst" 
реме, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав слани 
она: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеж 
кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет в 
 тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар 
 од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних 
а главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен  
вод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати 
оле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му ба 
. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе  
ад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина чи 
ћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па  
st">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста ка 
че и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страхо 
 само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — 
/p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да пр 
о им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као ш 
је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га сва  
расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадиј 
да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме  
end="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend 
 ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други п 
ekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по јед 
многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p re 
 — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! 
м оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дувари 
оноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одат 
 ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир 
 панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пре 
S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend=" 
м га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну сум 
ократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} 
густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S}  
а га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине,  
 он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у 
га газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко 
ема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим о 
ког, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! 
 о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препир 
сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S}  
утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице  
<p rend="Tekst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику п 
/p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у 
же!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен З 
а толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само  
е у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се 
цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, м 
ад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, 
ао оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и х 
уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда 
дне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Ми 
S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показуј 
абља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да  
шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад  
исује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од па 
од? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p  
елом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и инт 
и се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!) 
а... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако стр 
у — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p  
че скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — ум 
st">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен 
овао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} 
обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се до 
ма, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце св 
тељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што 
 му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend=" 
 »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, по 
ако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Ма 
 </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне 
ла касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} З 
Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ам 
">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p>  
има. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту д 
ично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петр 
 ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> < 
 — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господар 
 варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко  
ко он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели,  
њавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило м 
ренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века 
бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst 
марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде предс 
унио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш ни 
, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рек 
прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђ 
ро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p ren 
ова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га  
 на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам у 
оје је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Срети 
} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет ч 
и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а се 
бријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га 
опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао р 
крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, мор 
смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресира 
е своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелников 
једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је мора 
лом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S 
лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био  
ећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је св 
овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш 
се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер 
 Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво д 
 трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="T 
 за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нар 
нио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пи 
сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није и 
ле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу 
сто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим ко 
стом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зат 
 или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весе 
азирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест 
p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је 
њи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p rend="Tek 
ениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је 
lic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили н 
је и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или 
с, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми св 
ата! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му 
премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му се председн 
S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада за 
 ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет 
од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може 
d="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа 
 не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те 
! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета  
"italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било на 
објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђ 
руштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јад 
мка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, 
/p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је прич 
езуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса човечанског — десио се ово дана  
kst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета 
ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше  
ли ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направ 
је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на  
убав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, т 
леко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео  
 главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица на 
едном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, шт 
га ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу 
ко запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог  
неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и он 
ога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p  
је за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Мал 
тра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опе 
 сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде  
 акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ п 
 правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама км 
 он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâ 
стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то  
ekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај 
д ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели  
rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога ст 
ребао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; б 
ам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село —  
 отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове 
 друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, 
</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не  
датле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али  
. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертн 
атицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико  
} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам 
 ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господ 
чаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке б 
rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови суму.  
 грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер брков 
nd="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend="Tekst">— Освет 
реба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица  
 </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па  
рочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— » 
! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хо 
орђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како  
 их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па паз 
и брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје пол 
 је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад 
се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисат 
бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца пос 
 ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вје 
ти дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p r 
 rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е  
асти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом 
/p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја  
ветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде  
је дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако 
питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и 
} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле 
ити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло сл 
{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путе 
даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </ 
 </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, 
 тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p 
 Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула 
л што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="T 
чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни  
ала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </ 
 првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то 
Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неумор 
ник, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи 
ти, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на њего 
 никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око 
аком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — ел 
} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и  
овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тог 
 не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда ш 
 као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцка 
ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се чо 
rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин председник из с 
ви спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах 
адовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потп 
 да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst" 
 ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтив 
ири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет 
 већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања д 
ањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојич 
који своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим  
ви у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега  
намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут н 
 запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села ј 
ј солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... т 
ужи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамен 
сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе пре 
ела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, нег 
вали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p 
рили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— 
ога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући д 
 један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не д 
а што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о ства 
/p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се  
и су резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила  
е тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује 
е по плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако ни 
ашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио ј 
у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и п 
рода, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као  
есно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде,  
о млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода 
како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и и 
се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не  
Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} 
раведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је  
 да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагиће 
тац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и 
онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко 
бице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозни 
 Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео 
у Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што  
ати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Дои 
И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима,  
мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује  
.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради 
црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију 
еја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови њег 
е на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, д 
та не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво 
рђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загу 
е« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђа 
 Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачн 
о глупости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано 
kst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чи 
м ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst 
урики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </ 
>— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај 
 војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда  
Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим  
му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући  
молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој кал 
 његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене ра 
аше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потпи 
 rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га м 
rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је у 
.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S 
нарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш 
 да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило по 
kst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак б 
сет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом д 
жеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако  
једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од  
S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. < 
 кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све шт 
 ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразил 
ру и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све ви 
трана! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био  
ашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи 
">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну к 
века — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али  
ери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »мно 
ир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">—  
је стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврш 
 једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи  
ичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господин 
век шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, 
p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама 
 после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад т 
<p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гл 
илавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »О 
рађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се  
уди па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; е 
"Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког време 
 говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као ко 
! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да  
сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича М 
 а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо па 
рим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, о 
ира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров при 
је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час 
— ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ни 
 ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сам 
 већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево как 
миње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вам 
и оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде,  
а кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша 
{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, н 
ј крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакл 
оги од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много ј 
умбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису,  
ла; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље нег 
посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају,  
јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису! 
ат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — ре 
које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које С 
шта не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука!  
није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљење 
стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске 
уби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи  
згрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и уч 
није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по једа 
S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком треће 
ивину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди  
х није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби 
 гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина  
а и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се веч 
ма носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад ре 
 старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Teks 
ањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гања 
end="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Te 
и бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, 
м! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst 
едактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више  
с!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено 
треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Ср 
ким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге в 
љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, п 
тавља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло,  
»добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја 
</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој 
} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође  
оворио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="T 
ше ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле! 
 Дакле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па ве 
о њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесни 
Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S}  
ајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док 
 нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S}  
А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! < 
 шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би бил 
које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим све 
о име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво 
ћи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао 
ир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само 
решни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица. 
на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога с 
 се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међ 
као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако 
p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се вра 
кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. 
 да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} 
ође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред  
d="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— 
ене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не сме 
ем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа др 
} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чу 
то није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му 
ликим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у де 
} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући  
у броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и  
мирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабран 
/p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улази 
да неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и 
 мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! 
рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S}  
и прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а в 
 у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема 
 јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S}  
ао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слобод 
ера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај 
ам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Te 
 та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S}  
д чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао  
 председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та гла 
ве на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће с 
о велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, к 
p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то ве 
е луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то 
известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи,  
end="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p  
ovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода  
 и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ст 
 пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта  
 бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав п 
мо могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што 
 rend="Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему 
 имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове мога 
 чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава,  
оже чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвр 
ој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у 
о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола,  
ас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш? 
тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу т 
не, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке 
d="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за на 
 неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Лу 
у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за ф 
е задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго ло 
плоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јес 
ића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и п 
 имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наст 
сподине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем 
ентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »бил 
 за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата,  
 речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, 
 председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, 
родревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очу 
о нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друг 
није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пр 
ђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да  
 буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро н 
 је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту на 
ик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ 
т му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник;  
 је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако  
хи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта  
рство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власни 
сно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то п 
Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Teks 
ељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га ј 
Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах  
му у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића  
Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим т 
његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Те 
а плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend= 
утим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш 
">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бер 
мати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад тр 
и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ће 
никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend=" 
су, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутро 
ше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни нови 
сав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Teks 
а се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи увер 
ко чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске  
} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па 
пи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега,  
о, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су  
а идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p r 
 гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је 
о корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{ 
е рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја 
игао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу  
 капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро. 
цу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена п 
ао што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p re 
ли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, н 
још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и исприча 
е док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и 
а му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако тера 
о старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst" 
чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракиј 
г њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бик 
 опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене 
е: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу 
вечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим,  
то се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми 
им цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога пред 
оји је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику рани 
ш у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} Т 
уције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, б 
 варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера и 
, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост!  
љске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чед 
шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâ 
) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Дру 
.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србин 
оји је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и  
Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је  
код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, н 
и а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута нед 
а га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tek 
d="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend=" 
а звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким 
 другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после 
аграда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; и 
та и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет ста 
 ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бо 
 личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај  
>— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може? 
а дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ниш 
Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим ста 
књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Так 
Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S}  
 Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена 
} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село 
ћа.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она  
ом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ж 
} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без 
довољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оста 
и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! —  
родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио 
ио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Сред 
 за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из зоол 
за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута м 
ита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко  
присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ спо 
приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} 
 изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, ш 
 и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ чита 
орима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крст 
ета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парлам 
бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна  
шта ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Te 
о механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p re 
 вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоум 
андура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће пи 
ом духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса 
нама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свр 
 пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и аклам 
 већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пу 
 ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива прим 
тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизо 
 <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад  
 пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има  
ио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да  
 у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нем 
и од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — ре 
текао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се п 
ванлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и в 
сту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} 
S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хв 
ују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне сил 
расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! < 
 Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, го 
сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти сп 
 што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како 
тељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али нека 
>Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се од 
е!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први п 
ог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што 
и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причек 
r">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако 
ко му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не од 
едан бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо,  
 није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да па 
 на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} 
су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га на 
дао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта  
е додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се 
ве на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до  
требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њ 
елу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспослен 
итеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господ 
оре!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи 
овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што ни 
и и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му н 
 јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок 
фу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пр 
ите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај сам 
али, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб  
 борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени 
лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чу 
дне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши 
 су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад ни 
је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он  
оклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често з 
ије баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гос 
ти на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу м 
 било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, одно 
но великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом 
; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога  
 место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} П 
ом стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И з 
аца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио д 
и омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та  
 да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. ( 
ар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднич 
е тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи.  
ским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово  
гиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p ren 
и никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, 
 и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме 
елих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вешт 
 на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасл 
га!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета ли 
у страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако разм 
лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многи 
ћи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пу 
 дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-ка 
 и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао  
 председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Комен 
о панегирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета  
чких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од о 
пејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично н 
, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за не 
 дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разу 
потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети  
ђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он,  
рила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати к 
вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груд 
d="Drop_slovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је 
је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да  
а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавш 
st">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни н 
рно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог изр 
еник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети 
а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретк 
 се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а из 
 смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, л 
ће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео  
о епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend 
а настане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посе 
жио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тад 
о љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао! 
ог суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнае 
ца.{S} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чу 
децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама. 
на при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би с 
нда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од  
, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитељ 
 немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља,  
 сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! </p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« </p 
иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу нап 
ачин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи 
 (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзон 
тељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је  
остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно 
лази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви зат 
st">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега  
мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мор 
_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља 
стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ак 
онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господин 
ник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај 
е! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути 
о га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено 
а на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А  
 оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовиц 
u«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— 
сеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари;  
за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механ 
ао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с инт 
њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему 
кове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претњ 
 скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући н 
ијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи  
мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи 
ије ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек 
{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесно 
TypesetSize="100" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање ов 
причаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од свој 
ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро  
стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљас 
х је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог ко 
о су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, 
љи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице,  
 трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и с 
о. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те д 
није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он не 
: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум  
 му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Дакле ниси?  
беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не з 
судећи по лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Teks 
и нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! 
’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> < 
 си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти ме 
его признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен 
ес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи 
ре, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како 
st">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p 
што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p>  
годнији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја 
оји кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразил 
 српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А в 
d="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! 
 истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сва 
рудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети та 
} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, г 
Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима го 
ва за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под ј 
е ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису ов 
кар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћи 
овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па бра 
а-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механ 
ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збо 
 да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по њег 
 морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било ко 
nd="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за 
шњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове 
рје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке споме 
и му се председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амо 
термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе 
земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жаб 
сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, 
вих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је туга 
, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога м 
о бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример,  
 говорио панегирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И 
ко му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му сам 
од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало  
а јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, при 
ер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тр 
итира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да бу 
раду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад ниј 
н од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и од 
 се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала чести 
таде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst" 
а се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а гр 
ама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља. </p> <p rend="Teks 
она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја пл 
што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек  
ер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, п 
гу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу 
оћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!«  
Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је,  
">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— 
руги петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до ње 
! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено з 
ашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није н 
ога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{ 
је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јест 
 воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни в 
весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избуш 
из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису 
: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од парагра 
 ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ел 
азује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по па 
кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама,  
 много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратим 
си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем 
а кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, ре 
 Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у во 
ари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па о 
ма; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend=" 
илију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло ле 
</p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није чо 
и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један  
ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S 
же да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="Tekst 
да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретни 
p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се гл 
јиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S 
/p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ле 
агогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш 
господине. </p> <p rend="Tekst">— Дакле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца м 
 разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад ова 
и!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад 
p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{ 
вачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst">—  
 што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и д 
, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло 
а народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и 
rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не ум 
завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слоб 
Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с 
е, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то  
о описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске  
 овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и  
ду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсц 
 раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није 
end="Tekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни по 
же! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst"> 
немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динар 
у ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му  
али) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати 
е сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до  
и, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и  
 чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Ср 
.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу га 
њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада 
и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер та 
га, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од би 
утрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне 
. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди  
та сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S}  
{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наш 
 чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tek 
 Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене по 
ти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра 
t">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst 
о до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадош 
> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> 
само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци с 
д бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметов 
ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију 
рђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу 
га времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарс 
ју се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и 
ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сут 
о, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се  
е паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и  
/p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко пр 
наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и с 
чајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво ка 
еколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као  
ис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па ст 
ло не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шт 
овољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се 
 и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које кр 
о округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p 
, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није до 
стикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. < 
ад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ет 
 господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекула 
ако је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{ 
и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакл 
уђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну  
а памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је 
уради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, д 
по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита  
ком покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада 
им педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само 
 то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба с 
ма једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а к 
ред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend= 
 рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у 
ечи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, 
латимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како  
афу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауста 
</p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — р 
 заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, д 
 јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а  
 на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дан 
лику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изне 
p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек ми 
, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијало 
 ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут са 
то, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и 
 су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од чет 
еко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а  
} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жив 
е пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према  
, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али за 
.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета м 
ајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички на 
у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{ 
"Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и то 
олико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узавре 
ћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису  
 нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан 
ри, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умири 
рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз  
е, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p 
сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло  
 по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим до 
 у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му 
носно код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се м 
ш и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нара 
Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш к 
<p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst"> 
редседник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. 
ке уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не 
м приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код 
н згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма 
и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с 
ртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А 
 rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присили 
авикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама  
Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни до 
едседништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској 
акидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p ren 
и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана 
им били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе до 
госав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, 
нат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина  
 шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме по 
вао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија сел 
во са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита ш 
ух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и 
Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S 
обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки поно 
касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све  
ке финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао 
и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де 
p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено министарство овако ј 
Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држ 
ц мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у 
селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p re 
ћ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који 
ко око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши —  
у је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке 
Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су велике над 
, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на 
нама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; л 
за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си с 
ати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћ 
ко пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине 
а вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три д 
="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или пр 
ци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове 
кићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и  
р овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропа 
{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је пролетос покл 
 Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једа 
у бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван 
 што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам 
 се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљ 
а има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </ 
де у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, су 
еднога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дође 
p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир  
 или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађ 
 је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и 
аљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и  
инистар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депут 
а лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо декорисана ш 
 страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и иза 
 много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске 
ој собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Ши 
rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то звани 
гачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и  
Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, с 
kst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, стр 
 ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад п 
дати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године. 
и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; пр 
подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту  
 његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим 
 и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и с 
е једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им ј 
 стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новемб 
тао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно  
 тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пиш 
човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о 
 и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га,  
д водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му за 
А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окре 
леда да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и 
иш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле изла 
ај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде 
— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се сврш 
</p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој 
"Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине 
 накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде и 
омендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </ 
х и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последње 
свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га вр 
S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S 
помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, проле 
астаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. < 
то се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко,  
имо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Св 
рима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је 
оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p>  
азвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и  
зостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи 
А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући с 
 своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уред 
 последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата П 
им настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend= 
ј пређашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све кој 
дне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно  
местио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r 
ок је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама 
} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанско 
 грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и и 
у тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек  
, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по 
иликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње  
 одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, 
механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, г 
Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до пе 
 Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се 
уху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки » 
{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му 
днички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа  
и претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са м 
то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као сло 
зује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са ста 
преко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо 
, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend= 
ћи: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био  
ла се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокак 
ђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и отвори 
Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађ 
S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е  
дуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">—  
ваш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загоне 
ли Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупан 
ељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваз 
малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће чо 
пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора  
hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. < 
 фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у с 
="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне сам 
лагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепи 
ора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задово 
зведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли 
 њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S 
паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо про 
чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котур 
 на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога  
оре!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут с 
ехани, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се  
згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад с 
дан метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским згр 
 је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би  
у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега,  
rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измак 
а потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви го 
 Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S}  
свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како  
rend="Tekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па  
 ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси о 
секао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата по 
и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носит 
изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услуж 
 му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла  
{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не м 
воја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један  
а га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је л 
теља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S}  
 сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру  
 а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од п 
у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, нег 
:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само пи 
н зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељ 
 него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што д 
и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове 
модних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантн 
паки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне  
— боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће 
а не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера у 
а у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, та 
 српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} 
један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио че 
о је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре 
. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пиј 
, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш 
ње и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће гр 
а, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуц 
 могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестар 
е, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће  
ледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p re 
могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S 
јој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним ве 
/p> <p rend="Tekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звезд 
и ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми  
ј приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend=" 
х дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом изв 
 један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко каза 
</p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих тр 
уги другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу,  
rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немо 
а Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним с 
о се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име д 
 »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућ 
 Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда- 
брени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend= 
па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> 
е: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатаци 
добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш л 
га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, 
а учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрди 
} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где 
рном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поиме 
 своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па  
д унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га н 
 слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно јед 
{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend=" 
о по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се  
о.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, кл 
се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </p>  
, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоћ 
, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представн 
оше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вел 
ане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а м 
и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба,  
а и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац  
ој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети 
љивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ б 
анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — 
 учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никака 
е (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме 
гоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се узд 
страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, 
бре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је,  
ханџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пић 
аци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село!  
ао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, нег 
унака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке ср 
Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и с 
итам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst"> 
а има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлук 
 батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове к 
 ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели 
анатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском ж 
нтан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не зн 
 је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне под 
мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле с 
га год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као д 
— осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p>  
 мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели 
свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, 
ту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и кој 
њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио 
 тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом плати 
амо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не и 
ву налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку н 
мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки 
е, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо 
 здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицам 
d="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци 
оме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти б 
мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уш 
ра му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше  
стога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, п 
азговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинам 
{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како  
низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадно 
и трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста к 
 (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио 
 Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слик 
ини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав 
 старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="T 
 ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, це 
е троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њег 
; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, 
аље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на з 
на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час он 
 те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’ 
 ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p ren 
и ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и  
ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И 
 вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Ста 
амулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писме 
ти и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га з 
ка што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="Tekst 
и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: 
о изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице и 
знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst" 
их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, к 
{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео пос 
дникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувремениц 
ош милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} То 
 пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним ци 
авио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чи 
тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика 
убав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може 
је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, непис 
о чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико 
љов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окре 
зраза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекн 
дбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на распол 
из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и к 
} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча 
и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу неприј 
оре, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу 
о бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле,  
га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} П 
>— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго  
а у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, одне 
ема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није дале 
авде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{ 
 премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend= 
 није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да тр 
кој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комши 
н дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир- 
ије у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! 
ј догађај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде пауза.{S}  
 се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учите 
{S} Пивар Сантер.« </p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у м 
Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и  
и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драгови 
ном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако 
о. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су  
и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу,  
ника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела ве 
ом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милиса 
ам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша  
га догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Евро 
беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитељ 
 да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не уме 
ва, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно сам 
унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имат 
 Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љу 
ајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и 
ти десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo 
азбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли  
и пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник и н 
; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загоне 
ом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он с 
а; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентат 
ама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцниј 
d="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима 
вине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо 
не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београ 
етанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ства 
 обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како 
амет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити 
 рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитал 
е, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама вла 
а је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> < 
е, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака 
не лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »П 
неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико п 
— те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} 
а се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у  
елим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, куми 
end="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим 
ако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно т 
 Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или пл 
да није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према ње 
уди ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S 
н га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, свој 
отребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ  
 китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народн 
ње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђим 
ости и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди јед 
их људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде о 
писано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у 
t">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је до 
баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој се 
оствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је  
веде до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у т 
његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се  
"Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу  
 прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S 
. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и бо 
а он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала 
мо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија пос 
о ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништ 
н према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помисл 
 све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погл 
ић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу гл 
ји га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту 
један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје,  
тише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као в 
 </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал 
грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, 
ди до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа н 
.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и 
ке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и  
еши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чи 
{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »бр 
аше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук 
ласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, ма 
само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога  
за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом он 
, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек к 
Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто 
st">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">—  
новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у  
 као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ зб 
е да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, нег 
е није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, 
осластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим 
ла које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуг 
 се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а ти 
 него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год 
ама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако 
о Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне неп 
ала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Ал 
 или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то 
 ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је  
ој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и на 
божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Неро 
бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдн 
младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, н 
ем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту 
т одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово. 
е у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — преки 
аман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’ 
оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одат 
Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! < 
 ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они 
 каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше  
 јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да  
е дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који  
држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново 
 са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хар 
 ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећ 
, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву он 
уги, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весељ 
 </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторо 
, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се  
, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно,  
ен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Б 
права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од 
иру, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и 
кијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито  
иде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задрж 
ик јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> 
 оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако  
не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он  
ш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цита 
и председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска 
вих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се он 
Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S 
p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке  
свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви  
} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и свак 
онетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </ 
о најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепов 
огат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир 
ога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под 
а’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завал 
 зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компете 
акви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прили 
ако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима ко 
дбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни уку 
атим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама 
олазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа  
новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича  
о да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чека 
ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута 
као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Ј 
е по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу  
и читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо 
бог његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и нај 
Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте о 
ћу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема  
сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа,  
мо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он  
ње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао«  
а притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је 
hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о га 
скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да  
утствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољн 
ламу ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </ 
 а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичк 
оје Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »до 
ника из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима 
 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације 
ла трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! шт 
st">— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> 
 већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био ра 
а до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и пр 
ве укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар  
овине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. 
; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и  
ни ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу,  
их шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправн 
 дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, 
Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внут 
ли они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако поваздан у механ 
је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Teks 
једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања 
слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако,  
да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујем 
егаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опе 
и од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, п 
акуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и  
о поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и  
 њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није д 
грудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не 
о просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се о 
на као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и 
не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p re 
коб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p 
читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та м 
ати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{ 
острана, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо 
ок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак 
сти, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се 
а је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантн 
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и  
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Офици 
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом 
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за 
чајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го н 
, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити. 
ао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш он 
се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег ст 
ла од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, 
духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, не 
 ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опши 
е рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневере 
партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба ч 
 све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевет 
 брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко  
еђутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну 
иче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положил 
јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га  
ла, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито предсе 
) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а 
к се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p r 
ужни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а с 
не шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био  
 Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удоб 
S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да г 
шењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњ 
 Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотек 
реба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањив 
онкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од тр 
ама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа 
} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју н 
лемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то 
ерика у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксе 
стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које 
{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су г 
!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи с 
је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, о 
лијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали дос 
ачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од једа 
едно популарно предавање Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја  
ољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p>  
; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџиј 
е је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одај 
а је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомст 
е знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Јо 
 нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам 
ицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«. 
 садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бих 
ко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p  
А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p r 
неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде  
је, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе и 
смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од п 
екакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на при 
 (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у реда 
Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и  
 још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан насл 
S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и 
је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као н 
ајласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак,  
чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек о 
правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народск 
а у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{ 
ногрудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да  
у. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tek 
у само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главног 
му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, п 
угима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, н 
а за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом  
Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбо 
коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћи 
ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек 
а, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам  
боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем доп 
талежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати и 
едњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend 
ати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити 
st">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">С 
Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе  
тву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о све 
А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одма 
 исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете с 
жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узи 
нимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске ур 
м појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему  
еће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о ф 
војице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двој 
 rend="Tekst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што но 
војим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">С 
боду да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} 
премим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, 
 <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свако 
ко поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту д 
ма више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама  
="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одат 
е лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љу 
 загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповед 
а вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а  
 Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађар 
 тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима  
S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље н 
љати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да дола 
ично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и ср 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она 
 ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правит 
ако пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обо 
свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па с 
 рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то с 
"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re 
t">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, ниј 
хану на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре 
ко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је в 
p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p ren 
alic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ха, 
d="Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita 
, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде рас 
rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћ 
p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српс 
су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} С 
 виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана п 
први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то  
за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, 
рђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он 
st">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да  
рифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, и 
наш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не да 
сман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине 
p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим  
ekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Так 
драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци сл 
је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности 
аписмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом по 
, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира неш 
ојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока  
 шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend 
као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше  
исао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека  
уге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показа 
 он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. 
мено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! —  
краденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље  
p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у 
 опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила,  
 посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, 
.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике зас 
 кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси 
а Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му 
зети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни  
теде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst 
уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим 
а столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова« 
 суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме д 
/p> <p rend="Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би  
 очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева 
— вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend 
 (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у 
парен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао  
у следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катра 
у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав 
; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, 
улусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако 
е не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море 
дина амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А им 
не па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз со 
арцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чок 
ада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> <p rend="Teks 
му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како 
им се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по к 
ујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Сре 
ам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растума 
једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, 
Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; ал 
а; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врл 
ско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{ 
вост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} И 
-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову  
 и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница  
 а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару. 
 уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној ст 
рошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S 
а, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опак 
 и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; по 
ограду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога прогр 
е! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p r 
 И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту  
 био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја п 
p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву ча 
 назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па уве 
op_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S 
за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, вер 
"Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у он 
а Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши каж 
а глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И  
 се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Сл 
бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало ра 
Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа  
очито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а он 
кад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна 
ну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а по 
ш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држа 
ти, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из 
 то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је  
ог оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није 
к, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{ 
сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него ј 
 претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Н 
рола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растерив 
е, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље  
ко ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и ра 
 писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, т 
трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, 
 ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се  
а капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично,  
гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благ 
злуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и у 
ке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају 
нула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако 
ва.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагов 
ата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био  
осподина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужав 
 од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S 
руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као 
end="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно ре 
азати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разг 
} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако ле 
ли онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтиво 
м да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Ј 
Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор.  
повано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо  
 Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразили 
кламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где  
} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би  
 Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пун 
м приликама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече  
е услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га ч 
е!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен  
, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајс 
="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића ув 
м сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем 
{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу)  
 глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња  
тену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос мога 
из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пр 
мога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је зве 
ekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу л 
га или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда- 
здена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим  
<p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар 
ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак 
 Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропали 
, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — в 
илике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одг 
ипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — 
 белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом св 
 зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је одне 
 па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што 
је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме. 
ћи баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика ид 
о се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер 
 </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, как 
ше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде  
овољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, 
к, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у 
селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по се 
или«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мић 
!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срет 
тавнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, по 
другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} 
S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срет 
аја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова захте 
че, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него мн 
е свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље:  
о на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Ку 
st">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а кој 
p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилиј 
а ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према влас 
нтаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он ок 
 везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане мн 
зреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон- 
 Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и 
као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој мех 
звао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао  
 што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако 
екако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што с 
и паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена ш 
љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p re 
.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим 
ekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начи 
Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Окр 
емена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-п 
се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је пр 
речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда ви 
е неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих 
 само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, 
ледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета  
њем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђид 
спосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећ 
ав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем 
">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени с 
nd="Tekst"> <hi rend="italic">Да ишибам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по  
о.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је 
 чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер 
је, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и  
та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то  
!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst 
 пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и  
 у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти с 
ао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Б 
вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам 
други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, 
Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје на 
них око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по пла 
у и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само  
стервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Ср 
штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend=" 
ком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупље 
 нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Teks 
 смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из п 
ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p>  
 ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спа 
 успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот н 
 место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далек 
 »Agenѕ Havaѕ«: привремено министарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без  
о хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек,  
 света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло  
 </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересоват 
руги дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим ради 
 на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p re 
 Што рече? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђор 
који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим д 
ова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они 
е последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нек 
!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари ч 
јући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље 
сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узро 
ир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend 
еном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовоље 
иће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало  
t">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Б 
ни?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици след 
пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отез 
 једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> < 
како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно с 
ерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и ова 
 вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је т 
чно одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{ 
задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се  
ем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали о 
ем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскал 
Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Te 
ђују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под н 
зилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Срез 
веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; д 
о што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не 
ки непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа нат 
оветке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, т 
о суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимои 
јанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, 
и ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, 
о прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за т 
ут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином 
њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берић 
лус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, 
ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвори 
зи ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! 
ни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претен 
ама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потер 
— вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tek 
грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, брко 
мо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица м 
ље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни  
— »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Д 
 треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи 
лици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да инте 
све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није ник 
лелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама  
љом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама на 
 ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi 
ећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа ру 
мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p r 
послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а друг 
 којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се  
 је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и 
револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина 
— није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали!  
асе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после састав 
шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не ве 
то му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне  
елу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и д 
ца, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће 
аведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америк 
ра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за 
 за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је 
и одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништ 
 му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође 
цима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики оп 
Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељен 
не пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и  
лу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много  
ред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, н 
на наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који 
е влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још 
 и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер 
арод да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација 
сподин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фа 
а неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жес 
 лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитани 
} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика у 
га није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, 
мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог с 
 све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="T 
 кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог  
смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација 
ада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умирива 
сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов д 
ио од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богосло 
 Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{ 
="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да б 
вишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића » 
демо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не 
апетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријат 
амен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима бић 
ро! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А  
оследње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље 
? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— 
атељима прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај а 
тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе о 
ује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, П 
} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p  
лаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоће 
му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра М 
а нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек 
 има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи ра 
 </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада св 
 кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна ко 
т Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </ 
t">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их и 
ност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} 
Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га с 
абавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst 
ш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа! 
ле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд 
гађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> 
ре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак. 
твија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да поз 
е је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац про 
дном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и ста 
TypesetSize="100" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, дод 
ка где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подај 
о комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одг 
дро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend=" 
у једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спо 
рђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни 
Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запи 
ир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p>  
 да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је форма 
p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисл 
ога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да и 
ћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_sl 
ко је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није 
 је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу  
ас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p r 
у (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересу 
ичици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оста 
питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst"> 
скокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми 
ва оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом  
ан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је  
t">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја н 
има немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, неж 
на да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_sl 
ифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и  
к тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. —  
{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend 
и знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како д 
настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"> 
почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend=" 
цира«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Dro 
 је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошт 
ице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то  
е овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога ве 
</p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим 
пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим ле 
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у  
колико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија 
t">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи 
ијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели С 
ића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако з 
јатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило! 
p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми 
коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасал 
и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прил 
дељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p re 
} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај  
 </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капе 
Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан  
 и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и дру 
паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена  
х код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њи 
, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг,  
литиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитељ 
ти којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету.  
не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман 
а да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате 
онимом Стари конветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађа 
">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S 
 »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не  
чином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затека 
шно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, 
, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем 
о! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S 
 ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другов 
лико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута 
дио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контра 
!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из  
о слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако на 
једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином 
аном; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљ 
ушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица о 
 rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а  
 уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога да 
министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење вели 
орченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он  
 сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме  
акоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Мех 
 замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у о 
ењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) 
} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — зап 
nd="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер ова 
околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који про 
д сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, са 
уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келн 
висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и  
амује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да ј 
рославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше: 
о се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бро 
амо још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, је 
 да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? 
своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и з 
и? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! —  
егао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што ви 
чану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели уб 
си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> 
аничне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе н 
он, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја  
на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, н 
даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај  
м и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито 
прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две  
им ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле  
слук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потес 
здаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше  
 прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча ка 
 а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend=" 
а каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вел 
и иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели,  
у радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше зна 
ихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би чи 
 Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто су 
 То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и  
се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду т 
а тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пр 
сле тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија з 
пролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и 
S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче брко 
!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један срп 
еограду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{ 
е под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Teks 
ом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из полит 
 монументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Ни 
А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и 
ати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћа 
 дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казн 
анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера 
нога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. </p> <p 
, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ 
толицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој оград 
 ти требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се  
с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst" 
амо хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} 
ше сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био у 
страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светисл 
 се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике ус 
ања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па ча 
у тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг им 
ш и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Б 
а! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} М 
ли никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. 
т!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био в 
ршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst 
ој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend= 
 хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у  
рговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе ск 
у, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина 
ка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситн 
не слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јел 
ма.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Teks 
њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кук 
 књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S 
води Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како 
маде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чуч 
ких кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свес 
тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тач 
 држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох! 
о мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша ж 
ако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господи 
} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Teks 
ице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држи 
о уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p re 
 стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од  
ло.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вра 
могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута  
ели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од г 
них догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје вољ 
цима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосн 
дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да 
о, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога 
 Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет  
итај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Ср 
 ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">О 
едајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S}  
ад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким  
ekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »З 
бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слоб 
из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где 
ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председн 
 и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске чита 
е да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи по 
ува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и послови 
д шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Св 
, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све уд 
у као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то  
 што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у  
ком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. < 
а пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују 
од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се 
и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада  
сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час пог 
 па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трља 
раги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни гл 
се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и рази 
ово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, 
би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, бо 
ће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се 
иђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у  
имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад н 
о подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ов 
спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а на 
 и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште т 
да ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као јед 
дина, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће  
е негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао 
шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разго 
пева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму  
а омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председ 
ену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог 
кима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у з 
љу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да с 
не на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не мо 
зда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а зн 
 (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њ 
 и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да 
rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у вој 
{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од мил 
 је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црве 
у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло вид 
оме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су  
са бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend=" 
ви од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рец 
р Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас друг 
ко шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак 
.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} И 
аги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели 
ав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те,  
м протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама 
м хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на ср 
м ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки 
 тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и  
тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се р 
сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} 
пу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учеств 
трпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, ве 
и које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они,  
, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Ра 
испрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шај 
некад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га 
и, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, 
 повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг,  
а. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst 
братиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> < 
них мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице кој 
 са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нар 
kst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте!  
а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољ 
">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, јед 
е Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend= 
’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, го 
у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му 
 ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му бл 
гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све  
 окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло 
о, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p>  
а-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена 
а папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Миц 
ена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледа 
 плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а 
лна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар па 
 сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Све 
— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сé 
нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није при 
 јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p 
у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад 
у се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама ка 
{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли ј 
у пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично о 
у.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао ком 
!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S 
rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто  
лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко 
му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор 
ш се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свак 
и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заи 
rop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђа 
ако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p>  
 сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако глав 
 — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, гос 
је смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адрес 
ао ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend= 
 а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера:  
посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} 
х му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао 
, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир  
и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најг 
">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима та 
 rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што  
м допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђ 
 за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет.  
рале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати 
о би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S 
азда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као:  
ане обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а к 
ћа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампај 
ебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као н 
"Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак —  
ти пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од  
ашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. 
о бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао ка 
лана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају.  
и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омаст 
н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»С 
вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу 
нтерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју к 
ивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар оп 
тао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S}  
 да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава  
мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је у 
ису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је 
е сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народни 
 искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости 
аса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-пап 
сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво сел 
 куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а м 
е собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове 
 је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p re 
 Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала!  
а једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си д 
 прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико 
збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем:  
а неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине 
ам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. 
да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба ма 
ет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је пр 
м што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемел 
p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће в 
о, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно  
ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и об 
 видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S}  
ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се гомила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли пре 
ље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара наз 
. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са зв 
="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Сре 
викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге 
 ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, не 
p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прља 
и.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији  
 више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако прг 
!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је  
 хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо 
st">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога прав 
 изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича 
 а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p  
е његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време 
 не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> < 
 што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манас 
ин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет  
а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за  
 гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није ода 
рано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила 
 беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село 
тиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелаци 
рне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем пр 
коло.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прили 
 мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахну 
Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се 
еч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку 
м’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала б 
им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p re 
ш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и  
а у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазе 
ослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами пр 
/p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од ше 
испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујет 
тписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица,  
шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредс 
а она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то сам 
ик листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот 
на.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, на 
 и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Tekst">— П 
 деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђо 
 додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече Ср 
скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
а, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst 
ти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p 
к оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим л 
сте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ би 
прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срет 
ло мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изб 
а љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> 
>— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА </p> <p r 
амулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и  
исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде н 
d="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у сел 
рету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буд 
ио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Ми 
е дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један 
а, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако  
удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, мо 
из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по меха 
о размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља. </p> <p rend="Tekst">— Бра 
Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорни 
а Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љути! — одговарају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја  
е делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{ 
бојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу певниц 
ана по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домаз 
Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се  
ио би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лим 
и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе л 
рошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова 
ом, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не 
873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препи 
/p> <p rend="Tekst">— Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве 
d="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не з 
ти је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S 
и како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је жив 
р Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио 
дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypeset 
та се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и  
лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто 
 ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пре 
држати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="Teks 
 даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у со 
p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељ 
Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА </p 
. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе 
 га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </ 
бројне светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја мног 
бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држа 
зе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst"> 
и их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће ни 
ће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљени 
у.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачк 
о; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p 
о је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако 
ета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst 
амолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђор 
, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p  
, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на зем 
се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе 
— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда ча 
 или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева 
м пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно с 
, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно 
ен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче разговор  
дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напас 
м специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места 
жим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист 
ад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило м 
 Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љ 
ивице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклић 
 поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охл 
ува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, с 
оцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механ 
 Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио да  
, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> < 
— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељ 
е слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполо 
и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слобо 
на. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! 
што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst 
 управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде  
е дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!«  
познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан би 
арут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па  
ји год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако 
ци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бриг 
 ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах 
 штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S 
е нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{ 
еститка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се по 
 учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па 
ли не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће до 
и се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, ча 
, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друк 
ом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и м 
о за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложи 
е у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест 
е ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на ст 
не се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребаци 
 што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њег 
 кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера 
end="Drop_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} 
Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и у 
мао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.{ 
пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе о 
 је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао ј 
о у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвори 
и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом завр 
чна.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину 
нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде 
у! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике  
ким школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ни 
трпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним пед 
ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет 
м стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стај 
: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанст 
општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну допис 
том селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у к 
дник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Не 
орђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend= 
т, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра« 
у уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу,  
а пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« 
 </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика 
 дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не зн 
 мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада гла 
 други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је дост 
на било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црн 
ица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета п 
 у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се пос 
ксим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не  
ом како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу не 
н ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а по 
шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони 
а вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај с 
">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан 
мулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену со 
/p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се  
рефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, са 
има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је с 
о.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина. 
 <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече  
лада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав 
и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, с 
нима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и мног 
вна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и  
о је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glav 
 живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађа 
о, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој 
зели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и туж 
гдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »н 
, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао 
и земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила ови 
да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама 
у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но напослетку 
 реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође 
ру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плат 
а за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар М 
а ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он  
осподину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« 
d="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели 
p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збого 
еру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах,  
ијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Уда 
kst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога аш 
kst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е  
а Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то 
ане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p 
и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог 
од овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да 
нило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend 
> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p rend="Tekst 
 — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се  
ји се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p 
 се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворен 
 му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у с 
очасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="G 
кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механс 
 Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо бл 
 играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоал 
 власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, ве 
ћ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијск 
је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода  
о!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му ј 
 сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђ 
 у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не 
се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним мар 
ћу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војск 
ју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсе 
, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поква 
{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ 
 сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све ниј 
памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend 
пне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши г 
 такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза  
 се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад 
разио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не  
е то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпуто 
S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му  
астирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и  
изеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад с 
ос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства 
, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сл 
а, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst 
 Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! 
t">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да плати 
 потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, о 
д је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, 
нучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Је 
ом ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна 
баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ  
 је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га с 
и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили ч 
ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо 
фицир«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде све 
 већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и 
зда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, ко 
 видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л 
— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језу 
х предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно,  
/p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост н 
 његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде 
d="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених бур 
лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="T 
квом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни кој 
е казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »по 
м и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, 
 ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{ 
внодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених кори 
другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, 
, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине 
nd="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p 
на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти п 
{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће 
е облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара  
и такога славља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} 
жности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад  
 живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да  
ошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога се 
човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="T 
а преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбо 
ејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је зна 
а видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више 
.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољ 
, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а бил 
ни крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима ја 
вих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са 
о једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића 
по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов 
ити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори вод 
ртије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам  
храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана мног 
’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе,  
ове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па 
арактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у су 
е, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста к 
онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tek 
лике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p 
ала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му 
мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали  
 трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усп 
ему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. 
претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава 
и.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако брад 
ник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако н 
евет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир- 
сле их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу 
се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да  
дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га 
највредније било на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и к 
д носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само см 
го све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додиру 
а.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као о 
 даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистр 
х и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна пр 
ране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, с 
 из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала 
аксим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио 
рђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро позна 
пис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и изн 
допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допи 
 сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, 
 Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вер 
графиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако стра 
рупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{ 
пла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата  
никовице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у 
 по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И 
е пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје краке на све стране, и 
таде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хех 
јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао 
kst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛА 
} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љ 
ели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на  
 се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне ру 
комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити,  
 и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљ 
е послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију  
Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће кошта 
г прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако чит 
ли плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па нећ 
да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник 
бирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за при 
 а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и сло 
 накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле 
 то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за так 
жи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико 
 би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице,  
афану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочи 
ланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се  
st">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p>  
мпају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од 
е, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да п 
и ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а не 
н само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму м 
 именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S 
а неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чи 
ољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па н 
 још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва 
гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га  
« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме поло 
кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, вел 
{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија нокт 
"Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{ 
и свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не п 
редседник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, 
ли »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, 
а кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расп 
који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристаја 
 испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. 
и љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много  
азлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да с 
ећ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{ 
rend="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га 
служује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необри 
ило то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што  
ања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти  
азмишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{ 
 носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од 
гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче ме 
»Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном п 
ну у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да  
диш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна 
ико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, госпо 
аше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах  
це ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је по 
свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="T 
рном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, 
а би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однес 
љају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! —  
па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело 
 што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, сл 
} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове  
p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати  
 Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну 
ети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из  
же се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— 
о, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му ј 
 ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досет 
ило, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и к 
ивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је 
Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамили 
онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна в 
а шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само т 
ле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске  
ове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опруж 
 ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend=" 
десет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозн 
ивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаред 
end="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то ре 
ју пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, 
 а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, зна 
 је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с м 
а рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као м 
ери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада м 
гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погл 
 — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како  
 Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па 
симе!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беш 
Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А пос 
t">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, ве 
му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S 
мо једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Им 
е нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши  
 и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што 
ек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нар 
 и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се ма 
днику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, је 
мајући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде  
ђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и  
као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а 
прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то 
и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} 
тетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно њего 
, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господи 
ељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ак 
ого ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље ов 
а’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ по 
ан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да л 
ео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, 
о род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p ren 
веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S 
 богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p  
тако! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим 
ерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! < 
} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да д 
 на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Te 
 дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком  
о је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p>  
и о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од  
и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га 
роб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морна 
вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Р 
јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Офици 
н.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и тако 
аљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није б 
 за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Тат 
ђу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошу 
 колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, ка 
трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он к 
 и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено с 
 је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за  
d="Tekst"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst" 
и; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, изб 
гово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да пов 
ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће п 
љства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис по 
икове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема н 
едаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћем 
беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да н 
 кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Ј 
ма лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира«  
Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ и 
чка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="T 
 ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допуст 
ример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах 
 ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најма 
 огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је 
о како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p r 
 чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући  
н је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо ста 
о је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе  
 што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море  
овинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак  
се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велик 
међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник 
ило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p>  
 тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га 
/p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p r 
лику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је кра 
рага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога  
 човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабос 
<p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и 
ма осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, потк 
о по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све 
се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као к 
лед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну ја 
 загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је 
ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памт 
таних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако 
ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио  
систа.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света 
с’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине 
миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом 
ад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причат 
о је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе 
ekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало м 
 се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је п 
дељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те бесп 
, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tek 
з ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, м 
Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пр 
е Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Сам 
ети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос 
 зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систе 
 не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Te 
зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито  
их школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданиц 
коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на п 
 у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно с 
кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p r 
е то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протум 
 допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него д 
он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече о 
.. </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </ 
е, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре  
 да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у доп 
бали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а дру 
ekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели нес 
послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да  
 га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код ње 
чун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том д 
еда ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Она 
огобројне светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја м 
ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео 
ет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у стар 
сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац  
е у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била 
st">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани,  
 да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе  
олеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре  
Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а ш 
Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман 
 шта ти требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да 
ја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али ник 
S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се прили 
се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку о 
ној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Te 
сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копиј 
 за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обо 
и тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од 
та само хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас 
ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати к 
аво био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, мој 
ђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем 
зелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва г 
о новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам оч 
не мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридес 
 једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви ум 
ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу прич 
а-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир 
{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спом 
оди рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте поп 
ика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била 
rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето б 
бићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у му 
е, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </ 
 А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови уч 
ијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђ 
ница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога наст 
 сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а о 
 знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За 
слагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцели 
»живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се  
!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} 
ије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напом 
у Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда 
е неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, 
еста са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо 
ао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су ј 
ко, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близина у  
 кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описан 
 се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Пог 
</p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, наро 
раво и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир 
би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити д 
вља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита 
ају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му  
азбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми  
 мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запе 
надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с 
? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вел 
го му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S}  
 Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S}  
о, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продуж 
»Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газ 
 као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче 
 родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Д 
: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Teks 
који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ 
">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је 
власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета  
је му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни пос 
је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле до 
ну не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану 
звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа М 
 спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшиј 
оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, пр 
ти; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето 
, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа д 
ор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет о 
ла, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господин- 
је пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те  
, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst"> 
 само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракиј 
исмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну  
илио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанов 
па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо 
о умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом 
шмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман  
ко сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и пока 
 човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још мно 
рата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обука 
ришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, П 
ст послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче  
 понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича истори 
учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човек 
д тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и 
промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих  
о? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о  
еле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти с 
у ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске  
ти зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра  
 новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин- 
није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Кара 
 вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније к 
е јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p>  
 остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величин 
ешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало м 
 Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">—  
ко то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му пр 
, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу,  
>Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна с 
ар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то ј 
и четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без 
да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или у 
 rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације.  
p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S 
 <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што 
да, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мић 
— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за та 
 на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="G 
немирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмо 
ени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће но 
оре му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам  
"Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капета 
ан дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend 
, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то 
агладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скрома 
господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле с 
је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахн 
о бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад 
а Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно 
одвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, с 
 му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p>  
ет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном  
б према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Серви 
не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што 
ћу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића м 
 ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали м 
што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад о 
 је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб 
са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо 
, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, од 
 је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се  
Tekst"><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главам 
 свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинц 
 лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство св 
{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове 
 мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога п 
мо прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разби 
ожеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срам 
 који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним 
"Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти с 
end="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав 
еха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијск 
те бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за и 
о раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јак 
акеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе сво 
еш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим при 
у ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине  
rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p r 
да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао 
исмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијеса 
осподине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој 
олерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није па 
лађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време  
 на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле,  
контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуни 
-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио при 
она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газд 
да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политичк 
p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> 
ам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst" 
и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче:  
д је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, 
ву и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{ 
о и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај  
зађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуб 
неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећ 
, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна з 
ао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »д 
 rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића по 
 ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо 
и у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} 
 А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и  
. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми 
реко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера  
 мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред 
 изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад 
 е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада г 
Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календ 
 готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и су 
купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јал 
е натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Тр 
а се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада ј 
="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала,  
стично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А 
се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, 
била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале  
и му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири сви 
ерио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли ка 
 Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Т 
зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде  
« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле с 
председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађа 
"Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p re 
ко није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за н 
а. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћи 
 себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да  
ерсоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка 
 умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S}  
е добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> < 
м блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори 
није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за вл 
уке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао М 
ечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе,  
ебили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Teks 
ете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то рани 
о у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће 
ко, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијск 
јом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или бољ 
 да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше п 
о ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Teks 
ара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је  
ек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако н 
, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши каж 
 прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци к 
 интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или прод 
вет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце  
одатке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето. 
то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за км 
ета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изн 
пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} 
вао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не 
вора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнера 
ачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њи 
="Tekst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се...  
сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и њег 
о.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан п 
 патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« раст 
гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што н 
 седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осм 
м својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново 
ехани (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чул 
p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треб 
 опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све њег 
 то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне гр 
ор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А  
ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што  
о заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је нег 
си и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се т 
ларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству на 
му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају. 
nd="Tekst"><hi rend="italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају допис 
еда по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — ј 
тео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају 
о је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} 
и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend=" 
цима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он 
ушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе  
«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино« 
је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих  
и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају.  
р на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само 
светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ев 
 па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опе 
Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампа 
дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S 
т и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши М 
и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле  
 капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни  
ример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполе 
двоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу.  
ир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си 
 А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или н 
 Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много 
 и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и п 
ако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p r 
т и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога М 
амо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем 
} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ва 
живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако п 
једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на др 
је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се 
 пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Н 
хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три чети 
ш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p re 
 <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p>  
 Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништ 
Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-ч 
арости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst"> 
его је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако 
ек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко брк 
богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го теса 
на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један зан 
rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је 
теље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како и 
 нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера 
 вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицај 
келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Б 
и, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој  
 камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го 
S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чу 
ина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — к 
однаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола 
едан пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакциј 
 народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да 
op_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам 
 оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе 
а дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да  
алаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, 
ије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад ј 
све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и преп 
јсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешива 
 ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговор 
 позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су нас 
инцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Te 
је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се 
st">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што  
њима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што  
Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за  
 пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Бр 
о или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све  
 ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде. 
божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, 
д се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне. 
 — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а  
> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} П 
 страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој стра 
у смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро ви 
тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ног 
селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стар 
а толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне  
ко је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је 
а овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам,  
на, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа ш 
усио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфи 
во изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јо 
главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је 
к« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан  
>То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити д 
 вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то ба 
га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па м 
, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна 
а, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а забора 
јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. —  
. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend 
ји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета  
 изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отвар 
баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје ил 
дно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах в 
 оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђо 
 је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је 
 зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је бил 
ило и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је  
 за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек  
вчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допи 
 Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оно 
звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз она 
збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> < 
Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и до 
шну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као  
ив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људско 
 одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у 
уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А пи 
ва места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњ 
И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо шт 
и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Ски 
о је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи  
нуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је  
} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео прем 
још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ 
ије вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Мили 
 ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово сред 
је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у с 
 за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не 
г пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казат 
 ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво д 
о био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цига 
 Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом слам 
 свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и 
је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру воз 
з политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и зау 
трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што куп 
га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратар 
нако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру т 
е одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бу 
ога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је 
 има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука:  
има месеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, з 
ли ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{ 
змакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само в 
одржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово п 
то? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног 
, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« би 
угој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пу 
 а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="T 
 који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Ми 
досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући  
но узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Сам 
ик!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећа 
а!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо 
ли онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђ 
и се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да ба 
ких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади. 
ем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову 
оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром,  
следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером  
 он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и не 
петан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на паме 
и имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав п 
 — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може так 
 нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се 
не, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе  
рко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богоса 
е све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим  
едне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофе 
t">— Тако, тако! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљ 
 у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће:  
едње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок з 
епидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је  
, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта 
="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си  
 у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку ру 
робуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персона 
паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи парале 
 за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом  
госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао 
куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе 
— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад т 
 и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судниц 
јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да 
 сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима  
ћ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква ш 
и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за про 
ти!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се 
гавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на д 
ечи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак,  
јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, вел 
ekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели 
нда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само ф 
бро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: д 
 него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док ј 
жасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Мак 
и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним ра 
азда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S}  
ео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколик 
 што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи 
о што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— 
 био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Да 
ћ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећат 
д шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срет 
 ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војн 
 смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Макси 
Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наставља: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> 
t">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, ис 
, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, зат 
 хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако.  
. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим 
ду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозни 
-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да 
е жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него 
 ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гла 
је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у восп 
пао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend="Tekst"> 
аљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело н 
се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и  
 (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на ле 
лике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе 
наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што 
ао онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна  
, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју 
иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен 
злук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне л 
 пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитос 
»Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за  
ега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. 
их глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се мож 
 и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S 
 ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо к 
д ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и р 
ба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени д 
а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да до 
А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, т 
е Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председни 
етана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појм 
 Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> < 
Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педаго 
газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p rend="Tekst">— Има начин 
Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласн 
 војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлос 
— вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити  
да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="T 
во од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tek 
чуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано  
 Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена бил 
S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим! 
му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то  
ешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмак 
 живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако умор 
некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p 
rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш!  
="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у мој 
и један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Кр 
и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешт 
та и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћи 
Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и у 
е и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве н 
рогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине  
 главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите,  
а говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по де 
nd="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би 
nd="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{ 
раво наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне лично 
цира«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после сл 
rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Офици 
д псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога 
{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. < 
ју. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били. 
</p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се о 
ретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи  
 назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер с 
ти па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љ 
 исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и у 
 о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он 
овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит в 
е, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и  
 вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; 
ја свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини свој 
, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђо 
то рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? 
ли писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује 
ако је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фра 
ек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али как 
дати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на тел 
ј ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан 
ар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, 
ом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски 
и а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци 
а другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да  
исац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је ж 
Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показал 
гла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и т 
, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛА 
 чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако 
зражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зов 
 човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="T 
предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је за 
, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p r 
 Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за пред 
авца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским 
end="Tekst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново 
 поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту дес 
авни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађе 
 се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p 
азилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да с 
разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером ста 
ли на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође га 
 А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седа 
 и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове фин 
едник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p 
ило опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на  
је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део му 
ирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесиј 
чео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му се председник одмах на први п 
е Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа  
ама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено 
огађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин 
јим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </ 
ествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Еви 
је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим ц 
е певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова  
само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си р 
ао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђо 
kst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село 
!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} Н 
греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из  
раду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S}  
равке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.r 
у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су ж 
ељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара паза 
на је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће 
о капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна оп 
таве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на  
е у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и с 
инара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окре 
 је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и пос 
"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: девет 
је начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они 
ко се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосавље 
читог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу  
се, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а нарав 
рђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу 
и ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки ств 
њак како тебе... </p> <p rend="Tekst">— Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, 
ој светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску 
од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и 
ицом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и ме 
е се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и наро 
жа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа 
па на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у св 
човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори науч 
зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на 
 наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Со 
ама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на  
 него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет пос 
нији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не с 
ако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе 
 Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађа 
ци!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници 
цка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Чи 
нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је по 
а и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинија 
 rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми од 
и да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се  
а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па 
не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиф 
 друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чу 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири:  
ом месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p 
луса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сом 
асно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је  
но члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у  
а није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и г 
инска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: 
едамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо 
се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам д 
а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p  
илисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је 
им бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да с 
ити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може с 
 нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин 
ејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку к 
st">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да по 
 Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала  
.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} 
и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све шт 
умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. 
<p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати  
рвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Teks 
о, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета н 
а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend= 
ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим«  
ли што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило к 
} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не 
>И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изв 
ади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је до 
умац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интриган 
једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза  
nd="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му с 
Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и труди 
о га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобро 
рће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај  
је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела изра 
 место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео 
ли куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Tekst">—  
ете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем 
г те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву исто 
а. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Н 
целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на по 
забраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умири 
мећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега  
; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он ш 
м пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад и 
 гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође п 
уг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а  
његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend= 
рође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па оста 
st">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намер 
дник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није ме 
о неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумар 
nd="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где вел 
 ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај к 
ратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна 
!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Te 
а нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из при 
 хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета до 
е веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио о 
ободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто 
ка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, јед 
 том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора 
коро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да 
ица својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише 
а после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »моле 
о сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи пропи 
зузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и 
Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и д 
 и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Tekst">< 
ије прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левен 
е, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изг 
ло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од ова 
одине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужича 
бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’  
 и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо  
иљадили се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, 
е у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив 
вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да 
а ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, 
p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало ка 
 му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} 
н, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило 
га што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о дог 
не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао  
вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се ожен 
 је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад с 
ве пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу тер 
ставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и д 
ко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{ 
уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци  
о је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је по 
Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратл 
ик« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставил 
о није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда 
е то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад б 
 онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића припо 
ине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти 
а својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r 
е не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли  
ста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А 
ну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst" 
тира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од  
ик и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја 
прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици  
ежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја 
о набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је  
а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику 
а из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму 
 ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви  
је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људ 
 учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет  
 пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и  
етничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула мо 
 сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те 
петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са свој 
трати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се  
тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Мн 
, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, 
жичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свог 
и дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак 
доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама  
авити упропашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што ј 
о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сва 
а ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="T 
овак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет 
сама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна д 
 <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst 
 rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p 
раћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременије 
 успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобољ 
велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера;  
на и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А к 
м Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S 
 када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина,  
о свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без све 
hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоц 
еј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се на 
е дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! 
ој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чвор 
 </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst 
амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе,  
 арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">—  
ко знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита 
к, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно н 
 споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и вес 
Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Te 
ји је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако 
сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнем 
у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и он 
 наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа с 
 келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим ја 
и читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе но 
} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и п 
Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни  
ју.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад  
адосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да н 
 <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим св 
 фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати нек 
ка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљат 
бране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Teks 
тен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трљ 
ише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Teks 
.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend=" 
.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној  
 игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Ни 
ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што т 
чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео р 
едничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S 
rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћ 
ме премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилик 
ћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размиш 
лу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онак 
 трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst 
лочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече т 
елно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа ме 
спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколи 
о причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и с 
на Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи мо 
љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ам 
ло па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у с 
е знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не  
мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p  
то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам  
камиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tek 
а ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јес 
оди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједом 
ти тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио збо 
 покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па к 
ује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој 
 господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како  
се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест годи 
ржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте  
великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дим 
селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Te 
а ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вел 
каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се 
ча све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина прич 
кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кмет 
е окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првим 
nd="Tekst">— Живели! — продера се Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље!  
јем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубиц 
и.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није  
је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, п 
н понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно  
} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну р 
а сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђо 
ер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да  
р за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог 
неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{ 
тка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и је 
нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице 
игинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем р 
испута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој  
ојој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих  
у неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је 
осле Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој припове 
атребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend= 
"Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је мн 
ка« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим љу 
знанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким  
rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испече 
, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с ген 
теде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на  
олико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst" 
смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — 
ха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Не 
и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеш 
Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срет 
 скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Лев 
не податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га 
је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и мора 
бро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и  
а већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, 
тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравн 
ратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли н 
ислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} П 
ије остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако 
од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се на 
х, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за зд 
о беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Пет 
 престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зов 
 Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запита 
узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао,  
ран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га 
Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механ 
кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, т 
ши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне  
а у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече глас 
ро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине. </p> <p 
зија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један 
> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој кра 
етне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту ј 
на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрдн 
р Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џез 
Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храсто 
љства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику  
— Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба с 
 неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вел 
лупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости 
че — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола 
говој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не бој 
 коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p  
ије одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће  
вно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошав 
с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, 
и тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протектор 
раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају 
nd="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети д 
ри динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи 
ву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупа 
усле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Бор 
оизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p ren 
стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући јед 
сна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} 
еке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам из 
е, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и зад 
а одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, ко 
ј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p 
из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму 
шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још че 
!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бе 
 би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће и 
ко кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то за 
одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Та 
е песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је раскли 
арица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је об 
 Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији 
ко ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја  
ханске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет 
е славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке  
 наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, ј 
овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше др 
еко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p 
мени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то бил 
чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ј 
оре грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа 
воје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успост 
ва турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, 
ним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпој 
kst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет 
оји показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се,  
 и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух 
 а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst"> 
ш много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а т 
ати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци  
о; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се чест 
 то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се 
у сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. —  
 поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао 
 па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пиј 
 струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst"> 
{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као  
} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му  
то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да 
рђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике 
рава посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај 
ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига ниј 
 бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту  
а, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Н 
вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-ка 
t">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следо 
њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тог 
иди и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборни 
ати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би  
њени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе. 
јте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следовател 
 ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, бр 
ио војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’  
љу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, ре 
и.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, фл 
се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека 
у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели М 
Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи,  
н, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумц 
 све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са 
рева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p ren 
d="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, а 
а мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракам 
, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарни 
у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а  
је за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог 
анитетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно њ 
им пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде прек 
 <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капета 
 <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да  
м је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на 
ву учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они  
омаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А е 
заћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да  
ћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевро 
све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића  
 на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија  
и, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није сл 
ка за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— На 
— вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (так 
ирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју р 
задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А 
ам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прили 
ачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, гор 
ко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљеви 
="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја 
са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва коме 
едан исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испруж 
ир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за в 
и ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија 
Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскок 
где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све  
шну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гроба 
ме које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим  
самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љу 
 механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који  
ко, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или  
титања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па 
им, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама б 
ло што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли 
Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде хо 
о чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! бо 
ку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећ 
 све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на па 
а поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити 
им, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најп 
и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује  
елу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купу 
рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева 
е.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst" 
евету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних пап 
анифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је  
 Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има 
 rend="Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и  
дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. 
ао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљ 
 здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси 
обеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у з 
ло! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће 
ако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не зна 
осла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако  
еле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну 
реми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством 
 се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и с 
ечење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим огло 
у; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, зв 
 инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана  
ве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти 
оравио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend 
рпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, и 
а.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове ук 
же, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— 
ају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не и 
 смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих  
е му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг 
а на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, 
ифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако 
у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се о 
} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минер 
 тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше  
 сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизаци 
абар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда сл 
p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства;  
ежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, ом 
м у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита 
t">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> < 
на опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst" 
, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује к 
еђу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би 
поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша! 
 пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а  
његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога о 
дна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се 
ва сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{ 
nd="Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији 
ом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да 
 А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?«  
 пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу дом 
кле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то  
и.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се  
 господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише  
ша да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Teks 
оји је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из  
и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ ле 
па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба 
ваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се  
таје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га  
на да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, не 
ито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио 
а за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако п 
 то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је  
м неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, ко 
и свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из  
о плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиља 
 чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врб 
салутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, кој 
да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна ште 
ича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко 
S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да пресел 
моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{ 
е. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tek 
е мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе!  
овека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво 
 их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst 
 влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају 
ђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у ист 
ено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p 
 над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него 
ке трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеско 
пет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ј 
, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много  
nd="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемик 
st">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst"> 
дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p 
овек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за дру 
итог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на па 
а му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је проти 
 rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао  
 један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па  
з Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на  
бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог 
амулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује  
ате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и госп 
ажњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат 
није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} До 
ачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у 
нгије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад к 
емена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А т 
S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав озн 
и изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у нек 
о му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења 
држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, ис 
иба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Ма 
зе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и гр 
ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend 
заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мал 
је и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S}  
као кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И ов 
кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру,  
ку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двад 
а, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па,  
ећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно 
!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово 
d="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неу 
Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне ка 
ерици женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српског 
 ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="T 
оље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend= 
читељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу  
еше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде К 
аш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, ра 
вимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend=" 
« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па  
 све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, ко 
то је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, га 
иће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек о 
леон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код 
а, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p 
е међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато с 
овим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жик 
иску записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову 
у се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у теле 
 Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће 
 га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада при 
тио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа 
{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, се 
јатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекак 
татељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе,  
 одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави  
пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend= 
 се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражи 
еће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p>  
 писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте да 
 дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гиз 
држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је 
олико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешн 
хну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује нек 
"Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога 
 Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а м 
лу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p ren 
, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окре 
ихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке 
, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама 
гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој ре 
.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p 
вој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу к 
S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш н 
дурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто раз 
и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објасн 
олици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, пл 
д смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, 
вет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на ши 
 црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде 
nd="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p 
роглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p r 
асликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва ди 
ксим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да с 
 па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— 
м а батали своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{ 
подине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти 
 има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и с 
 »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би 
едови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у к 
на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био ј 
 млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </ 
 се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и 
S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и под 
 по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђе 
па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на 
ина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S 
rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е,  
 батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону д 
пали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће 
— еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исука 
 друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, 
бар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за  
е амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћиц 
еоград, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима прија 
старао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само п 
, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду з 
 поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је ј 
шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није верм 
ке борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Мил 
ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није  
 малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљу 
/p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срет 
ла!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код 
а би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p ren 
к, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend 
зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе  
 ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој 
 може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, б 
 твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у нико 
ума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па 
аконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и љ 
е народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Ва 
st">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend 
>— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе 
мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за  
даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен чов 
 <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше  
елу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst" 
и дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј запис 
дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, реп 
о и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисав 
 добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас? 
 знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p ren 
подине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за  
а, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S}  
инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p  
вине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst 
бише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Минист 
ране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и на 
ј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече 
-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са 
... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend= 
kst">— Теби, да. </p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза зл 
ла — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како 
ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени  
ачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се  
првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у  
дан као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и  
ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он к 
 — рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? 
? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А,  
н учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst" 
пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p 
ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Te 
орђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst" 
онархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад ј 
 — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако ко 
 њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гом 
зговарају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не ре 
 — рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам 
 питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ај 
сет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по 
рста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти  
зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин 
м и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па св 
ко учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора г 
За који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти  
м је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А.. 
ашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославим 
ажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па  
зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по ди 
саде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање,  
казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколи 
прави то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, 
">— Ко, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постариј 
ekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијеп 
енутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И тама 
ства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tek 
зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнак 
и — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ меја 
 му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо  
ки?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је м 
— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend= 
{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише д 
ико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета ј 
о баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst" 
е дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зн 
вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend=" 
је у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан бра 
пада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је за 
води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадни 
ије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбин 
тиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књи 
их кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срет 
платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — в 
н прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем 
се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један 
. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела д 
ар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Н 
rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Teks 
p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А о 
у министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадал 
и. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Ч 
ол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе 
 си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p 
у понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта 
">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој преб 
ели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле 
Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим 
едан му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S 
за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} 
ешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p re 
S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И са 
 ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонс 
а попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на д 
ше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па влас 
ића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се 
.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се т 
ом руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на 
лниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а з 
миње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p r 
 њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо 
 да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само об 
поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се 
јвише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чи 
} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски ш 
шља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је н 
да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је,  
 дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири 
 столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по 
једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Teks 
!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Teks 
. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се луп 
ељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Д 
умфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst 
 поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је жив 
за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај 
ошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га С 
држао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком ј 
 </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, н 
амо набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, нег 
анџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> <hi rend 
 Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога  
орђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си сва 
а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа 
 знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет сам 
пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу,  
огле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?! 
стао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му др 
ма знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p re 
рамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и  
 колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израч 
kst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стог 
се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{ 
 познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање,  
Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо 
е сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А 
t">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум  
kst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се 
румске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није треб 
јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Бл 
а чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља пошт 
е у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Један 
/p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} 
 не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био 
</p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у пр 
к и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако 
 стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се зак 
ише у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино р 
коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Ви 
ају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зн 
 вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адр 
 уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове р 
, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробу 
{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да з 
у како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет 
 му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио  
зом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго 
="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Кол 
што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па з 
 Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајд 
е истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S}  
ме; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са  
 као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Teks 
Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову 
ете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка 
омози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми  
уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку  
kst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S}  
 Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па  
свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S}  
а леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се д 
 је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његови 
{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накрив 
е исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и 
оста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend= 
кора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја т 
да тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst" 
, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сеља 
а.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} 
е као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), ка 
оћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци,  
живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога  
Шта је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила т 
цију јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и  
је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и хра 
има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули. 
мо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдици 
st">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tek 
t">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о медениц 
 фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет 
о мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је 
море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе 
их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а  
ворио као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет 
!!! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се  
шара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са долас 
м »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато 
хи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од 
">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле,  
е није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његов 
ане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђо 
>Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="T 
зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђуз 
 дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p>  
мам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу с 
 што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант ш 
— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе н 
кинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је  
шао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци 
, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, н 
хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога 
 као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} К 
инчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан г 
екне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што 
едео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли 
се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend=" 
ав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је ко 
rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прес 
 Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле ко 
ма се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p r 
<p rend="Tekst">— Па чича Милисав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, народ, гр 
ница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изрази 
са него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је про 
 rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= 
колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах о 
су, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, 
у старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једн 
.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазил 
, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она н 
.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, разв 
да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: 
идан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичк 
и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и ли 
нархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког  
о и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst"> 
/p> <p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово се 
депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће 
ис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних пра 
црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а  
и званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остав 
мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злат 
ји се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то  
лупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати ци 
 се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко пр 
е, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте не 
другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{ 
о је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам поста 
} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже ру 
 </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па 
 — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотс 
 и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за ва 
ата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно  
једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руко 
 брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо 
атрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и пр 
етом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је  
 песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење« 
 полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, не 
 човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршл 
сао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових радова 
бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број 
 rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког 
скоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представника« 
тељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу и 
аоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а 
у, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од оног 
ом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже пауз 
една реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покој 
е баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он 
 женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично го 
и је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{ 
му интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се р 
и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{ 
 много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и н 
ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта 
и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он ст 
деничког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразил 
и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у јед 
 се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Т 
аст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и за 
еле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра ил 
 нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама,  
али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S}  
им и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капам 
једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већином политичкога са 
 да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја  
овек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту  
, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се  
 и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура тит 
ав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst"> 
(а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једно 
 све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ:  
 стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао 
. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се  
дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пурков 
»ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу  
ари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно  
 кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међу 
ур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министро 
га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стад 
} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — с 
, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђ 
оји је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога 
хану.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам  
им таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био ни спосо 
у фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већином политичкога садржаја, за 
, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: 
"italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати је 
м ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако  
ајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има  
оје је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фе 
 — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врат 
и се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон  
.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраће 
 празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељац 
грчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних тако 
ја на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tek 
 тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, е 
ћи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо чове 
и, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p>  
штво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p 
ако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-пап 
ако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше  
обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе  
денику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих р 
еветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може умо 
 шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љу 
го на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{ 
Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а  
лутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« 
ћиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се п 
 Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуч 
 па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава 
о је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> 
 игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« 
е сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p 
триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко 
двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе н 
двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. » 
добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује 
 Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во 
афане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу,  
 ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик  
сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море,  
рним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај  
д од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S}  
зволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни п 
огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, п 
осподин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ св 
ој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{ 
 међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом пон 
стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Teks 
а у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде  
ва у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине л 
а. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у п 
је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ће 
чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Te 
 сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада. 
попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те 
нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из  
виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако кошта 
а чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум ч 
шки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вар 
ли сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао 
>— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, 
!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на ње 
{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша 
а никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} 
st">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p ren 
S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! 
Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tek 
, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче једа 
т стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за  
 вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазан 
 — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, в 
и и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивал 
ог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај про 
ики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p ren 
 кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да 
ио је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p ren 
а зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак! 
ирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, 
ита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако и 
лома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_ 
дио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учите 
кану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, так 
дите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је  
задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја,  
могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Твр 
 је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да 
и кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p  
ело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или ка 
ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То 
анизам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли де 
 ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет,  
аже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званич 
> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћ 
стављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га 
овима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне за 
ичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани  
ији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и  
елу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> <p rend 
а захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шеш 
 тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута  
бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на м 
"Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те се!</p> <p rend="Te 
причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити ви 
— рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми з 
звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџ 
у отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатага 
пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то 
ке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већином поли 
ла.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевр 
јевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, 
ала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tek 
р Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S}  
Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, х 
 Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Душа клече 
рве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. < 
ако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па св 
Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанино 
d="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају 
 само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљају 
ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме  
и као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p> <p r 
 Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на ле 
својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.{S} Д 
амоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитато 
а и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на с 
мах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не 
 силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све све 
ри хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћ 
 хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сум 
 стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и 
е свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир 
е бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p r 
нем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, 
вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tek 
ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је 
 чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жиц 
тио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим  
d="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капета 
 прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљив 
 да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Макс 
а је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се  
Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S 
м пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и сави 
е: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звез 
ив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћи 
згледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председни 
е и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то ј 
импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних 
ање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју  
етао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор имп 
ћ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, 
Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да г 
, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша свој 
вина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита  
е, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни  
ана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend 
окле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио  
редседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор у 
редседник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу ни 
не публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Tekst">См 
ази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успоме 
ја бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допуст 
е поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да ку 
и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета прем 
ио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Тал 
 их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p>  
, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Ка 
 буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="T 
 </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, 
на била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом 
овицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и  
 и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље н 
зоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра тра 
> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рек 
етама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљ 
војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни пет 
ету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман,  
 жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па в 
 ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може 
. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим  
 Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{ 
} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио 
евабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода  
а њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend= 
утем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛА 
добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборавље 
положењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неод 
ријских трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај изда 
ва његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, ан 
е био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} 
 раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају прав 
 пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разл 
ра остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend=" 
, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жут 
ривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и да 
, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она 
ан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште з 
е од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S 
 спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика 
 руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S 
. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, у 
 ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожалив 
 ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овд 
е шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како  
дну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са ш 
ију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и и 
славе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак 
м послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} 
rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском об 
он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и по 
м, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се ут 
 живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у ста 
Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи п 
наестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} 
 тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки потки 
жу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције зб 
 се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </ 
S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и о 
четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих 
ико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло 
 Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, 
ена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је 
 он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за ко 
аћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је из  
ило у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета 
.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се пон 
муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата бил 
а доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњи 
још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико ле 
о! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд доб 
етнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео 
биђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од 
је му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни 
} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има  
 појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потп 
е кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко ш 
поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он  
ла ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротич 
ну.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељ 
> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели С 
нтерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чаш 
је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако би 
С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао ј 
начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелнико 
 јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим 
Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламу 
nd="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} 
ајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од З 
е с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој  
ерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треб 
и: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан  
 Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета,  
p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што ј 
{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је 
очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде 
ртни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти 
 још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано 
 затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су  
">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај  
х костију као пред каквом троглодитском пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све н 
е виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А  
о изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} А 
им цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине,  
здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли јед 
 једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће веч 
 С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!«  
и фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварц 
 бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им ост 
{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад  
} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређуј 
ође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешм 
та их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране об 
то ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан  
е ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам о 
Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </ 
неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </ 
овима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, ок 
ју понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бо 
} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S 
</p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Ко 
а враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p ren 
то је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а 
 кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма је 
ко, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игр 
лодитском пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend=" 
ше и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вје 
стично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово  
ери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо  
 пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај 
ом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што  
ци мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке,  
 у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом  
џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да 
мири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му 
 Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може! 
после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је об 
Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, те 
е зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатес 
и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет д 
у, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бо 
 настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанст 
d="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна  
но пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend=" 
 сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и 
кријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вр 
а је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила 
ита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа изма 
 је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љуб 
но!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а 
} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна  
тка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, п 
 слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пи 
ла, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробо 
е у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако 
 и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако д 
S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми д 
Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол 
ика, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини и 
позантније и највредније било на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепова, прот 
а све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек 
кле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању кон 
ekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да б 
а и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодни 
милија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским шк 
оме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледају 
Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који 
олицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с  
у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> < 
га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји 
то не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! —  
 Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му  
био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} 
ас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете пл 
 у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и промен 
{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је ј 
 <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала св 
а је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку,  
чула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико  
оцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у  
рђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику  
, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не ч 
деран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« < 
га који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто спом 
ховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S 
="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Св 
, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tek 
власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То  
 </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и на 
— Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst" 
 отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде  
аду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господине. 
 rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо ф 
 <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му  
исмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине 
нај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би 
Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да 
 на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и т 
и ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели реч 
на зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к 
 из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по С 
 одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе  
 господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, вели 
оже; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S}  
двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој доз 
око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилиј 
свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто пис 
е, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има јо 
гу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља нег 
на, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе кр 
вић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више 
чела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све з 
а частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће? 
Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> 
ко свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још 
nd="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиграфија, н 
> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љути! — одговарају м 
очава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси 
. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, 
адовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херу 
ор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а  
ебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="T 
чевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задре 
то ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и  
треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случ 
е то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара рад 
 у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p re 
нуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се три пита 
се — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Он 
S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо ги 
торитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учи 
 одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p>  
ја је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} 
Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набиј 
/p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да ч 
/p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пу 
<p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве реч 
дседника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досл 
ца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, 
 је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна 
добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} 
 Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Тр 
. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, само док  
еретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и с 
d="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </p>  
ли: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би 
ити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и » 
, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој  
од један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пур 
ина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је 
реко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се св 
е Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох. 
 али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се измени 
о господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом),  
ну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, 
раво стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато,  
»слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кора 
 суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које 
га.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје жен 
 ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе 
p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви ј 
еће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па о 
’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити! 
, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио  
 лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне 
end="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг напр 
еди у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао 
орђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst 
, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Циг 
господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нес 
S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за он 
Tekst">— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад  
с. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти 
kst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место«  
 Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? 
ика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само обли 
крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само  
ако омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, са 
 вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо л 
, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграф 
} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их шт 
дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, 
 кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да н 
у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби  
то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пи 
лово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буд 
 се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и го 
мо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поноси 
раговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти  
ндила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање 
у!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знај 
е морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писм 
Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби  
 тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p 
рију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као  
а, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама,  
жала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђ 
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Небо плаво;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бра 
-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пл 
d="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic 
="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: 
анима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљав 
ред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} 
вездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Teks 
="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела  
г свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли,  
 неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једн 
што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па  
ангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успе 
мљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких триде 
шу засада још републиканско-монархијску планету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окити 
 ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хл 
ед, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђор 
шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који  
> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шам 
ори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је  
еднија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој  
те, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постара 
д неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описи 
 малко облигације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. < 
!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, на 
ета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се з 
 и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, б 
оже, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министр 
 себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вел 
</p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Н 
ме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партиј 
{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стр 
се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је ч 
и да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Ал 
га Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. 
t">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, о 
 а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педе 
авши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета одма 
ликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго пи 
оследњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер о 
боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за 
о са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, к 
ав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да с 
="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко д 
борници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! 
ше вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а у 
st">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини оси 
а нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend="Tekst">— Молим, 
на имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситн 
: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као сл 
 бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да с 
, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а М 
ко... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На с 
и врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа 
ик његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким по 
гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пош 
мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; 
едован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај к 
трима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошк 
 треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати мин 
калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за  
{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па  
ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем р 
авук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, п 
и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само поча 
и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он,  
живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај,  
вропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви 
а народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} 
ој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Д 
ано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, д 
 пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро ј 
 и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави 
 дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви рази 
 јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он 
 Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани изброја 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Плетем бич —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali 
а јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пи 
у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, н 
 види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзин 
ту!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна м 
борник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасв 
нтересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права 
аменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њ 
омшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице с 
и шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу!  
кости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина 
Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учите 
За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и крка 
ала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља. </p>  
 овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јо 
 он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у ње 
ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан по 
 мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке пре 
ежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што г 
да претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а он 
осама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по ку 
а и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинско 
, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по заб 
ма и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села 
ма баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој 
в рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина 
ублика! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Te 
ксим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом живот 
врши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу би 
о чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима 
на, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на прим 
 ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чи 
када, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија ко 
 не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, те 
био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срет 
 рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар 
је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне св 
 Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они 
чких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад м 
стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чи 
о две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ра 
путовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и је 
о шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико н 
љена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких  
није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је 
{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у  
ир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S}  
говори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија  
угледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у ов 
 по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па пли 
о »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниро 
nd="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро! 
; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек  
, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Пров 
ма па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да вид 
.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он  
на висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно  
отињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било ј 
 си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Ја 
ре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst" 
е нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако сед 
н левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кош 
шао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада т 
ек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било 
знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се пост 
ханџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису  
 <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама 
етан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједн 
 да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то  
тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, у 
ћ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много оп 
 установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке 
, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, 
егова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин 
у за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених б 
е овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! к 
га.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p 
таоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком 
атле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али т 
 — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ра 
мачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је обла 
сио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао ма 
о поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патр 
тале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимили 
дгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако ус 
d="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— 
 кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред  
е, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па д 
 ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и 
ећ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда забора 
е краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пр 
ије могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама 
 по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испуш 
а једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена 
е, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића ј 
тку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ 
, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога к 
е то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. 
една реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол 
амдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет д 
та стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе 
у поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било каза 
устио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у в 
и које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади 
а; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst"> 
тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа С 
 у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> 
носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне 
вљања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Кол 
амнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«.  
 род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{ 
дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад  
. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи  
нако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле  
nd="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, к 
е људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује 
 да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфа 
че у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а  
kst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претур 
нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама,  
ред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац за 
ко.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, 
ашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па  
једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кр 
hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Куку, ма 
.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује  
Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка 
— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практ 
дине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! 
е! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја 
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним по 
е да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и 
ли мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије з 
ан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политич 
и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писа 
а увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Макс 
понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Г 
кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; 
те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око се 
Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="T 
ем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жал 
 ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капет 
м због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути  
о: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити 
} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прих 
ј опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтере 
ије требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Уж 
ога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си м 
Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста 
ђе ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега 
ија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; 
ха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што бољ 
а ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле пр 
осао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њ 
rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељац 
 али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је б 
тлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло донос 
и обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, н 
ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Те 
ослове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, 
туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је ја 
и чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичк 
итрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је стр 
само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него с 
столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она  
вољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч  
ци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђор 
је оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, 
 из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угуше 
је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајб 
 у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће  
 се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички с 
арога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p ren 
повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша 
а ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; 
ену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушај 
на или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — 
<p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Па 
човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онак 
 калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S 
ба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањивањ 
своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је 
о јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst"> 
а у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Te 
орђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим  
ица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у н 
рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и пош 
ир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никој 
р Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Teks 
t">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за  
»Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти  
орђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају  
 </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен 
p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаш 
ефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици  
на.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend="Tekst" 
гу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде 
ре и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био гот 
ло, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, 
а, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га п 
а.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосно 
лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример  
S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите  
 њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима  
екан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало г 
а, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијам 
st">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и  
инио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексце 
вије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се 
од би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, ш 
акле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у 
op_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише о 
>— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајоне 
> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се 
таницу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мад 
<p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — ода 
 Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је  
 иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имен 
ао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је р 
те. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с 
 обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити 
="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Та 
/p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и  
— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Мож 
м би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај 
ша; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућност 
ну сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише по 
и цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </ 
трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гиз 
чком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или 
седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S 
аврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друшт 
ећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они  
а пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сур 
пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе а 
и, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S 
у синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и ове  
> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Мо 
осади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају 
 је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста ве 
дна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јов 
та ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само 
ер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, по 
о су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst 
ретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst" 
своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst 
мам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p re 
мет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а бо 
ина, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намала 
под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигуј 
ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се  
ави чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се: 
Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало  
а и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден! 
">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S 
аме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај! 
 rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуч 
Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро ни 
ена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срет 
ета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко нов 
ите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам т 
апира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ек 
те. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ер 
се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас,  
а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш 
озлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти види 
пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и как 
леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Te 
амо гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? < 
ако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке б 
мо се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна зго 
анас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препаранди 
есто је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у  
ај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише 
а, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло оп 
да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> < 
ет, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка 
ривременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права или народно сл 
а је у Бразилији прокламована република под председништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова прив 
о га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како т 
е — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, 
 море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекл 
ц забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско 
рне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је  
ио и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених 
 тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, 
е и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само та 
 које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о теле 
озвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раден 
ели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шока 
и данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а 
зда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, как 
ка и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срет 
 у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест 
крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S 
 на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају  
је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А вр 
рији да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и  
фицира«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајућ 
испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио 
други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учи 
љбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Ус 
свете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као ро 
о види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се 
нцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет  
равити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на мини 
ке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, 
руго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја оку 
жи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову ли 
, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није  
кса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану таб 
н, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно 
е!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше ј 
end="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не ос 
авна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ј 
ичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после ос 
.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што н 
коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвозден 
о наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису ка 
довице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га мног 
 да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и  
обиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одел 
Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и мест 
 го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту. 
 поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су  
 беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле 
тати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и П 
ачуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и ви 
, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак  
 одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора 
изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома! 
и«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то  
 човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прил 
то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А  
о даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Ре 
ако се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавам 
и, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано  
а, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак  
иле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где 
ице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> 
ће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети  
јој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он зго 
 је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомиња 
 раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> 
есмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је ч 
војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима  
његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па зб 
"Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио нат 
 као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама,  
Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас  
па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира гре 
ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend= 
 насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако нек 
е бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад 
или многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кљу 
је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »дом 
ао смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак  
амет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ћ 
 задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> <p rend="Teks 
о коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накаш 
т била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизе 
 у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причи 
 — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбок 
 у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа,  
ској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се  
а је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какв 
ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па 
end="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља  
 за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и  
е; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, 
»Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идућ 
е изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене 
им лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Te 
то да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, ко 
м да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново вре 
главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на ис 
икрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А 
мен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жиц 
ерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије 
 окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> 
чека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах и 
куп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у 
правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао  
иле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад 
о зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему 
своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви с 
меоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после ст 
де! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му 
ње од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> < 
зван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлиј 
тао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе как 
токол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине пр 
а’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли 
дишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да  
Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и п 
рати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ра 
ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и н 
ко још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срет 
вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате 
к шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="T 
асно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом 
ецу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома н 
шанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву ж 
ушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презим 
 власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш 
велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило 
ници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од 
 сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата 
тању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже 
« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, бел 
део да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на  
 сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином 
kst"><hi rend="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, ко 
многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, 
назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменем 
p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S 
х слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет дел 
е ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend 
да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад 
 зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Teks 
заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствар 
 ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинар 
 наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се нас 
 и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, м 
завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе 
о написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су инте 
t">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком ку 
: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника ( 
су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне кл 
афу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли  
диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостим 
е се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него  
омаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвај 
у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{ 
код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и доп 
nd="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далм 
ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Te 
бично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је  
о.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да м 
черајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двоји 
пет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цига 
ешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава 
ам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно сел 
 силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира кој 
рекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} 
 слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ј 
 понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам  
елу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сиј 
{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао прот 
орђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други н 
ком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом 
 тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту  
 буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »п 
лопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом  
ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми. 
а, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочи 
ekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој ј 
њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да  
end="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} 
азаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопат 
ј наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — ре 
 rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под 
стаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend=" 
а, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— А 
го време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине 
 овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Teks 
приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправ 
асало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га наз 
м приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизе 
и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, 
е. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> 
е? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst"> 
чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је 
сути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или 
увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, лепа ј 
а много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst" 
/p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га 
чано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги пријат 
 све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да  
републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ов 
длежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај по 
европа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас 
st">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очи 
Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији  
ет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона  
аре мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Пер 
цу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови о 
 јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да мо 
један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салете 
а, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а з 
реше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пу 
е речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што ј 
: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе 
 и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да 
и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спев 
јдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па г 
начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газ 
тен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фа 
у, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много,  
апетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе п 
 дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше  
оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p 
 Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи п 
 Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend 
ећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко л 
">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, 
 разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, 
раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ч 
станио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они се 
оме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend= 
р-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћи 
о пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, вр 
штински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био 
о мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S}  
ксима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мал 
канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ т 
 могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend 
<hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте. 
ир« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да  
друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс с 
rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, 
о прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и п 
да човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки п 
чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p 
.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати 
о дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих  
акционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пре 
Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као с 
мњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио  
 да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И 
S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка  
 везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни  
пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S}  
лико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне прек 
аник, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на  
ред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко 
 ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! < 
ђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај  
>Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, је 
те учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре ш 
лнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором  
и апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно да се изм 
 је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни  
ош какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да т 
убе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан н 
он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шаре 
шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник ње 
анство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта 
лгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ниш 
 затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или  
али! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере з 
еко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељо 
ало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само 
но популарно предавање Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у  
аћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p>  
 допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила 
ци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свес 
амфлета, панегирика, одговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Ус 
је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству 
пу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном м 
р, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S}  
вакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и 
средно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе  
.{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки да 
некад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве  
ја и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и т 
иком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да  
 рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p ren 
убер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, —  
p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тод 
ужбу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит мо 
д се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, 
етен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропа 
 Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро  
има био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као зн 
ра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и  
укуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћат 
служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се уп 
то из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији о 
 то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеј 
огојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисни 
е«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на  
ући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се  
него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавн 
Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако т 
зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије  
ваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење измет 
slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигу 
 Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а пос 
а од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати 
рете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета н 
 Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против ње 
дазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, пранги 
S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није 
ого светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председ 
деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било 
прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и 
 ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево к 
ола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрд 
« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече 
оћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ам 
 даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно 
еја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: » 
Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засиј 
 задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то ч 
начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду 
nd="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилик 
S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="T 
е и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све 
има потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевниц 
аравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане п 
rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали 
kst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фи 
пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и пр 
јих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих сл 
ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али 
о каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на гла 
љаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или  
бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже пра 
Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне 
лазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и см 
им је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасов 
и на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се  
сарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се 
удио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неки 
 обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је  
ивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања 
о, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен 
ј други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости ск 
као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица 
рилике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Ср 
кве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом т 
ачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту п 
 џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва  
 година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту  
да налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од поз 
кратке реченице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек нагове 
а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Ср 
у) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало  
је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек ниј 
ити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изос 
ета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p ren 
стрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па т 
весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излаз 
е нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински ц 
е.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада са 
S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону ње 
, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Кр 
ар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад,  
човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а ова 
о кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> < 
rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане ш 
д накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес  
 па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући с 
ета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ 
гу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлаче 
 ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} П 
апоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив ум 
и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у 
ј догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа 
тен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши к 
Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац н 
што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном 
а — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако  
а цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То ј 
ир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} 
 се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не траж 
ек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде п 
ећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ш 
ечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу 
ивотиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко  
л’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит  
је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он 
о част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духов 
 није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл 
{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Л 
ши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Св 
бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а она 
 пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком об 
ваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче 
 а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лије 
ва, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако пос 
не и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже п 
d="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо,  
t">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонс 
/p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га предст 
види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на  
Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је б 
дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на че 
р, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p  
боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа кој 
о сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно  
kst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политичким прилика 
 и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник В 
 је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задов 
{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће она 
ј тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне 
у се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било ши 
н свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бр 
 да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе 
стио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао њ 
 инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама ста 
ајжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме  
зала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест  
ило је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Јед 
вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у  
 село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ств 
петнаест поред начелникове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S}  
се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, упра 
 и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелниковице на п 
е само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово брија 
и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, ус 
и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне нај 
 штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фаз 
ир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем  
и.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао  
еће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта не 
ч. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један  
који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и к 
 дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им ви 
го додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више 
оименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му и 
име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па г 
 преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зеј 
влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао  
Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И  
а, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом  
љено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К 
ан допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, 
измама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему 
обровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од  
ида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осе 
Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и прола 
Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко ш 
ковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а зати 
ј тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штати 
 првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше пи 
ча Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Мор 
у ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана стигоше 
е да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треб 
уди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако 
есије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним уп 
 јесум! </p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељ 
ви! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као п 
де деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе 
ерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се  
му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован г 
ог времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p ren 
мшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, не 
је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је о 
и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору  
јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти наро 
 му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, п 
паму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Офиц 
 свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — реч 
ије учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је ос 
т био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашо 
е, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи отка 
исао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занат 
оиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend=" 
а: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} 
ужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, сам 
но. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?! 
ао таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа 
 је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат 
елу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радил 
 чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не д 
енција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалниј 
ј продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега 
<p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend 
у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га н 
цу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и 
 сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био 
с из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о те 
а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пип 
е, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче  
t">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га  
приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у 
а гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да м 
та шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S}  
у да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p r 
> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} 
ата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога  
 ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у  
а је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пош 
ворима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми  
 реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познав 
о не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњ 
ше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Teks 
 кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак г 
једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вин 
S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој поз 
kst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У ц 
ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из ру 
ој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она ње 
ђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже  
је кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних г 
отребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, оста 
ружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојиц 
о заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом  
 морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, 
има значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин 
нице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак чес 
мало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газ 
, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се с 
ве се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем 
да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ва 
сле тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре  
ало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стој 
ила друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће  
 самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, да 
и њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, а 
ример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке ме 
 генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да  
м.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био ј 
p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те се!</p>  
ато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам  
е рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао  
ца људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S}  
е старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове и 
 су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко н 
чни точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао г 
а.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био не 
е џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и с 
а остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало 
 кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обриј 
што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била п 
т нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, п 
ме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а  
рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst"> 
 да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку  
а — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацим 
е само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним 
аоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега се 
на.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му  
 лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћи 
а је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила  
толом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако за 
јде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета  
</p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Ро 
т него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су  
рско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они  
 па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено дру 
, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га 
ер, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шт 
 се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном правед 
 и једно славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче до 
тивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро м 
е — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи о 
 за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као  
олама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ницале п 
о ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једн 
Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, зв 
зо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухва 
nd="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају имамо  
 значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изан 
 десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала 
 витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОСЛЕДЊА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је 
одни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, 
ли Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst"> 
 се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска  
е него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шарено 
ог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па 
ој ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Офиц 
грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекл 
end="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани пре 
ћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Про 
 једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« 
стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли 
у плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том п 
твар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки ра 
ку милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикн 
ав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реш 
.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, уп 
јући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одм 
има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким поб 
е, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмск 
родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— 
К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија;  
еља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послов 
 тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше пос 
о је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним сел 
и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилиј 
дсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за пре 
аше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p  
свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надг 
 »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај,  
har">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је би 
учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није 
би ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у нез 
и пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка ј 
и иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде играње.{S} С 
рета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогрес 
ekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, 
ера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p 
те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бр 
 да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше т 
низи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање о 
учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога чов 
анто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу 
ући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забављан де 
, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сре 
Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао 
онтролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. < 
е задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, вр 
помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије 
</p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} 
 угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и  
мало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим крити 
их баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у на 
ју него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај:  
rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђор 
 кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — 
како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Tekst 
p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном кл 
се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле д 
и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пиј 
жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, в 
свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи;  
 је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се с 
 тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и раз 
афанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима поч 
бора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао друг 
о што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партиј 
да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих  
итати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене ж 
 ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напуни 
са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више о 
адовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу г 
тина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чи 
го место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst" 
је ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио сво 
кером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и отворити и  
бица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) прав 
</p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и  
еларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брк 
де ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Ми 
исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо  
атра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} В 
г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први,  
ије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају 
разован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бро 
о и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово  
ан, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чинов 
 онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око  
удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S 
антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга вр 
>Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља он 
 rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно т 
ару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста 
ички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он с 
а; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-М 
>Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општи 
ају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једн 
 зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ и 
ко никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели п 
} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не 
S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено мо 
е.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато шт 
етен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и зна 
и« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је  
ра Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и  
ма и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање мно 
био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја сл 
st">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у 
} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} За 
« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешт 
авос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и непове 
е бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти м 
 мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{ 
.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одле 
Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи 
етке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p ren 
а се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвен 
 као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је 
 да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Ова 
иста неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебљ 
ећ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по 
ао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су 
аки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију не 
е онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели с 
вимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запи 
чкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живе 
ад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања  
е ово накитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико 
S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често 
раћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореск 
итци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше  
t">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразили 
»дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у при 
ше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него 
алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst" 
 за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задов 
 снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сре 
иротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај 
еске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом 
о лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst" 
лед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend=" 
где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му  
раћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p  
<p rend="Tekst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село 
и се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним јед 
агребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилац 
 заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка  
лски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три реч 
не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И ка 
ви другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са јо 
лу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tek 
аки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> 
питати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш 
о букнула републиканска револуција коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на чел 
арочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, оно 
ђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као де 
rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој 
као својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни  
те и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као  
 било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа,  
 један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву  
, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се б 
снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљут 
рати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога  
ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам  
овати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто,  
} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа меха 
 било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему,  
скиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа  
орђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за п 
етиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а ни 
d="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију,  
d="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о  
есец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изаш 
ући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, к 
а ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst"> 
ука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: 
 па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепа 
 али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квант 
воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а 
ро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кр 
ољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Te 
а слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Нег 
а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst 
јући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је у 
ве ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове 
едну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере  
nd="Tekst"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, с 
овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно 
 И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се наш 
треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не  
Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божи 
и посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p>  
у му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Црна земљ 
, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али јед 
rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира ја 
иреним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од  
длази. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита 
заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p rend="Tekst"> 
Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива,  
, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави б 
} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће  
не Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На осн 
ткако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о бл 
и Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и им 
 прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца  
га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагате 
ти унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао с 
 сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се 
рибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ  
 — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановат 
неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској уп 
ујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, 
hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Срети 
с све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насред механе, 
и ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је сти 
 још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и 
 излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је чо 
лед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да  
 rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p  
да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келне 
да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога 
} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав ни 
ича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом,  
е.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађан 
тудира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у једа 
 асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће 
ађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и не 
ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе  
 бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не мо 
ве ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у се 
акво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само к 
ице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто 
љаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје з 
 весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен 
 ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајка 
А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим в 
">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на п 
{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића пис 
читељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо 
и за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасн 
 нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна! 
 не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка панду 
 да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и на 
опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си д 
ину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и 
ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> < 
 свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље  
отврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со. 
p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу непове 
.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме с 
јући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend= 
ама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и ј 
Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају  
ћена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Ми 
напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога лист 
ма«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код С 
 Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S 
S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише 
у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка ба 
 на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога к 
-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа  
иса тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне  
а дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу чита 
ну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по  
S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер о 
и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде  
и на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто с 
ме ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји  
е, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend= 
овори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамул 
и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој. 
па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучн 
, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћива 
ирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу соб 
шта не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз нек 
дају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по 
главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, с 
ју ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пр 
ватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше  
оју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и н 
маје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и  
ана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико 
 два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој  
 Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Сл 
имо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрмеше присутн 
ког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером пр 
идуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржо 
end="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитц 
то се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре 
моту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз пл 
из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не мо 
род пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у ко 
бака под насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »неописано  
 позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задово 
вине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак  
пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ ин 
<p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си т 
тавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добр 
егну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и 
н поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела 
министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора 
само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он  
/p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савест 
рка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТА </p> <p r 
робом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, вер 
обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као 
и памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђ 
st">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Н 
з оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађе 
р у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву 
бакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да об 
по.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој 
 мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане ка 
а му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p  
уку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што  
!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више! 
а запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај  
ги свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне г 
онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога  
то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужит 
је и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па д 
ви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну  
чекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово в 
алост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар,  
ао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, 
емам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов н 
 па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан 
очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затраж 
 док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако сит 
почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су гру 
м дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да 
е код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рука 
ако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе  
S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и  
али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tek 
х потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порок 
, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да бу 
end="Tekst"> <hi rend="italic">Задобили право!</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Каа 
/p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света 
тар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то  
ају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p 
елно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Teks 
ст остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S 
p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Ц 
орђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто 
употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у 
пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији о 
а га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине. 
а ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи 
ихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла. 
е то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме 
а славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љ 
честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на  
 затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи,  
послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би о 
и све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, к 
страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{ 
{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; долив 
, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад  
е Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљ 
t">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради  
чевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи  
 оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје уме 
 ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџи 
сан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна 
дравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то  
е и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за други 
Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао зам 
end="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако н 
са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по тре 
авале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако г 
Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p r 
st">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Ј 
ач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је л 
љада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је,  
и злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} На 
о ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало а 
ељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и сл 
борављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Ср 
} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује шта 
нице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </ 
t">ПРИПОВЕТКА</p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће  
исли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и 
 ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама  
етири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У дев 
уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је 
t"><hi rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан 
ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде 
Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето нијед 
ађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио  
оји гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био пор 
ај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новин 
ужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Б 
ј управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписа 
м упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели др 
 што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — » 
очепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов  
то се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се 
а сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек вид 
ко лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали.  
 додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оде 
елим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, госпо 
 свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опш 
није, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а 
чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран 
а, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му позн 
 те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, госпо 
 селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара п 
 Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Берб 
ој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера  
да и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је  
е љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онд 
o_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће б 
у на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Алекс 
азда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер ка 
чети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса  
живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико 
н, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антер 
и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили с 
nd="Tekst">— Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе  
<p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћ 
ити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треб 
 људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер 
старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љу 
их десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име  
је је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне иг 
шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из 
 је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него  
end="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као  
сле таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико о 
ретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогл 
х пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде. 
на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и в 
ако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад  
ања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али са 
нска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!«  
и једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако в 
гом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском наз 
није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та 
 писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од сви 
 rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </ 
{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу 
абере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им забл 
а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Т 
?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести 
, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је 
азва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвал 
а.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, 
е је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мал 
е тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то н 
е: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дош 
елазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ства 
ом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђ 
и: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепе 
јакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и  
 Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од мили 
 И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће б 
текне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па 
 у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Ј 
на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прег 
и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али  
е апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и ст 
и кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњ 
да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с ч 
а кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т 
ти пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах 
у самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и 
и, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p ren 
 руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијута 
х година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду н 
д Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да прим 
 један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђо 
ило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је р 
ца се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жес 
 Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је  
 једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитско 
једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је пева 
бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подс 
t">— Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p  
итати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВ 
а је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер 
"Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или 
/p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је  
ездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пут 
својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Teks 
, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p r 
} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман 
али.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке 
је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соло 
се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљ 
тида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост  
ео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. </p> <p rend="Tekst" 
аш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p ren 
 и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— 
ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда!  
 народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрем 
кад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи 
од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S 
се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим 
 редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па  
стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p r 
реко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њи 
 боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет с 
саву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} 
р-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо! 
ни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан 
че опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бриг 
олитичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пч 
к, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање 
 приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жиго 
end="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политичким приликама и о узр 
а тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи 
меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје ш 
о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште нек 
графу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћи 
мила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">—  
бода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан  
реза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</ 
нији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’  
ач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност 
о, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је  
уто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном ј 
раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоме 
ва вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Сре 
 осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — 
ало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. 
овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутра 
подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам одмах учи 
нџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује 
икаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа 
ели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend="Tekst">— Молим, казао сум, об 
а ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па и 
рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па ш 
ни се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као механџи 
Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, она 
то после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, 
ио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А 
ење старој општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), а н 
st">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће  
ва сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, госпо 
е, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и дру 
у примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; пре 
ме много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њ 
 у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци 
 заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управ 
="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а  
неће признати контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин пр 
 свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend= 
ика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелес 
{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински  
!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Te 
пис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и 
днекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом 
 оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прел 
рији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљен 
/p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући  
ис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да как 
ки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чи 
ј се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове,  
 блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лиц 
 ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како о 
азне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној 
свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере  
у га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу к 
(па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S 
јако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више н 
а је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, 
 </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власт 
 и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, председниче... </p> <p rend="Tekst">— Молим! — продужуј 
еднако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и 
end="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче ова 
 у Бразилији прокламована република под председништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова привреме 
ад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p 
почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутв 
, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, к 
 и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињ 
извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме ј 
.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ 
и да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по 
нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то раније учињено и  
најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор  
ре, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се стадоше куп 
мет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, на 
 и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај после 
руго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и е 
од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да 
етрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} П 
рде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend 
што ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Te 
-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име 
а бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар 
огобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пиш 
омало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је  
 селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се о 
ли тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А не 
.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се 
ли се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али 
бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџ 
на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му д 
утра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tek 
а.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кутија, гос 
ало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за  
ј је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила д 
 ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кух 
, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја св 
љутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну 
и дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класични 
улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да вид 
 су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хита 
жности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто в 
дне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику 
е сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, шт 
а из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје ку 
>Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну  
 Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом;  
м газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фа 
обито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, 
ате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета 
{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно 
очише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, 
, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф 
ekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за ина 
један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богоб 
уте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у  
и срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим наст 
а израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био к 
 говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p>  
 си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се б 
мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати о 
 Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којо 
на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казне 
">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend=" 
ља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали,  
чај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у слав 
е одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по обр 
о да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије бу 
аст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се ви 
чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе  
и Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и к 
t"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о 
а оволико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — в 
праћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. —  
{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не б 
.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови,  
е помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је к 
! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта  
м корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гле 
г канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле,  
нути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори  
дећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет др 
 у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка,  
 него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење стар 
те попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме не 
и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у  
Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плат 
лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће 
 што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељ 
 да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољ 
и једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а 
 шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{ 
захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је 
> <p rend="Tekst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њи 
ду на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би се сада послу 
у ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. < 
 Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу  
варима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које с 
које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољс 
о чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда д 
<p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад на 
 као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не  
онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и т 
Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписник 
а.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално  
у.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и 
не толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и на 
ици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то 
ише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом 
 и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> 
емо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал  
разио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа 
ављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред  
е баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Сре 
икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати д 
мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p  
 rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министа 
носило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин ш 
 још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му  
 либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на  
 о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њи 
а настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то 
икандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p  
 гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о о 
рских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин т 
о »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле шир 
оју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно. 
а ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p r 
p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, про 
лности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а ког 
њу истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пи 
ма и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је 
неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка 
и си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Пон 
рбији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А ка 
еднику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели  
дседника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а в 
газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој 
бичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу гд 
 како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушај 
е онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета 
им вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се ре 
 се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао  
је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је за 
вог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> < 
ближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо к 
им грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мекс 
је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препар 
што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S 
ајнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима б 
 а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти ш 
S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! < 
 <p rend="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити  
шиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — 
та, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И те 
 је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодору  
шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићени 
 народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет  
ништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској поро 
{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јав 
анеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено министарство овако је састављено:{S} Тодор Ф 
{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Р 
А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), 
ети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како кој 
ућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Ми 
нас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Стар 
а.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са у 
 преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је и 
 оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита п 
а видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихв 
 сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како с 
мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p rend="T 
страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо  
 и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратим 
 послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за с 
на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао 
па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— 
дим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен, очи 
комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био 
ед чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му ј 
да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представ 
"Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин председник из свога  
 вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак 
ају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о  
ћа био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако 
гу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p  
тељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S}  
ложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p rend="Teks 
љски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да т 
Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се 
арији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељ 
ћа »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, п 
том, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; н 
</p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши са 
ај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубима 
лутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> < 
 несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала  
јек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па  
ekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ 
ли Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у  
 плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па 
 — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвали 
огима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвож 
, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред  
климатисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну 
о предавање Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији,  
а у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за ин 
 земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине 
ке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде па 
у, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему 
ом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра 
е својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отп 
је стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путе 
ио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео д 
што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно 
убе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима ву 
жима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића добио 
а газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће  
 који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике д 
 »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о биро 
ктерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у И 
м рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се 
о је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то 
је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања 
побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни а 
 <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вел 
 и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за збо 
си ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се  
да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и м 
Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? < 
 то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да о 
и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно  
рда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="T 
 што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова неср 
"Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеш 
е се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета  
и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с вла 
таро време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову ка 
op_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколик 
 <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиг 
застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо  
ратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа  
амо је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и с 
 на нама као учитељима народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за  
у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује  
 магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и 
му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада играч и иг 
ер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у сел 
ладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после кој 
ржи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од  
, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Г 
ед механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једна 
секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарис 
на Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend 
бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика 
дазва се гомила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend 
 диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стад 
сим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета уврт 
 старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет 
уђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички располо 
теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па с 
та могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир  
е, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} 
 руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро  
 то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за 
естима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по 
да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су г 
анску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уред 
мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана з 
 по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује уче 
од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; а 
 готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га 
има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, с 
но пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз и 
добнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у  
 само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесни 
тска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као ору 
чки дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он 
рта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А г 
домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним 
а:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђ 
 све као намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још троји 
 се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч  
ним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико 
 и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни сре 
ер, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијо 
в комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упо 
овачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине ши 
о не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да  
зилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банба 
да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и за 
end="Drop_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се нач 
 један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред  
бито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор кој 
 држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити 
о ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако  
ужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господ 
рном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </ 
 имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-јед 
ом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend 
о је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате с 
али и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погле 
избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и п 
rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то 
 воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, усл 
и се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му  
и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабра 
у за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p 
иродњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир безд 
ешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом свршит 
f>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> <p rend="Tekst">ПРИПОВЕТКА</p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p rend= 
вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала  
адоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ  
о се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном 
ац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi> 
де што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодору, »п 
е, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село,  
ји је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била  
, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slo 
је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_s 
/p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p ren 
ошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмо 
јете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Tekst">— Пристајемо 
о удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p>  
шљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и ком 
асвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а м 
јем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> <p re 
, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве см 
товање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка ка 
с, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и прок 
ција, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћ 
 остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика по 
и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију 
Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим 
истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. » 
p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend= 
ђивање прославе. </p> <p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </ 
</p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређива 
ецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љуби 
ужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа 
p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчи 
то мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и наг 
е и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне д 
p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му ј 
иже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p>  
 ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; механџија си, 
могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребн 
а написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући 
е у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, ви 
, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати 
/p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) 
е крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно по 
; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био 
е ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико т 
ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа д 
радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца ле 
а те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, з 
 један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, 
м, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend= 
је вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купље 
«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — 
ету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд 
а. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја ил 
. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">—  
Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној 
S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под 
е речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ по 
јући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет  
го више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створи 
ут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им д 
ј старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цр 
о исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> 
 — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p  
 шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктират 
 шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после  
ињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке  
клонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то упр 
 саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири 
 његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметни 
допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је би 
з прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш М 
 Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али  
рдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти  
 њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну 
а и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, ба 
тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p ren 
и ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци 
ећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још ве 
дио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете  
 је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_C 
јатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скр 
е још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. 
утито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео зв 
вира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио са 
 на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у п 
се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска 
 загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који по 
рују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте,  
 метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из сво 
мати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвал 
end="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро  
о да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="T 
И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек вид 
је је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго усп 
— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још какве  
 само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакш 
ко изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно  
алеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ ус 
ишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уста 
сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не  
на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Маке 
агане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити 
, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав 
/p> <p rend="Tekst">— Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарад 
нској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је пита 
твителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и с 
з рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему д 
, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задово 
/p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </ 
алидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилиј 
! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је б 
{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад г 
{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља о 
народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и з 
ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="T 
ишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p 
— Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира 
а без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао  
догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ забо 
">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три 
ало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцари 
 то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет 
ена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, 
слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава борц 
ових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тиран 
визиторима шпанским — тим непријатељима прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађ 
 »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p rend="Tekst">У 
} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју  
рђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа к 
 међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбух 
 и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлић 
ј дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту л 
ти тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на 
нке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче  
ного финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом 
 је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свр 
<p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да 
иповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — р 
и мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по 
ко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и пог 
ивели! </p> <p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На жив 
о. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — п 
"Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио 
као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш с 
у или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p rend= 
ам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па  
 ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари  
 репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку л 
н, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете  
kst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома доп 
 — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у  
ниче... </p> <p rend="Tekst">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад нек 
иш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Смеј 
="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p>  
 кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, пос 
Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не  
ир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам  
гације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе т 
иси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наи 
d="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окре 
 мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend 
после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а  
} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у сел 
 ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Ср 
вале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, пре 
 ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а  
га ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора  
знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав.  
nd="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му  
 њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="T 
е то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка 
рисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније,  
 собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног учи 
кох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут п 
ста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по 
ове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем 
ачин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу 
86)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевнос 
трибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</h 
ање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију изме 
тернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништвом маршала Тодор 
ни ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па ш 
о мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што 
са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да н 
 да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкарти 
 rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима 
све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је к 
у или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он  
ете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку 
ио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па  
p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} 
p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. 
азак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допи 
рисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тиранија, еман 
мима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме име 
винама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога б 
е свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготови 
 њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! 
то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол опш 
 му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита прост 
толом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као  
а био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поно 
ократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште 
е после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} 
емена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име. 
та.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравн 
аква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала 
Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слобо 
ин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још тал 
st">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће ве 
kst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти 
ога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми 
е могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи 
ом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него бо 
о тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанс 
 бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива м 
 не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манасти 
тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и 
словице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас ба 
мрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{ 
rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим 
е намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико 
аму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразил 
е мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли  
падне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора 
ај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу први 
="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} 
апнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест ди 
е, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда  
лопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да и 
 мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
 кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је прил 
апева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у к 
ција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет оствари 
ана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p  
у!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили 
 и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на до 
p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти гл 
је.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а  
ekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се з 
економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S 
довољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} 
 се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика —  
висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни  
бро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у  
rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао бе 
пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{ 
а; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све  
>— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Панд 
актику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, 
и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово п 
и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је св 
по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски 
ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то ј 
а кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се  
ду очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за ина 
 после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! < 
жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p r 
правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који  
догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slov 
приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији б 
nd="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборн 
 прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве  
а то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд п 
гачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није  
н јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се ч 
nd="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме  
ту с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«,  
или, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео ј 
»Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет  
навајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао немино 
а се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала ника 
 страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на  
 била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био 
Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи  
еханчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува 
арања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је пр 
који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се 
т, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови  
Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати по 
као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би 
а!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? </p> <p  
оје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је т 
 викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног  
в окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потп 
 на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихов 
ио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој п 
ка сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и тур 
о цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капета 
ађена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се  
тају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питај 
 броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, по 
оправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се са ов 
није и највредније било на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против суј 
. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега 
итичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа св 
једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја но 
сусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противн 
ка да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а  
Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће п 
него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, кој 
?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утркиваћете се ко ће више и б 
мена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни ак 
 да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке  
 са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst 
 потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да од 
не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p>  
 му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут 
их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у н 
 му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични 
ре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! —  
ekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта 
 интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштв 
 извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не 
х дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисл 
ра, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из му 
баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да  
икли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од с 
у стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, п 
 имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се прид 
нда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно  
паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као чов 
 </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ 
а, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је д 
ражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и и 
јватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цит 
јим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо б 
авадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна 
вамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга пос 
ужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас 
дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат  
 а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — 
Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у 
p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао д 
 лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА < 
у прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му  
ку па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан. 
м). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не б 
а то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пан 
d="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од бра 
ница, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада 
ни свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да прова 
">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш  
и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се  
ир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p 
понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче 
гледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко раз 
и оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не 
оју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио 
прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕС 
ру за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p  
да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па и 
тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... 
 </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад 
 има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премеште 
овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо х 
уто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној свет 
 Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бр 
т и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> 
и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и 
и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, бо 
, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбус 
ате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из 
отанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">И 
рисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-мо 
иких мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачев 
е смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учит 
тарих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срет 
смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица,  
} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кр 
ару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке го 
 жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје краке на све стране, и захвати 
 Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио мн 
тписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица 
, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, В 
ролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске рев 
чка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролете 
его сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову лимуна 
е лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Tekst">—  
реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану та 
папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не з 
S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst" 
а је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend 
о! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља посл 
ра, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета  
 Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручав 
ред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су м 
и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац! 
е у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњ 
ако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у дру 
дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Ср 
лед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Te 
а им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их 
Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права ил 
а:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> <p rend="T 
сила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија прис 
 ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, 
биљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« ча 
пасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А 
а сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито ни 
у дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак  
њен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије к 
пијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жа 
</p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро п 
 и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента 
најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао п 
 и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с  
вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. < 
се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с 
 неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао пар 
нистра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његов 
ве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а на 
> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други  
нистар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно панд 
амчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а 
писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst 
 неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече  
због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме 
илисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тира 
} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само пла 
то добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, слав 
rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p  
 па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S}  
питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш 
/p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из гл 
 да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђо 
ући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако. 
у!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу 
за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима позн 
у играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад ст 
.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је св 
бро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И С 
 хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Ми 
редузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак 
ки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У то 
 по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгиј 
д га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p ren 
) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет о 
онтрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све пота 
а уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зго 
кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита гос 
олици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања 
азним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код ње 
ила у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механ 
чуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђел 
а, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ оста 
 он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјер 
 а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанам 
о се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и п 
ај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и лом 
<p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Teks 
 докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле,  
 посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио 
а; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабуч 
ђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђор 
јатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, н 
в скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану  
дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко  
ечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, шт 
та на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред теле 
ици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак 
и по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба н 
 газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега  
вљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend= 
 га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само 
е за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите 
 од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} П 
поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече  
е комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је  
 се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и в 
т Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у 
ивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује  
 </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке 
то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати! 
рочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља,  
rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да с 
погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чк 
вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир 
макавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, н 
ви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да им 
ин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и ј 
давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, п 
S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је  
т’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде  
 ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда 
Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Ш 
к носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стар 
и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патри 
одаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, 
је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели м 
 чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слат 
и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е,  
ала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Б 
одарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука 
 Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме  
татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да зап 
 и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, ве 
атнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је 
ом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе њег 
 пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је в 
жем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад им 
би цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p 
баци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет 
већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да 
в за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ра 
st">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг вл 
, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита 
ет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољн 
 главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ел 
а уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S 
у тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се 
ваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, о 
е ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува  
ставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се 
 новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес —  
а и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније 
испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се  
, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А М 
.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по те 
 пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе? 
знало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта з 
не, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Паз 
 пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S 
а и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе 
да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше рази 
ти тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја  
ије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би  
е у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута  
оран дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с пон 
е да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде 
ко оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као шт 
 јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, 
о глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и г 
спричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан к 
н легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спрем 
стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до ње 
ан и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и  
p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали ник 
јем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ ј 
ју му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} 
ени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и да 
 псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевд 
та једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од дв 
један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба 
 а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљев 
 одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Ал 
 за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао 
 ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену букви 
>Сви ћуте. </p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја с 
честра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру  
читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест  
ри хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, 
 је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« мона 
 где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њ 
</p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{ 
ију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина 
и смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— К 
е многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако с 
а’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се ни 
тога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омањ 
ари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ 
е Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на 
>— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е н 
н, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дува 
апир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухва 
Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: к 
е боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свило 
о неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi 
а остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p 
а.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то 
ге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природ 
е, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест  
ђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend= 
лаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати  
тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Он 
дине.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицита 
е.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на 
 ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече в 
а умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманципо 
 одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни 
итеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p>  
он Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p r 
оже!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се диго 
А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по ме 
 криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту нарав 
носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у 
p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека  
ењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад 
се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро позн 
те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све ц 
 састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој д 
е име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоћ 
но; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дуг 
личио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало  
аденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о о 
на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али мног 
описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већи 
рого женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако  
една штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си друг 
о лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> < 
ник што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по сми 
Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први:  
д му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али  
свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у пол 
 је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав доп 
<hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас с 
ане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине 
ом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори ода 
p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељ 
чено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро 
да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почел 
 ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="D 
 дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је би 
ао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја с 
мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запита 
ота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно. 
е, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право мес 
">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tek 
 </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе 
ш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и п 
 нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо на 
м свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш 
и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са 
естом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу  
ња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> <p rend="Teks 
нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда,  
е читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу  
 дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали  
— Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов д 
 нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="T 
 међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p re 
 да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p  
 чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи свак 
 сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане 
чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капет 
 у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да 
право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу наро 
, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме с 
зненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »См 
бан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацим 
е мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро,  
не народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tek 
 на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне с 
савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђор 
/p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst"> 
Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда  
че шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да  
вао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дуж 
слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га  
те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се  
тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола  
 Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{ 
д новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их 
="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и 
ут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: д 
да, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« б 
, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим  
о бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити з 
ши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад  
kst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ак 
 храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — ве 
е до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не п 
и седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобо 
d="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве 
alic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му каракте 
, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S 
мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погле 
. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има  
огу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допа 
 што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије,  
уп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша с 
је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, 
тудира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не тре 
о њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — 
аво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од за 
совим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то з 
игу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему г 
е ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће 
аљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, поскокни  
 се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се  
ојима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкуриса 
 подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне гд 
није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би  
 пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо прав 
> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг. 
хијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је м 
 напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу с 
тавили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да оп 
ања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, 
е расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p r 
 </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и  
кунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за свој 
е пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизел 
прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије 
се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњев 
рли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека з 
а некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама пр 
оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се  
 ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Н 
мена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, зд 
рекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентар 
пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опо 
ам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетс 
И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писме 
леграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на 
ашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срет 
ставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и скро 
ротивниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствар 
е и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво 
отеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или 
да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava 
 сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше 
d="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на 
<p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p> <p rend="Teks 
да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, за 
тао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај  
раду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захвата 
kst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући  
 мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из с 
у је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковиц 
на Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик,  
жио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио 
знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у 
талачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет  
— осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти с 
даред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо зап 
! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој ку 
нску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурик 
на Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад 
ало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и  
 на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само п 
ако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај та 
 канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, н 
авне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски бил 
е бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш 
ства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бр 
« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p 
">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер  
ића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само г 
ило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође 
 </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као д 
 писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне 
 што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад  
оду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе пр 
напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као в 
друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам к 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне 
 </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек о 
пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p 
 и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није т 
лиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неко 
е платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре преду 
осте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак! 
.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} А 
рње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није 
пише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу  
га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шал 
ашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних 
о.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој по 
јући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску 
ти и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, паз 
p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У ракију бенђелуке,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" 
ја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не з 
а. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све н 
ка.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико да 
обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> < 
 је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани п 
 десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њ 
и нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецн 
свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катра 
 је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се п 
аконита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се  
а види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да  
иђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још п 
виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим  
као свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужа 
е представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S 
гао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чу 
p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} От 
зелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник  
ио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Н 
е фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и от 
греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S 
ава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи  
ешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и  
оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се 
нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек  
st">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим к 
ки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или  
 тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешт 
а-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоц 
ица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измер 
тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице извест 
тито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћ 
имер »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад 
и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варија 
не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног п 
 виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио  
после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће 
ица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{ 
вачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне прос 
с’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала  
окле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио.  
 не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе 
 дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишље 
онстантин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојн 
<p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење 
е! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад  
оје ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића 
омили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тог 
не завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштв 
амет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објасн 
 јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав староза 
шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирск 
 дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> < 
ација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није к 
и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако о 
а?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчел 
ју добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које  
о је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога ил 
после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оно 
е тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није х 
кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки 
 да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">—  
ekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога у 
а учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није 
те, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас траји 
 наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Te 
вљај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милиј 
ли цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета 
рсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једни 
о кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну исти 
стрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декл 
тиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета 
разио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним  
обележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови дос 
емила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а ода 
торију уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види как 
ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потв 
kst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја  
ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега  
баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра 
штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно!  
а сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверен 
оворница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела 
д виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир 
, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p>  
} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их  
ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као један  
ану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да с 
ишта.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте  
тошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што н 
прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта 
гла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу 
 што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и друг 
к али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} М 
коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да пр 
се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер к 
ављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже војска.{S} Министарство је од 
мена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио,  
 дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен 
 ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела 
лисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Тр 
цнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина 
ције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А С 
 како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p 
end="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не з 
ставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не оти 
вела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете 
ути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људ 
 <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend=" 
ија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врл 
уди; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, док 
 извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да  
аћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. ( 
дова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата.  
е те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама н 
је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашо 
некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S 
-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуцион 
писима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима 
 ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађ 
у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун  
 а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само 
 могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерају 
ужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и по 
е својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су  
гризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="Tekst" 
е живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и бедн 
ми, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из 
уди и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи  
 поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њи 
 вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по 
 засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у 
у тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а  
у да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом рест 
ну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се п 
{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко 
ци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је 
и и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, зборе 
петана с врећом. </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село 
дин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Мо 
p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под  
 није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци избе 
де још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви  
етина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_sl 
 сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде 
 <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; в 
. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном  
 живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске 
весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изоста 
истар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки У 
Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана  
чају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, не 
кима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда о 
ао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска со 
д своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Gl 
p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну 
човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задов 
да послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, влади 
сла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, 
очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задов 
 »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прег 
осећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилиз 
ти ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p ren 
свим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета!  
 она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријат 
а једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пи 
кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа леп 
амишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и  
стани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И ш 
 у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и 
 не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; н 
к, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попије 
власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отеж 
замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигн 
к један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живел 
, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману 
ш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па  
и, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend="Tek 
едељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S}  
ам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде  
ктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама сух 
"Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Г 
ли му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си  
лус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst 
end="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, 
rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на теб 
а једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да у 
губице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере 
 зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, 
. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, б 
 <p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог д 
 је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега 
ам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и луп 
р-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица оста 
вољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило м 
игу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} З 
које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S}  
 он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још кора 
 с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели  
>Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит 
шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Мил 
 његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спа 
 бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико и 
 јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај н 
 Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа 
те! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Репуб 
 памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћуте. </p 
 Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} 
rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде тр 
Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам ку 
а ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се  
> <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и  
о де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже војска.{S} Мини 
о де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледај 
 Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. </p> <p rend="Tekst" 
ребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са њим 
 се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика 
ва, као какав председник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима ми 
Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића добио своје »и 
 и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушев 
пису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише  
добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет 
kst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ет 
то педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељ 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него м 
о, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав предсе 
 по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па 
 суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни и 
жем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst" 
за једног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не 
нео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је ј 
танко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити. 
ј овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p r 
ласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког време 
у, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, 
, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да  
ропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — разм 
st">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад каж 
н и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било при 
села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човек 
т. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гла 
 је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако 
гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шал 
е ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и ра 
е где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф 
ављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек вид 
ави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешава 
kst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако с 
а сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добр 
t">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="T 
н! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијави 
шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, 
"Tekst">Зар није?! </p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све  
 девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада т 
kst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно 
ражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинс 
је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мил 
ис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је п 
ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко 
чеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p r 
тписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг? </p> 
t">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест дина 
у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част 
о обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски  
 Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — 
реће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и ни 
ије одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од 
.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја 
ekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре 
, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — 
end="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде  
 гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p>  
е и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад  
 <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да 
мет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг ка 
">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас н 
</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђор 
— потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p re 
ојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђ 
d="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна дру 
 га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, кр 
ад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес 
ка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чуј 
да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p>  
их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја г 
p rend="Tekst">— Ка, кутија, господине! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља...  
е од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере 
хнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћ 
алетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право 
е помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој  
у се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест 
антиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А т 
е!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро 
о!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње.  
збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, 
ку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веров 
и је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S 
ица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мут 
ара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« 
ен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у ре 
а од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">—  
е ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. 
Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend 
 »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — 
у; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци  
авати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена 
! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не  
ико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговор 
 војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господин 
њић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама  
је ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћућ 
доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend= 
ласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред с 
 <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала 
република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </ 
че!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укоч 
ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео,  
-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку 
си? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p 
/p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га части 
="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћ 
Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и  
"Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал 
а го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, 
end="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, 
и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно 
 и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога  
ekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати др 
ф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">—  
, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бит 
/p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не  
 га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине 
ешен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па п 
мете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и  
} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— 
тена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га 
амо мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милис 
олико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море 
вића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">—  
/p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА  
> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос  
 тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend=" 
Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући з 
rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се 
ekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Од 
, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, батали трљање 
 сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о друг 
 </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend=" 
p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитам 
p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухва 
урисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што в 
а!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак ј 
уд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, н 
 <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој  
а си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p  
и, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је бил 
тоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> 
на. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и  
</p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио 
 </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги ј 
</p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?!  
 сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио 
ра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — 
а велиш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, ја 
осад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то? 
p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од  
, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да ј 
ћа, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{ 
 И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сре 
ва гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савест 
ли Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p  
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Тад јој рече Ристос Господ:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend 
у зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују,  
p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </ 
пусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозв 
-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да пре 
на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одма 
колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Се 
ekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Teks 
рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend 
л’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. </p>  
 прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{ 
за увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> < 
} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S 
t"> <hi rend="italic">Душа клече, Ристу рече:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ја с 
 је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па  
ате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства 
> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи по 
на мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се 
е да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон за 
ед судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стар 
 још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара 
ју.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш ш 
значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — погађа 
други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Teks 
ју и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је једа 
Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (М 
зговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти с 
амнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и 
 нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би  
 рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћ 
ече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин 
 не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де.. 
не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика н 
об!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће г 
 сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој н 
ило је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест 
затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један  
ва му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то р 
, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано 
розори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица н 
речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписник 
ла исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што п 
</p> <p rend="Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим г 
то задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p  
Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није  
задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми т 
">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се  
огословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отп 
азао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p 
еби идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — 
е коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешт 
љак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с  
еспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад н 
еби, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — 
им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и  
а много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се зва 
ан и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у п 
а се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: и 
имо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се р 
колико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се пот 
аћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прод 
 време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промен 
. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к  
а се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да  
орђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка кој 
о би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута 
едао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, о 
нице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ с 
ти се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> < 
морне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, 
 задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска 
у и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено 
и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска 
»Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p 
 овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупље 
, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач при 
апетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, и 
"Tekst"> <hi rend="italic">Тад јој рече Ристос Господ:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita 
="Tekst"> <hi rend="italic">Душа клече, Ристу рече:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic 
илаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенк 
повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шусте 
 Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, т 
ико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, 
руги — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може 
римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана уч 
 па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, к 
цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђо 
же, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости 
у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и с 
таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао р 
у«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи  
 нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизор 
рупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендато 
а и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend=" 
дручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешер 
ата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад с 
Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездуш 
леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше д 
рао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је 
чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима на 
оје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на з 
 претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{ 
 Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Тро 
те боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушнос 
 грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву к 
сник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} 
еана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, с 
 мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју ј 
у донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао пр 
Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке 
t">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од о 
ском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви  
благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се  
 о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу про 
а, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умирив 
="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек мислио.. 
 <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли  
 се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и 
јицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, 
ла једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђор 
напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би че 
Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> <p re 
nd="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, 
је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужас 
механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend 
 у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је ( 
а прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па по 
ки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумц 
Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се  
 шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква ј 
келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луд 
лабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно реч 
у од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по  
тену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милиса 
а и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и 
еру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевају 
осподине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, батал 
ли кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веров 
ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи ц 
пет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, пр 
, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А  
ма, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, гос 
ти и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, н 
.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепото 
трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а 
е тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу ш 
, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљењ 
а све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништ 
 лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му  
вет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Ку 
ри! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретен 
доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, брав 
рљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и она 
т, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци 
из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге зво 
ла главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепав 
е тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се 
а ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p 
{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да  
чету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и ше 
њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде  
т прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, 
орити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend= 
што му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, нема 
 се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил.  
 rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да пр 
тар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намес 
малан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалан 
у: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на  
да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећ 
 томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За 
ло више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте  
ика, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку аре 
ао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то 
 дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме с 
жније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, 
сној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, 
S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. </ 
а твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, 
Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, 
о.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се вел 
тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и  
 вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p 
ио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седе 
ено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекне 
 <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље 
 rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да жив 
d="Tekst"> <hi rend="italic">Кааажи!{S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом 
д очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па  
ет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и по 
>Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљина 
начајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го 
то, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче је 
то Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој пл 
 си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама мале 
ир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен —  
ра титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г.  
т’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш ник 
ри и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гле 
је, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он  
S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Шт 
ила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибар 
е да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то чо 
с, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћ 
ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! 
="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да 
ине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за дру 
ко да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с та 
е савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћ 
 да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} О 
 метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор и 
ске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед 
е и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend 
им чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и 
други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Вес 
а. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако мато 
е ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као  
ло, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па с 
 догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Срет 
ће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа  
е речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно влас 
у. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кме 
збора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задо 
пада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака 
ли кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сил 
t">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА </p> <p 
{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срет 
вала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и вик 
 један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакц 
 још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је сам 
а како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с кр 
Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и 
е умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Н 
ео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после т 
једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пи 
фу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно 
.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да 
ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму  
е се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се мор 
етен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и 
а права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели  
ојекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} 
 Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим буб 
е, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што н 
х, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Te 
не, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S}  
 — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здра 
м допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима св 
 Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа  
е малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће  
де далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е,  
носила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија пр 
о богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лифе 
еширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак 
ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочит 
st">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узро 
и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде  
у јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да г 
 ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана зад 
и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, и 
. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и о 
 ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Изво 
 је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p 
о је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви 
st">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, 
">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дира 
дник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </ 
S} Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их дов 
новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Се 
 напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив  
ви, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је 
акоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од 
</p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">—  
у само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио прот 
 је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик 
стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита  
/p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсви 
 кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана;  
ekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А веру 
аљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ 
је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онак 
, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља 
е.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео  
 Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био 
ре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдит 
 вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета 
ило пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море,  
 </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био с 
 ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, г 
чним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватије 
бе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— А 
и не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може о 
оје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говор 
жда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да 
пусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче п 
о! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst" 
 мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силн 
 гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, вла 
нај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише ва 
га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље п 
ст народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме  
тиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости  
као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала  
ори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да 
 то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и  
 може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А  
рилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S 
меш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом ци 
закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође 
ари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинс 
тказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. < 
ио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јев 
 за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума  
те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. </p> <p  
kst">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и пошт 
"Tekst"> <hi rend="italic">Кааажи!{S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона,  
end="Tekst">»<hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако б 
кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Шт 
ео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година 
па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, в 
S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели 
ле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцела 
увства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархист 
т са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлук 
лским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све нам 
а истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да д 
иони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник  
.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, 
Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље. 
м клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе д 
 човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском гла 
раве дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у ко 
на Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« с 
ра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и је 
амулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сиј 
них и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке пе 
 у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врх 
вна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки по 
 буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову и 
а и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима пе 
 да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима  
едно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне бас 
ави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује 
ед!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно од 
 памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједош 
 и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужи 
омогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нер 
ави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што г 
rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јута 
е наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Аме 
>— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tek 
ђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасн 
у, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово н 
ирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија ин 
нскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је  
 тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песни 
енијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у се 
 капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на п 
">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господин 
, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће 
егове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранин 
 кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције 
 без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогрес 
ога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни  
и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудрав 
 а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале и 
 му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића наст 
многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, пантало 
они деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.«  
је, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па гото 
елник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осили 
на и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{ 
о и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пук 
p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерин 
оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — 
е ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као кака 
итеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју 
ђе о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако 
 rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Д 
о после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељс 
зао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дозн 
али би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} К 
 <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом 
 једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је гроз 
 један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а  
ече? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа нас 
еце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и заг 
его продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, 
ic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна 
тне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику 
 вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се о 
="Tekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта  
тиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у 
а њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претек 
здуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па как 
 онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане нек 
адном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S 
некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам ви 
Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки приш 
знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије,  
ост заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потап 
Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике  
 тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радоса 
 сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха 
"Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си ч 
, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је  
.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчу 
з муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више меха 
гзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва 
д ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред ка 
а гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш:  
ен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Ср 
— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!! 
е дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет,  
 носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус М 
њиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цит 
 ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкач 
нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! —  
ром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијени 
оре, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела 
е на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«,  
луком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да пе 
ји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед  
опало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend= 
ећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Сре 
што још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не и 
 и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто су 
у ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како с 
 му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути 
ојни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и за 
и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> 
 коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — 
 <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита. 
ц десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend="Tekst" 
 уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благо 
едњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна та 
ес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример,  
>— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ с 
учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој се 
 последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина јед 
 пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst 
вет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Пру 
 како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да 
кле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst"> 
неш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко  
окојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у за 
жем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње 
/p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p r 
 за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у с 
суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје це 
ч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S}  
и мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председн 
е затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ  
одно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и 
: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не 
а стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... 
дњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато 
гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким ствари 
ког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад т 
 се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја к 
ога и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву р 
што да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend=" 
стало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, са 
{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, 
сет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у сел 
 за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан,  
да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој 
 ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица 
ко у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... о 
па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’ 
сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику  
љака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације  
ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. < 
ли Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса 
а! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једна 
ка«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Ка 
реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака ја 
а Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужн 
р«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају  
бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем Х 
р поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова  
очито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комен 
 њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у 
, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време предс 
 зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зго 
S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај д 
живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку,  
Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! 
е крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend=" 
ом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Вели 
и тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четир 
маћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служ 
S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S 
роменила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и 
гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p 
очит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око пас 
е у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Наст 
а. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst" 
p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли ш 
сет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав 
дио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! —  
</p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са р 
Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви 
твак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на м 
{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна нап 
ш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макс 
 шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S 
е по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо ставља 
школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу н 
по! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестр 
 га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, 
 онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend 
збу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине 
а: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst 
 и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џану 
олитички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције 
 рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend= 
и да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као в 
ји су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети 
 rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да  
’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не 
ње, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније он 
првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужасн 
ekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и н 
о била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица 
довољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека! 
му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{ 
{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога 
kst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst 
рандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и о 
 то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се велич 
ос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена 
 скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађу 
 па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори 
игао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче ка 
варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе с 
да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела т 
ет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и 
лико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као о 
ао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </ 
а: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад  
meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Садржај</hi> </head> <divGen type="toc"/> <p rend="Nazi 
егирика, одговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Полити 
 гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За 
 и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубни 
а?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је 
елу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђор 
 <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђ 
лаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела,  
 на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Б 
ак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дуг 
чета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт,  
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head meTypese 
а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета  
 пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више механџилак, н 
 </p> <p rend="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко ш 
ника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и  
енеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Пруде 
 </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко 
наеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И  
о! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ 
ет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја п 
 метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, да 
за, депутирац, — министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — министа 
рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, 
ештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћат 
само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она виси 
 млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њ 
 болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако с 
, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ,  
ава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га  
Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба. 
 под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каж 
, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократо 
а као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу б 
ам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, госпо 
пајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не б 
е учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки е 
шу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље  
 кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код ме 
опет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p  
кву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕСТА  
дик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од рад 
</p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи  
а практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе  
 ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем  
. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S 
 </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S}  
p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулу 
е знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше кр 
<p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели С 
) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А к 
брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за 
 па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вел 
— Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’,  
но ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p  
на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p>  
 и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tek 
 ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли пи 
ло крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас пример 
> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ја сам душа мејанџијска;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re 
 јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— 
е као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">—  
ад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога ве 
 Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда  
rend="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта,  
 се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте  
 rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="it 
а већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за  
одине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на 
 кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке  
бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где са 
ифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај т 
ељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} С 
ен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хте 
Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S}  
ом кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и 
о с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst" 
почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и с 
 Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дре 
о’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нам 
б, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, б 
стаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одав 
отаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио д 
многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истин 
акви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао как 
итмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она  
 И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све  
рангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џаве 
ани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Т 
i rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био  
ену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само 
ех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и  
а права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и г 
{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бе 
ам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Ср 
 народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — 
могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одуста 
 </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потпис 
ан продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и су 
ето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend 
могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је 
он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као  
 обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и при 
ангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, 
је, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у ов 
 Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе  
 се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst" 
"Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађ 
 па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао ка 
ог старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства  
 онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима 
чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> < 
<p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их ја 
ћи Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само  
} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} 
 сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све 
м!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море 
у.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дар 
ене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </ 
, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећ 
 rend="Tekst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita 
Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене 
ате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здрав 
ао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а же 
! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— 
ми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја 
да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо м 
улација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и 
nd="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте 
вимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти 
ко се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и 
ка, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није ж 
 Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос 
ди него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отро 
се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос з 
 и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут да 
 тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо не 
латком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p 
човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="T 
S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке 
 ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће!  
 спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из  
, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао и 
е то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту про 
е круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светле 
одни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш 
>Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам ка 
а припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове с 
а се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах  
 ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме 
 из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p 
механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још  
 мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као 
 се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p>  
а памет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељак 
инама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му 
 да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру прос 
 музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће 
. то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им ј 
можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend=" 
ам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде н 
ekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама 
лисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да  
његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а шт 
 би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрет 
 </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли,  
ема грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радос 
шем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он сел 
како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вел 
у умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend= 
S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често об 
ехани или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи 
ска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, ј 
верен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табаке 
три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то рад 
ао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео 
да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео с 
 и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред ви 
ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, 
ложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Нег 
е!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у пес 
о манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у л 
ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницо 
т да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тира 
ученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, к 
и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p>  
ekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га 
ра. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлиј 
има, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још 
{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћу 
и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво примет 
тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: 
ом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p>  
а и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до 
онтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на н 
давно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће  
p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето  
а довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је р 
шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не м 
сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угле 
, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња ша 
Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S 
 дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека к 
ваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Te 
, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није м 
ав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича и 
лац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па  
— вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго 
 Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а 
ких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде 
екао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера  
!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат  
за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ 
ем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, ј 
и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни  
букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Ср 
учаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? 
а раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst" 
ро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад ј 
дим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и  
Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Teks 
 толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећ 
 даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јад 
ља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће друг 
ако се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Св 
ер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред 
 историја на листовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло 
к зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом  
арежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјав 
 што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се  
им историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету 
 отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у  
 ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, ду 
јих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са зад 
ена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао ч 
европејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоци 
за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју ј 
ами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да  
ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па ма 
ти мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заи 
ега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљ 
ром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их 
ад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из д 
-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет раз 
а. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на г 
т и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још 
 џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па  
="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по 
чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је стра 
">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Нар 
.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, 
дбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле 
ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају 
ма не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја,  
па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опе 
се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо 
депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као  
 и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогл 
 <p rend="Tekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочек 
ожио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрај 
егирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем 
 пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад  
 та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају љу 
его каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се  
Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава 
p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило  
о стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S}  
!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иа 
уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам с 
"Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. —  
ако павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштери 
 али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте 
изнао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и р 
вно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан 
— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се виш 
{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година  
одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava 
, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па  
од нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насред ме 
и с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права 
у.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да с 
век кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред  
т ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је  
?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна го 
а.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војс 
вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му  
ер, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах те 
е и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе ти 
а не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз д 
ви људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на полити 
по; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њи 
ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угр 
о се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде д 
и напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а  
и не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стра 
бично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из к 
 њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он нећ 
два га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно ема 
 јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљал 
гао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту  
и само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него крис 
ечи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tek 
lic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити,  
допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На 
започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно  
ом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се пом 
ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује 
бија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога  
а правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих  
азилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су 
акога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе 
мају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне 
варао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, мор 
вним пословима. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у крев 
ародњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни п 
 боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је так 
у могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате з 
ју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир  
тице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очим 
ико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му 
тари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не поза 
катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Па 
 ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та рез 
је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек кој 
ћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да с 
сно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — реч 
штене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и нога 
ако је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и ли 
 што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није ник 
кон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је доп 
а слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморим 
дносно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи о 
е, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се  
о је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мал 
 тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, 
ку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можд 
 хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то 
Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а  
и.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто  
л’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарск 
ла једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи 
тају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p  
 да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се  
едан до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p ren 
н код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па м 
о за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... 
диних чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њи 
рта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на 
збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропе 
а сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst" 
и може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{ 
забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим д 
сним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио,  
еђује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто 
ека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, 
а грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај ре 
<p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропа 
да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И п 
азати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично и 
без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за  
Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију,  
 газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су вел 
 наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он,  
 обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што с 
ирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више н 
е дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са  
у да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док о 
avaѕ«: привремено министарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; 
тво, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане 
 један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p ren 
 тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских орк 
уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се преве 
Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости 
о се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га с 
 за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, ув 
{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа п 
тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тог 
ле по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцар 
 знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину нар 
ја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прега 
ко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега сла 
о право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — в 
 интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и св 
S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној к 
дна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената наслика 
икана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама д 
, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући 
и гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келн 
 је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није  
овек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени 
о задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« < 
 брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане  
год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и  
мената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, 
ер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али ни 
одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе к 
о окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара  
односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт  
 кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен  
ске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из реп 
 сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бег 
бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде м 
ико писама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле ј 
ласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбе 
е и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште ра 
 једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и бра 
рагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то и 
 зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, з 
се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те св 
те (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају;  
 то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем 
на противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} 
силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »т 
t">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се пр 
, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења,  
а зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војск 
ели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па ве 
 седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се м 
 је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе 
">Дакле, слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и д 
каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се  
ка; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела 
"Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине,  
 он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да с 
е свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и  
а другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у ист 
и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Та 
се у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али  
матрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па 
« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу 
зда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито п 
рафија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задово 
је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и н 
 ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај 
ир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он ј 
ло овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример ј 
а на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио 
 Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из  
силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд 
.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збо 
<p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ра 
сподин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки  
ћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или 
 селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријате 
 Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска с 
ти!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће  
оре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли  
олицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="T 
ртијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Висо 
 рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{ 
у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, мет 
ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише чести 
та пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од 
 дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="T 
ош није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочеки 
</p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у ка 
nd="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, ист 
 <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пише 
амо био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је ве 
>Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читао 
оје је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна  
ећ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом,  
 задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p r 
у треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Кр 
асположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од 
божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао д 
њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> 
 дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова стале 
ажној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији,  
о сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује пло 
<p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро познат 
/p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председник 
поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина би 
 Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели,  
т око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке п 
, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или 
очита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом,  
они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки доп 
елике последице. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо прав 
ане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у чети 
; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писа 
анке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њ 
"Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као 
ога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени сво 
ило у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да 
се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend=" 
правдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета ј 
нако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кр 
у. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ 
се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим 
е, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће  
в петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу би 
 оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета мор 
 толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Св 
 је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бада 
— што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, република 
у новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} 
м он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од ти 
а отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном о 
њује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац уст 
ади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту дес 
тање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина з 
!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и ус 
е књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нов 
 лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати  
ој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се т 
«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар 
 Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необи 
/p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо оста 
ста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек 
} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе 
end="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Ср 
а и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо н 
побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пут 
небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Оф 
дине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само 
ли док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима један 
 и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?«  
ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу 
т, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Te 
у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекула 
авиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и ви 
господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш 
, тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видет 
и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срам 
о само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши 
редини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређи 
у све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Ази 
што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве не 
ици силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Франц 
ла, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседн 
рици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљка 
 шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње 
навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} 
е; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и 
rend="Tekst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се 
="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети,  
ло, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је гот 
не! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као д 
ју се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању 
мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум н 
м перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пу 
уку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уз 
о да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, нарав 
 њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела вра 
/p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гу 
право поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесн 
А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Teks 
kst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако би 
илаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово 
} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једн 
о, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно 
едну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а з 
арски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је поду 
це поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што 
 припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински р 
а ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да 
 то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да 
з сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде л 
">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек 
p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није 
Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и 
ример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, 
{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад 
S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p ren 
мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је 
то време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост п 
падају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморанс 
топод пружио многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по сре 
сипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничав 
д сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се  
ји био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него бог 
боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а 
 прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се за 
а вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у  
инистру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала,  
опуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу 
ога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеј 
писа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, 
индри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како 
жас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је ф 
 гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је м 
 из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи 
ло и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим  
то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стр 
т цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњав 
 било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки д 
 неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине  
»Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој 
парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђ 
>— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше 
ио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврз 
вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али 
оклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бит 
непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то 
варе Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да мет 
и знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог иску 
 остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним прич 
добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књиг 
, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на 
nd="Tekst"><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним гл 
иру) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од  
 а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим ци 
чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула дове 
сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} 
кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет  
 <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им  
валио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога  
ђани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколи 
ву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војн 
 духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада с 
пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst" 
шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата мех 
је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S}  
ц да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама 
гове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и берб 
kst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и р 
вет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на  
.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да с 
к, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солд 
сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... ов 
чи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га 
ве без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај бож 
 сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и т 
у. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти 
 перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после 
rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу  
таје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара 
 време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву пр 
ком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај.. 
 мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру ( 
 као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне сил 
ече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Са 
те у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и л 
</p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p r 
катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— Как 
раму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> 
волнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне 
 у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако 
дам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима  
ивот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да ст 
о Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био д 
а не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај  
 пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслу 
ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако 
p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="T 
 ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти 
царски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Н 
ви лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и  
ске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на паме 
да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време к 
 буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, с 
лко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама  
 даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не оши 
је да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може 
зе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћ 
ни оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњ 
ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми п 
добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер  
е своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу! 
ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је 
>Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новост 
 а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од 
ше како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једв 
ванлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј 
а нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао јо 
би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S}  
 рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан 
 је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад 
од инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо 
Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. < 
обеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постида 
смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и с 
мује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p  
 се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окре 
на, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и  
ше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов срав 
 рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натр 
/p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоре 
ерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А 
мина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико 
 у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се 
 је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Боч 
Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он о 
ј јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но 
 упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоц 
о опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем,  
е су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадај 
редних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. < 
си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, с 
 још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> <p 
овске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за са 
е« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на  
ас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочи 
ао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са  
оменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је ч 
је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Срет 
t">Ноћ је увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и 
је настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом сел 
="Tekst">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а за 
а бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па  
, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p ren 
кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет га 
од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и  
 да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p 
и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годи 
хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јак 
ку слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне 
и речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара  
ве или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто 
само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мог 
едседнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, 
читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром«  
и на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луг 
 Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S 
еми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у мех 
ну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend 
и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Ал 
њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst 
 Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли 
итатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га  
и не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје ру 
у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} 
х мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">У 
 катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p ren 
иге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова на 
м конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још република 
и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је св 
купљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, к 
вездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим 
почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Тр 
зам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликним 
де џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна  
 и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_C 
ина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где 
она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казат 
сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову 
деја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакл 
{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе  
d="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи.  
а ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети 
једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршиш 
 красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све ка 
!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њ 
се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! 
редно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда  
остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих  
.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »на 
ћином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А уср 
 принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Не 
тишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицо 
 дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана израж 
њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крс 
 селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на допис 
 бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и  
="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише 
ди!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се 
 остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> < 
 помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па  
{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, 
га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јев 
покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да 
.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дак 
 за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tek 
ekst"> <hi rend="italic">Да ишибам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакуп 
о, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак 
иљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А  
ји живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или  
еоградом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте  
ве није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изгово 
ом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале 
е лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst"> 
огао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бр 
</p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, п 
Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ  
ло кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пр 
летку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога пр 
 смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мо 
 овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! 
кретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна 
 врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко  
шња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака,  
колу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год ч 
е да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, 
једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су с 
озорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и  
еве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмо 
днијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> 
игај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферент 
исленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. 
загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће тама 
Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће по 
воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогн 
kst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си чове 
ље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко  
има стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све о 
 сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку  
а на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а за 
се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p 
лачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и заму 
е којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се  
 по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београд 
, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим покол 
апкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«,  
ерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то з 
зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писа 
ло ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад о 
гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — п 
е могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу 
о, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деве 
авни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим нас 
тим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних  
!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а о 
 Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још  
</p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпе 
раљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир  
презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и 
имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на он 
и!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизит 
едња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раде 
се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Ж 
од носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихватише св 
им, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ  
 треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а плам 
цишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто 
 сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њ 
, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се 
S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на  
зађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него оби 
Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p 
— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">—  
а и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се 
одном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Ба 
ијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћ 
га села. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без 
толова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама тр 
 у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S 
еренитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пр 
а данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му ка 
еруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисав 
kst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Зна 
е куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Б 
 ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколик 
ди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изја 
 одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама 
>— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{ 
— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, 
оњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!«  
ва песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и ниј 
е, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са за 
ем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га 
Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend= 
гану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} О 
— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели 
nd="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марат 
<p rend="Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече 
rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из 
се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Г 
ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек  
бора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Teks 
азда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односн 
 таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чу 
огос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и иза 
ај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није с 
ер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и ст 
ј глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари к 
ожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се  
ега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира р 
 да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао 
— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на гл 
rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поско 
 милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} 
 десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само п 
зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламов 
ма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само дв 
">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели 
kst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и по 
публика Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћуте. </p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја  
еље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> < 
му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раниј 
е хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весе 
тат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председни 
а мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи 
а.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у г 
ва имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читал 
је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Te 
 Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милита 
бично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад 
d="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> < 
st">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш 
 да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини  
није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито м 
!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем један 
треба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико 
е.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Полити 
оћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној  
, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље свој 
га пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром 
е могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, 
ли избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде при 
</p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ би 
сподине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и з 
d="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње 
м ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— През 
слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на  
ко замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где 
ма и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај н 
ети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као  
 И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, 
те, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— »Само, к 
ем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: д 
 но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи 
ке). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне 
S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му с 
н; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А,  
"Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату 
rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend= 
ио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу  
 »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p>  
па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу  
чено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављ 
ове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шт 
 оне диференције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта ј 
т онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац,  
контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извес 
 који једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} М 
 за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви моли 
ен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок!{S} У кама 
куд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то пон 
ања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не  
рине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше 
 чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш лар 
лу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацим 
А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећ 
 врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из  
ти своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је у 
то стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даљ 
не, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ни 
 и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари сам 
социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко 
ислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да тре 
вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редо 
 раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И в 
 јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од са 
м фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан 
али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке мет 
м па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и 
е испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту п 
а, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="T 
ознато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у  
им гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разб 
чке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћ 
о од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга  
свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакл 
огу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жен 
 је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те с 
 и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благостање у н 
ек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, 
ј.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете  
чком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и з 
аљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Ми 
ник, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из францус 
из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саоп 
еве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, ве 
 стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији 
ше »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Наро 
га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst"> 
p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ш 
буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим а 
> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигам 
а брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и 
је воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и зато 
{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио 
 догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље н 
пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од њег 
 епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и 
, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених вел 
је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} 
Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не д 
 за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у р 
да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо  
ћи једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гонил 
во кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И та 
роко.{S} Као октопод пружио многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском  
равља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу 
ом могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титу 
сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, 
кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се 
 Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздиг 
 трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год пад 
е Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја,  
лота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а 
учавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његов 
дан тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да 
и смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, н 
 али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле 
о познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши  
 како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко 
или »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим  
, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! < 
н неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била упра 
кафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а ду 
ације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао,  
задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану 
зи: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стој 
е сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби с 
 се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то 
, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И т 
жасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису из 
 још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут  
p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tek 
ренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће 
 дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и 
а, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер  
end="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испа 
ље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено  
бележити културна историја на листовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о п 
рета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбед 
ља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју за 
овог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледим 
ета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и 
зговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишућ 
е док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је 
а и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и п 
 раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Пру 
ов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући 
 Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нем 
лужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зг 
 весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да н 
а — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. < 
, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p>  
 чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« 
(коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа  
еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај 
, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркас 
репиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирк 
 буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, к 
е друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм св 
ренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш 
е, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} В 
 говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђор 
 с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; и 
 неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} 
а се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S 
веде одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета  
и, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле приву 
, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и 
асно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, баснос 
амацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за но 
<p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином« 
е двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени 
еће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, остављ 
! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик 
 Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се  
лог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више св 
данаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио ме 
ости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{ 
 <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst 
заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији 
е, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објас 
у, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а  
 оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, ма 
а, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у с 
ако прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, 
у, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и чести 
догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугач 
ећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио  
 седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати 
чини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико зго 
те да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и 
још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend= 
о, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и 
се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соб 
браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре  
та.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S 
 своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро ниј 
предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop 
у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и 
 и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сре 
 <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо  
а реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав как 
’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једн 
а?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће ж 
 у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на проду 
тром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају;  
грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на к 
">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати 
Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на  
Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собо 
ђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога до 
е разместио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst"> 
ој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Ен 
 наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, п 
внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани 
у сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све уч 
ерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то 
ласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, 
ивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жи 
.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафа 
је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе по 
 ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам механџија  
 rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tek 
</p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да и 
ги, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отва 
о је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И д 
дакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и рад 
 rend="Tekst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло 
да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива 
рају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst 
е, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагод 
гових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним р 
— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? —  
 Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде д 
S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припо 
 председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и о 
ранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Поче 
Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се вр 
и погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би се сад 
а морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник о 
, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љу 
ине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«.  
ове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни 
 се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини с 
рску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери д 
з шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Teks 
 већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министр 
ј надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који  
 са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне го 
 је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Францу 
 и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава право 
 војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, 
 кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан г 
 на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p r 
 страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— 
!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се с 
 је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; сте 
поменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »и 
вој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу. 
</p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се гомила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог гр 
/p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бо 
 седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало,  
ао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три ро 
гу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држ 
оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst 
ве једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке  
помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове 
та. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је ј 
 волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравн 
 у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна сме 
рафос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет  
оје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио 
уководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Сре 
ен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори н 
 запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није  
Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по ме 
но љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— 
ом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p>  
Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се 
даред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би каб 
е та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и д 
ђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треб 
 а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећ 
саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њих 
јере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао 
ога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није  
 помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим кр 
икој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, тре 
дера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле 
решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да с 
и, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има  
о, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} При 
а чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и посл 
 свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за предс 
овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — 
итичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од љу 
а века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледај 
 Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на ку 
ку зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно матери 
ости причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је  
а он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета  
тује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог да 
уду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет он 
едан џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst" 
тим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па и 
е може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим мини 
е пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинц 
књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог при 
диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-ше 
о јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — уми 
еска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; им 
а гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ра 
ко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису стр 
је, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне т 
тоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шт 
зумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тес 
лучај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели 
 смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— 
.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то 
Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па  
и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог 
! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим  
а је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидил 
лца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{ 
даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, пос 
воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекл 
} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска прав 
мене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> < 
да обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава 
о навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га с 
фани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање 
 фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену 
Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, та 
 на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може о 
ше времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десе 
нога таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро  
о је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село. 
 образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим  
rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољни 
оводни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви  
p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота. 
зберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p>  
мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукав 
м изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесн 
ске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p ren 
тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, 
љи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима  
><hi rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио 
мају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана стиг 
рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи т 
де тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на  
Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђ 
апетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst 
сподине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па к 
 сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend= 
"Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају стр 
нито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом  
нџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам  
t">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? 
о насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео  
авуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам б 
нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од ко 
/p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике  
да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се раз 
ажава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно  
"Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пал 
.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још ј 
кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{ 
p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке год 
он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га по 
Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Нек 
м Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски 
бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Teks 
 вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима 
 — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизе 
епублика, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробу 
тво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па д 
на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколи 
е тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља  
еме.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> 
ила пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, је 
, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, сам 
ј за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Ми 
ски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Te 
 физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</ 
и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умиру 
алежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Т 
ше да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и 
олу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим жив 
м у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? —  
о су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — м 
 чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој с 
е: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па  
; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да пред 
p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја!  
">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и 
 веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... нека 
 — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одс 
је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели пр 
о весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања  
 оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Н 
="Tekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чокан 
 па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрч 
 к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, км 
ш ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не 
е њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара о 
раг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Трианда 
који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру 
nd="Tekst">— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, ост 
е књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији и 
к један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикну 
е Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, 
 је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим  
ом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џ 
љ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му 
безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос » 
rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хе 
 Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гл 
мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">—  
и, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и 
 воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="T 
.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде 
ај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски д 
end="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му 
 сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, и 
ела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо  
укла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала сво 
t">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклиј 
и ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што ј 
розору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па сам 
иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсма 
та, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу м 
те на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза с 
агази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ак 
дари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Б 
мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће 
 готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета  
а, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не по 
а-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. 
д њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају 
аци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена. 
добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често 
 и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... 
кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да 
смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још отк 
се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му  
о.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му п 
, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касар 
о кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, и 
з Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм  
, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеум 
ане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту  
и ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била с 
днаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, и 
 не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{ 
рук а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Све 
 Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као нај 
и од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} 
ве гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Макс 
а кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници. 
 rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да поз 
ој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубаз 
ту крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча 
nd="Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и раз 
.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде  
 на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и  
"Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а 
да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко  
сто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба н 
а влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S}  
трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском н 
к за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. 
 беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Te 
 још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће ст 
ко њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног  
ета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а мога 
ародна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретат 
ера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на 
} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> < 
мота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, не 
вену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S 
а капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече 
оју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Н 
рати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако б 
под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — 
олицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по ко 
 ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друг 
 набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него с 
д се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна 
е Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« < 
знаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иак 
о ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, 
 касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут 
> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву 
 је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шај 
м прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И т 
 Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви в 
сти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и та 
азначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим  
ву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све 
 извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{ 
раво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватр 
/p> <p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на  
<p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватиш 
одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је он 
ије било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина нећ 
end="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па к 
Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да  
> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева ст 
{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из ру 
 и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио 
одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито ка 
Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет  
метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакц 
поверљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке. 
здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и уч 
ме прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst 
 фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа 
постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и 
и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како зна 
е: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казат 
ели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас 
е и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку  
t"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зача 
а љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмо 
ао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се гре 
="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> 
сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и но 
у они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задо 
p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мал 
Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="T 
 ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он 
не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p>  
же Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читав 
 поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се 
 докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> 
гу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и раз 
дан другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један  
вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо  
тају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џа 
и последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још б 
наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се пр 
ра, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у дв 
је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе меши 
азваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend=" 
 Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама 
Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује 
о да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »сп 
о били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које 
а војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да ж 
 га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек  
божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p  
те кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у ус 
е се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу 
{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стад 
ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да вид 
 све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао 
ије могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p r 
к некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А шт 
едати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад 
ekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мо 
 изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— 
игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар д 
о обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели 
 Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из 
има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа,  
а давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бе 
 неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се  
еспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејст 
т, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а он 
нила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно 
и мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна 
 то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељаде 
 Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из г 
 да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst 
 се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за куко 
шне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p rend="T 
је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад х 
 времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслу 
ве само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни  
мо шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у т 
 селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише д 
и се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пет 
м обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу 
сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу,  
ма већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспири 
иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки п 
 пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару  
Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} При 
S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао дол 
е за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледа 
нама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, н 
st">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на јед 
о пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и 
 примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом 
днако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и 
ад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и 
 као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и о 
 а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p 
поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује  
S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не  
 велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке ст 
ност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему  
уги. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад 
</p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој  
 књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене к 
">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим ч 
и!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шеши 
еже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега 
закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, 
ћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Же 
стре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се 
 <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да До 
 ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p ren 
вак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да б 
н? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамили 
. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што  
е могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да 
ост и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, 
чева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женс 
о као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотава 
не, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под  
овечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, 
ну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут  
лао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у ж 
<p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи 
 кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, нара 
: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председ 
ори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst"> 
о, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p  
»Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више м 
 је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> 
рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p  
о ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе 
га, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презим 
нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend 
 ха, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све 
. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — 
је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занима 
 једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели 
зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, 
з Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда ка 
ну, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна 
м те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толи 
/p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> 
исту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је  
 кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жен 
 да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? 
 и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на л 
ри ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авл 
 најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да  
 је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а  
ранцуски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас ин 
 у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на у 
 највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога 
За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђ 
 rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом » 
</p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље влас 
p> <p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst"> 
че.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели 
тов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се. 
прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква по 
м месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; и 
але паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p r 
 шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend=" 
вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у П 
оваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погле 
 </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу. 
у у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане предст 
и противу народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце  
ешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утрк 
ање.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја 
еститке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усам 
у као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је 
 Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало  
ователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова леп 
ка трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и о 
ше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="G 
и шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки  
ар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет бунит 
end="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидос 
и »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан 
 може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву  
А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се т 
ије баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије  
ђе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника 
овој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у њег 
 ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и ка 
дна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst" 
речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и 
то бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко 
ију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај  
ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је нес 
ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. < 
"Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборниц 
азаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не зав 
а господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послу 
е бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимун 
 у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </ 
њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако  
и, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета  
љива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што  
еше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како 
 опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њ 
S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете  
и као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка маш 
и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевња 
ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, бо 
t">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако п 
ио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕС 
срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тир 
на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један чове 
 ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је  
 »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни врем 
оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посма 
»Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан ч 
епарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као  
це, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, она 
 велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«,  
 права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо 
 ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак 
итање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p 
<p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше ј 
док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, 
рати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе  
их глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи 
ауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да 
стане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мић 
шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бест 
не... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Са 
 уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три до 
ну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам виш 
е често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило 
} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гл 
 дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <hea 
 их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умак 
Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А 
и«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> < 
се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива п 
минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је т 
е!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју 
 чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фа 
 назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон 
је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новије 
ли Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгл 
 — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на кр 
ту допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све н 
nd="italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ов 
лава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, т 
пијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос,  
његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омлад 
 то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држ 
упујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst 
м ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милис 
... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице 
ти реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p r 
ед ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику су 
евносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, нег 
 на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шеш 
о га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је ба 
м друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— 
 му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде  
ути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало 
ћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, п 
 у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској суд 
вице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква 
 вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и о 
ипомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо нам 
међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) јо 
nd="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били ве 
ати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елега 
ћута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово пос 
ју, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нерво 
или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки п 
 упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зн 
Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Изви 
а народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p  
, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова име 
и. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst"> 
азуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из пар 
а ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући! 
d="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у шко 
t">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан 
р’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се  
 све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p 
куси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето  
и држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем 
 беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по те 
амулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен 
 да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Te 
; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мој 
зам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst 
екао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо ус 
— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добр 
да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине 
ијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p re 
st">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, ш 
{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је ба 
гао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички 
end="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом 
 врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по  
, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепа 
ем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му 
са, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Оч 
ерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, 
кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен 
 му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, 
/p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, вр 
и је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу 
је. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> 
rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што пра 
 њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан.  
ор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце  
боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојич 
 rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend=" 
.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хуч 
ече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад  
еле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — 
умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја 
си чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је с 
аш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да 
-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал? 
 <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиграф 
влачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате 
 </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допа 
 одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се пла 
d="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једи 
 какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њ 
ва се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учин 
е, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и ј 
т девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћ 
ели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности  
ишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке 
ekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књи 
/p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, е 
сим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио  
а својим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио 
ате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p>  
ад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, б 
сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S}  
у. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љути! — одгова 
ла, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га 
S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! 
{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао 
вар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst" 
игоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко  
т у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђо 
анским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} 
размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ћ 
том, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од не 
 и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, наро 
и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tek 
о крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја вољ 
има.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно шт 
атали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори » 
оносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Ши 
одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље д 
има да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова ко 
"Tekst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песм 
ш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалис 
С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} 
ир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, к 
уче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну др 
ли само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst" 
у, прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— 
му Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе 
турну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно  
ао и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и иза 
t"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне ску 
 надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то 
нистрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских тр 
рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут  
далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мо 
прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да и 
једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, б 
и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година  
слов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред  
 душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај,  
ки човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио  
односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Циган 
сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време пр 
.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, т 
 план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чи 
е. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна з 
родуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама 
рету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још  
 ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ 
Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! —  
!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, бр 
овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па 
ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифт 
 хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — р 
) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају 
длази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је  
Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А о 
евојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије најв 
ни сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно бри 
{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend= 
ад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га 
 кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; ш 
 стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ст 
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону в 
зађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али 
и отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, 
ловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који  
вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у 
ри године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{ 
 после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да п 
штену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о при 
ти.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали  
ово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако св 
. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе  
Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим  
а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није 
 беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све пота 
о него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, 
 је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало г 
ла је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је посл 
ју.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чл 
ади купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто 
kst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S}  
уте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни  
ишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S}  
end="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и р 
новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Нов 
ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш,  
ред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо п 
лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни  
о је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање  
их страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако ле 
ануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па сед 
ео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књ 
отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он г 
 усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана. 
} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених за 
радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче,  
лант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па сам 
антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и  
су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу п 
бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{ 
 очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало а 
фицир« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао  
о није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Св 
се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене 
 </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће  
јску планету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је св 
дом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељач 
е мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана 
} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место 
и.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли доп 
них.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђор 
ше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеј 
ају као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују  
аше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима радени 
 село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфис 
ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар  
е у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на до 
о рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости остав 
је кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забавља 
 настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће д 
за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим  
горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није  
ријатељима прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, та 
во, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјућ 
ити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био н 
кама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте бој 
 Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарј 
ао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јес 
 да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меде 
пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику св 
">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочит 
сет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се диг 
 комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, 
, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst" 
ш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, инициј 
е, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по  
{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од м 
исаву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву ј 
е »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одуш 
ма сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим 
о »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst" 
стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилаје 
о како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поуча 
прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са 
. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време  
им потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну 
дак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцен 
d="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, забора 
ако је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан  
, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео 
а служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend= 
ло; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фија 
} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, —  
уке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни  
есет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога пр 
 опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S 
ле му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, км 
осла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, п 
 зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драг 
S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек  
, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако 
па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те 
у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај  
јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас тр 
пати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало 
 има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсе 
јући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та 
у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Но 
дине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> < 
ске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом 
дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мић 
прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ 
тавио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} 
а да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од осв 
је се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и буб 
 зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јек 
е, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може поне 
kst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у св 
ворити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не  
 Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst 
вала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини. 
пи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог неш 
 Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па 
а десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се к 
 то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} 
t">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио н 
 их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скром 
 него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не дод 
ади и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И 
и насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »И 
 режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да  
 и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, н 
астирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу,  
ољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгле 
то ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да 
S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један 
ekst">— Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p>  
S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Te 
ажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се 
 ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али ник 
 деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S}  
><hi rend="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта  
а у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, ја 
век није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На стол 
 готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да  
е), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дат 
 судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Да 
зме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">За 
ум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на пр 
p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љути 
 уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово д 
амњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па 
!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица 
о саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам л 
>— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за 
их, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи 
пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </ 
ани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живо 
г искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по ва 
ога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме ма 
нски реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, С 
атељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Ниј 
жао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде,  
 ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура 
ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љу 
њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносил 
 читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у не 
а ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} 
старао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски 
rend="Tekst"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tek 
м месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда с 
је исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а та 
 сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, 
зели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један,  
ку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немај 
шта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу к 
ве што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је бил 
ерујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторит 
и: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир 
S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, п 
вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се  
хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а у 
 и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и ужив 
к један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегл 
амет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио 
и ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst 
а би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега  
 осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише  
то Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрож 
Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле 
леко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допад 
из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана  
ије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је  
и у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао о 
ицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта ј 
 и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после воли 
н се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им 
е куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак 
папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из р 
 да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим п 
 лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак с 
верене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="T 
 бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспосле 
</p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натр 
 фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! 
е — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend 
извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар т 
S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако д 
е био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да т 
а којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном. 
вари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, 
 rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да  
а шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, п 
{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше 
ко што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он го 
рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чич 
а. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не бе 
еде се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог 
овара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не  
 његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да  
ко омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге во 
светија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела пра 
тао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милис 
 Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А к 
а је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од 
и!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи 
еки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави дру 
је смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканиц 
ану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад  
еле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир 
е га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово 
једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одма 
ује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер ме 
 Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђо 
це, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћ 
тлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend 
удалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких  
се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У м 
му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p ren 
} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да  
еда лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да ми 
лашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта д 
зиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: о 
логовак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики те 
верење старој општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао),  
дуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, с 
 учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчела 
 чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно  
му, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се стра 
на, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: 
ну му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајц 
— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ј 
ем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забрија 
виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и  
челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља 
ар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече  
де ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога 
 се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једн 
видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рек 
но речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шт 
ао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао  
ем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за  
рету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одр 
{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или бољ 
да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си так 
 господина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министа 
то!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би 
ече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p  
о. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ з 
е и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — 
} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ.  
л-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљ 
{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле  
не силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако  
енција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале 
рило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило 
> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало  
и му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако 
ене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога 
 нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend= 
 Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њи 
и су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавал 
ји му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и 
ље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни,  
ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А доб 
еког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. < 
 табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио м 
една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него по 
о’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst"> 
го, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог чов 
d="Tekst"> <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re 
 Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру  
мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отв 
/p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — ре 
st">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend=" 
рипали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад по 
му чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије н 
ече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Браз 
редставник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа 
а зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е  
вотиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па јед 
оје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и м 
само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори 
и под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже 
мо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекн 
 засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим  
стујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета в 
Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим  
не шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још ниј 
 и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tek 
лачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овак 
ала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{ 
 народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је не 
 ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; св 
ехану.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио ча 
ко ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се  
 ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаво 
— рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цига 
ом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се с 
и »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао ча 
 па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крс 
сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толик 
alic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је ра 
ске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја с 
боље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Te 
атим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димов 
није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Ми 
 умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотаци 
ресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите  
 поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно  
 ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — 
 Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка фи 
 требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужича 
појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет ос 
 био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се пр 
 и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend= 
им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога 
едесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече о 
> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p re 
онос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је,  
 ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да о 
Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту стра 
»Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју 
аишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и ума 
st">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих д 
ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Прав 
 тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако ј 
ири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поре 
изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није  
end="Tekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срд 
н другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча 
а задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њо 
је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осм 
права.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седам 
 пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то  
и, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засени 
ј епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога 
! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док ј 
овао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара  
у браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде г 
ешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радос 
Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање по 
есто не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле 
Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовањ 
му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто в 
’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, 
ује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst">— 
<hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартиј 
тито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и к 
селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи,  
 године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је приш 
А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели 
 кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим 
 оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју 
 то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре оч 
кидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је 
љан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи доп 
и сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на ко 
ма се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p 
 кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S 
уга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада  
 то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, јед 
о; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није  
е место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док ј 
икано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивља 
ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми мног 
иске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} 
 Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом  
ном. </p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћу 
и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго вре 
 се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једно 
а тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши с 
у у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће 
 слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка 
ојима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посмат 
Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Te 
б не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пас 
ад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напос 
погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког 
а очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разго 
ловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веров 
ле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога  
иш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и  
 У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Ch 
постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изаша 
а и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, 
треситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто рад 
тарати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је 
егове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће гл 
о би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то 
 сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није 
 неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудил 
есец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави би 
Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S}  
осподин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га јо 
нисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно На 
стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзи 
од! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за дру 
Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не 
е, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби 
p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога 
а не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, ч 
 Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst" 
, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији 
— свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учите 
ећ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Ср 
ако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у св 
риш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то ис 
 господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах 
од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, п 
море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих пр 
есето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље 
{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судби 
/hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је зна 
је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — ре 
звући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p ren 
што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{ 
их својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучић 
 да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са свој 
цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман  
 Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега и 
ноћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир 
р, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо ве 
честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто  
> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти виде 
биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S}  
а дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш  
 био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао  
 да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па н 
i rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у ко 
е... </p> <p rend="Tekst">— Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти 
ем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судб 
спорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том 
ре — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос 
дин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четвор 
ужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље 
} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокра 
адости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{ 
раћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врх 
Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена ње 
знео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога ма 
у. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одм 
о било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од два 
иста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се 
ло, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали  
Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама п 
 једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кук 
е наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p 
(из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре с 
>— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив чов 
иновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p re 
рђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је 
 Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Срет 
морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, к 
штинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија н 
штено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље 
и!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А 
 rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо 
пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, 
сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађај 
тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекуј 
е именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Срби 
 допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче  
ош и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, 
кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и  
 Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, д 
једнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову поб 
само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патри 
_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење 
е класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Teks 
та читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича  
 знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек п 
ва. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је 
{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> < 
це да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком ма 
ки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио 
Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чу 
ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S 
купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешма 
ељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но напо 
 тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада  
елико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечист 
 било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он  
ева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и  
боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Ch 
 dela"><ref target=""> TC "Лимунација у селу " \f 0 \l "1" </ref>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> <p rend= 
ц</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> </div> </div> </div> <div> <head meTypesetSize 
ц</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> </div> <div> <head meTypesetSize="20" meTypese 
у селу " \f 0 \l "1" </ref>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> <p rend="Tekst">ПРИПОВЕТКА</p> <p rend="Glava" 
{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвен 
како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки б 
 и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из нек 
сли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа,  
онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика 
авајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ран 
rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навик 
 вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, те 
, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда пре 
о га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </ 
лико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов  
 сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим б 
икао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А ос 
о боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да с 
 иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А с 
улеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Бео 
н је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, 
p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под 
лутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад н 
пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли са 
 је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је мно 
снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами  
S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспор 
у га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што с 
 именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер с 
стао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без 
еки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се  
емо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на  
тоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло ч 
 се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} 
_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давн 
 није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, к 
S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, 
 принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао 
унице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и обја 
бишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst" 
 да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети  
о листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Р 
вима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се 
а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господ 
а комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задов 
авише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мо 
 rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. 
снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У свак 
што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није о 
S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакра 
онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тес 
ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, 
еш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не мож 
у, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због он 
а земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљути 
аријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p  
ут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ћ 
">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао  
е. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој 
 сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Та 
рђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина  
сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се 
к. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вал 
Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, пропис 
S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрен 
, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб 
к њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио 
 дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали с 
 на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док и 
kst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> < 
је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао ка 
кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљут 
end="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући наст 
 на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, је 
маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах пович 
 А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допад 
ти, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе 
а продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачко 
S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствова 
 их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци 
 А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господине.{ 
замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Teks 
 речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њ 
о ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Нико 
ао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни  
сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, пре 
nd="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{ 
.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један дру 
патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђе 
есто објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике вели 
илисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанств 
ући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимим 
емачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко 
 видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, 
да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошт 
ај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која  
дликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само прост 
клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S 
разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје 
се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана 
им именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само н 
 је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо  
графија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је 
а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих  
ре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то  
end="Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Рад 
ир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета,  
ј свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И  
ош главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује  
ово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се  
! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест 
ли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И С 
раке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружи 
а Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то монумента 
тања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да 
S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да 
о кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се  
 по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмири 
запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане п 
 размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао ј 
nd="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанск 
 стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} 
ње! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па 
 три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас г 
d="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужн 
у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаре 
 свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране оке 
е?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и је 
 Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим 
успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕС 
азда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећ 
и писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tek 
амо да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари,  
а гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посе 
 пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Б 
епо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе;  
че ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми м 
 убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) шт 
па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим к 
д неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га г 
џилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му те 
 за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Д 
а сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?! 
е, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па  
дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их ог 
в. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана о 
 ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нем 
{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен удара 
новијим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражи 
{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Забора 
ћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете  
да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst"> 
емо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а с 
сују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље. 
лал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмано 
е било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Б 
— рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти с 
е ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још д 
ца му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим.  
— веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Е 
кола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свет 
и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један та 
сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да ни 
мркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} 
е фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, госп 
а да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој стар 
<p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај кала 
и душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend=" 
ас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; мех 
орко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. < 
 село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим  
 браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господи 
а молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, к 
а говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих д 
>— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— Јесум, јесум!  
еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвира 
чније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми каб 
осла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти ст 
едесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, ка 
па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос 
 зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бен 
мо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поз 
 па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго т 
е, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, л 
="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђор 
о опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећ 
к.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst 
— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вод 
 једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— А 
а буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend=" 
преднијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! < 
у, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, 
ебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="T 
а сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си т 
мота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по  
је умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А 
огу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добр 
на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздрављ 
шко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без моти 
еш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учите 
 будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакак 
»дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да т 
ј бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је 
е боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђ 
е свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и  
nd="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Ску 
тим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели 
ме или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не гре 
о његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогре 
ности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје ку 
унисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од 
ико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само за 
Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само  
данде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па  
је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси п 
ато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу з 
p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што леп 
ду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало д 
а собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-М 
сла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Teks 
забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично 
 само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услуж 
— вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Мора 
кочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости шт 
тране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету. 
та опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, 
} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понав 
боравио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда т 
акује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у сво 
 илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, 
им еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигу 
 језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају  
служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао сву 
ред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. 
ци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} 
ад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Ср 
и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно 
и Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су 
и му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћ 
м се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се  
је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S 
 Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ва 
ију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеш 
{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — 
начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мр 
иријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш,  
е дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а после и т 
био и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит,  
торије и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда 
ији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булев 
епо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њ 
S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си тур 
ши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис ниј 
— »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба 
е, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почиту 
несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се д 
, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим прили 
апетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капет 
е!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелник 
, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу и 
ог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, зна 
: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је не 
јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Ми 
, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихоров 
">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако з 
 време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза з 
из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше бла 
а запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и ш 
циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S}  
 Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Te 
лас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — 
и да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p 
.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и доп 
S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја д 
 па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и г 
 казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} 
колске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који бро 
 створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним  
и умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале,  
 уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега 
 си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима 
 Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S}  
>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан 
end="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских  
nd="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се  
ути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревно 
 ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад 
ој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакери 
Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« свој 
есним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом наши све 
 фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="T 
карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Сва 
ара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не о 
по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једно 
ао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запита 
човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за б 
сто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали  
и.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују влас 
зи.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да  
овали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фаму 
авла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у ш 
"Tekst">Смир’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, 
е прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и  
> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је  
ашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш 
. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend= 
а знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> 
ли Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — ре 
сна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, ал 
ра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за просл 
и му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се с 
ија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина 
роша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у се 
на Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова  
ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оно 
вим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само 
д стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак н 
 rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније б 
и потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: 
.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатим 
и и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теб 
 се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање,  
е, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да 
ете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се 
ласти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила ј 
себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благода 
ка побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као  
м оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа ка 
ће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више крев 
 а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новин 
а капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијал 
и главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш? 
: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну го 
S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова. 
— јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне в 
} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то те 
се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог о 
Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах мор 
о и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шт 
чајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ов 
к одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. 
е, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чуд 
ма Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, н 
воје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Dro 
господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допад 
d="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој  
е ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — ре 
је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би  
 ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Пров 
их. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да  
галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по неш 
е и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу народних сло 
еру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и как 
а певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке,  
е Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостањ 
та написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети,  
таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжи 
уше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета ус 
Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасцикл 
, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње ос 
јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и 
ушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те с 
 да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута п 
адити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи гал 
ж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда 
аба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нуж 
аји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће  
акају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично виш 
зећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џу 
— чу се однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуч 
 сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир 
 изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда к 
 вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те пр 
одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савет 
ла је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном 
а. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p rend="Glav 
и вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!«  
ог, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечан 
мо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче ост 
Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">—  
рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес  
а народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Кр 
ес човечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кл 
о!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде т 
пити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срет 
начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. 
</p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend 
увече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ 
низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није  
Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и весели 
st">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке 
аше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, сложно, бра 
доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, ко 
те.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Милосављева. 
Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све 
м овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се  
. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћал 
беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газд 
 rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — ц 
ба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, п 
ашка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tek 
 мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар  
о, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у  
ц прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу  
 и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врат 
мним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst" 
p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису 
 рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. < 
> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst"> 
огао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чу 
лужим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Te 
тан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А 
, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не 
st">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мр 
ekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лиза 
ене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капе 
, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, до 
да пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{ 
?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи! 
 јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је  
исутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета напи 
иге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својин 
еобријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим  
 обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све  
рла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срет 
лава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tek 
 да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли,  
ва и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо 
p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао п 
 и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песма 
st">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, 
S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је п 
ко љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице,  
ла дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — ре 
та да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декл 
ило, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње ко 
и па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га з 
олико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако на 
p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури  
е поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима н 
г обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли л 
т губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скин 
о и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava" 
 и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис ње 
 један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћи 
те видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприли 
>П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет  
/p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дат 
позиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А р 
стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p 
па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика! 
ом, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што  
на страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а 
 реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p re 
.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената  
д ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је бил 
у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је сим 
</p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сах 
kst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири го 
ишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке 
 Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге  
ко једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све т 
позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега дев 
еидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему 
S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запи 
 њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за ду 
јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред к 
ко је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не дод 
вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачу 
чну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. 
end="Tekst">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и  
вијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам,  
 тамо као конспиратори противу народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изн 
еја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио.  
е ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш с 
ичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S 
га изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као вите 
у је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао  
а смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће он 
шни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза ос 
 коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати 
одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне з 
д коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва ц 
е физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола 
ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам б 
ено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему ј 
{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољ 
ного!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она пр 
ени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} 
 </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога 
писатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима,  
орака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изаш 
услар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{ 
ретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на ли 
Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господи 
ј реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим фамул 
ekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend="Tekst">А  
кле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: 
рисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало вољ 
а, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то св 
ља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S}  
ега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријат 
н ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало 
било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Сед 
но славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</ 
 а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, ј 
> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на 
nd="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на послед 
тељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend 
а, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан  
у сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу 
 све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше  
та. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: » 
авешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспос 
о у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољ 
 своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу  
 лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито М 
 су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком с 
тора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи« 
нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су р 
руги, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кмето 
била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од 
њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Ма 
ле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто?  
их исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара оног 
а ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих во 
ах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и  
а, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслуж 
о, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све 
, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан  
 да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p rend="Tekst">— И 
свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци« 
 нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и пра 
за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мор 
ко је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> < 
ну у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако о 
о! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуд 
 прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари ни 
а ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вре 
Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; 
оследице. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да ра 
е име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend 
ијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i 
а. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о 
 да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше  
p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а  
Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш  
 је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најл 
 ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у сел 
ваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p  
азуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tek 
и свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља чита 
што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је  
>— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула 
прдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном ре 
, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га уми 
 се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p r 
 то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је о 
е Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речим 
 је човек могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није  
ш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало д 
њу стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у 
ку добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему кој 
</p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, он 
 и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такн 
сто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са 
 из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им 
од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успом 
аграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неј 
 прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, н 
. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило з 
е окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Сре 
>И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p 
а?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} 
Tekst"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> < 
»моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао  
ао дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао,  
асмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tek 
 као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »И 
ина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез 
 писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој  
арија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они п 
де да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало к 
бија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све  
Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дођ 
ово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина 
 смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, н 
; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже м 
 њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недра 
 да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, ил 
е све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S}  
римера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="T 
поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађан 
о утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадам 
="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али ка 
оверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није бил 
елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами по 
е ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао 
пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде пр 
трахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tek 
ења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над  
једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој м 
етурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} 
очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна та 
реме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ п 
i rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан нема 
ула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеј 
 Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о 
> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у сме 
осле тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно н 
а смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије с 
једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно ц 
ико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи  
мен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осам 
 залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око ч 
Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају. 
служност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необ 
е сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једн 
 насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А  
брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно с 
 после мале паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!< 
 извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> < 
толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим батали 
писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује д 
а никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да  
ати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на предс 
 неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти каже 
 рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p 
други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај мал 
често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе ни 
мач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се див 
у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изв 
рђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с 
, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богм 
 ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, з 
едставио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читао 
нако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, нег 
емо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да  
 Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелиген 
екосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправ 
> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи, 
ко да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а за 
би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако 
p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће би 
мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, д 
.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, уч 
честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и 
ај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend 
Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени с 
лико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно. 
ели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми у 
, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и д 
падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадг 
а крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа  
 наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и по 
— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? < 
 је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне  
ни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те 
ће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте 
афе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко  
аман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учи 
ичини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исукан 
е грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе д 
у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Д 
одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p 
дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... за 
} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти так 
 и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били  
ича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они  
 ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p>  
 дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко 
ародном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматр 
е захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТА </p> 
 побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом 
адиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и раз 
и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с вра 
ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је 
корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залог 
ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ел 
Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. < 
 — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава 
 ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p re 
кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева ср 
шток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима 
њу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је д 
</p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољ 
ку већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба д 
ате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог 
вртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим  
Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једна 
 rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом ка 
ом пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} З 
епасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Срете 
 грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend=" 
о су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене  
ог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшија 
ичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо 
то повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p  
дух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? 
а.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским 
о се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и н 
nd="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и харт 
S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове 
мим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којеч 
у, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да ра 
давијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође п 
, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, пор 
, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и 
во, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад 
као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш 
кло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви 
.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати  
задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛА 
тановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам г 
 метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово  
> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p rend="Tekst">—  
обедну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа 
е суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Teks 
 што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао 
ekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниј 
 тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да пр 
зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи г 
м каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима з 
 као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све з 
довољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p>  
с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о свак 
оћ је увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и она 
еже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигл 
ди нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички д 
окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад  
Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе  
како под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастир 
 дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипа 
е шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити 
уги да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и м 
борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни ј 
е му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S 
 пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачк 
не и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </ 
ако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђ 
.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да 
/p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Ср 
војего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће  
а пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је бил 
ре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли.  
 и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале 
 </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајд 
се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љуб 
 душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више  
рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о 
нарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај 
ре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас с 
Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо по 
. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била мо 
ослова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар фин 
и се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљат 
иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића пр 
о је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка п 
не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 18 
и.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања 
>Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много  
коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет н 
ебна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> 
ила, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газ 
к српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна  
 тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и м 
 право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то прав 
ва и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је т 
уке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори 
е приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша сам 
ога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или 
о ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, не 
 — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутр 
 главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћи 
, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се 
слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да 
о беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове« 
ђају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, 
! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло ј 
ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму кој 
настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, п 
ог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да с 
ом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на  
ају пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју 
резања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размиш 
/p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздух 
љ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле 
село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па 
i> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чу 
јеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си  
ра Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од он 
руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Ми 
d="Drop_slovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И с 
год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске. 
и, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету! 
уди кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беш 
провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Сре 
е, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче ју 
ош немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се  
ала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у чести 
ци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље 
ме представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи  
 смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куца 
го задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та  
 и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S 
ти ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst" 
 па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да 
томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варош 
дити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика  
оне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, п 
после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о 
е дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је мн 
тановљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке по 
имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизе 
ке у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, 
говарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и р 
обијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се пр 
цију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карак 
 би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носит 
само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; т 
тална зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на  
d="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће  
ао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и про 
да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи? 
а из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску з 
тије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удес 
а права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спас 
</p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он с 
еведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И  
вника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће  
е прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као ст 
 смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја ми 
 хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борц 
о, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимо 
а.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Сре 
 своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине к 
ic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али 
ве муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракиј 
и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи 
} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и 
ТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван Сремац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> < 
ТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван Сремац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> < 
И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако приј 
мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите с 
 да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попр 
и му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао  
о неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из ово 
о оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, а 
ријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{ 
ekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и  
амо седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позв 
на који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Офи 
тапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, ј 
аније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах крен 
опис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и  
ртију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као 
видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је 
јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да  
лагодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не к 
 стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста 
 три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крс 
но било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је  
ска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође поста 
ругог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и понос 
ким ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек  
/p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је ј 
="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету  
 крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на 
е беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не  
на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо 
и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их 
а Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p ren 
"Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p  
/p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p  
наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четр 
е »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећ 
ет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још гроз 
ekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје д 
rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љути! — одговарају му. </ 
 А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, 
убликанска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овам 
ови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се  
и шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним зб 
</p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага  
 rend="Tekst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава  
ни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је нов 
ести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а п 
овек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још под 
— Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} О 
i rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек не 
далами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и 
р који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S}  
тку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло м 
 лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p ren 
нференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет о 
че кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици р 
 поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; би 
е изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је дана 
 главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле но 
лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, прост 
 у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасн 
 тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срет 
rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се по 
едан ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера м 
а види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој 
у, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S}  
евићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прил 
, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама 
d="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет 
<p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз ва 
"Tekst">— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ 
ни ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољ 
 проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у дваде 
p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} 
kst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у 
 тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде там 
 ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало кр 
тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судниц 
 <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло  
слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљ 
ћера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тр 
/p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад 
а је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете 
, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад  
 и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је сви 
е и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> 
јина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда 
 међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нес 
st">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђо 
p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не кошта 
ини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама  
ене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а 
p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНА 
rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос крену 
>— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор з 
баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </ 
 <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Мил 
<p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сира 
 </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Ж 
/p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели 
d="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од после 
 се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би н 
t">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и  
ћу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док  
о, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му 
петаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло 
а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му  
ад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога 
а браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што  
ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, у 
право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} 
ук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај а 
и свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не г 
г мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја  
 из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи 
"Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побрат 
о је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи м 
шњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је бо 
аја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице,  
о свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутња 
за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним п 
’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле 
о и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно 
ење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгла 
>Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је размест 
p_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату  
Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по м 
не мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уз 
Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа 
назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка они 
ekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља,  
а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува к 
kst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Tekst"> 
ма за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далек 
 што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки  
ут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p 
nd="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, убриса  
nd="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учи 
д сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским  
p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам об 
 rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразуме 
уго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. 
толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио б 
диш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло  
">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на  
измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела 
t">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета л 
end="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, предсе 
st">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра  
nd="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се вео 
мо кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, 
о, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка 
т, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен  
/p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, з 
> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p 
оже, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар 
kst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а рес 
ве ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за л 
м се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да 
ији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p 
ошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се 
нкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, п 
те кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта 
сна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му  
те! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капета 
но послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">—  
nd="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био неза 
а човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> < 
од Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), 
p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако х 
p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА  
авола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вам 
st">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! < 
<p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да  
"Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује 
у своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме 
ош више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама. 
st">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавили с 
 море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’  
д те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га ј 
аших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав њ 
 хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p 
 </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако  
</p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова 
d="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум зна 
end="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— Јес 
кни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> <p rend=" 
st">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА 
другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и д 
се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и 
 допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педа 
чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ов 
ека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство 
ном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошк 
Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједна 
 културна историја на листовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичко 
, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Х 
 Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошур 
ф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса  
жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, а 
ну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеш 
метује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Ми 
о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend= 
шају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо д 
о онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђор 
е сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља 
-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто 
 вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} 
Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолу 
ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а он 
ува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новин 
 променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачек 
 главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, п 
а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега са 
у слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да  
 њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од н 
, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села,  
рем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним 
шта није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом 
а, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели и 
је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију 
p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, уч 
наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где с 
ом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један  
</p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај дога 
као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гн 
st">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, учит 
d="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и кап 
 даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен 
> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је ув 
А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га  
допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описа 
сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у др 
а у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за ко 
о Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру.  
/p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му  
један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књиже 
сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим од 
т прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога проша 
 окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача  
 паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново  
 речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не  
 rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </ 
хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend= 
/p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и занат 
<p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пр 
о се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за 
а. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око име 
т пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у 
rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p rend="T 
ли, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог см 
ekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи н 
nd="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко сти 
оже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле 
ма није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин 
е, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петроп 
"Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: 
</p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослу 
днику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли 
рани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да  
 хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p  
t">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није сврши 
 било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но напослетку, хајде што  
но одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкав 
 створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Срете 
тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, председниче... </p 
еочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете  
"Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје  
тва, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и 
ује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче 
с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S}  
амдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поме 
и написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако ц 
ако свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и з 
и! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савес 
ekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, исти 
агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="T 
кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек  
} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред св 
ица баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима у 
 по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан —  
г »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на 
/p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизаб 
ир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst" 
орског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао 
етина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, 
 из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под 
rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и 
м и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst">< 
 rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно посл 
глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад 
ао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета ј 
е био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да с 
 било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дак 
 изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА 
цир« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он  
rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, та 
о што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</h 
прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али от 
је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ го 
>А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, до 
 листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> </div> </body>  
а механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим дело 
бичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао С 
адалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских пранги 
 и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend="Te 
е бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срет 
жак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник,  
о.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих  
породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе 
о доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао  
о кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{ 
а где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код 
nd="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му би 
, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети  
рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој 
елу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имај 
 намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је ост 
ма и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек 
ији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разг 
о од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је попла 
алом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, К 
 А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те са 
лус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасе 
осле тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски  
ја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школован 
ити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчи 
ов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у  
ђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} У 
бедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чини 
премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је поно 
/p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред  
у сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево ј 
нај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово 
nd="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започето 
 се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ра 
, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та  
т на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у  
 под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир 
груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао ка 
 боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски шта 
приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p>  
га нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа бил 
и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S}  
 </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драг 
и се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бо 
ћа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни приб 
о у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете 
о га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис 
ами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба 
 моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа т 
р допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће о 
ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом 
рног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst" 
ова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p re 
аву. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!? 
? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — 
 политичка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар јед 
упи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код н 
{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље  
у да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да буде 
инска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато  
 речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend= 
"100" rend=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класични 
 пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у  
чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОСЛЕДЊА  
i> </head> <p> <hi rend="color(858686)">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван 
SK prva strana"> <hi meTypesetSize="12">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван 
etHeadingID="0"> <hi meTypesetSize="26">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </head> <div> <head meTypesetSi 
 разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889.  
довољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на к 
 ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од т 
идба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} 
е:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде  
шај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казат 
тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу 
њ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по с 
:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и шк 
т и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо 
ка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу,  
 потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо ва 
к, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, река 
 заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а  
ути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« 
а и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p 
зе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p  
ни!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништ 
м се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, п 
леда у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власн 
ekst"> <hi rend="italic">Кааажи!{S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у з 
 допису пита господина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли госп 
веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕ 
е увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим при 
аустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе  
еша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend=" 
p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да 
по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете 
 распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Te 
ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. 
сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не з 
а и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p rend=" 
st">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходат 
 земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а 
он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p 
само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно  
а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, каж 
и убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго т 
ерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} 
ало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, п 
кајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске  
у палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend=" 
 се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фаму 
 одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чи 
т и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S}  
гу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на  
 другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окр 
и је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни 
ка!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p r 
!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите,  
Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво ба 
 си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и  
/p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге шко 
ју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папи 
ну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="T 
 — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p r 
он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре у 
 спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пут 
ује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, од 
 а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет и 
ставник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа ск 
ети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучењ 
ом вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p ren 
нутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам п 
ра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногам 
ије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: две 
а нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад и 
end="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бр 
а му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну  
то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p 
ет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада трист 
 се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се 
 би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала вла 
ни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућ 
и и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где 
све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво 
рцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Брази 
сећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да 
не држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} 
Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој оби 
а занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да 
 устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес 
<p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да 
 <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic 
 је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, 
е начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакши 
клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} 
ак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена  
, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем  
ом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница 
ће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p 
ова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се сам 
ше — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend= 
да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дат 
ао ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часн 
реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или о 
га из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговара 
града, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либад 
мно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_C 
и од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних ч 
наест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по иви 
ободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту леп 
љебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни с 
Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију,  
кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачуд 
осподинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари! 
или венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчан 
тљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а  
ла.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани и 
етлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катран 
неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И о 
ко су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи 
ба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чис 
свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да  
палише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на  
"Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у 
 је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па с 
 рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе 
им пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари 
ки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле  
kst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на 
авно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо  
лаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скуп 
еји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend= 
 идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а в 
 месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све н 
 ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње 
нин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликр 
дањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову лимунацију и весељ 
таву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, п 
 рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p 
ад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— 
 у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је  
споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и изв 
е Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за 
 добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника. 
 у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски,  
кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђиз 
му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их ј 
 Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћи 
сму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је  
ekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да о 
 </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја: 
с могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, с 
м селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана 
ем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и га 
 се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све  
ио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило би 
nd="Tekst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да  
p rend="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p 
гу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилос 
 оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а од 
рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи в 
остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« њег 
!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна. 
ане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, д 
ака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да  
привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} 
ке — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, расп 
е свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А за 
 рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа 
} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за кел 
к’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; г 
ом селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблаг 
 већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му се председник одмах на 
-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Ср 
о, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, 
ово!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољ 
ламет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако 
ав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име!  
у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и  
ла и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно  
ојица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је  
елико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанс 
га чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га с 
 четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. —  
што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде  
о, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плаши 
 јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут к 
</p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак » 
ekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, 
сели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је пред 
end="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно 
тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше 
Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој  
и нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је 
алко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много;  
ше!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је  
 ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га  
еби Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући 
опис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем 
ав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то т 
 кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама сел 
st">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се гомил 
 је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави д 
 ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а о 
ш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога д 
му.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледа 
позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио  
! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Ст 
ују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто п 
ко је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даљ 
на дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога 
 а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Шта 
аше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову приј 
а, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре  
>Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној 
, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријам 
а питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких зло 
nd="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пу 
да« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tekst"> 
 неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитал 
ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то дос 
о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за 
р без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога 
 се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју 
kst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од све 
ан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћат 
 више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама ко 
вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбољ 
 Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подб 
p rend="Tekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице,  
 (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме ни 
</p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p 
раја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му наско 
ашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара М 
Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мал 
о с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према 
вна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} 
 мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, ниса 
Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам из 
во знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{ 
а се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споре 
nd="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p r 
одеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса. 
осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао  
ИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван Сремац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛ 
ИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван Сремац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛ 
ио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампи 
цено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам  
це? </p> <p rend="Tekst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде 
тенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. < 
нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још какве стенице?{S 
 изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова 
итичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимањ 
 добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви в 
 где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Ра 
удем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — за 
9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољ 
приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зг 
end="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По  
kst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његови 
љно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под но 
роз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекид 
е могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели Мак 
end="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад да 
ју. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета  
ротестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама до 
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S}  
kst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да бу 
а разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, 
рију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка 
ј обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. 
читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и  
 — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и деве 
ис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко  
{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за  
ла да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p 
ну газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије 
ар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за т 
вена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати 
па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p>  
орђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време сво 
воју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{ 
мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па јед 
кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и п 
 му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни 
рва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам 
ше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима прем 
аде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и пр 
т — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend= 
 поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од  
 је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то пис 
твом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље 
 и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких ч 
ио је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке п 
е те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио п 
тво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p  
био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за сво 
и мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрас 
осле, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурис 
{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога  
ало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених 
о сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="Tekst">— П 
 каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — с 
е своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над н 
р цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто 
ђе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend 
ти! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На 
nd="Drop_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само наз 
ских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народ 
је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три уст 
реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један ј 
екако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао  
је здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне с 
утем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес,  
ује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан ме 
е мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљи 
лотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свес 
понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ног 
.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему. 
ују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплач 
лу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељ 
 кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи ти 
Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове  
и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst" 
ижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је 
ица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Te 
у у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједар 
ждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако. 
јем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима каф 
kst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S 
тавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад  
 пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће ско 
се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била  
уцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи,  
управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у се 
 прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде 
 почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, 
ко пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, г 
тци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по ди 
зда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи 
едне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама к 
е умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, 
, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче 
тају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи< 
 ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћа 
гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе 
а дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максим 
ти кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра куће 
е се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа руднич 
А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад...  
?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="T 
ење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је сла 
реме својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послу 
ју, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански с 
д пружио многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу,  
 зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом в 
а све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових » 
клике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend="Teks 
најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта 
акав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, 
да и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изо 
откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге 
шта измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је њег 
ема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало коли 
де је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје кућ 
етана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на  
ељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не  
диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седн 
мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељ 
ир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљ 
 привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. < 
еко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је 
ш то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено  
 велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе г 
 је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Teks 
ица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p ren 
нашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и  
ла за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst" 
ке трошкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама к 
Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта ж 
Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, как 
 се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све мож 
ом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стреља 
тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне ум 
е знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, позн 
rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p rend="Tekst">— Макси 
ила ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би на 
к прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, в 
у ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} 
познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и спи 
а две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и по 
 плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна 
њем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга в 
бурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрези 
Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говори 
елник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у при 
окле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и  
ка мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом 
на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити 
} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у  
 што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву б 
енемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испр 
д оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} К 
рт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми,  
ан, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине«  
па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} При 
А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђ 
ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни д 
е код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е,  
оте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију  
њавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису  
.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p 
а где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га за 
осле се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше ок 
овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш г 
цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштам 
 А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један  
ан ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи 
ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова дру 
 из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути  
х прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здр 
 Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако 
метао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst 
хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато 
 маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Л 
 тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни је 
се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир 
 оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу  
<p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који 
о што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Te 
.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пунда 
то се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што  
мансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознаје 
з дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на 
ље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се 
А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће г 
 у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Мо 
седника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени 
оши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој сваком 
сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис м 
вога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја М 
а Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је орат 
атал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами с 
женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то на 
вом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, 
вог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се бар 
уљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву јед 
 и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима  
"Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с њег 
те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за  
хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припаса 
{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, н 
 знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га зап 
ни пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачк 
х држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће д 
 затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију —  
ету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="T 
дмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан после 
пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! 
е нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих 
им.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излази 
ослао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир 
не, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаћ 
е оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био та 
времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, 
ar">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадес 
тале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Ј 
онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај кој 
ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме 
 обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он 
-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расп 
је име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по 
ница и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв.  
плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p ren 
ервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужав 
у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир- 
ке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S}  
! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их ни 
тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружје 
и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непри 
ојсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То 
ће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Брази 
оворило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говор 
</p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није смета 
ео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље ш 
о и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и нај 
и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њи 
 забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А д 
, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Офици 
њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магаз 
а: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend 
њеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји 
ви људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епоха 
{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p re 
 с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком  
атио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пут 
ца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне  
ажаваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко  
ди и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове 
а-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразили 
ио.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало  
S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Д 
м требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити 
р и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона! 
ило десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се сам 
тхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на 
ли зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокла 
лер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдн 
ана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђав 
 управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне ли 
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за про 
 Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао 
едноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђ 
ном од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Te 
 на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели су 
вори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је т 
знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер кој 
идела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све доб 
у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од б 
Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И 
 му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p re 
 и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Ве 
 онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и поп 
{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина 
нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а 
љаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашња 
— а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показива 
{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му  
антне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева 
мењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му з 
речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само 
дељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мр 
 наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиља 
 човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам  
си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав 
 који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали 
лике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допа 
), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бути 
но — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје дом 
 стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општ 
, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst 
/p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, п 
равље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види н 
ата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао  
та живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега 
 нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћи 
и веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким 
 цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па с 
ек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке в 
обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку нос 
 овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али з 
ла газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подру 
има кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена 
 и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без с 
а, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми,  
од ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова п 
ли, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витез 
а! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу бро 
ти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај к 
 и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женских, а знао је  
оворио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни у 
воје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend= 
 вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио 
а испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је 
S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње. 
ни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уре 
ао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; логика дог 
воје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} П 
, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, кој 
е ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Пр 
логије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о то 
ал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам м 
а.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Кал 
 ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разум 
але на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али  
исте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало 
ј драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала,  
"Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, опш 
а! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замер 
и! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господ 
орђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и п 
с дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подм 
нара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу!  
мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полете 
ља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунац 
у досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Од 
ама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и том 
лати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и 
х), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и 
 половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија  
Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле 
а, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Чит 
, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добр 
и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим 
се, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је д 
 са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, к 
них игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну ема 
кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као в 
} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој 
ало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав 
огиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и друг 
 почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да  
 ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне н 
аје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник 
кало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас 
лај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто  
"Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Тер 
азда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!«  
не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло 
сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи  
те, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте 
и се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst"> 
ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О 
дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам то 
је Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и  
} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> < 
ekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесеш 
 и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чује 
ик. </p> <p rend="Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’ 
rend="Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љу 
му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst 
<p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend="Tekst">—  
 не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми к 
; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море,  
.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst 
ом јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако  
амо зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљд 
о. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> 
а врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Пр 
баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S 
"> <hi rend="italic">Бирам зраке врелог сунца —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Пл 
 га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко 
ко држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само  
нтереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога 
но једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега в 
лелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу и 
-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали 
се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као д 
Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за дана 
е. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја К 
љен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Сава 
та му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо 
><hi rend="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ  
тво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гост 
зао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета к 
S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде играње 
, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћ 
рно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успех 
етио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Макс 
лице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично нав 
Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! </p> <p r 
вај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> 
 слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из по 
кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочав 
х се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће  
nd="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу 
нина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу 
d="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишем 
 много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље 
 ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него 
а нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није д 
итило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бура 
боа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонс 
 правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуд 
те за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате),  
 Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова) 
живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова  
ну, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци и 
руги престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву 
а такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином из 
о видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Ср 
екога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто с 
о је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева 
е прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«,  
 већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у се 
 је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у ов 
лачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање зн 
рф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да 
о!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гро 
 и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол  
азао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалн 
 да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права или нар 
 ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало п 
адовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помр 
шуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па 
мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и р 
 к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана 
и и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, 
примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очуп 
се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то п 
 Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг 
е, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим че 
а старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе 
та још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што 
 цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{ 
ажио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало кур 
и се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Teks 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Тад јој рече Ристос Господ:</hi> </p> <p rend="Tekst">  
, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је 
аправи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он ос 
од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману ( 
 наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверав 
апуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по он 
 не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ак 
 продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за 
прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ам 
у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одм 
одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати 
и, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним та 
ир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; 
а: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љ 
 а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као 
Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џе 
 да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му с 
 </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту ниј 
ти и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и 
д јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једни 
 кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« 
d="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао 
.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе. 
похалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима све 
не кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне,  
ена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који  
рају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само м 
еспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује 
љи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, б 
у било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана виш 
и а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толик 
ту. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин пре 
ред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша м 
ekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство с 
џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита  
рам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир 
ко! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> < 
речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. годи 
о резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који  
оиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{ 
редњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну 
на лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је оту 
 од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ј 
ој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{ 
о исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{ 
 нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао с 
иташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а напр 
лагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелаг 
првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сре 
зи.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако с 
 Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, мо 
пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су 
end="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове ст 
а, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао каза 
орђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малоча 
rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — вид 
е и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, 
 погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шет 
рема економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p re 
с и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и до 
{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} До 
у који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја,  
 жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst"> 
ekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради то 
аграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу,  
а буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, з 
аш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с  
ажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас ч 
И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зур 
 вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад ј 
Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљев 
о вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готован 
за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне ка 
кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, о 
ече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </ 
са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете  
 ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бро 
 од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потп 
ли да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то 
тавник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз  
, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хе 
 бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик њего 
реће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име 
ике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога 
игу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком 
неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све до 
ету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај ст 
а га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се покло 
ристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише! 
саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, ни 
а ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p re 
S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнак 
ће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепетка 
а су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су  
вицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву 
} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола,  
газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била ко 
недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из друг 
је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве чла 
 опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend 
огије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и 
учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је об 
ародна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p ren 
оже ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Ср 
о свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободно 
 га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никак 
 са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевре 
d="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ  
 за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека по 
{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је  
д му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити  
кашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међ 
 најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, ј 
 све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља 
че у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уз 
е, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и јед 
 с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p re 
арку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај 
 ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и в 
t">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштењ 
ли прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар п 
и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела ниј 
> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дуж 
сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година  
S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и  
орђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра« 
 да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по изва 
ош сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на он 
о; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега 
 тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и о 
је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам  
е гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се П 
 Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, пров 
 ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="T 
 цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи 
, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} То 
 од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то ј 
еђеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А дес 
ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни 
оказала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се гр 
немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да 
ekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти в 
вима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а  
у браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом б 
лаву (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно м 
доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па тама 
ајмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар 
о и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси влас 
 искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е б 
— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после н 
а, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и  
, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она  
С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поч 
} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst" 
реди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; 
 штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгл 
еграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и сел 
ела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као  
је, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога 
и је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, шт 
еколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и  
ио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу,  
је и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и жур 
па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се чове 
ао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту 
пуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разли 
вима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Teks 
 уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Б 
не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било  
 ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да з 
отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S 
 баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај дола 
ригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном ус 
господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. < 
и очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — р 
 у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним д 
риличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најприја 
по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Te 
 мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд п 
Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p ren 
 и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио  
ругу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се 
сто Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни 
да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један  
ољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема!  
end="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо по 
прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </ 
тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, слав 
ружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend=" 
 Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} И 
тла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад 
е насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао ш 
 кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од ж 
писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је 
ше није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво  
аслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако р 
е да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе 
</p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себ 
ш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једн 
 глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за теб 
 као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игр 
 некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и укр 
мо још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало ус 
адника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бур 
тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са ствар 
на што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада  
их.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на 
 може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. 
ади тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио 
ињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим ства 
а и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у к 
е ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео. 
какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве он 
и и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, 
 па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непре 
оследица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота! 
ада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфск 
ва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њем 
 викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Сре 
 ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја 
адила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рук 
гледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и наме 
о, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од  
дајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И к 
ај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живо 
креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте.  
чењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе 
лак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала. 
 у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена п 
сле толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се та 
оје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на ле 
">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p ren 
аше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошен 
езан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик  
ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који с 
 су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њим 
о кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице 
асмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео нек 
собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела  
њиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгл 
ад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} 
га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са  
вали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S}  
Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве,  
ноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да 
. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то 
> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не  
то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање  
екле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити 
 А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље р 
p_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође 
, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и ба 
о да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без ф 
ужи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи јед 
акво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад  
шем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst"> 
им увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком прек 
ографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом г 
 куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председни 
и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не изб 
 за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Ми 
t">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend="Tek 
е знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако  
— Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној 
чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром пон 
ј други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да ди 
и ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглоб 
.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend=" 
 да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан п 
о прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и  
 врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о пр 
де, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи 
Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета пре 
end="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда  
ва ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студи 
анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е 
, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија  
врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетов 
 плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чу 
им вином. </p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, са 
Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па по 
лијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичит 
је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што  
ан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕД 
љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ 
рђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и 
! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, 
ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село 
 rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tek 
било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком ме 
е може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како 
 дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту 
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао —  
анак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, ка 
не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа 
end="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да г 
куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председни 
и од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сад 
 ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у ов 
S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај ме 
а Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви 
те а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. 
увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и и 
од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни 
="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би треб 
и начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све  
вабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава предсе 
 отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју 
обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била М 
ти?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! 
ав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркива 
аметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{ 
 »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, јед 
есет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа 
принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји  
општине прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још 
-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и о 
петан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S 
д није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око механе и судн 
та посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начин 
ности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним п 
а се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се д 
 Максим фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много  
Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од 
, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и ти 
вцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и 
 коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га 
 једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у нек 
вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али 
о га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни д 
и, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Teks 
} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели с 
 је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зов 
тељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, 
лефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће с 
штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића  
ити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћ 
 Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није мога 
 среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету 
о — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{ 
м, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p 
ца, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрл 
<p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он с 
датле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја 
ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Макс 
а у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади 
) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S 
сти овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и пре 
и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су сам 
ња, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде  
ез сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљи 
 rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи 
ме под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Исто 
ици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције 
та урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кр 
.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није 
иријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Мил 
е дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем ш 
е ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и 
шајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже во 
Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита 
скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им 
ересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батал 
="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Teks 
извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети  
о народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утркива 
о ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој м 
ска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се  
 камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви де 
ја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} За 
ије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза 
 и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је 
ије у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно с 
"Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте с 
/p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати 
љу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што 
улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и з 
дан тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими 
мења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p 
о«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; 
послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику к 
</p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти с 
nd="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо з 
оже имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало  
тим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и  
ељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те  
ги млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонам 
Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће 
једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини  
ој судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч  
ачелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљ 
, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија  
ја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, з 
овек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’  
е кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф  
ди у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p ren 
д?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S 
аћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка К 
абости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћиц 
релазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, 
два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужас 
 вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у вој 
ир« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле 
Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обо 
черамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, 
ичности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>.  
ите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубо 
стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин- 
 Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од р 
а грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа такв 
вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће 
дна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашиц 
се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а  
</p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! 
на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се о 
о немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као с 
 неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на  
 је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амб 
и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав н 
бари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и  
и бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лам 
вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га,  
м смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао 
, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, 
еви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ вели 
ал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета 
ажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка т 
ekst">— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend 
 друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— С 
end="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те п 
оштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на веч 
а, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и ра 
седник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова с 
терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити култ 
екао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје 
 се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у ос 
ционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му с 
 се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и  
Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend= 
 измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажип 
у ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и 
аборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још о 
но чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; 
нају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и п 
p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу 
хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепо 
мо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква 
зано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије 
из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавест 
страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се 
 сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича 
е шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — 
 као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није 
е икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како жи 
вде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једн 
 Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега л 
бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме  
бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе 
 према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него 
е Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те пов 
ра?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их 
обудиле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке с 
век, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </ 
е може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу. 
d="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p 
ш боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу.  
е знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Te 
о бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у 
 лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, влас 
ице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, само д 
атиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски  
та песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је  
 какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али  
 <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend= 
ервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна. 
зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу  
ост, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролаз 
 се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђ 
Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни з 
ине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти са 
 читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодуш 
е шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст  
rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </ 
и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај 
а очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је за 
, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако 
само казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да вод 
прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је ус 
тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к  
">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те 
p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта т 
тин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и  
} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује мла 
илисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био бл 
е удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га м 
вог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарад 
село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Мож 
p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг н 
етни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретен 
ти у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати о 
 гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима бић 
адимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пош 
сматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа  
нска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин с 
што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили,  
, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S}  
Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и  
тани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи ј 
p rend="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме  
е коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на  
нске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst"> 
ра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима н 
гради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и о 
Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕСТА </p> 
евет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst"> 
 чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— П 
у?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} 
 лажеш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем  
више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трош 
ажим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама н 
онђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па  
ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p 
оје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и 
<p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели 
ти, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и о 
зили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми ку 
 допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица ус 
 што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар до 
си.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може! 
Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други уми 
риш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти  
а Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ћ 
х ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кук 
ове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно њег 
ло — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само  
 rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би 
есток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је би 
вила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p 
ата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоц 
ет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем  
-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели 
</p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> <p re 
и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чаш 
 се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а 
t">Смир’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, жури 
е мале паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> < 
као шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p ren 
 <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да каже 
 ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, с 
 цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко с 
nd="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те 
>— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напредниј 
ема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка! 
ом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш,  
ене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Teks 
поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> 
ни ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не бр 
е.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било 
 умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Teks 
 је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели за 
ија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам механџија — одговори 
— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затек 
p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, 
</p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p 
е!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend="Tekst">— Осветлићемо село, провес 
, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, от 
а шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, нег 
 ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти част 
t">— Је л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јокси 
 данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни 
лач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо 
Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однек 
да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски царе 
зобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа н 
 глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут. 
осподин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S 
"Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним посл 
је друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Таш 
се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и л 
и буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихва 
атра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, д 
чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све ст 
у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звезди 
S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су б 
ју да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и остав 
свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, б 
римећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И  
ога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Ср 
p rend="Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. 
шилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим 
е, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда те 
им столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се так 
 (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кр 
ђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се св 
 док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </ 
 Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више годин 
 твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. 
ачи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице 
на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама п 
не поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слуш 
 читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онол 
">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против пр 
ци.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану 
и требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend=" 
а куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у  
рас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend=" 
 кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима 
си да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А б 
о је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за ж 
у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено 
и, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то  
а тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зев 
 на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и в 
ла! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изв 
анса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све 
ина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако пле 
д, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, 
 ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, је 
<p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ва 
то тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да ка 
еченице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а н 
еднако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџ 
адовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се  
а та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге 
 од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S 
г округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се бун 
ње коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке  
На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се и 
везла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо пор 
њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни нач 
р-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше 
ега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко ј 
могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде по 
ом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S 
задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет и 
едан уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео депар 
мори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и  
>Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак п 
а између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени сауче 
а, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, как 
вде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казу 
 у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p  
 палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељев 
 крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена про 
ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаест 
е обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после  
ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је  
им. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p ren 
о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му  
ашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, 
к селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срета — 
уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но,  
довиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа п 
а оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име цр 
) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетан 
изела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да 
јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после  
е с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивил 
неше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, ве 
ош није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов 
прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево  
е јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а  
ле мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њој износи 
нтервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржњ 
 чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и з 
 али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га он 
о највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад ди 
 он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А 
м, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, шт 
е ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не  
nd="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та њ 
пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да  
жао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} 
«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi  
— »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милиса 
 памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не  
не у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја? 
н, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је глед 
, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао он 
 ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту к 
лини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продај 
ром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља  
 у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламње 
ели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p 
d="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst" 
> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од ка 
е у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, вид 
ако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, госп 
им једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу от 
 ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— 
>— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој шк 
 кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{ 
еларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — 
"Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Б 
пу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— А 
ванлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да 
досаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко 
 с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти ба 
ване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда;  
> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова доку 
деш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване 
 ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми,  
nd="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. 
ије разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад  
 Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат 
 инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством 
авна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твоји 
 ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој ј 
 rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си т 
st">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— Јесум, јесу 
уцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама 
је ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p r 
kst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у ово 
end="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да 
амулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Te 
и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ћ 
ледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине 
а како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши мушт 
онудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! 
ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ са 
права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p 
орђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend=" 
м вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, х 
 Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p 
. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваз 
е; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсв 
ами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Б 
 па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако 
измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало 
иличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми  
 онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} 
">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица 
 ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав м 
осподине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психол 
 бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да ок 
ем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавол 
од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">—  
и питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, сва 
 набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и 
/p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиг 
> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало 
 нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не  
е којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа 
ољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал та 
амена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, љу 
 чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S}  
ам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> < 
ало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> 
а посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти 
и себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« 
лас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend 
тли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону друг 
ле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао г 
 ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били б 
вет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зу 
kst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, зна 
уговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, зн 
 Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Teks 
ађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми т 
« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко 
е треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су 
у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. < 
»узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све  
аучи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни 
у. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, с 
 па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. 
а може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не  
иш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не д 
е лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, тр 
p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend="Teks 
S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су  
досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови мо 
ај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е,  
<p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на  
мо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо дон 
 <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дуби 
како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, 
си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... н 
раграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p 
 »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више ц 
и, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — 
 </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му на 
 сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — ве 
а пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p>  
ема властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на 
х: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дел 
 ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се  
rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми ј 
д покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у 
 </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти 
ekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој ше 
ем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за 
, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и т 
/p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и  
а, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми 
ом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и т 
нам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем,  
еколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чи 
 — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна  
ијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак п 
е за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе п 
х, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио с 
и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, 
 то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде се 
лићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб паза 
ма страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Н 
и једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад  
х има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо 
/p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа  
еби.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p ren 
а да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p r 
t">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо 
ш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p ren 
неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама  
ради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет,  
ација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин 
— Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овак 
аља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђ 
му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p 
дна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама  
би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђе 
 посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Teks 
врдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти!  
бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, 
огат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p re 
 Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. < 
уван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него 
су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да  
 Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо н 
али!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад  
фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} 
прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Д 
ekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико и 
 да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend 
 то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« 
и био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели  
тује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћа 
грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми у 
им или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Т 
, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и комп 
стоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете,  
<p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за ј 
фану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир д 
еко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и па 
а, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p 
, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко  
и си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend=" 
лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — с 
 па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, она 
, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове 
 Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш та 
ога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш 
ви — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене ж 
пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати 
у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зн 
 вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p>  
ла, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Си 
 rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво 
т — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљ 
rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе?  
 Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашаже 
атали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А  
а — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">—  
ена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му знач 
ија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра«  
е дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато  
ели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> < 
тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко т 
 коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председни 
— па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да  
арму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно  
Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Teks 
 живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио  
атвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. 
ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и и 
осле полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) до 
ком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од 
ат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса човечанског — десио се ово д 
инцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И  
ваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, гд 
 већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дел 
афисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утеши 
послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а  
и власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће б 
 имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Брази 
е читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу 
четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој ст 
умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећ 
 ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Но 
о.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из с 
вају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје  
 где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније з 
 па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижи 
ролетаријат и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је своји 
ако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на н 
тан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозициј 
јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур 
 се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу м 
 као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами бог 
Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пу 
ІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора 
у пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бро 
 љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин 
 и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па 
ога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а нач 
а?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: 
 испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично ре 
на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу  
е у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени  
са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилни 
мици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочит 
тељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. 
Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу  
их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име  
дини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут  
Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где  
 ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да  
спао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — 
х грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе 
та. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српск 
с учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и к 
и на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеир 
 он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом сел 
а, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод 
 — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жир 
пада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, 
насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни  
 и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао г 
чни, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на  
ога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш 
> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{ 
почне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> < 
говог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска прав 
ес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало 
kst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и 
рим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, госпо 
ла гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да 
: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега  
— »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео 
он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко 
имо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће д 
, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевањ 
рство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гл 
Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што  
 му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с и 
н био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ј 
ај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то с 
p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад 
А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе 
 Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пи 
само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, 
о, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показ 
ћиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се нал 
 можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу 
або се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} 
ниш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом  
и јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S 
од!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да  
ти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах пос 
у му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал о 
 мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">» 
ра!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам 
рковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сре 
! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Уби 
трено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се  
="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst" 
е да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осм 
 слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико мом 
тман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта гово 
д кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S}  
же безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некак 
тином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео  
е звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурно 
псују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале. 
јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S 
 распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде  
 читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новемб 
 и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пар 
о бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих  
чевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас си 
олако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће 
на и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког 
ресантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђ 
 суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се м 
 којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громк 
овода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у  
загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срет 
ромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђ 
кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и  
слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једно 
 може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико  
 своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Дос 
и бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна нећ 
ак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо » 
о како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки  
 човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На с 
сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу  
та значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не зап 
оме готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео  
 од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин 
бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се 
онсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их зап 
све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА  
его хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше ду 
о брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџиј 
з плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај ов 
p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи 
 он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а 
чествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе  
никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај 
а неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста на 
меси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се 
есте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли  
ца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst 
еђутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио цел 
и Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који ј 
 Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за  
о допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било  
st">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Зна 
rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, 
скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуст 
тељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле?  
како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео  
а не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с  
у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало  
довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довј 
лећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апати 
 брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у зд 
пођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место ди 
 с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, ни 
>— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио  
е«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу  
, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после т 
о дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине:  
ћи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак н 
ко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време. 
турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, ко 
, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би ка 
/p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депе 
се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек:  
ад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend= 
е јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и ист 
жеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: вол 
век можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господи 
{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како ј 
ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле баб 
 све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих ње 
/p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклик 
леидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант н 
олитички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни 
p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није про 
 жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па  
а једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране  
 за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он  
нише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити та 
о ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига из 
 и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од позн 
 А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чу 
/p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, пр 
ис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и 
 <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend= 
ана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џ 
е у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа н 
их мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p>  
ни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend=" 
данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете 
ћа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, д 
, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а 
Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Ст 
 крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, изве 
 Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно  
ржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после д 
ја, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то пова 
и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с ва 
е.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од  
 виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држа 
је Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђо 
следње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељск 
оље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и зама 
носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао п 
 а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да  
рамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, 
ко лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дик 
— Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако 
женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога наро 
чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га  
 <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend=" 
ало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Са 
p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима  
нда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже ст 
не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst 
ва комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоск 
и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не  
и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су 
кав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и кр 
 »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пе 
и је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али 
 њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који 
распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то кр 
{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена  
воје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причал 
је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком 
оварале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бир 
 завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео сам 
лови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове м 
 онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је т 
рава или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се  
.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешт 
ли, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му 
 мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се с 
 rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта  
еће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда до 
пак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како  
. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> < 
 сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на  
а не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} К 
. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила с 
хину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крс 
боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они  
тане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице 
овим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и з 
промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта м 
 ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи да 
жа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту ј 
»Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати,  
само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, 
шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у теки 
 баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и г 
Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини  
ћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече 
о Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у  
ву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је п 
у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">—  
Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавил 
алога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића » 
е да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шт 
исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви 
!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти вел 
 поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на  
 он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </ 
 и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек н 
а.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону 
еткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин 
нџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раден 
народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клема 
овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу в 
или.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно  
омало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио н 
није расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а нај 
није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародов 
о од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворен 
 Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропад 
ријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а 
.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, ве 
 тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Проме 
 му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{ 
 с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник с 
">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му сл 
 се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једн 
ливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у  
неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваз 
p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета бри 
ши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, 
гађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог 
нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему,  
д решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Брази 
а богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше с 
њен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчк 
кле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — те 
рета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и т 
ло му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је ос 
.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи  
 да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су 
 метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, 
и. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дри 
висте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочи 
ргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst 
ом и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где з 
ца некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога 
t">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ни 
. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те ман 
 дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Ра 
о.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> 
те мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти н 
 ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend=" 
ли му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те  
аво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: к 
после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском спи 
је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p r 
с читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета  
ћете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном се 
та све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од о 
ио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света г 
е то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="T 
ако смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима 
астумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус М 
 исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увелича 
то дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Сре 
и су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло м 
, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини д 
, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господин 
а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је и 
ој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна 
у сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« о 
, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је пост 
се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђав 
тељима народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племе 
ра, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане 
јављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа  
их промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икакв 
сницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Te 
 било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на 
 могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном мес 
у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак 
д још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била од 
бори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да 
да му је ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато уша 
се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато од 
е, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад  
аву толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога,  
пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игр 
сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од  
ика! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst 
и Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били  
т.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине,  
аласало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p>  
и, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србиј 
 поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако  
редседник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. < 
ој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бо 
p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћ 
пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког  
чно избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили 
 Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и 
из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторник 
ље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— В 
ги, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској  
у. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситиј 
 предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео нап 
н није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газд 
} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изве 
су) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p 
их порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у то 
трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бој 
андура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била 
за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је бил 
мо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst" 
бито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после 
е, грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено  
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао 
и му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S 
утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, 
речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт! 
 </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете 
 далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, шт 
, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је с 
 већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника 
/p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у  
не и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst 
олетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока 
 Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} 
д њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tek 
ждрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чије 
ругога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га н 
ир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро  
рилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало  
је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је 
гледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{ 
ранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара пл 
свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси 
амо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то ист 
гласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони 
нара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — 
Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, 
S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војн 
ане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од сил 
у бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута мно 
ад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га он 
S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме с 
руги вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста 
о дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!«  
 оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле за 
Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напо 
} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је пос 
чак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђ 
Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врс 
о.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помал 
 више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној б 
 сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна  
есто. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек 
и — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им  
н позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла су 
дни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео 
младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, да 
} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, пос 
скуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варош 
иње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва  
механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише н 
поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије 
p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеит 
ражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај  
 формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како с 
рише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, 
е, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕСТА </p> 
 </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му  
њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то др 
у сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним при 
лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве гл 
е им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо 
ија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је нас 
ађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих нави 
ити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба 
ав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву  
 <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А шт 
же кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете н 
е и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), ота 
 дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p r 
као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао свој 
но министарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — 
на република под председништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је 
јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се М 
орђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месе 
ветку. </p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница нека 
е стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, види 
жено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир.  
ма се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немач 
један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, шт 
се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у му 
 и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ 
си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни љу 
да како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристиј 
што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} 
, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механа 
новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутиц 
а хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је 
ко да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио  
ет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend 
Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p ren 
да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не  
 срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца н 
а!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла п 
р, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста 
ају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а од 
за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умо 
е се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о фер 
nd="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, гос 
е о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прел 
ађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ра 
уги. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досе 
S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе 
а тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим ф 
 у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — 
и они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето ти 
ст и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири дина 
ол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем,  
море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама ка 
љ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, как 
оздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... </p> <p re 
ку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писа 
рант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обичн 
/p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, то 
ша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p r 
ет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend 
пао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља глав 
е бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обич 
— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Teks 
">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је 
не пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци  
цима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет к 
дна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у ово 
 икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све сам 
кле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје т 
d="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} 
ад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му  
ду да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А 
дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мисл 
ао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пр 
ка, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише м 
не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла  
аје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по тр 
у му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међ 
добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако  
 кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмеја 
есно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој!  
ио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изаб 
није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избриј 
Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ о 
а је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта т 
ажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби,  
е било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да им 
 то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га  
му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе п 
наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, 
шити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — та 
ола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу 
 бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а 
!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о  
карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је 
ици и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и п 
end="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није дожи 
нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за кој 
 како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је св 
ло увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од  
лежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из  
асипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато ш 
авом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, 
еки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му  
 и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само з 
а, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних у 
 подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову 
вим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакл 
а. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем за 
?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p 
 не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни п 
шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа  
« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат цр 
 а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. 
, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћ 
ма и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде зап 
ио и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и 
 кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега ку 
тара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> < 
а, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа;  
нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p ren 
појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему св 
но говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српс 
ета.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све и 
офа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кај 
олако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Teks 
— продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си  
пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде оставист 
по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у 
, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пр 
ад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећ 
рла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред ме 
ekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«. 
ану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрол 
S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Офиц 
јим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету  
дне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љ 
тва кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одб 
 се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекс 
и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је би 
а херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе ст 
 добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} 
ас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S 
>— Презентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да  
ве ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А  
чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам н 
 си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господ 
лео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро пок 
јао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »п 
а, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и пра 
т укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Ја 
.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре 
р.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човек 
ље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни го 
и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само 
 с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије 
 — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И  
ело.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта  
се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао,  
 коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива  
">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести 
нке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су  
на и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио јед 
ошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимуна 
је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш  
} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p 
ће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — ла 
го све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да по 
да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> 
 овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те р 
 плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без мук 
лу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословим 
еба наћи човека. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tek 
ситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи човека. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господ 
 онај Шеснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу 
арски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и о 
d="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— 
лисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би но 
} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде д 
изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst"> 
ио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздух 
пље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању ст 
тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за св 
е човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве 
 монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона 
 један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа.  
 кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим т 
о и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада  
ро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изва 
ди из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматра 
ешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не т 
<p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? 
 само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам с 
а ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта т 
 Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Te 
} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти требају? </p>  
ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p r 
 и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће 
и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чин 
ekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с 
ра вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћем 
неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто. 
t">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на  
> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима 
!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не мо 
">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђ 
, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. < 
реба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, п 
slovo_Char">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета 
!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на  
как. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису  
ве то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend= 
н-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност  
 је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћ 
стоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевр 
чно и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S}  
 кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и  
ајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас  
 путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачу 
ено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst 
ад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћи 
 Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски ке 
ивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је чи 
ки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на пр 
ном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис —  
он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и татк 
 човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ло 
је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, 
и. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p> <p re 
p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свако 
кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река ко 
леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне 
 их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак исп 
!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> 
е ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> < 
бе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим ма 
 Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="T 
параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одув 
тња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је 
d="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мањ 
тулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном пла 
{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације  
та у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мр 
дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или  
> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не прист 
је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »М 
 ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и к 
на, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из креве 
{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева 
ади, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се 
 </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му  
ну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакцион 
х му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груд 
еш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да  
ава.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледа 
дну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави 
 некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па 
ја, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; 
з млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових  
иш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти  
ита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну па 
у казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво 
о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, по 
има је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мисл 
дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да л 
ај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Ска 
 Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је јед 
 и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окр 
сподина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар,  
 изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учин 
 по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар 
ублике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као предсе 
, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа  
а, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе:  
стала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{ 
ене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу  
амо подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама в 
диш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцим 
браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си  
би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата  
варцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао ј 
 иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље и 
ршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Лада 
ду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се наро 
авола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још  
још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављат 
} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Д 
 кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне  
апнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ов 
спап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скор 
ља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посла 
стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те  
 се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p r 
дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама 
ром (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе у 
вије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на  
е надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У кој 
, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џин 
трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Т 
 с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти 
ој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вам 
дишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађ 
 је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћош 
о је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p ren 
у осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га  
 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежм 
зброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћи 
 и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети  
тписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и оп 
S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да 
Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели чет 
до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вел 
} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио 
рају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, највише. — »Шта 
 мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљут 
гне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гу 
А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича М 
им. </p> <p rend="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S 
евету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табак 
тва; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак 
 Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бо 
д њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе 
р-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину  
 »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о др 
p rend="Tekst">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? 
аку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко д 
асно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му 
неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па  
> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend 
 двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend= 
S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће д 
вих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакш 
Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара 
цао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је х 
оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зов 
осито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Ми 
 бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ вел 
није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му  
м изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а нај 
зно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима о 
чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети  
аст хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на  
не забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend= 
же; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже 
(за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем  
сман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па тр 
мили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst 
а извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогноми 
{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. » 
осно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него с 
 покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је  
а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким ра 
 степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио 
нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе шт 
ци са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шиш 
е перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути н 
омогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се од 
 начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила 
л између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и М 
аспикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична паме 
атим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не 
онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и 
, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних  
рпство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без каф 
куца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога 
е власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убил 
иће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џев 
с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе 
 оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, ко 
се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а  
варима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња врем 
љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек 
аш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?!  
елнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она  
ије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо 
 да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек је 
а његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитат 
рву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огади 
љон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак бе 
не една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него 
а слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче.  
дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Teks 
ма једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут с 
и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му  
 и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни 
 се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакцио 
 одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже др 
нак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да ј 
ме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику,  
свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички  
више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst" 
 Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, в 
 се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и г 
на сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример,  
рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити  
Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S}  
 позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то са 
и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S 
свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} О 
зговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst"> 
, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве в 
; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Л 
н увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек! 
 фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана  
ствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменут 
ем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бог 
 и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а  
варима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствар 
ј је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко в 
и откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о 
му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и он 
 га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst" 
као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p  
: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је пра 
њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вел 
лија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједа 
на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније  
д, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатност 
љи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже 
kst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и 
S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди 
у па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо с 
азаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околи 
и, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем наше 
дне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окмет 
 чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би м 
">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ј 
 »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!«  
јде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, 
 потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="T 
 весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазар 
 обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и П 
о букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те ј 
сати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Пруде 
Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се го 
ватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> < 
него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао  
ако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="T 
ићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада  
сава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да г 
но за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у ме 
е сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за гло 
е, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову 
ћу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је ва 
Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што ре 
мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак  
/p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да о 
 као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полет 
угу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнти 
итци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и ваш 
{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што реко 
 бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{ 
ућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски р 
то на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вад 
ана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на пр 
 већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџи 
 број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада ника 
rop_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац д 
 и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благ 
 школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је д 
е у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господ 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је С 
е, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с не 
 мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у ш 
је и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица  
псе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи а 
а декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после 
 Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што нап 
д те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — 
ако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претр 
 ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се гов 
ше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет  
вао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним уч 
 шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« То 
 ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S}  
и ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата 
граф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — в 
д памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђ 
имити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа  
или опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које уж 
">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате 
 учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да 
раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми сауч 
/p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и 
е то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српск 
ез разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! < 
ка ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакер 
е ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни је 
знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p  
{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p re 
авачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ћ 
их оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире та 
ра (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније бил 
страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини;  
 не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати  
кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, с 
ме.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и 
удећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турц 
суканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледал 
 »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, ху 
 само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, јед 
роз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, зе 
е оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; св 
апева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом,  
st">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— 
 за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — » 
о«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само 
ати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било 
Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S 
је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној  
">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама мол 
</p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p ren 
ош у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар!  
м ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече 
није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо 
S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Д 
ане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало бр 
{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загл 
end="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зац 
ове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунаци 
 потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан од 
кламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изнена 
! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђе 
, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у  
ани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаони 
и ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наставља: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita 
енађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Teks 
 частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" 
о долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне у 
м, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да д 
nd="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst 
егова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни 
="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да  
а сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tek 
 највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst" 
 <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на 
ви после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта јо 
 смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове  
осно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани з 
ekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, ан 
елу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Евро 
!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли  
а ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — 
S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века,  
 грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав д 
ад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањ 
тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета 
а. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пре 
и немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богињ 
о је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивос 
p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, како леп 
 којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва 
rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним 
 јој само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако с 
тре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше 
дужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи д 
м Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио 
вилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народн 
писа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у 
је назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игр 
Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је 
Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане пр 
 ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, бо 
 пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајч 
дине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?!  
их трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак н 
— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— М 
> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто са 
 одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, ал 
Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да  
рским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине 
аш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на држа 
</p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њ 
дмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него  
!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделиш 
а дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} 
вгуста. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши  
 Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; 
на старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су са 
и, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не 
nd="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А т 
 изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним 
даљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он  
а стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет п 
 да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се  
носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак 
{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или ма 
 још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p 
ви његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила  
} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst" 
и смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код на 
толетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сре 
ис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја 
 руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а зати 
буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им 
је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) —  
утим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго 
 они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако с 
p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Мили 
вршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског  
ледователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова  
то ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га нећ 
учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада  
, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој с 
ла!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, р 
ивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива  
о да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и ј 
о већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само 
емо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми  
 чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре  
ским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разгов 
ар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, републ 
p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко 
 rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend= 
наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно ма 
 Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време! 
">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он раз 
дан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба 
nd="Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. < 
етнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S 
онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а  
 губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отреси 
овека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће  
љено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши  
за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за 
удио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p 
ј и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему от 
оменио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; 
<p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати м 
 се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју зан 
о«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна и 
S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла не 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задата 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Сре 
 и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сре 
 се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одма 
за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, к 
чујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да 
лепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend 
а, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или  
 са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим 
м-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општи 
х буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што  
не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама прича 
амти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Та 
 Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Teks 
макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет бу 
, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже 
а изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само 
ад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p r 
ранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили 
а већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst 
p rend="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеи 
 или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Н 
и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па 
 зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, ка 
rend="Tekst"> <hi rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Срп 
крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го 
да човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да  
еко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву 
 се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Teks 
н састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не ја 
још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да посл 
жује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријан 
ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потре 
му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за 
а председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипа 
вамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst"> 
иву народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да о 
жњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Te 
арство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега  
 не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и с 
вља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду  
 не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, 
 се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Офи 
орђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, глав 
t">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете с 
 мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. < 
d="Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече,  
нута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </ 
мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронд 
и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког вр 
end="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише  
некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, к 
 (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дав 
 влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако 
овао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} 
наш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S}  
а није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографи 
, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. 
наест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег  
упити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајат 
екоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; н 
осподине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Teks 
а ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ла 
 онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p 
егова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати ц 
та га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то к 
вени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на н 
 ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жи 
за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из ис 
си!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </ 
е разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројен 
<p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би н 
 је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу припо 
, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend= 
И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и би 
му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво без 
еће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста напис 
 ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’  
 Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти  
о; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандида 
Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милис 
} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскоч 
н.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сир 
аести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А 
 само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно  
а на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народ 
S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру 
Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да  
ти, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!«  
ибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да  
 је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново 
ај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно 
е они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} М 
, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао  
ус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај 
 брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђ 
е те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати о 
ровеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много сла 
идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјес 
 је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. —  
 се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил 
једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, р 
једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отрес 
иш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А з 
 </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p r 
ође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} 
осподин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвиц 
антом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштед 
Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан 
ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> < 
да га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види 
/p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели  
Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем 
маће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава 
 једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер  
мах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике 
е по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S}  
засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и з 
адно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир 
вака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особит 
латко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слат 
ђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се пр 
S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_s 
комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?! 
ослужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, 
сле ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у  
баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на мног 
што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »П 
ост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од сил 
ијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њ 
— вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допа 
ејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио мана 
ољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра с 
{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше т 
а, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читао 
изела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео 
постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, 
/p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p 
ст динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst 
вога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst"> 
 rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему  
 да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути м 
и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету За 
е кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та 
rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је ова 
ekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико 
"Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану каз 
> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих  
 би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како 
>У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна ру 
ла, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онак 
 поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра 
тиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} О 
">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p r 
 влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, как 
 од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S}  
лица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону он 
адремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе велики 
јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као  
ет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута вра 
 и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они  
адава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ж 
обе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове ка 
ндурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! 
а живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Т 
p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! —  
ико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре,  
у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> < 
 мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше  
 газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај  
ко, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој 
то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </ 
те, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њо 
пак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није 
rend="Tekst">— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку 
 <p rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p 
p> <p rend="Tekst">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи дик 
д је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, 
ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршоф 
о.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и је 
 своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет 
кле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p 
 отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше 
/p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што пис 
ре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завади 
руга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја 
>— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што  
еко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, 
потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну ле 
</p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш 
а лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почед 
ина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Срет 
 него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, к 
и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје у 
дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не тр 
једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се за 
пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да с 
..) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је с 
</p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну 
">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрље 
d="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у  
S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре  
расан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ел 
то је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге пос 
сеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде пос 
 земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову  
 присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато ш 
вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије 
мана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у 
 по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад 
 декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да 
га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту  
танскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно 
 тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, ниј 
скочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и 
p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{ 
ма је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то 
. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му пон 
 Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> < 
nd="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вел 
nd="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. —  
 Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иа 
о да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, је 
Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут.  
="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско ко 
ја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend 
ekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">—  
/p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је 
 Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послуже 
 <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под пла 
/p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похи 
знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не  
и сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћ 
nd="Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему ка 
ао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао ј 
накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним но 
читељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је по 
nd="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи човека. </ 
</p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љ 
>— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S}  
 властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на гр 
сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">С 
Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. 
о су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срет 
ика, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="Tekst">— 
ица.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде зб 
 учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни ду 
">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{ 
нђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бура 
и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има неш 
упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </ 
им чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или оног 
а била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију  
о умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш;  
st">— Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да бриш 
газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S}  
е елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањањ 
осетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечм 
чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побратиме, мно 
 време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петр 
аслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир- 
>— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пр 
Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p ren 
е свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су  
rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ 
st">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после до 
 и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за  
t">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то 
ле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно,  
врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> 
ло што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и  
ма Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам г 
а округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а 
ића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђ 
амо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља с 
лијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради дру 
 њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то  
укне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде  
прска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Teks 
 слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се  
ти.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправ 
end="Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да 
ано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељац 
/p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си  
амо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна р 
 намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећа 
е па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута п 
и амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо 
kst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, 
тимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја  
у, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани 
 у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену  
а, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којек 
ре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си чове 
р, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешт 
ена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, ми 
па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизе 
ркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне 
о свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> 
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi 
р« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи 
и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрч 
и ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с 
има. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претур 
Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако ва 
ekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да 
печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља  
">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вече 
напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке 
аки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад  
ох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да  
ико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је д 
ио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема 
д хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, 
ословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе  
е прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њ 
 година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата  
S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о 
— тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; 
ат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум не 
кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, 
ризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се  
ити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зор 
решника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и гром 
ика Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћуте. </p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мисл 
 разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} М 
ако на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој л 
е мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он  
разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погле 
 дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља,  
 или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи стол 
Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није  
ају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао  
роз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} По 
 или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као шко 
би нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи да 
 насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато 
тичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у 
а; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столиц 
ом«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> <p rend="Tekst"><h 
 пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листа 
родовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета ј 
о је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га св 
ине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијес 
ријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварил 
е, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим в 
адиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле из 
.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последњ 
почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачим 
 ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том 
 би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) пот 
тири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао опш 
свим нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Та 
м ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{ 
сних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде 
ковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-б 
штеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада на 
 Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира. 
реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек  
 сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране  
сказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по  
ада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсад 
да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци 
 зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели С 
 </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де 
 тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што с 
у учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здрав 
st">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу. 
 жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паме 
Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентоти 
утити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти 
а преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{ 
е имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Ги 
и, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као по 
тина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника 
и не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p  
рђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувств 
ице, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друм 
море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобн 
 и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе 
, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да к 
сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p>  
ојем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: 
ан и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена вр 
ла, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сре 
итељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но на 
ј, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсад 
а ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из  
рити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, 
е. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп,  
 она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, 
еденим колачима. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију  
о ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, ко 
 Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га пома 
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi ren 
иче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Поли 
атко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали циг 
да и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, 
 председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. 
то му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је 
књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему 
Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tek 
емештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жест 
обро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се  
; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не с 
 филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања ра 
еђу старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између је 
»Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, 
рана да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_ 
увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечи 
чествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, 
ије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него как 
ко било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и о 
 одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као 
пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели 
се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у свак 
 ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љу 
тавника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ћ 
реја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, 
ори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на св 
ослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога  
човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу в 
слао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи бла 
е.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом 
 цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један  
рагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ват 
и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не  
рђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно  
 што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што  
ио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми  
иканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су сли 
ли, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је т 
 Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђо 
хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто са 
огађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије  
тарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније 
и четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем! 
мах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{ 
а и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод но 
ме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш  
и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да п 
иликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p r 
 — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без  
самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме кој 
и боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_ 
iv dela"><ref target=""> TC "Лимунација у селу " \f 0 \l "1" </ref>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> <p ren 
мац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> </div> </div> </div> <div> <head meTypesetSi 
мац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> </div> <div> <head meTypesetSize="20" meType 
а у селу " \f 0 \l "1" </ref>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> <p rend="Tekst">ПРИПОВЕТКА</p> <p rend="Glav 
!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није  
јвештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћ 
о.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црв 
; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки 
правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницам 
 доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио  
један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским з 
њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{ 
уги дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} 
проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела од 
! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задов 
). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с ка 
миде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му  
ог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи з 
је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из н 
у раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотава 
м погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између н 
{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна бл 
аја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинск 
 рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је н 
а куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намал 
сталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И  
 дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им 
мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа 
е онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И сли 
штавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у р 
а домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвен 
тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика.  
дним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су ме 
ао што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и с 
p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били нав 
то вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле,  
ом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепо 
d="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се од 
дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе врати 
а у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пу 
ни, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда п 
м читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та 
ва ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад н 
> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или  
е са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову  
 <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на  
е Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовоља 
имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам  
 и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и 
им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики  
ећ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је  
 прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине пру 
енчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрков 
у мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend=" 
 као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од 
амо га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу.  
подин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четв 
nd="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! 
бро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! < 
о Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други 
засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви распол 
оменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и 
о!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p re 
 победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжеш 
 мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »О 
у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst">»<hi rend="Drop_sl 
ја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве  
лику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се са 
емена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака  
и појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет  
а ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не см 
би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се  
е власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа  
ности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <h 
ала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Б 
се браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском  
 да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носи 
реба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за ј 
end="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од б 
 »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, н 
 му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи. 
 као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу 
иму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдук 
служио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје во 
nd="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Ста 
ује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропали 
ного лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ам 
 неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају м 
је и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p ren 
и! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко 
мове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} За 
ђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код госп 
р-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у зва 
их и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само 
 је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно,  
ом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако 
а им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако неко 
га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из неко 
бу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у 
</p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} 
други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту до 
 норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и 
колико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, но 
завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кр 
је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим 
двикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А  
 то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да 
што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на тере 
, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p 
о јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока«  
се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и  
аш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се позна 
p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе пер 
који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је т 
рети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом. 
 га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ч 
волство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и је 
 тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долаз 
{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирок 
а сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданд 
 је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као  
но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А 
ман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у  
 или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је  
t">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља  
Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S}  
праве.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и кар 
 булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Б 
села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито пред 
 мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милис 
о јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је п 
kst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар наро 
ина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да  
ако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p r 
има, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних 
ри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништвом м 
тке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле пошто 
натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мада 
ица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође 
 сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао 
И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински д 
е новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чич 
печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су о 
љан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служб 
 Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst" 
е преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више  
 испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија 
} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са со 
ахтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоц 
пејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично воје 
а главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три  
ад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази пон 
у је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник б 
а тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета изва 
сао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих своји 
ајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то по 
естити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних 
 <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S}  
 посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његов 
И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се кр 
</p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али п 
его се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и 
да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не б 
его у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији п 
слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту л 
ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни 
ра, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње  
плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p 
леда свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да г 
 нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је  
волски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три р 
е, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина  
е које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност на 
ролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони нег 
ре, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S 
ерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија поста 
света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све 
и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочита 
ва Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај 
 слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад 
их часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о ч 
ита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан?  
.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове др 
е остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« њ 
end="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри госпо 
ави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства ње 
 потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst" 
осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </ 
"Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомс 
 би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како 
<p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно 
лони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ни 
 радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом 
е смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта  
дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на 
а »Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p>  
дној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc 
штачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, т 
еничка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S 
грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> 
је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе с 
 се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тариф 
ир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је п 
аде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tek 
о је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут  
е.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жесто 
овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем,  
чера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и 
 себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе 
ким). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не 
 новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденички 
ло) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, 
 краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на в 
села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и д 
ну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича М 
рике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд м 
ekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на та 
е вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ пос 
 једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто до 
ивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе 
е живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколи 
као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не че 
док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p 
прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом 
х запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се  
доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онд 
о крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео јед 
сте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути 
 педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече 
/p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p  
ред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен и 
и пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли  
кружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а 
p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десн 
за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само  
">— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се св 
</p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Прови 
м: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико н 
! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, м 
 Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Л 
де год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="T 
о име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па 
езадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на поли 
е настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst 
рета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с к 
а почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend 
а жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља бе 
 назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим  
, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом о 
хата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И  
т ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пу 
га шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах  
е свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је на 
ледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, ист 
та белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и 
/p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале 
 јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, басн 
ло широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је  
ње но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Евро 
га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта знач 
 ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота  
ђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је м 
ако би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на  
italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине п 
апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружева 
о бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било 
ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се 
 све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тил 
донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити 
ешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе 
ет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само позна 
у снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нам 
уги параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску  
»Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде с 
их, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку  
то.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она 
 како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и  
ој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чат 
 Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од па 
</p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па 
е карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} С 
знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише  
ига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. 
 а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али с 
зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме ј 
о као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик 
зиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога  
ча за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је  
да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напо 
пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то ле 
мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели 
 Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличн 
ајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! —  
, а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књи 
азговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и 
они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервист 
.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неосп 
аше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нис 
ги пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али  
ћ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква  
ња и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан,  
ме села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а 
није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у др 
ова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек в 
ам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете  
аси: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је об 
ише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и 
д се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »уз 
nd="Tekst">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </ 
 чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата см 
 добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се  
од подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмо 
етиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све 
очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могу 
о.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек з 
 за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то п 
 понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је 
г ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за 
 rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани п 
жио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друг 
га.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпа 
по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женс 
фицира«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="D 
зме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, 
орба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живо 
дало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Ка 
} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена  
 логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и др 
фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине  
талан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће н 
 су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што 
— Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend=" 
с ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њихов 
. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">—  
с’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за нек 
ло од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант. 
роши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име  
 и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је св 
ао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојн 
ред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пруж 
све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински  
од именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер 
 изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога  
мулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је зао 
постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, б 
уштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напо 
онеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао с 
ве или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само н 
 онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола  
t">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p re 
аоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики  
 фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу  
говим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Да 
 је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађеви 
умемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а н 
та Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није  
, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p rend="Teks 
{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанс 
ма ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да 
ум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да  
 се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби 
дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају 
памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драго 
kst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило 
ко је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много што 
еднако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се те 
ovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће 
е. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше маст 
јом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи к 
био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо 
p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p 
еним бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да 
ка Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица. 
камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фус 
 за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав к 
У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Срети 
 стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло 
</p> <p rend="Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу ил 
нског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат републик 
н, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова ста 
ко, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p 
керу, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му 
ако се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу с 
 и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам 
ога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем  
</p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И  
вртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу 
номним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Teks 
зрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ип 
 капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од кап 
S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозва 
оречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој 
та ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мунд 
са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцниј 
тку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, о 
ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{ 
итаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да в 
ави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из с 
а другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од  
hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, р 
="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту ст 
у коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталас 
d="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједи 
ма накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде 
ви!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Te 
 али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће 
ња кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а д 
хватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се свој 
а би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански чов 
ји је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице 
 се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешк 
 то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од д 
 — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече  
да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе ок 
гао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути. 
дставник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту у 
 у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлеж 
штро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине. </p>  
иста,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будала 
 је разместио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst 
 подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још  
е служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се  
кламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за  
ом да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати 
 Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допис 
 платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И 
} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и б 
ај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p 
сарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и 
 у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дар 
је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима д 
заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако  
тке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен 
шине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет би 
село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекал 
овир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од  
 а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под к 
еш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! < 
 важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији 
па задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то 
и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју бра 
од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је за 
еће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-с 
vo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и да 
а кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о прилика 
а друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира ти 
е глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p 
њих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом и 
он-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше  
 једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од пок 
и.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што ре 
 пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета у 
. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’  
ак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за  
ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине б 
да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а  
едио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школ 
<p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој  
ли.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћ 
авим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте  
ного иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекош 
ељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарск 
ествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да п 
ој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљуб 
едице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он т 
љу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште је 
ју по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} 
зроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим з 
ако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни з 
 наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп  
рости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то  
ма време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p 
све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Сре 
га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, 
S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако уд 
ви ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у  
љи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изнена 
и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног  
ш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend= 
на, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па ува 
е расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрад 
те овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао 
е ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо 
ише ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срет 
ше прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има 
уже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога  
.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра 
лендара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са харти 
у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина мини 
едан допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула  
да Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, ал 
="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и д 
Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересан 
скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси 
 Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко сме 
 </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S 
ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на пос 
="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама 
nd="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни прине 
теру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и п 
мери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Не 
дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих  
еспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе 
а, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако  
! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, ч 
 вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и об 
и кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама 
 обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Teks 
а, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да к 
а пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим  
 од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сре 
. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост сво 
 ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задов 
че да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излет 
знате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, 
свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и  
них мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst" 
 тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља 
воје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је 
 јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а га 
 господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ  
 и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак 
ни седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену  
вина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата  
дног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису пре 
 се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p>  
">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељ 
 човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Проме 
ед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">—  
а је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу н 
а, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала 
и (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре 
послетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цар 
уха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео  
т делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време пре 
 собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара  
о честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло н 
живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега ут 
је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни 
вео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} 
 кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p ren 
_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац доне 
чаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али ов 
и још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побе 
капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »мили 
утра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине  
није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу 
ице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p 
лику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба 
 лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. < 
чно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да 
си собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног у 
ели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето  
дахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешнос 
књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска свој 
Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из 
.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} 
ућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветре 
мете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! —  
ит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов је 
о могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде  
о не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Беог 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосн 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У ракију бенђелуке,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о п 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радњ 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у пр 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Офи 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мић 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као  
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш 
и они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки д 
Е, дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом 
десет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис 
 лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су 
им бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик ње 
 велике последице. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо пр 
 Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и  
штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, к 
 лежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде буј 
уже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац п 
н’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А,  
је да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јо 
какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у 
 из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки 
, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend=" 
ме што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки п 
 Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционар 
ече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реа 
а у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај ре 
зи му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, и 
и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња вр 
наест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажи 
 се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst"> 
рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило 
, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла 
 или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо 
} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е шт 
наш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Tekst 
ћина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S}  
vaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p rend="T 
е!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне 
свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срет 
 ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува 
и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, ни 
ди, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst 
мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад!  
лабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S 
тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и 
наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, ста 
/p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst 
својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и пре 
="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се  
учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там 
t">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе м 
забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједн 
се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« изми 
 Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан 
 на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а т 
им министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијск 
ругима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како 
ћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p 
ревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с такви 
и је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рек 
 кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љу 
 и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да  
 кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био из 
на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситн 
ајповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је  
ашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука;  
nd="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти!  
зничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на при 
"Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише н 
>Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, наста 
то ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повел 
 да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сам 
вори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и ши 
вакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчи 
гу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праве 
а.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то  
сетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу. 
анету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та св 
 га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три 
трудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунац 
казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{ 
 село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И,  
н уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци 
ао мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка)  
а, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумач 
штампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада 
ј на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматра 
 Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. 
— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— 
 Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта 
еце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменији 
 кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај  
> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> 
снице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p>  
и и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, уст 
борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна пра 
, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрев 
 шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито он 
 А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитат 
министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним у 
ије био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst 
<p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држ 
мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је ог 
гану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљ 
де за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, сед 
о у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста,  
се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си 
попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вер 
та се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако 
са мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде на 
а лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (ј 
rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде с 
е, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапун 
сим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао 
и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С глав 
м кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и  
но еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да  
vo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по  
а на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизм 
то такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте им 
а-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе шт 
ран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је ов 
ојске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му в 
рики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љуб 
истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и 
а по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задово 
у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворен 
kst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газ 
а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Ме 
 челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!! 
к. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend=" 
му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој. 
кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, ист 
ан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst 
описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетк 
">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и М 
даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад б 
ћи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend="Tekst" 
већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао 
ли бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не мож 
а није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћ 
е да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је,  
инистра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по с 
 анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зат 
ли не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета 
жају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одб 
»труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу д 
њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у 
ико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. < 
уски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта 
па механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке о 
же ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S 
ка механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један ш 
је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штат 
чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго п 
 оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да  
донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и  
у и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима 
.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати соб 
теривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и 
d="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе 
оград, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки 
rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им 
Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њ 
ка. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{ 
ажи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да 
 </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који ј 
дборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, 
ше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вече 
ње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намер 
их новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и 
скоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. < 
ушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују с 
а и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна с 
се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у до 
у на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а 
ге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац д 
а ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> 
 Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни вид 
 кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уста 
 главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и 
жнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопход 
шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и н 
те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац срећ 
 је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им  
многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он  
 кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учи 
ном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази  
ао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост пис 
еће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео как 
т не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео з 
 Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, не 
мо шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених бур 
ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend 
е, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убе 
себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или м 
 до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p  
ција« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катр 
ар Сантер.« </p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи,  
— све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује 
а од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не уж 
 донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се 
век, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?!  
е.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихов 
челнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужич 
право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, госп 
ekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{ 
а Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од от 
з Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове 
и се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти  
Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам  
и багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на баг 
 малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима 
канског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отпри 
н одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у ово 
 пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти ра 
свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се сва 
ир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до 
т: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе 
ше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend="Teks 
а нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— С 
у), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај ју 
али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та  
ободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је ора 
">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се о 
 нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А ку 
 коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> <p rend="T 
о заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети н 
 шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци,  
прстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра 
-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Б 
 богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S}  
о, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S 
о динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па  
end="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕД 
д му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једв 
то, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst 
 кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било 
 рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, 
тоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази:  
ти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и 
Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е 
му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест,  
оји продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет 
присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредни 
и умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, та 
очи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши 
је нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће б 
аду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге  
 је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком пита 
собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} За 
о са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истер 
 ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и о 
у се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејст 
јица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе 
е била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на  
 и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћ 
о, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Te 
} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда- 
и извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и по 
акси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> < 
о и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва  
ко најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p re 
у, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о 
Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика  
Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{ 
описа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} 
к држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од пот 
укчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разгов 
т је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговла 
ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту 
ekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако јевропе 
екла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе в 
шта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти н 
квој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради  
ао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента дово 
и голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и  
Tekst">Јесте! </p> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst" 
ће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора 
о се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="T 
ад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фами 
S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </ 
па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p re 
еветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом сво 
а врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец 
лно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревет 
о укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst" 
на врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ћ 
— Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао 
 децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго  
и Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кр 
а на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје  
чи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од крив 
едају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Ш 
те па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милу 
руги многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tek 
>Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} С 
ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} 
укама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатли 
} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. < 
 по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то ист 
 ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а по 
 он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Уте 
ра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара к 
тале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако 
и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кре 
м анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и  
 и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето ст 
 на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а  
о привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих нови 
аш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље,  
ш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну 
 нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још к 
 дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, пре 
ширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена 
ад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него 
} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није г 
се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend= 
се осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} 
ођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се 
 лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен  
свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!«  
онешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му ј 
 не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису 
лакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке 
и.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одо 
 за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у послов 
чна памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео о 
, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — ве 
 фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поно 
 Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вел 
.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму држав 
ор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} 
 стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше  
ије сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} 
а бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па 
до лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића 
ши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у  
Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне па 
умачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Макс 
је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, зн 
t">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалек 
на, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је 
е и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели 
а да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао,  
</p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако бу 
жња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима ш 
непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретин 
роања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго 
p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, ш 
у воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у но 
у да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поруч 
есма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гу 
омене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он он 
ље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако  
е слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опа 
ретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али  
ли да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је  
езили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{ 
/p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst" 
ркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весе 
 Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају,  
end="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здра 
nd="Tekst">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да  
="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tek 
крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p re 
nd="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend=" 
ој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном св 
агодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па к 
ај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило ка 
 живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је т 
ије у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби ми 
 борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи п 
d="Tekst">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа 
 дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове на 
о живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и нап 
у и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џанда 
итао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала  
 ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића 
овољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски императ 
, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов 
? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо 
Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад с 
зилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна 
ј свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и пр 
оће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, тр 
о: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних п 
ас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас ко 
ата и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испр 
а неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци с 
 је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће потк 
више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> 
ом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да оча 
 не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не  
end="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године 
српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </h 
наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели 
!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио збо 
ацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S}  
ме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова панд 
к без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спо 
душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst">  
"Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p re 
 људима тога села. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који  
 али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакер 
ети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!«  
о ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малк 
 свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му при 
Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!«  
а, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили т 
та, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p re 
858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{ 
све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и 
сти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и  
за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оску 
е и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим пр 
еме, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве мех 
st">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се че 
 залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао. 
 господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из в 
нога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано про 
кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst">— Рез 
да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па дру 
луције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканс 
ви. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе  
ет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и 
је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Пов 
пштинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасв 
 Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска управа би и 
потписе за неповерење старој општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никак 
а потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари  
д у том допису пита господина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна  
нак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је 
рафа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »тру 
као учитељима народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што ј 
Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није 
Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дан 
а, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештав 
p rend="Tekst"><hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке  
 како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и 
осличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствит 
али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкал 
намештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако,  
а у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на  
е житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала к 
уги у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пр 
пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, мо 
и ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и отворити и створити с 
ш кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стран 
то по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју  
о, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’  
једине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупост 
сле па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао  
вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, 
 соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, н 
све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви 
е страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем 
удељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да  
се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десе 
и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{ 
тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчан 
 а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Ч 
ј Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је  
ца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет де 
оландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинск 
и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе ц 
одужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, 
особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се 
ука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева 
да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде,  
/p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није 
а се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужу 
и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шаре 
 rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина,  
p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрен 
је Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумн 
> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи чов 
ати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, шт 
т његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена 
t">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ај 
ији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигд 
rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болеса 
ј пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана 
ице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мења 
ан. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман  
у кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и б 
</p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњ 
 ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S}  
 допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио 
му још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела  
тупке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опороча 
волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за ст 
те, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али 
рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту 
а Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју  
р већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диж 
штачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Dro 
у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="T 
ности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио,  
">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће 
<p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, ва 
 је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тог 
ов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам с 
вимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tek 
ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске  
 однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога вес 
ван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћи 
»Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S 
ледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Teks 
ђе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се  
ћ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и  
на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од бур 
ају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређу 
десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао 
еће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато ш 
 дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклевета 
ечкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој с 
а-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја 
меш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповред 
ве ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, 
му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! —  
свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставри 
ића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а ко 
адржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихне 
лим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Teks 
p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има  
ну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и ста 
ханџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је  
лко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она М 
 па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А з 
је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га о 
 кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове  
грама и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила он 
 сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и  
, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ују 
»Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао  
елу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала н 
дија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно п 
 Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Ладарија 
се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрик 
рећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрм 
љач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око 
стати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и  
д реакционарског бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потра 
орта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, 
— вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирај 
а, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска  
м има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p re 
ва част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, нама 
година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном дух 
но што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе  
 они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати. 
беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S 
на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па  
жу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} 
о је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена 
пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја,  
по живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као  
да; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, сувер 
ови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и поле 
а, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш  
чне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најр 
веж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забран 
 конспиратори противу народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да ск 
 Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељ 
умњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној 
ад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропе 
 Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти 
еп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу,  
А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба 
је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Поваздан так 
една својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурк 
адао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје пов 
p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у  
рђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама не 
</p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не сам 
, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и с 
освршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу з 
а из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p 
у кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на 
е знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли  
даскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p 
има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују 
ко; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас ист 
За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и  
лим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом  
 повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад 
kst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend="Tekst">— Осветлићемо 
а говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за  
 За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst 
је злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запита 
тин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p>  
 у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече 
а! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар 
и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што  
а к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мар 
и, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешт 
евизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како с 
паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже в 
вље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, ње 
р и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездес 
 пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сан 
тију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макну 
ос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито 
ном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах р 
, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилн 
ко се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p r 
е приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_ 
«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога 
 увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је та 
 новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позори 
акве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да  
у, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! —  
тављање и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш 
м дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и 
розно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође 
 ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита ко 
ама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просве 
изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по ку 
ас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевн 
{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио,  
о то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда  
 </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим је 
а беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у 
. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst" 
д три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде 
 </p> <p rend="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, шт 
пао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. < 
љно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е,  
 бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, ва 
! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко з 
 <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што на 
сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је  
Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест с 
> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђор 
rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како  
да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, 
је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов к 
{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Te 
Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му п 
не очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му ј 
ченике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најја 
, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst"> 
 rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим пре 
ксимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду к 
 <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелистава 
, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац п 
двајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господи 
ekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно,  
nd="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господи 
 А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства 
 вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и шту 
зилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, њего 
дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати 
де му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне ва 
ом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и 
 лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S 
 у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} А поре 
асна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињат 
Tekst">Теодору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у 
 десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан ба 
 наставља. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи на 
чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећ 
rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо то је наша д 
иљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као инициј 
етље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде м 
то!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и  
ације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаниј 
народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из  
p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би б 
</p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сре 
</p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p  
тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, 
аф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p 
иривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па 
="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав,  
 се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држе 
рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — с 
/p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ка 
nd="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пан 
</p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; н 
> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, 
како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један посл 
е годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи  
а грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му 
одном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И т 
Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Уч 
ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја  
е бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулим 
и пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хо 
ек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — 
 мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја прина 
 а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића  
end="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и п 
никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није 
еку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило би 
браз! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! —  
 Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тум 
е стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се  
. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари пр 
о представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио 
много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ 
ео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} 
 да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за 
 муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да са 
 што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит  
 ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико 
ању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} 
них занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после киш 
или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено  
е угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина 
ге ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: ча 
 којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, г 
ако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апс 
е и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Te 
и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви  
 закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p  
чних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft 
моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајт 
ло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, нећ 
 вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек.  
ру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па изво 
задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, ал 
тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за 
ао жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> < 
у водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најгл 
рља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини  
ети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о мн 
а, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, н 
 то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја  
стаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кутија, господине!  
d="Tekst">— Ка, кутија, господине! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те 
). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одав 
е«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сре 
о објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као  
> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да ј 
p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен 
 кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да 
о покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се ч 
али прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па  
кевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лиму 
 rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </ 
Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће сво 
ако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{ 
ао већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фа 
ретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p  
стаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> 
е неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер  
и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по  
 за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја,  
и.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одгов 
оже да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} 
онеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се ут 
ју сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија 
т и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле б 
ира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дра 
у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакц 
/p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним об 
ешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">С 
оре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочи 
ажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међ 
постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским к 
и уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на 
 нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И 
му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао ре 
есно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред 
г дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поре 
кама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три  
осава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и св 
се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је 
ова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Конста 
ве ноге поставити упропашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске и 
нанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мира 
је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове ши 
веде Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највеш 
упио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега 
а толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао,  
{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџиј 
 Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту  
као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу  
 — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује с 
а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војник 
истарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — минис 
 Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та и 
блика под председништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбед 
како не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам 
о је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико  
ра сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да ж 
лисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p  
 радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија 
 Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очим 
мештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он т 
е био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто кр 
дахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испо 
власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst"> 
д црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу 
евдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ у 
 каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако 
тко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; не 
 год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tek 
ј супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој пр 
дсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из од 
о је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е 
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ха, ха, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха ни 
 <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ха, ха, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смех 
је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ха, ха, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна  
, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље 
на. </p> <p rend="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на 
а Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логик 
ли ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта 
е то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а 
е пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко  
Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{ 
 брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{ 
ирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрање 
end="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S}  
шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и од 
се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по  
 људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— 
Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе 
.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S 
 накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске 
; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пруж 
<p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, 
 неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако 
исављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипе 
хана лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије 
пак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капета 
илеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. < 
х ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало 
ђе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћута 
дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, из 
 као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја по 
боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код њего 
Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се о 
о недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело ј 
 он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p 
о оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је д 
 апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђ 
уј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p ren 
а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне 
и да је председник општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама н 
као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Кра 
 молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима  
арис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не зн 
е стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме 
за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали 
е.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољн 
а притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом  
сподин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слеп 
де бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет  
 би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми до 
а Ладарија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А  
 затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мић 
а повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Макс 
с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ. 
писмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено 
о било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње 
 Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за  
ки ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му 
рету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а  
 лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зло 
 и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том прили 
, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном  
е, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, 
и даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао с 
е питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га позн 
 Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога м 
арона Ладарија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S 
 сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели 
ди па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели  
... с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужи 
о написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе напис 
 светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да  
 мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и п 
а је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи 
 дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за ра 
 твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p r 
ри бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Аме 
и’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти гос 
згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што 
ти, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико  
ћ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим допис 
је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, 
тка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратк 
 »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S}  
 као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико 
и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сиб 
е »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна!  
амо руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги нос 
је шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} 
у смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога д 
веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S}  
 <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, 
ји, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћат 
ме колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повише 
а она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А 
борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! 
понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове  
ао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затица 
ипасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је 
ога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Чет 
ште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам каж 
устио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А  
аздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој уч 
S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Ги 
но.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђ 
 цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по 
е је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај 
ајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане 
а ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> 
Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад  
итати ни писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се 
о како он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт? 
и се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ,  
а пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па  
е Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле ј 
јући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести с 
ати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и 
лизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грознича 
 господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. 
се прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засуче 
 — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">—  
ције и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и ув 
 не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Te 
о наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не  
део!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друг 
 сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{ 
је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећ 
 једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пела 
 вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо 
ћа и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци  
верити ту ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се гомила. </p> <p rend="Tekst">— Прим 
ожи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend="Tekst"> 
је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те ист 
</p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е 
шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </ 
вољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мисл 
сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не  
новној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да т 
, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређује 
p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за ј 
 такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p ren 
за качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадил 
 Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није би 
ма што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а 
се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst"> 
овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га  
 држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под 
момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а друг 
једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешт 
е историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S 
 Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари пог 
сим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А 
че. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње  
">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p rend="Tekst">— Максиме, море! — 
н се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да једа 
игу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и з 
атече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди  
собан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред о 
 би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција:  
фску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у рук 
каза на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попо 
нила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе  
nd="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћу 
реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да 
 Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постар 
а тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале  
и, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици м 
и би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend 
о расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовал 
ти ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћ 
аговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француск 
ку зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки  
блика, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједар 
шеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што,  
ита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од 
омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље! 
 Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајућ 
ханџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S}  
а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет реду 
ишта од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то 
чи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто  
узел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђор 
честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била ј 
Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мисл 
с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> 
{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за н 
ада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S}  
љуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче  
м својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој пози 
 пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете 
ећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задово 
љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није у 
ече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вр 
лосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О,  
у на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дуг 
о кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како  
Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља  
адница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави  
времена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја та 
 да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — уве 
p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до  
а.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ра 
p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend= 
н; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="T 
радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео,  
у купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гро 
ело и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он 
 ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком 
 ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео  
ном; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) к 
 међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко т 
вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кук 
молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док 
агодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као 
 чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па н 
 добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накит 
боду и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе 
му.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што ј 
 »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао 
ртирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Сре 
="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли  
си могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђ 
</p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, 
/p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да  
/p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су он 
 ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хиг 
 допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словим 
ило: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мот 
з касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки ш 
е трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан 
о и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве вра 
д, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као 
р Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не с 
менског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима 
end="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем  
ћеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек  
p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле н 
>Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди  
, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чк 
/p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> < 
} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици  
ретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића,  
онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког 
јући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђ 
S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од за 
но мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледат 
 правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна леп 
ине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује циг 
луша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шт 
волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре нап 
е од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћат 
се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и з 
 и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично п 
ече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p 
уке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море,  
роцепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му ј 
д о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа ш 
рије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало  
end="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спав 
анака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неко 
е мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко  
му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst" 
је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Н 
то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар  
 за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, на 
се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да зн 
орђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћи 
де, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стиг 
ли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јади 
 на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p 
’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна,  
у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана 
новата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно шт 
вао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир- 
чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бом 
жило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је  
памет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је пис 
у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити  
p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новч 
ђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од пој 
р-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не мо 
чка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише 
 новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упући 
том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst"> 
 а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици  
 распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Зат 
ом официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као ко 
идело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због њ 
ло; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднар 
урекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред 
продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако де 
ога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз ко 
само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу да 
ш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дош 
данпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића ста 
а, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмаш 
 почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито х 
од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обој 
га стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Црна земља,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic 
та ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда 
а главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да 
сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње оставља 
или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у  
« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја 
а га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја 
са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијави 
тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, ва 
 год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази понос 
силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске 
сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам д 
 се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа 
 по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш,  
 и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухи 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у меха 
ли трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чич 
едо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си 
’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо,  
 увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и о 
огодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто  
гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад  
и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst" 
о је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да ј 
о је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и 
јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} 
е један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да п 
 Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује ка 
 показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учи 
те.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскокано 
што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли ка 
е је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који  
 све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не 
носитије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једн 
а и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst" 
 експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура 
едаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој пал 
 јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је об 
сано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је 
верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{ 
обили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро  
е на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јана 
ицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у 
тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзе 
е он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да  
итују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа н 
га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst"> 
 устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику 
t">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и б 
ику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на  
 Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да шт 
м те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> 
ма; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Te 
 господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да мож 
њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="T 
времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst"> 
ко веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крс 
н мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, ј 
полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста д 
ца па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} 
није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као п 
ог, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењи 
— да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива 
а врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речм 
аф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу 
угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шт 
о тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рз 
ање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун  
ем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеј 
, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? 
, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује:  
/p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — 
итељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још ма 
мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако  
миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Оф 
сле напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрт 
st">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S 
 беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила  
ола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озб 
гледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа н 
ир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’ 
ше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету 
— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је пред 
 да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које  
 сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода ш 
и једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p 
="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst 
и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за сло 
ш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири к 
 тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те с 
ода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p>  
же се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе 
ећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, 
ински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на 
{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморали 
о да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније 
у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред ме 
у главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш  
 био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако 
Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после 
и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па прав 
д о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фаму 
на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате 
одсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре стр 
 rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па и 
радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разг 
им ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онак 
hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласк 
 чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш к 
</p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне 
јк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјур 
тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не м 
ова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и 
и често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч  
јска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ 
сти га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дузди 
 и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу чита 
"Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} 
/p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — в 
е, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </ 
не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} А 
 може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда 
да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} На 
S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима  
мењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то п 
и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка 
аше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне не 
о — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p 
д свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипа 
туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели  
 како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам 
една шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек 
де се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гр 
о човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике 
шта, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам б 
а у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак ј 
S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафск 
атиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хл 
је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као је 
ке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, р 
 чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спом 
ети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из ка 
. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од дана 
село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ам 
его на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, св 
етен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе 
 земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задово 
у!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздрави 
"Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а т 
страга много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наш 
 није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде обр 
ше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка 
а потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебе 
то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује  
kst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и т 
н уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend 
шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није н 
отписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их  
вечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вам 
 изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина ос 
знају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се т 
адо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из  
а’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо 
 се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никак 
 то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он др 
ао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна 
ко смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само ш 
ао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им 
и сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет т 
="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год 
е! </p> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst">У сваком с 
а« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у л 
е газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} 
 и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и 
Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после —  
вости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Она је у 
енути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и с 
а Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна  
, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, 
 да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих  
њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и вр 
е! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против  
 је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, сед 
ама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параг 
{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова свет 
метало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних п 
једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био 
 му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери  
nd="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би би 
ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од 
је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима  
ако се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута с 
 добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је св 
рогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је  
амнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесе 
!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ко 
</p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста ше 
и; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, 
 и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој чест 
у зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У кој 
то није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p rend="T 
, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механам 
гледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако н 
имац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пр 
а купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то ма 
у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Бр 
Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од 
жао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би  
, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попи 
и и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад ј 
 је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није и 
о увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се 
ба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за јед 
 На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« 
 — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатств 
је онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама,  
се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«,  
 прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у 
 ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анате 
 кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па  
 за неповерење старој општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није  
брве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, пр 
двајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си је 
 клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљ 
{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу! 
ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, мо 
рета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом 
ле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако 
филду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају 
 смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове 
ведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један с 
ош и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tek 
и нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у шко 
иривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњ 
 економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend=" 
ство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се 
а гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете нови 
t">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду 
е госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ва 
е трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, 
га ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари  
, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он  
Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за св 
ас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако пр 
и, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф 
јој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш п 
.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз с 
о, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{ 
на, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да 
с’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести  
па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на 
брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — 
нао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат ис 
оне, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви зна 
како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој нас 
 какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све неп 
="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мен 
е, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо,  
о око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна с 
кве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, 
риви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се ка 
о она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то  
{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала 
Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, п 
ти.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне њ 
ла под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend= 
е. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине,  
чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> < 
Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало преса 
его да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилиј 
але већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да 
јашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу ка 
> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље ос 
чко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупа 
ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми  
н.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S}  
рани то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав ск 
 и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе уче 
 главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> <p ren 
згледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепћ 
«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице 
и његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из  
овољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи  
 дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4 
на; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израз 
вом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример,  
овина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и рав 
аша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p> <p r 
S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења  
 »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па  
лико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p ren 
клади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не з 
и потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе п 
иси на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са ј 
 Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план 
ија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијс 
е да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
 читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија доп 
сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против предсе 
 жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што пост 
е од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p 
ан допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још то 
азио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако  
 размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p>  
} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </ 
е преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та депеша,  
се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да ос 
, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, и 
ekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је 
и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да  
ре?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те 
ног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас ва 
ље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau« 
, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедно 
та, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би  
е и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље неп 
епио код Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и  
ала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend=" 
 прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета 
 уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни весе 
човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир 
 ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благо 
 У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по два 
— па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="T 
и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. ( 
н за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-тр 
и је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупшт 
 се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две ил 
Tekst"><hi rend="italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, д 
ј износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проно 
end="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само 
а бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} А 
">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинит 
им и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није т 
ста. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад 
d="Tekst"> <hi rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српств 
ekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како ј 
е је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што с 
 која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следе 
 да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r 
ехану, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је 
о истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора  
о што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као 
»ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се по 
nd="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак о 
nd="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, ј 
_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву  
магао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било. 
а села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета 
nd="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, 
истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета н 
ио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му  
 и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна  
 спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалог 
ису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај стр 
нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и ч 
"Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају 
него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} 
рај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле н 
коро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима 
 сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих чит 
господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још 
 rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио 
ва!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не зн 
!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада с 
S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер ј 
 и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, највише. — 
шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним  
ко најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба др 
е председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... к 
ве.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«. 
 поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога ма 
 своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у  
, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље 
об с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не  
 и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај 
»Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше  
се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред к 
дни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, ј 
« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вел 
а је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море«  
Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p r 
 гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst"> 
 самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то д 
роегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно 
Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти  
почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Ми 
ндара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијо 
p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт 
вали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро плати 
S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина  
Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где 
 сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па 
уче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он п 
ст година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђеч 
ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти кр 
доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адрес 
на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »жи 
ражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред  
ојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог нек 
Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за прослав 
 власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи:  
ричао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, 
end="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од д 
сим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend=" 
и одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само 
најчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за прав 
... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који  
летна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао 
ого; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да би 
— Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst" 
ржаву. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се  
да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђ 
али, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Офици 
 ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, вели 
.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где  
м новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда ст 
се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима  
о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па  
аја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присуство 
ужно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst"> 
дан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу 
несе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Ст 
хунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по сел 
амо се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашће 
 га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам 
нако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш  
, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица 
човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти  
њаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да мож 
но, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно назв 
ли Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како ј 
ekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје 
таше котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од после 
 Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјалн 
а и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Н 
 а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; механџ 
а! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто п 
.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли 
 тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту 
сам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор мо 
збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефт 
мо реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} 
 он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад 
бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погаже 
 </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p 
е навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који њего 
"Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократо 
анџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а  
р Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— Јесум, јесум! </p> <p ren 
а ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом дими 
 остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; за 
ори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим к 
егово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— А 
ку, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чист 
ћ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између  
бро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо от 
="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> 
тави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети. 
S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би 
колико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да г 
дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета по 
да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобров 
е реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага мно 
ај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно 
та је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S 
 више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционар 
 не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега  
 што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, —  
си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му 
едне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто 
но Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима:  
"Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га ве 
уша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у  
} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узви 
 — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје  
же — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то,  
_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него  
кадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад го 
орђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи човека. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, ама му 
реврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Te 
зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несре 
И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле  
води.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете  
у, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикн 
ekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иа 
а шпанским — тим непријатељима прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} По 
лава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава борцима! — д 
човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички  
е да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, ст 
р он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогов 
, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта 
вун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{ 
 </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p 
срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што 
мији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразн 
заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код  
вјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, 
и.</p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — 
Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p ren 
? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{ 
 ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Teks 
S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет 
-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом 
 боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst"> 
воје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу,  
Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, 
 слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет сна 
, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо  
, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend=" 
мо копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у  
о муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој виси 
 Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави чи 
село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти 
стручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулиће 
пис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересов 
о да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S 
 краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или  
 се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острви 
леда левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци,  
т; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и нево 
rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село,  
 боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S 
 и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога  
nd="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна  
днако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је т 
</p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао 
ућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и 
 елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да 
не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то 
логије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак го 
е и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у ов 
ки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат 
> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет он 
ље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз пут 
ао на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није 
ужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он,  
 јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити иза 
е растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени,  
леон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војниц 
 и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер ј 
Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример 
 па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго 
едати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p 
.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збо 
тавља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под пр 
че отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја  
ого штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> < 
ти (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неп 
кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш н 
ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш  
шао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови допи 
ужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће 
е с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и 
. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p rend="Teks 
, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово 
зе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попре 
 не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Te 
еши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p 
 један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend=" 
ом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред пол 
"Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Tekst"> 
а си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко  
р, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и 
што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се 
уко учитељска!!! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сре 
 си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гас 
ед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пр 
и оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој 
тај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p re 
 rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погле 
="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе 
 свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће би 
љада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p r 
 верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">—  
end="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде  
d="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то 
 и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразили 
?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар 
end="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад мор 
>— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, 
у ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни 
 </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: д 
х буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tek 
 би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак 
 даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђ 
га што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али 
шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет тали 
, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо  
м и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш отку 
а где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телегра 
ете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га вид 
ућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихо 
е, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једн 
ено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та 
t">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш у 
"> <hi rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост 
и нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst" 
е наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је 
о: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо  
отле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо пр 
 на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не мож 
не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — за 
— Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! 
аре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{ 
ће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">И 
 пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а раки 
ранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт кат 
хану, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и 
мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, п 
заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју  
 фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за  
д им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и т 
еш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Ме 
или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој 
е треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба,  
ју га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава  
алазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст н 
еки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје 
! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, 
 таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p ren 
д чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих не 
ко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигар 
руга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако  
а чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend 
ера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend 
свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p 
ла; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно нећ 
валд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је да 
тлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Пр 
ачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово 
 три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женски 
анов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пе 
оном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар не 
">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како  
 почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p  
да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> < 
"Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провесели 
S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Te 
t">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса 
Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром  
ели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што р 
ји је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је 
ћа у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармоник 
гледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад 
ио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и з 
ћ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »к 
о.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми 
шку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупи 
а срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни 
мачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћан 
о је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, 
они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те  
Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у  
"Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече поно 
.. </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога 
слио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — ве 
двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један так 
 зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни  
све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од  
и да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели  
љаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом  
Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега 
 са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и кел 
 и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S 
 му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је л 
д јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Срете 
то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p>  
У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та  
-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабд 
рђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га 
је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и  
споја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах н 
то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> <p rend= 
главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом  
амо згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, нек 
артијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на среди 
 Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S 
рошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе,  
нао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандур 
 огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна  
име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, про 
ekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене 
леда у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало,  
ира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се 
 новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју а 
ао печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по т 
сле кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и дв 
една реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, мор 
p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Te 
речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа 
 Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који 
 </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђ 
 Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ту је  
еслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господин-учите 
оз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољ 
ч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пар 
его ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плат 
="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела 
 коштаје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну 
 била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} С 
лаву прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} 
тина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осам 
нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у  
"Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Моли 
 rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева к 
велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вел 
ла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачк 
а нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због т 
во је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се 
ђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је о 
 руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете  
овара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као л 
о? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија  
е на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а 
> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим кора 
вако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује 
ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се је 
атлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада нек 
е трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend=" 
и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Ср 
су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штр 
честру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковим 
и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебе 
 ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за 
набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се  
е дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па  
у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депе 
мо Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрл 
купљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по ск 
ћ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Ме 
а и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и  
ада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пр 
иле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га н 
решивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкач 
тив женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике т 
ог у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, је 
се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којек 
ик« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуд 
н »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, ис 
апрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка  
 ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи  
говог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом  
в допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што м 
сли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избрија 
 увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади бр 
вропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како мага 
 <p rend="Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињен 
ај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак заве 
} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубре 
камије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учи 
одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину  
е неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима  
једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енгл 
 излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док 
ехану, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интере 
анталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони п 
end="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета 
и и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин д 
адна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд п 
тници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод 
 у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркула 
осле неколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатов 
огоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколик 
<p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође 
; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш 
што га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они пр 
е баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи не 
дни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизор 
ламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину 
 опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијен 
ок Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: 
вешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p 
ао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у  
ару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мр 
о у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S 
о, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да и 
тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сет 
тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, 
е, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? 
делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време прете 
је кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу н 
е с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p>  
 Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео 
обожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} 
гателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио 
санту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свали 
сао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за 
пе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли подан 
ила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене  
 свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости  
ан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му ч 
И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа 
st">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече гомила  
А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њи 
ир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="Teks 
.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реа 
о, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и в 
о прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Зап 
де да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом 
арост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте 
лу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је неких д 
лумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса човечанског — дес 
воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »а 
жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{ 
а нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице  
у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и каф 
ијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесиј 
ети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у 
ова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, 
ачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Бо 
а тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p ren 
ст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја н 
о тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли ф 
неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, би 
ири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, с 
ло и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робес 
 кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђ 
 певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Ф 
{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о ја 
вију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега  
ође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дреме 
р! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p 
 затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувреме 
> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p r 
а се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официр 
скомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згод 
то је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди 
t">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — в 
олики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то м 
раф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почн 
ворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?! 
end="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чи 
S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S 
 ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на он 
 Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало 
="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, 
сим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend= 
р су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев пета 
!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, га 
кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p  
nd="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче. 
торију.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлик 
е смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! 
о одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет 
!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно вр 
ије и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како 
итате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо к 
 зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја  
 рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом  
 да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета 
 А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си 
пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend=" 
 и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног 
се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">—  
меравати кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— С 
ир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Te 
омашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају св 
ших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се  
 »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често 
м се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама т 
<p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Tekst" 
у да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира 
 — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — 
 тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па теб 
а’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка 
 нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто н 
вољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег го 
није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Доб 
/p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не  
ekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он 
ндроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Teks 
е по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst"> 
о, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар  
ације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ре 
кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити 
вољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и  
иједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна  
ође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме,  
 и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и  
елесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: 
име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић М 
 да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А  
Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе ик 
 разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава н 
е; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— 
 и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по ди 
а, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то  
то не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин шт 
Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеј 
тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у 
, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако ј 
 Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После 
о будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само т 
арифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек к 
Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! —  
 по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита 
атуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено из 
Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жал 
фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан ј 
тељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глума 
="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његово 
 </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он т 
<p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst"> 
, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње 
 политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавн 
 му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су м 
Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице 
поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна за 
Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — ви 
д је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да ј 
ри, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча  
 добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи 
d="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане 
жичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чв 
 увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише 
што зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад 
свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Напол 
p rend="Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срет 
t">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S}  
чке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прек 
то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </ 
Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељак 
је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио,  
е већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам тр 
 по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је из 
 па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p 
у тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом по 
ио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пр 
што; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, 
 скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{ 
, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p>  
ак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њег 
Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен  
 <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’ 
вако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него посл 
 Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете ле 
 се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом 
на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање ре 
ка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала бо 
инама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавањ 
ет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend 
 и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живин 
е и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се С 
ротив капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви 
 упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и б 
амдесетпетогодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се  
иким шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, с 
тина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто  
у нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје т 
амо препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и н 
»пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоста 
о ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета ј 
мство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> </div> < 
ним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберг 
 послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне  
кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај д 
н број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали  
ет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар ср 
ађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је би 
 село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Н 
о га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада 
 је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља 
афу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главн 
 Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и м 
т динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— К 
ем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! 
во!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђо 
о столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе с 
аивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се поту 
плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један проду 
то су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету« 
!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Te 
лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љуби 
н у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend="Tekst" 
елу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шеш 
ста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p>  
пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише;  
ш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпун 
 реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се 
 Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, 
 џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, н 
d="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend=" 
вчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добр 
ако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p  
 и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помал 
јгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачи 
{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst"> 
. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И так 
 тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађан 
а Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло  
илитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend 
p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели  
ако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге пи 
орна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми  
оше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, ј 
 ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бо 
">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грм 
 доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог т 
ицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, 
ову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звона 
њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим на 
</p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни оп 
чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародрев 
а га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ј 
ула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — 
је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом послед 
ангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће 
 штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до  
а доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потп 
астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се предста 
и, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми  
 диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend= 
ртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација о 
молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; п 
не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па,  
, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst" 
немо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пр 
бао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како с 
ро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цив 
м сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S 
рану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га  
а му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише:  
а такве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него 
 тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни  
чно свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Јо 
стара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај др 
 требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а 
ели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре 
чним новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и 
ава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада дома 
чу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу п 
рећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђ 
а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> < 
 створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуц 
ekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p r 
е, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута! 
ндидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим 
зао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Неке 
ала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско позд 
— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа 
зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јес 
а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника 
ој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти н 
како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, 
»на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића у 
 прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, 
"Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е,  
после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бо 
kst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате 
онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p 
орђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис з 
о кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. < 
ко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и ви 
бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с 
ги га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му ј 
есет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас 
же — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! < 
 да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, 
st">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, 
 ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то 
t">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећ 
Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше 
м ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти  
стој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија гра 
же на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, зн 
сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, го 
других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, чита 
приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских прав 
ју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто  
о с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета 
! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без 
љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као  
опису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ј 
унисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је  
 свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни п 
о.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не приме 
марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским терм 
, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песм 
а.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђ 
о се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрд 
тарински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помоз 
 савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега 
вости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем тро 
 уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па ј 
 напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим пи 
 читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} 
задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало ов 
ље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеман 
ује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне  
ринесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да  
а, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке 
но обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних 
хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мис 
 једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend 
оказа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се р 
 нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела  
ад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једн 
ељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам. 
<p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више  
љ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне ка 
било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пан 
ато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понека 
аредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалу 
ни срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета 
ет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне  
 и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко 
 батали своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S}  
е — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто 
ели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иак 
за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док 
 видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам м 
p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p>  
! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не пит 
отру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђ 
реселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. 
 Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има т 
е тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без  
етна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако  
 све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада  
ине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично  
је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се  
 поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим конт 
о с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога прон 
ом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! 
ки кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не пр 
замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Б 
воје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио  
p> <p rend="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши 
о речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> < 
ту је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за 
— вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, 
у у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећ 
је и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословиц 
 и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица с 
, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што ниј 
би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst 
t">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="T 
лити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била  
S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се  
а знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Teks 
нику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз  
 онда настане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте  
исмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко пис 
ац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију о 
пита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није при 
н изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им  
и жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> 
>»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право 
он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађа 
је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, к 
ного знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилаје 
спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти ле 
војим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надг 
ђе, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Teks 
извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Ми 
 али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе в 
так, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница 
ао оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје 
стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђ 
гови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је к 
> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и д 
ке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедни 
пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </ 
ко да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта 
лас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет 
 си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред дом 
ој: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој 
паде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова  
етци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морај 
ремишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикач 
је ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О  
, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се ја 
 његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш пече 
ед твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар, нема стар 
ко пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате 
 служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му 
то наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p>  
лику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="T 
ише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употр 
 а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије 
рава на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај  
служен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче разго 
а понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најва 
је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, 
раф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој 
хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} 
p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви 
 то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче р 
на и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију 
е постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник се 
о, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста  
у? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њ 
зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако 
ну на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре,  
 <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend= 
много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наме 
м (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара М 
изела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биог 
 њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Пе 
де се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p re 
Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га о 
у. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весе 
ије ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога 
било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето т 
 и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамул 
чини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно вид 
ио, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био к 
ућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако зав 
ако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески 
ом мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тод 
> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто 
а, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— А 
човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И б 
ажају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВ 
хини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао дикт 
првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је ваз 
а није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна),  
у га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне ком 
 »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад г 
тљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера оглед 
једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из послед 
 би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да ј 
Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} 
 жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века ње 
акоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једн 
у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не ви 
о мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун јед 
јетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој 
Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунил 
 </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгост 
ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто ве 
 Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим он 
д живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви 
стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га б 
оћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, н 
слетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још н 
 кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро 
њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је 
 свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме се 
р Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника т 
 биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што маја 
је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је 
 подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш ов 
се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотери 
општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да с 
н, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у аут 
 доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре  
вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава 
 последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> 
 крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ доб 
 можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-у 
 то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек с 
ђавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхо 
му је ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у 
одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде з 
 Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са та 
(вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а 
орђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S}  
бица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи д 
 попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он зап 
 назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправ 
ло се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Т 
о што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, п 
добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се н 
?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има 
кије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут об 
а псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, да 
ој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојн 
аро време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће  
сто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, ста 
је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад и 
ут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапу 
ча Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p ren 
аљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потреб 
дан вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све 
лова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tek 
тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела,  
рмално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се води 
а очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало 
днути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам т 
ан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више н 
 ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапск 
— има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p>  
вику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и  
у Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи 
ића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S}  
а и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгор 
 веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од  
ајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних пр 
ио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пол 
шено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција ликује 
а и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њем 
у, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздр 
био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љ 
тити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како