да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milesto |
/> откривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црним коврџама ње |
оликог времена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је м |
"17" /> ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су слаби зраци неке с |
бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> |
ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руме |
уровима, јагодице испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се, увели, коса у |
машном стану, умрла госпођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <h |
ти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да |
стара врата, која су промукло шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи |
свањавати.{S} Пећ је монотоно цактала, а јадна моја мајка навалила се на једну столицу и тако |
за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са |
ишла на станицу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз п |
лгиној смрти говорило се неколико дана, а затим постаде сасвим обична тема, разговор о чича Ник |
је цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигур |
.{S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{ |
под тешким ударцима разбешњеног ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан ут |
мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморне погледе који траж |
башти по стазама има много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић трепери...{S} Земља |
вала се једна стара пастирска колебица, а иза ње шума.</p> <pb n="31" /> <p>— „Хајдемо тамо!“ — |
сно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S |
д Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Угледах њен дубок поглед.. |
младих груди: које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље.. |
је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад проговори.</p> |
кочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле р |
х је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, |
> <p>На корицама је стајало његово име, а испод тога година 1899.{S} Одмах на следећој страни, |
и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљене иловаче... </p> <milestone u |
а...{S} Њене су очи биле полузатворене, а свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја |
аља кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад. |
д којега су се виделе обмотане тканице, а између гуња и тканица видела се танка, провидна, сеља |
-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена |
амљеност и мирноћа имају извесне дражи, а њена простота има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се |
ци оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је опало жуто л |
а на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</ |
о колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња |
росто зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да |
ој је било јело и најпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници об |
ну малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и управише у моје.</ |
све тајна....{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле |
да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и < |
шуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса д |
са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за испите |
сам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем, обично ујутру, иначе с |
пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како с |
га познајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми |
. „Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врху |
...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више н |
утао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећ |
есели се тако слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је |
ило — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би |
ео је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло раки |
Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколико годи |
о чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио |
аска за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толико послова да посвршавам.{S} Треба куповати |
јутро.</p> <p>Сунце је прилично топло, а вода од снега који се топи капље са кровова старински |
у В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са |
и оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан |
„наше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је на |
идови <pb n="14" /> још нижи изгледају, а два мала прозора у својим плаво обојеним оквирима изг |
.{S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати представи госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођ |
са глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцим |
е држећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме |
у престоници.{S} Овде имамо своју кућу, а треба штогод заштедити за моје доцније школовање.</p> |
ге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је ов |
претрнух. </p> <p>— „Соња!“ промрмљах, а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота С |
..</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета |
ставио толико пута свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним рум |
је почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је требало да почне...{S} У почетку је дошла смрт |
слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и из |
ама је тако тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим |
почне...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> |
ј хартији која јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта |
плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и ру |
је...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа м |
не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомена живи...“</p> <mile |
к наше среће су ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још |
не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико волим!“... </p> <milestone unit="subSect |
љати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топлих пољубаца, |
пљена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо оте |
е удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S |
вам.{S} Треба куповати пуно којешта.{S} А крећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести ра |
но утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред |
усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Тво |
1.</p> <p>„...{S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, |
воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућност дошла, он је умора |
ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да још ко поред ме |
орити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву |
чала под оковима моје тешке обуће....{S}А поред њеног крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног б |
о волим, искрено је волим!</p> <p>...{S}А савест у мени шапће, не шапће него грми страшно бесом |
p>— „Мора се...“ одговорих равнодушно, „а шта бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде го |
але, некако задовољно сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“</p> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се |
нувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он прође још једанпут од |
е, сама... са својом ћерком.“</p> <p>— „А, да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{ |
> <milestone unit="subSection" /> <p>9. август.</p> <p>Јуче сам видео на улици чича Никодија, О |
> <milestone unit="subSection" /> <p>18 Август.</p> <p>— „Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутро |
<milestone unit="subSection" /> <p>10. августа 1901.</p> <p>Данас је најсрећнији дан за мене.{ |
ection" /> <pb n="85" /> <p>Београд, 4. августа 1903.</p> <p>У шест часова јутрос експрес је ју |
> <milestone unit="subSection" /> <p>6. августа 1903.</p> <p>Изишао сам да прошетам кроз Београ |
<milestone unit="subSection" /> <p>17. августа.</p> <p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја ј |
> <milestone unit="subSection" /> <p>7. августа 1903.</p> <p>Јутрос сам се запрепастио читајући |
<milestone unit="subSection" /> <p>29. августа.</p> <p>Јутрошња ме је новост поразила.</p> <p> |
И Соња не пише већ толико време.{S} Још августа месеца како сам добио једно писмо које ме је об |
е и трзања једне страсти која је била у агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко је то?</p> <p>Н |
по истеченој прописаној пракси, полажем адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо |
ош у државној служби, како није полагао адвокатски испит, као што је мислио, и како се чак није |
дем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим...“</p> <p>Док је он говори |
ити чим будем стигао, послаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ |
у.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким |
е ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Ма |
и да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до п |
S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно овако — падајући пред тобом н |
учинити све што могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари штогод од мене зависи.{S} Она |
ју она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него с |
а, али ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш да будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Д |
чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока.. |
епобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је та |
<p>Савест човеку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} |
ревртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећа |
слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приме |
остоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одржавало егзистенцију.{ |
х једног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него ми је потребно да радим. |
{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весел |
пут оно што се назива животом...</p> <p>Ако нисам у школи остајем код куће заваљен у удобној ст |
н, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књижурин |
од тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код м |
и, тако исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и спремао чита |
х дивних зуба, румене усне, црну косу и алени фес, витко тело и фине покрете, који су ме заноси |
врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држ |
нављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И ја х |
штогод, те да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти о |
чног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је |
те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш да буде |
стани синко.{S} Твоја је жалост велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се н |
сове непомичан.{S} Гледам у наставника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов |
.</p> <p>Моја се меланхолија повраћала, али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам ст |
сала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена веселост тако уморна...</p> <p>„Скоро го |
то, увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ј |
њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало умириват |
} Погледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реш |
зекнуто гледала, после се мало бранила, али није могла.</p> <p>-------------------------------- |
веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао |
гуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја |
м злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„Злочинац |
ла изишла са једном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће |
да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише због јези |
но, студентски.{S} Био је често ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често |
ти.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхо |
>„Придигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не з |
ати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег при |
се мало одупреш болу који те савлађује, али је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> |
ељу и зарих главу у перјане узглавнике, али су до мојих ушију долазили звуци тиши од шапата:</p |
олских другова, који ме сви много воле, али... мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја |
ије могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p>— „Т |
ао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му |
{S} Она ми је управљала по неко питање, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кр |
ле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву |
о другом....“ </p> <p>— „Да, госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељства, другарства, |
да уђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем у жив |
је помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати <pb n="91" /> на прозору, |
p>— „Ах!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох г |
лакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{ |
... она ће једног дана можда све знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наш |
е јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на сн |
је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и |
дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} За |
едох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни г |
сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи му се наједном замрач |
не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мис |
ао: „Живот је стаза... покривена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{ |
бично и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чи |
рт полудела...{S} То ја логично мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очи |
сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми |
Виђала сам га често да пролази улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме п |
еко трбуха.{S} Леш је страшно унакажен, али се ипак могла констатовати његова идентичност. <pb |
ћ...{S} Одавно <pb n="54" /> сам легао, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина |
ећу да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам написао.{S} Писа |
ој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрај |
вило дубоких утисака.{S} Сад је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш јед |
их шеснаестак година, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздр |
де у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак је тежак...“</p> <p>Она погледа у м |
да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја с |
е знам где, место ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шири |
ићки и добио сам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у исто време, — прве половине марта. |
бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ би |
тране, једна детињарија, једна глупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разговарале см |
нас дође доста често пуковник Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{ |
орих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице трепер |
е проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао како су они богати, како ћу |
ко што сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе |
да прихватим <pb n="18" /> стару мајку, али сам имао неко чудно осећање у себи, неку тешку гроз |
аједном ми се очи уставише на огледалу, али то више није било огледало, то је била сад Соњина с |
Ти знаш како ја умем да уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах. |
она је прилично привлачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> |
це се већ полако нагињало ка хоризонту, али још није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали |
моји другови измичу предамном у животу, али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био са |
суза и њене побледеле усне које шапућу, али чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио |
{S} Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах |
p>Овај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа |
не осећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и |
ла...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно |
дрхтаве руке њеним набујалим грудима... али лепа црнпураста ишчезну, поточић престаде да жубори |
але су се једна за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у пол |
<p>Седох за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још |
азни чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Али са тим није још ништа постигнуто.{S} Једном сам у р |
жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти |
и ја сам их принео својим устима...{S} Али их нисам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао. |
би срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш јед |
мео Олгино понашање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од ма |
је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми |
живот, и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би м |
, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место |
атио преко појаса и припио уза се...{S} Али се наједном, као спаситељ неки, појави пред мојим о |
олестан човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом. |
на!{S} Доба снова, — кажу песници...{S} Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осети |
се, јечало...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, на површин |
је...</p> <p>— „Хоћу... послушаћу...{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је |
та Олга...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Таква је то природа.{S} И ње |
ла, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, |
дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа |
се да све севају варнице из камена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, |
ћност, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме највише бац |
је уморне погледе који траже одмора.{S} Али ме ова мала утешитељка разоноди само за један трену |
Париза Београд чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све |
оз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипа |
мо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, права срећа, она која |
лужби.{S} Штета што ћу је напустити.{S} Али, слобода је златна!</p> <milestone unit="subSection |
ар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст |
о шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек |
ћ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је |
жна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђа |
недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разло |
ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад |
ш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ови |
ала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени |
мо у другом животу, с њом“...</p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај“... усудих се ја да |
један чланак, под насловом <title>Жртва Алкохола</title>, у коме је описана трагична смрт једно |
<pb n="8" /> <p>Међутим ја видим, да је амбиција његових нестало, да је он пао са висине својих |
зници обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> неп |
<milestone unit="subSection" /> <p>28. априла.</p> <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ |
> <milestone unit="subSection" /> <p>8. априла 1901.</p> <p>Опет је грануло пролеће.{S} Париз ј |
ilestone unit="subSection" /> <p>24.{S} Априла.</p> <p>Ишао сам полако, погнуте главе као и уве |
ilestone unit="subSection" /> <p>25.{S} Априла.</p> <p>Било је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја |
ilestone unit="subSection" /> <p>16.{S} Априла.</p> <quote> <l>Ми смо тако срећни! </l> <l>Ми с |
девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће се остварити, је |
један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књиж |
иди, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти причам. <pb n="71" /> Кад си ти отпу |
пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њ |
и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је волим!</p> <p>. |
мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда верује да је ја воли |
S} Злочинац..!“</p> <pb n="46" /> <p>— „Ах!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тиш |
озор, да видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не мог |
ављали су се, смејали се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке ст |
сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по перону, прекрстивши |
а кћи трговца Никодија Николајевића.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по |
је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је в |
ље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у |
им...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> |
олом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му св |
Пијан је човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким усхићењем. „Све заборави, све му је потама |
а болесна“..</p> <pb n="55" /> <p>То је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, |
.{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га |
не њен отац упропастио, да је због мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страхујем сам од себе |
ад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја |
гова идентичност. <pb n="87" /> Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину |
и од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због |
— „Она је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче |
n="58" /> <p>Врата се нагло отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био н |
ном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он |
лазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— |
и, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још ј |
61" /> <p>21. септембар.</p> <p>Вечерас Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, |
а: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам |
/p> <p>Мени је страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је д |
анпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, дирљиво, узрујавајуће.{S} |
ио неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p> |
жељу: да умрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало од |
чну испошћену кожу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим очима |
же главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, теш |
се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, са |
дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам смео да |
а једног угла уличног случајно приметио Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није вид |
ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио |
ОЛИЋ</p> <p>СОЊА</p> <p>1920.</p> <p>С. Б. Цвијановић — Београд</p> <pb n="4" /> </div> </front |
изгледи на будућност, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што |
рачуна.{S} Само после човек не осећа... бар ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} |
сност, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>После је |
у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање неср |
којој сам желео да што скорије направим бар неколико корака...</p> <milestone unit="subSection" |
ри у промукло шапутање.</p> <p>— „...{S}Бар ја тако мислим.{S} Ја тако схватам живот...{S} Живо |
сење кише.{S} Дуго смо тако шљапкали по барицама мењајући правац, док се не заустависмо пред је |
праведника.{S} Чуо сам наједном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и приближавао се мој |
Све је свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање то је, што ћу сад морати поново да се вр |
коле, горело је својом бледом светлошћу бацајући преко таванице нејасне слике.{S} За столом на |
у назад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице на моје |
е скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ј |
Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је много патила.</p> <p>„...{S}Ј |
етио да сам уморан.{S} По свршеном раду бацим поглед напоље где је још увек стајала <pb n="17" |
неким младићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам један поглед по целом друштву које се распршт |
оким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење, па одговори:</p> <p |
ја је била неосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је |
але су све ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, ал |
еман.{S} Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила с |
прозором, те притрчах, отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} |
стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло ј |
ече моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> |
а 1905.</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде у |
је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије |
кретоше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња |
— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја |
а ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам др |
да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац?...{S} Ја?...“</p> <p>Устадох...</p> < |
.</p> <p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!. |
с обе стране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су полако одмица |
ећ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама има много сухог лишћа, а на гранама са |
здањује, устадох, спремих се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођ |
орио неке нејасне песме, чини се као да бдију над малим, трошним зидовима и квадратастим, плави |
</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељ |
окојство...{S} Савест...{S} Живот...{S} Беда...</p> <p>За неколико слатких момената, сад горке |
: „Може се пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми |
Никодија, Олгиног оца.{S} Сиромах чича! бедно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} |
та једва улази, разочарале су ме својом бедом.{S} Разривени зидови, каљаве улице, прозори чија |
мрачну стазу, сву обраслу травом, куда, без сваке сумње, ретко када ко пролази.{S} Скривена у з |
сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} Покушава |
{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, без устезања, јер сам писао за себе...“</p> <p>Изишли с |
е врло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила. |
едно као добре пријатељице у разговору, без сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јоки |
p>— „Не... остани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја |
о на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натов |
ало без израза, очи без светлости, усне без покрета.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n= |
чак изгледа ружна, планине голе, стење без лепоте, врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по ч |
њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле зат |
остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку |
гла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> <pb n="42 |
да се пролију...</p> <pb n="63" /> <p>И без речи смо се упутили гробљанском улицом.{S} Ускоро с |
планине голе, стење без лепоте, врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по читаве часове непоми |
јагодице испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се, увели, коса у нереду, |
сећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и хукт |
Једног дана су је нашли мртву у постељи без икаквих трагова насилне смрти.{S} Чича Никодије у т |
м.{S} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне без покрета.</p> <milestone unit="s |
</p> <p>Живот се наставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто време |
ла по неко питање, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} Неки огроман |
} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне без покрета.</p> <m |
его се цело претворило у оловаст застор без прекида.{S} Природа као да умире или да спава..</p> |
ка њежне љубичице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помир |
ним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено волео.{S} Мој |
сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао појединих момената који су |
едан, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако |
за другим непрестано, бескрајно дуго и безбројно учестане....{S}После би се измакла у један уг |
тшкринуте <pb n="16" /> откривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекриве |
стајала <pb n="17" /> ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су сла |
округла, била и шћућурила између набора беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој је |
ебе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Видео <pb n="43" /> сам уметничку крив |
ош само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени последњим пурпурним <pb |
веним снегом.{S} Под том огромном капом бели зидови <pb n="14" /> још нижи изгледају, а два мал |
а до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео |
аморене очи на широкој улици покривеној белим ћилимом снега, на чијој се средини виде црне, каљ |
ке, њене сјајно црне очи, њена два реда белих дивних зуба, румене усне, црну косу и алени фес, |
које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао |
ајзад се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њено име.</p> <p>— „Истина |
осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо |
е једна женска прилика умотана у велики бео шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе шал и |
ох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролазио на колима, сре |
</p> <p>1920.</p> <p>С. Б. Цвијановић — Београд</p> <pb n="4" /> </div> </front> <body> <div ty |
септембар.</p> <p>Вечерас Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он ико |
прошетам кроз Београд.{S} После Париза Београд чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак о |
903.</p> <p>Изишао сам да прошетам кроз Београд.{S} После Париза Београд чини утисак паланке.{S |
Рече да је контролни чиновник на прузи Београд—В. У разговору сам осетио колико из њега бије о |
S} Ја сам стајао поред прозора и гледао Београд.{S} Видео сам пристаниште, тамо даље стару тврђ |
отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми |
.{S} јуна. 1905.</p> <p>Вратио сам се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла.{S} Моја |
ке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекива |
ај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо од |
положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било све друкчије.. |
мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим се мало разлепша време, чим сијне пролеће.{ |
да још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> |
што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ради полагања поновног испита.{S} Истина, и да |
ш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} |
ог кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Београд...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12.{S |
e unit="subSection" /> <pb n="85" /> <p>Београд, 4. августа 1903.</p> <p>У шест часова јутрос е |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Београд 8.{S} Јуна 1900.</p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Београд, 14.{S} Новембар.</p> <p>Београд бујан, пун хук |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Београд, 2. јануара 1900.</p> <p>Беше се подигао неки с |
/> <p>Београд, 14.{S} Новембар.</p> <p>Београд бујан, пун хуке, у вртлогу живота примио ме у с |
} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у |
подне.{S} По подне у два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понес |
проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n="12" /> они уносе сувише напора у школс |
пре стигнем.</p> <p>Коњи су касали кроз београдске улице одмереним касом, кочијаш их је опомиња |
уским и рђаво осветљеним улицама једног београдског предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова |
го...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Београду.{S} Имам друштва истина, својих старих школски |
S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном Београду, пуном веселости, жагора и радости...{S} Волим |
олим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад |
а наставим гимназију, што нисам могао у Београду због мајке, која није могла да подноси велики |
одигао неки страшан ветар, какав само у Београду може да дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два |
/> <p>15. децембра 1903</p> <p>Живот у Београду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ указн |
а да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
а степенице, довикујући само једно: „Не бери бригу!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7. |
време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у главу, окружене великим модро |
анас је све прошло...{S} Та огромна, та бесконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} |
пци, један за другим, силни јаки, дуги, бесконачни...</p> <p>Лампа је чкиљила на столу, полако |
и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног школовања.{S} Крајем ове школске године пол |
н, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила на |
одметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обеси |
овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли |
ла пољупце, један за другим непрестано, бескрајно дуго и безбројно учестане....{S}После би се и |
, живот једног човека може да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се надало најлепшем складу дога |
а несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због тебе..{S} Те |
тело овога младог планинца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су се з |
год од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p |
мени шапће, не шапће него грми страшно бесомучно:</p> <p>„Ти си злочинац!{S} Ти си учинио вели |
а падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао о |
ада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у д |
ако глупо, тако гадно, тако ниско, тако бесциљно...{S} Мени је седамнаест година.{S} Седамнаест |
изразом презрења, одвратности, њене очи беху пуне бистрих суза, оних невиних суза, које су тако |
хтедох да наставим свој пут.</p> <p>Она беше доста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам |
тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђима |
оспођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох пре |
вукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти беше нестало.</p> <p>Ја више нисам волео.</p> <mileston |
их суза, које су тако слатке, њено чело беше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио |
ожете ни замислити такву лепоту као што беше она...“</p> <p>— „Ко?“ упитах, не разумевајући.</p |
ладу.{S} Уз један велики хладовит храст беше се навалила, па и заспала једна млада пастирка.... |
доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само црв |
Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном углу уличном приметих гом |
/> <p>Београд, 2. јануара 1900.</p> <p>Беше се подигао неки страшан ветар, какав само у Београ |
ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где к |
зненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.< |
<p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, |
да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S |
S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш св |
на, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, |
а нисам ништа разумевао. „Једна девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Н |
ромне страсти која сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољуп |
меху у трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупце само по |
, знам ја све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми |
ацила своју бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, огромне страсти |
ска љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад |
мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желела <pb n="83" /> да дођем кући да проведем то вр |
но повео говор о својој женидби, но она би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p> <p |
псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, заг |
ли би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се нада |
потребне ствари, после их вадила.{S} Па би тек стала покрај врата, погледала ме једним дугим по |
пало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S} Са |
малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно постојање индивидуалности |
иш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{ |
више ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме |
е опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, |
о дуго и безбројно учестане....{S}После би се измакла у један угао собе, зажмирила својим крупн |
е би требало да се она брине толико, не би требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узе |
а је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би требало да се она брине толико, не би требало да луп |
а... бар ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити |
о свему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубав |
била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео |
брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат |
</p> <p>— „Моје је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало з |
и из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић |
морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била м |
си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из п |
огледала ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карт |
ако?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти био ув |
рукчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из постеље, што толики лекар |
д у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад т |
и добро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што |
да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачије били написани љубавни ро |
?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, а |
оказивати <pb n="91" /> на прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} |
иде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Библији пише да тек после долази живот, да су ово муке, |
све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено |
у усне бивале све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније.. |
е су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније..</p> <p>Како је слатко волети с |
жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја са |
{S} Новембар.</p> <p>Кише су већ почеле бивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ |
топлијем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати расположенији и веселији.{S} Пунијим грудима уди |
. У разговору сам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> |
колена, која су се, тако лепо округла, била и шћућурила између набора беле кошуље...{S} Ја кле |
тена прућем овде-онде облепљена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено |
осребреним гвозденим крстом на слемену, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} |
врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако л |
отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом |
уго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши браду на груди и корача |
га је била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан |
е врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти је мама?“ упит |
рзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајк |
утан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су с |
о размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је |
{S} Зауставила ме је да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном другарицом.</p> <p>Олга Ник |
ла је једна госпођа у српском оделу.{S} Била је црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје ле |
емо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је румени |
седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе |
пост...{S} Рекла сам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вам |
е тамо на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола |
о.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. је |
јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо |
{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15.{S |
а била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нис |
...{S} Соња је чекала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> < |
х желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћ |
ика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{ |
нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих свилено стадо овац |
{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} |
</p> <p>Врата између моје и мамине собе била су отворена.{S} Моја мати је седела погнута за сто |
није волела.{S} Тако болешљива каква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономад |
о да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхта |
мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да т |
аносом говорио о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је |
рати, а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на постељу.{ |
сплозије и трзања једне страсти која је била у агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко је то?</ |
>— „Хоћу!“...</p> <p>Госпођа Јокићка је била веома љубазна.</p> <p>— „Већ данас, видите, имамо |
, љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је била умиљата, свежа, пријатна.{S} Њеним приступом у мен |
д сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топла, тако топла... тако ме је чисто упијала |
лости блистао је на све стране, шума је била озеленила, ливаде преплављене бујном травом и ишар |
и опружале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе, утучена, растројена.{S} Ја сам наслути |
} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој каза |
лео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мир |
у.</p> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је била весела, раздрагана бујном природом и хтела је да г |
оследњи пут вечерали заједно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут је далек...{S} После смо отишли н |
>Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да шета, али ће одмах |
прича своју историју.</p> <p>— „Она је била вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} А |
а Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је преле |
о били у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S} |
ган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је |
S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног |
био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед чије |
седеле једна према другој.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо |
арија, једна глупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{S} |
...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Таква је то природа.{S} И њена је м |
ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухва |
шта, мало имам ватре...“</p> <p>Мати је била веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја |
ћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јесен је била тужна, потпуно хармонична са мојом душом, која је |
, али то више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена |
ијаше кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало |
ко њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја с |
је наша, мили мој, што мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад |
ошла последњих дана.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, преморила се и т |
добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{ |
исам ништа разумевао. „Једна девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не.. |
љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да |
ено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој била мало подигнута откривајући мојим погледима мала ст |
е је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти с |
д смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била као утучена...“</p> <milestone unit="subSection" / |
} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог |
о некако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо полако, |
ило све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу поло |
ровео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно тресла.{S |
да, ти си човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, д |
една за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљеној |
S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима... |
а је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја |
це било лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте <pb n="16" /> откривајући два бела и |
изгледале су као полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узн |
{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљ |
љубио небројено пута...{S} Њене су очи биле полузатворене, а свиласта плава коса лепршала се о |
, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито стискале и оп |
д било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најзад лагано за |
, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она |
је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек волети? |
гим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешке, несносне, буновне и досадне, често пута |
сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на врем |
и...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се њено тело све |
огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некак |
оја Соњице.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{S} Говорили смо, кази |
је ствари, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је трчкарала та |
з траву док не стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Ов |
шао на исте ствари: професори су и овде били укрућени и строги, ђаци весели и добри другови, љу |
њам, јер би, у том случају, другојачије били написани љубавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово |
{S} Друговали смо пре неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио ви |
здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била као утучена...“< |
Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, м |
утили гробљанском улицом.{S} Ускоро смо били на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са посребреним |
ion" /> <p>11. маја.</p> <p>И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак вра |
n" /> <p>5. маја 1904.</p> <p>Данас смо били у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На |
/p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста ве |
, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, становали смо у једној соби, живели смо с |
p>Одједном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго на св |
у његову мршаву главу.{S} Образи су му били упали, жути, груби, усне скоро модре, чело набрано |
ивени оним прозрачним руменилом, сад су били бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и |
е ишаран златно-жутим комадима, који су били засађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли оп |
ало иза неколико црних облачића који су били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо по |
тно погледа и не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву о |
живе...{S} Живот нема смисла...“</p> <p>Били смо дошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврт |
ог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада радо |
ко излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с |
, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад |
уз друго на свежој зеленој трави...{S} Било је лето... мени је било врућина, те скидох капут; |
о, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глав |
авловић врло често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријат |
шој близини тако много света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтел |
м испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> решено да идем у Париз да студира |
/p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је про |
ворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала ј |
м смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свога доброг оца.{S |
и у Београд на Универзитет, али би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вере |
, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствено.</p> <p>Мала колебица оплетена прућ |
био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да се пролију...</p> <pb n="63" |
лично привлачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При раст |
S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, изр |
ела у В. после мог одласка, како је све било празно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног д |
шли смо главном улицом.{S} Данас је све било некако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива |
пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје теш |
у, о прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињство крат |
п свог старог капута моје писмо које је било испуњено љубаву, срећом, надом...</p> <milestone u |
још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И до |
}Преплакала сам данашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна. |
ајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећа |
ећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спава |
ма ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим и само јој |
.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да су |
ној трави...{S} Било је лето... мени је било врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет |
b n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није |
пе које сам носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребније ствари, а у другој одело и ру |
ду.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомила |
оја су ми остала у успомени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо |
а само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, дирљиво, узрујавајуће.{S} Написано грубо |
о мени не треба.{S} Сутрадан, вредно је било видети чичиног сина, како, на најбешњем коњу, јури |
о онда у сну будан, на прозору... то је било...{S} 23. фебруара... да, сећам се...{S} Цео сан м |
о бих волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем кити |
себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица |
знанства са Соњом, љубави, свега што је било међу нама, сваког тренутка, сваке ситнице, затим р |
ало егзистенцију.{S} После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} См |
о теби...{S} Ти си свестан онога што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, ј |
вити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати |
о тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда верује да ј |
.. мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад вол |
се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <mi |
и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведника.{S} Чуо |
ишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудн |
о срце младе девојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један |
ало, ломило се, јечало...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, |
уставише на огледалу, али то више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој п |
стак година, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} В |
ако нагињало ка хоризонту, али још није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали преда се.{S} |
кво слабо душевно <pb n="41" /> здравље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, без милос |
товао мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И по |
да момкујеш!“ Међутим главно је тежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по ис |
идео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте |
е стално искрено волео.{S} Моје је срце било увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела, али |
е бујне косе...{S} Извезено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошу |
ше ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме тво |
> <p>— „Моје је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћу |
ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из пост |
уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, |
почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњиц |
нисам осећао болестан, нешто се у мени било покидало, нешто ми је предсказивало неки страшан д |
Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао |
ла и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црним коврџама њене бујне косе...{S} Из |
у?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро о |
у једном започетој ствари, па ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n="6" /> вољу — |
ам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у исто време, — прве половине марта.</p> <p>Данас |
бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш своју кан |
ох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она |
положити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог |
ек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, у |
subSection" /> <p>25.{S} Априла.</p> <p>Било је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у св |
лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, а |
ивот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у два полазио је из Бео |
де, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је неспособан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} |
пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари, па ма шта то б |
ц био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало |
н сан, каква болесна халуцинација...{S} Био сам будан.{S} Црна се прилика грчевито прибијала уз |
, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у себе...</p> <p>— „Што сте увек тако ћ |
сећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевном стању...</p> <milesto |
га раније познавао много друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S |
било код њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није б |
о променио за ово тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у |
оби, живели смо скучено, студентски.{S} Био је често ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам м |
ногих особина које други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био |
ам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног школовања.{S} |
премих се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба |
г романа, који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем у што бољем душ |
сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао јед |
покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена |
, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуствовања, и тек доцније с |
/> вољу — увек је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.< |
.{S} Лагано сам корачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан у хладу великог дрвећа и про |
ери кћер растерала својом невиношћу.{S} Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме го |
ије било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудновато нерасположен, осећао сам се не |
ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшне ноћи кад је био по |
е отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пу |
ојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један моменат док се |
и је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S} |
ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које с |
ао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужн |
об је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен по |
Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врл |
била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S |
о више видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја |
кодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио данас по |
како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу н |
а полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> |
врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једног разгов |
о, дневник једног чудног живота који је био промашен.</p> <p>На корицама је стајало његово име, |
мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и |
Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња |
ем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био <pb n="49" /> рђав — мојом погрешком.{S} Ја сам пре |
за“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но |
, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје <pb n="27" /> после |
чај стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а так |
глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу ј |
{S} Школу сам напустио..."</p> <p>То је био неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, к |
з неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" /> п |
и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је |
и по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи м |
росто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме про |
p>После смо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо. |
Никодија Николајевића.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Во |
Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну жељезничарску качкету сву чађаву.{S} |
о је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио. |
ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и о |
дознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све. |
обом врата...</p> <p>Тај свежањ хартије био је његов дневник, дневник једног срца које је умело |
илне смрти.{S} Чича Никодије у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p |
а; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему |
ај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам положио матур |
еђашњи говор имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно постојање индивидуалности душе п |
овори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у себе...</p> <p>— „Што |
розница ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила...{S} Данас је година дана од те |
отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према вратима и направих се да нисам |
требало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месец дана |
обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била |
ило на мене страховит утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз |
.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсе |
али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, див |
{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео једну страшну ноћ. |
и свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали |
се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба студ |
е зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хт |
Section" /> <p>13. маја.</p> <p>Већ сам био уморан од врућине док стигосмо у пријатан хлад испр |
ло тело...{S} Но ја <pb n="45" /> нисам био срећан.{S} Неспокојство...{S} Савест...{S} Живот... |
жем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише због језика.{S} Положио сам |
тнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари, па ма шта |
.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у |
ли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и |
у ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још |
оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По ње |
видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео |
е се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може мно |
S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих халуцинација, које су до ско |
.{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећ |
subSection" /> <p>10. јуна 1905.</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице |
“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му |
— „Ја ћу вас возити, господине“.</p> <p>Био је то један од оних здравих, једрих, планинаца, у л |
авцу.{S} Ускоро приметих шумски поточић бистар као детиње сузе који се час губио између жбунова |
шао сам дуж поточића гледајући у његове бистре таласиће, који су шапутали испрекидане и слатке |
езрења, одвратности, њене очи беху пуне бистрих суза, оних невиних суза, које су тако слатке, њ |
сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одгов |
они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они су пош |
суседној соби и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих врата и полако уђох.{S} П |
не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја |
кице моја“.</p> <p>— „Хоћу ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ј |
то срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја н |
{S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре него што је почео...{S} Мој живот је з |
ојих магловитих речи.</p> <p>— „Немојте бити тужни!{S} Хајдете да разговарамо“, рече одједном.< |
ично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивн |
ица.{S} После ћемо се венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судски чино |
<p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{ |
>— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам бити хладно...“</p> <p>— „Неће!“</p> <p>Сунце се већ по |
} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и несреће претуримо преко |
о га више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и |
ра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> |
рота старица, теши, да ће све још добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу |
а страну...{S} За мене ће париски живот бити само једно позориште...{S} И још сам јој понављао |
тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <milestone unit="subSecti |
а буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <milesto |
{S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође |
им што сам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Прич |
дине готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити на све тешкоће н |
римећавала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узр |
Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, казала је добра старица.</p> <p>И ја са |
еш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
} Најзад проговори.</p> <p>— „Милане... бићу кратка...{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и м |
бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судски чиновник, па доцније и судија.{S} Сад је св |
S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, |
ем стигао, послаћу јој своју адресу, да би |