| сти које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том часу ж |
| ет</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева |
| , да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо б |
| е још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух |
| нија од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пе |
| ачко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући: »<hi><foreign |
| кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињ |
| о понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећ |
| намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што |
| идех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спор |
| и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њ |
| а...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао и |
| роз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> < |
| лости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила р |
| који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још бил |
| снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна |
| слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима |
| p>То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11" |
| унце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од на |
| боту не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав |
| долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друг |
| над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, ил |
| ла, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жи |
| S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца.. |
| безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена н |
| вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спу |
| обедила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{ |
| ен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S |
| вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S |
| ку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да |
| је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окр |
| е очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толик |
| кубета што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на |
| премио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао с |
| . »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе |
| вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам |
| а, ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни |
| тање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осен |
| е она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуц |
| љана разастртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у вла |
| ао од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао |
| седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљд |
| ма, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, |
| е свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била |
| нку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде бе |
| n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам |
| да отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml: |
| а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто |
| овор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрет |
| тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим ства |
| је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> |
| че.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипа |
| врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или шт |
| у пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раск |
| но: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам д |
| " /> писах, осећајући непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој ш |
| управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па |
| Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих сле |
| бу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми ј |
| осто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде |
| ли се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се раз |
| евине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све са |
| азговарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да |
| м лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као ми |
| танак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Амери |
| лон оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући прек |
| уша.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се |
| е била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила б |
| стртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у влажна магло |
| понтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њ |
| ...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих с |
| пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она з |
| у недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за о |
| id="SRP1918a_C2"> <head>II.</head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу би |
| бота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} |
| ени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него је |
| ј правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| и и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небро |
| Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког дод |
| ету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с такви |
| его циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На један |
| ољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, али само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрет |
| ле Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва мо |
| шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} |
| та на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме |
| убио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад б |
| одаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој |
| S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мен |
| а ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Ка |
| а помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена...{S} Можда о |
| исмо.{S} Написах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; |
| мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је |
| к, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други |
| рмелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека.. |
| да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашање |
| е пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичк |
| /hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетичн |
| по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: заш |
| била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — |
| змене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободн |
| едаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p |
| ћи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то |
| е преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен |
| се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој с |
| очех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> |
| , шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онакв |
| парови поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно |
| ило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући |
| ао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздрав |
| она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена кр |
| језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која |
| огледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ј |
| нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу пре |
| икански.{S} Зацело један риђи постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb n="24" /> свак |
| као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњ |
| а борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, дала јој снаг |
| тати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, |
| але Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има |
| их, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била |
| age"> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> |
| или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога п |
| небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједничком хоте |
| атедрали, и која се много разговарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не п |
| рсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени ј |
| ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женс |
| да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини |
| pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор ср |
| Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело један риђи постарији Американац, |
| xml:lang="EN">dearly</foreign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен |
| , она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно што |
| >...{S}Окренуо сам се, одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{ |
| Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовн |
| тујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент...« Мушки |
| ослах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће |
| , гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на неш |
| улицама распростирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, као какве |
| езбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука |
| е непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После п |
| нтални Херкулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див |
| ња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознад |
| мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од зе |
| »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; |
| на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џ |
| т.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она... |
| хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошни |
| т.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није |
| ак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нел |
| у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у |
| говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изиш |
| ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и |
| о је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пре |
| ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема |
| .{S} И наједанпут расвестивши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро п |
| кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом п |
| свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, |
| внодушност.{S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној велик |
| на, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој |
| пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не |
| танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећањ |
| небројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки |
| бијам небројено одговора и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад |
| ти и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам ј |
| кла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја с |
| ћан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неи |
| е несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих |
| су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, тр |
| ој вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време оденул |
| И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узви |
| ле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом |
| ! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, |
| S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или |
| и у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: |
| розора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрип |
| били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро |
| али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој ж |
| ичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} |
| а ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S} Оца ме погледа <pb n="25" /> уплашено, |
| једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мно |
| у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у |
| е; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово празн |
| љену зелену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, г |
| ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле су |
| .; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљ |
| го што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена |
| ично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах |
| орене прозоре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени |
| у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горе |
| тра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, |
| але црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1918a_C |
| обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мири |
| исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући се |
| неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с једним |
| ; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним |
| акуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} |
| о празним улицама распростирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, |
| еним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не поглед |
| ци, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главн |
| замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да за |
| } Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе. |
| ериканки; а после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зелену клуп |
| седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а |
| сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком |
| .{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање |
| ну усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим ли |
| ио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише |
| n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицо |
| нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} |
| естри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуко |
| гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках... |
| угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером улич |
| латна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто |
| би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="1 |
| караца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грд |
| се од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у једа |
| /foreign>).{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енгле |
| је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе ч |
| а радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И н |
| ити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше |
| жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би по |
| пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава к |
| а већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не |
| че ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене р |
| је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а дан |
| на је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овак |
| , да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њен |
| > би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва |
| а да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али |
| Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и |
| дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам |
| ти: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак. |
| , онога првобитног пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједа |
| ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и с |
| е овако здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио.. |
| нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Друг |
| , оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су |
| {S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се |
| {S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито ка |
| чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, ви |
| одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо |
| вало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по ср |
| а она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <h |
| епа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, |
| ако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим. |
| бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Он |
| једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам п |
| ају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за |
| да, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од пан |
| ија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из |
| лио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким |
| !{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претва |
| е интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, |
| ико треба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била |
| ала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност |
| ек с претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али |
| ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен. |
| ачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n= |
| се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, него је |
| срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекош |
| је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољ |
| нављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверује |
| кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и љу |
| арао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером |
| збиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја |
| исам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{ |
| као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише |
| не«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина промена ј |
| {S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох |
| аст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазво |
| пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{ |
| ила живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{ |
| »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава пе |
| у седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишу |
| ..{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да |
| главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад |
| брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије сестре.{S} |
| сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у |
| ином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима |
| мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »ч |
| ад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију... |
| е се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} В |
| шена...{S} Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми < |
| ки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен |
| м енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, |
| .{S} Моје понашање према њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век прове |
| ро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ |
| забранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулни |
| ива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«... |
| искали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} |
| гога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да |
| од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а к |
| ислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неисказано тужан.</p> </div> <div type=" |
| за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех |
| нило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, |
| ој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био сам |
| дан млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог ст |
| маљао један страховит пожар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде |
| а сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам см |
| младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ј |
| њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разгова |
| е она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао сво |
| ескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, п |
| pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особ |
| ад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним |
| днога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се од |
| месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се |
| Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети п |
| SRP1918a_C1"> <head>I.</head> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с п |
| сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S |
| о је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ст |
| ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован |
| одиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човек |
| ... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што ј |
| препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасја |
| се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безу |
| лучају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гле |
| ености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја с |
| S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио |
| он начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и у |
| се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> < |
| брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један с |
| огом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше чит |
| бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искренос |
| } У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да ко |
| обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} По |
| у женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас п |
| {S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако зд |
| од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит |
| есним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ј |
| ити, препородити.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} |
| е ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мис |
| би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{ |
| драли. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слобо |
| виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад |
| био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики |
| ко?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио уз |
| јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — г |
| из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну |
| крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол |
| сао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је пита |
| ки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не |
| е бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <di |
| е не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на са |
| ори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њ |
| .{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мен |
| ово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља |
| ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то своје осећање или написати историј |
| о да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам |
| > се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} П |
| ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и |
| ира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, п |
| да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам |
| в! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где д |
| »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је за |
| е ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну мо |
| немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздрави |
| да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми |
| епрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја ј |
| на је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од |
| ебо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући се пише, |
| емираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с једним сунчев |
| гледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним сунче |
| а, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с |
| атичном хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве ј |
| ући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих нека |
| а због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Д |
| се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго с |
| ика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, н |
| она навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуш |
| агд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море. |
| Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога |
| је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал |
| у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по ком |
| почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово |
| но, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко кој |
| бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се |
| ца, мала, мршава, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе <pb n="37" /> ниједан духовни |
| ..</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се |
| рио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се промени |
| ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: |
| би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, |
| о као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главо |
| »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене |
| ави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нис |
| она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па |
| е, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огл |
| и.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако м |
| ку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио |
| лим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати будући |
| м то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{ |
| рукчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам |
| избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичк |
| ео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</ |
| , трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жало |
| једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је |
| ило нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући |
| ету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а в |
| мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла зб |
| <p>У САРАЈЕВУ 1918.</p> <p>Штампарија „Босанске Поште“</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> |
| и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој варо |
| } И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, |
| се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке то |
| и, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и по |
| авом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам |
| ати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један другом слободу.{S} Али да г |
| о озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа изва |
| вши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али |
| се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{ |
| ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празн |
| — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја |
| ао лед хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столи |
| ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S |
| сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S |
| јих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза |
| ројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са с |
| ово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у |
| као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} |
| м видех њега, онога младића, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног чове |
| ећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећинског човека, он би |
| ао у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} К |
| сећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе ака |
| кве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима чо |
| >жени будућности</hi> умеће се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружб |
| дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заб |
| рема овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати будући човек, кога ће |
| се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу б |
| орих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ |
| гледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, оног |
| артију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се прели |
| и тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам оч |
| {S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа |
| се као узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светин |
| Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.< |
| љубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих |
| питах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с јед |
| ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један с |
| к, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, ч |
| досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толи |
| веће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; н |
| гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламе |
| ну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У сп |
| још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она по |
| , те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га |
| ас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама |
| псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао ј |
| и га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за од |
| е оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост |
| се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{ |
| «.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је једа |
| отражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку |
| ар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излоз |
| што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је не |
| ле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао |
| n="6" /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да |
| ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанс |
| estone unit="subSection" /> <p>У »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се сасви |
| на сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело |
| ј великој европској претоници, највећој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну бор |
| Сентиментални Херкулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, је |
| ...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз ко |
| тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то к |
| е још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не |
| ра се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, а |
| не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не траж |
| капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле |
| ; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то |
| ма: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са |
| и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} |
| ма, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој ниса |
| и нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; и |
| {S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бит |
| к провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понаша |
| е се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка |
| Жене ће нас пречистити, препородити.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити |
| уботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Мо |
| е као према старим женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} |
| едне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и г |
| едан мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће паст |
| један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарц |
| озор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div ty |
| p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За м |
| лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У |
| готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа |
| остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јој |
| ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрест |
| на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећала се једна круп |
| и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској претоници, највећој вароши на свету, |
| данпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растуж |
| видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну ч |
| ави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн кубета што и |
| више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> |
| имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењем, бе |
| бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала |
| варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле к |
| а, не осећајући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" |
| <pb n="26" /> сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали сво |
| исам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих |
| овор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час с |
| песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на |
| не с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и |
| пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} |
| шта, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за јед |
| О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег бе |
| у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не |
| као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легал |
| с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и |
| дам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, |
| е, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је |
| есма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песам |
| ре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуштање њ |
| елог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас с |
| с њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа |
| нак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Америка |
| ећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао једа |
| : јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једн |
| потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделе |
| мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га |
| и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаћ |
| ? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта ј |
| естру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекид |
| ивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она |
| е било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У т |
| е невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и с |
| рафијом на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где |
| у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оц |
| шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које ј |
| народници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале |
| а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} |
| ти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене г |
| е суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После |
| внине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но н |
| а младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, |
| у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и |
| азано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима |
| то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах |
| ме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n="22 |
| је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: заш |
| _C5"> <head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам |
| ..{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за друг |
| ом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста, бронзаног тела и |
| дио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад зад |
| се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам поми |
| т леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и са |
| } А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се + |
| ела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али |
| од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1918a_ |
| неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му посл |
| рис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишће |
| S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у х |
| о снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је пита |
| p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после на |
| ио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох |
| говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемире |
| И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини д |
| роблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу пр |
| уморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово празним улицама ра |
| } Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{ |
| вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, |
| на који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку |
| би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна мотка оцртавала се на томе пл |
| на разастртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у влажн |
| излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош з |
| уци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је |
| мље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како о |
| а вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми |
| ахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њен |
| чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај ла |
| по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој н |
| које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као д |
| у врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: |
| ом хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном |
| у...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме пријате |
| а, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом |
| а она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... |
| сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам |
| био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од ч |
| чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варо |
| ића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да сед |
| илу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на |
| њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја |
| сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да |
| баца.{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је м |
| ције шумеле су тужно како обично шуме у влажна магловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча |
| телску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високо |
| ила златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њен |
| кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света об |
| мрким зградама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси... |
| плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна мотка |
| а, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка |
| «, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осе |
| и је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узви |
| себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром... |
| за, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био |
| а једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се |
| мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи пре |
| ас као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопоштовању од |
| пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје нед |
| м лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли«, ша |
| е сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је |
| м писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем кој |
| ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутн |
| ле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кро |
| онога чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је |
| И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, |
| м.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нерво |
| кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да ј |
| н очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељ |
| м. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледа |
| кнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени |
| love nature</foreign></hi>!« (Ја много волим природу), употребљујући прилог <hi><foreign xml:l |
| е уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку о |
| да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути с |
| ла је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљ |
| арих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезариј |
| у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, |
| ветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{ |
| е у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не од |
| есох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девој |
| орило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врат |
| ело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас н |
| дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој |
| с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка |
| је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете м |
| она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше неч |
| е распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с обл |
| бројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, З |
| што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошаран |
| {S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени коњаници, |
| рати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разглед |
| и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито шт |
| столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је т |
| Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{ |
| као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ци |
| увати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена цр |
| <hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло н |
| ="#SRP1918a_N1" />) а ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто |
| S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо н |
| поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвише |
| као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одају |
| зику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помисл |
| {S} Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу. |
| у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се д |
| сачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни па |
| тање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се |
| ропе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њ |
| i>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом к |
| е ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човек |
| о...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S |
| мор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратит |
| о па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и |
| оком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам |
| и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, |
| свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени ко |
| и фотографијом на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гла |
| угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега |
| ре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »к |
| је носила, чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном чудном интензивном осећању, |
| ећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и |
| валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно |
| ој претоници, највећој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и |
| , као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана |
| {S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезни |
| зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је |
| пријатељима. »Поред своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, |
| о, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва |
| у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, |
| што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбо |
| етнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао |
| је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, о |
| а, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она ј |
| н од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене |
| а бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа |
| ...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb |
| мо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диж |
| у, јер то је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узим |
| и које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том часу жур |
| их живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} |
| ветитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> |
| парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кол |
| ни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много разговарала с Америк |
| пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине |
| Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Доб |
| се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутак |
| " /> <p>Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мен |
| рема њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје доб |
| {S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже ко |
| а. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје уби |
| Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Деч |
| рујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много п |
| ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом косом, у његово човеково |
| гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину наслућивао под лак |
| и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прели |
| арађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, г |
| учне улице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој варош |
| песници називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је св |
| .{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суб |
| он. »О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело |
| атима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујем |
| ећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после |
| она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; |
| а игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} |
| а, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на |
| чито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} |
| друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости |
| .{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед м |
| ајка, мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичи |
| ледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку |
| ам мало поседео, на неисказаним мукама, гледајући у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, |
| на будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао |
| ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кровова пут станице куда се она |
| је руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута н |
| оравим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту о |
| јући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног доди |
| да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и на |
| {S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога д |
| ка!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се |
| ма, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам |
| ло небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена ко |
| видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је о |
| тари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свил |
| ао да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом |
| ам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и |
| воме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лиш |
| а и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бит |
| пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила |
| отпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по пр |
| ећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погл |
| највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално |
| а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, по |
| јално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред сви |
| нски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музи |
| О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S |
| за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идо |
| ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гл |
| чна жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки ње |
| постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} И спонтан |
| ра.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} |
| разговарали се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми с |
| дне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, |
| ежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{ |
| ајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на |
| од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање. |
| њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не остав |
| љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се |
| пусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валов |
| тину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због |
| амо да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја |
| х усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам ж |
| велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> < |
| ио се у једну своју сународницу пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд п |
| и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у |
| срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone unit="subSecti |
| unit="subSection" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме |
| ва преживљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем |
| } А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући з |
| ађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb |
| Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио с |
| дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију |
| њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчезава ос |
| ароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо |
| м само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто шт |
| је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином |
| и дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу каквих |
| цих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва с |
| ао трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огро |
| оја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, |
| чарапама које су покривале његове обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист |
| небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дуг |
| м облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко. |
| и чаробни вилински град.{S} У споредним готово празним улицама распростирао се мирис бензина, а |
| рош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово празним улицама распростира |
| из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распр |
| по томе чудовишту које песници називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам би |
| е и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило з |
| мели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од бел |
| наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда, |
| ту непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као |
| ољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где |
| ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред ово |
| у наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ј |
| црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца једн |
| м разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђо |
| мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а |
| гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да |
| ма, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала |
| ју, <pb n="17" /> немајући очију за ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом |
| оду с једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њ |
| другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом ум |
| е!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчи |
| их јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! |
| стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је по |
| , и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж |
| тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} |
| је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Је |
| гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегава |
| на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreign xml:lang |
| <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкара |
| у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је |
| овара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете |
| американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не |
| као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целин |
| ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољу |
| пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вр |
| > <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у в |
| штаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и пе |
| обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жал |
| доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим |
| је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара <pb n="6" /> од д |
| тисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана в |
| лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, |
| асу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" / |
| имала сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много мл |
| је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој |
| на оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у сво |
| ем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно уз |
| свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том ча |
| ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у |
| ари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабран |
| пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... |
| "39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије |
| } У самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари |
| да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо бил |
| свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била о |
| отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml:la |
| тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам н |
| од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак ко |
| едно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — |
| уче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали све |
| !..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p |
| изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{ |
| да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао д |
| </hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да сед |
| .{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и аме |
| а искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном |
| . она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну |
| а до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја |
| вом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, |
| другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као бра |
| женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и п |
| S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она |
| младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило |
| е макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан |
| а јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме |
| мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила |
| пут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој |
| бу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и |
| Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Др |
| о се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је оти |
| м јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад ј |
| њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину на |
| опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њ |
| им погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тр |
| а је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се |
| , у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света бра |
| C6"> <head>VI.</head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам |
| видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад |
| крећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме |
| о и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: |
| обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији |
| ад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавајући их п |
| ињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног д |
| О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем |
| за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени |
| г пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: по |
| и сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух ч |
| Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не о |
| и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, |
| м пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме н |
| и.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосм |
| као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над ками |
| главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| м руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже |
| ру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде < |
| ена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути |
| ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се ра |
| приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И к |
| ухован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољ |
| вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто с |
| птао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим к |
| ви поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узв |
| латова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као мор |
| се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким |
| ком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или |
| н стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{ |
| није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењ |
| да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу |
| поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио ум |
| му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p> |
| имо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам |
| сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радост |
| променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу та |
| орио свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао |
| итање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене |
| адознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она н |
| ст, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као к |
| , а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и |
| и...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје ко |
| пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на с |
| си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на свој |
| рте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као је |
| телу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох |
| рм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у пл |
| ло сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>.. |
| падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем |
| росто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгуб |
| шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, шт |
| то као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, од |
| а јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде |
| ој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својо |
| оворим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S |
| аву ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих |
| ека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радос |
| знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми |
| жен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само п |
| ла да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога ни |
| ly</foreign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је |
| о да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; |
| {S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад |
| је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову чо |
| е, неке нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то з |
| к и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках |
| су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И ка |
| и честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу |
| концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p> <m |
| а се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, |
| икнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језик |
| х, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно |
| {S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све п |
| главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, |
| ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вар |
| у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је |
| е, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек по |
| у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да по |
| чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први чове |
| узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се р |
| иком и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушн |
| дна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој |
| згубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сест |
| топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они н |
| уховно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сест |
| девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам |
| исам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да |
| на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако нес |
| о; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми о |
| радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати |
| је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је ист |
| питању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам |
| } Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећинског |
| ета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене но |
| вори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мај |
| ни та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} |
| ош одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за |
| ају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога |
| задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми |
| еко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту. |
| о и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да с |
| чегом, одајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb |
| железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она |
| чи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према |
| м, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога |
| прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу ј |
| узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест |
| знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласк |
| , који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску прин |
| о је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, |
| писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је п |
| p>Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени воле |
| пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби оп |
| бузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} |
| опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p> < |
| и зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p |
| ије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано |
| м чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати в |
| лују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио д |
| олете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit=" |
| е речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, желез |
| њој страни једно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херку |
| ead> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо по |
| ом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у |
| лично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање ње |
| ено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Ник |
| .{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</ |
| јавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — ко |
| за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде |
| во море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два д |
| ном никад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавају |
| 8" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, |
| што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни |
| } Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос шт |
| лава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај плати |
| елу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и |
| значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми |
| него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући ру |
| же главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога д |
| ериканка ју је пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа |
| ш теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја |
| ао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз мате |
| ре, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неб |
| — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. » |
| вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и личила |
| да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од он |
| ах...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах ј |
| ку принцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана ј |
| . — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Амери |
| био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер н |
| пла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе |
| крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Ал |
| је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Он |
| смо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје пиш |
| више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како |
| d="SRP1918a_C5"> <head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} |
| што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} |
| една велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вар |
| зумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од рад |
| ..</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бес |
| <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе |
| дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млад |
| ој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се пон |
| од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из |
| ерно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предел |
| нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми |
| дног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило не |
| клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим |
| пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљу |
| Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби |
| како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на св |
| ладића.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она с |
| душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна оригинална уседе |
| »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тиска |
| subSection" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер |
| ивљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено до |
| ао снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мном као с каквим старим познаником |
| ехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се з |
| је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљск |
| цем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако |
| це: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас |
| свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре годин |
| нух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек б |
| ано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, |
| Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се |
| да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S |
| тадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје |
| сам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па к |
| на загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је и |
| а особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S |
| пуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пу |
| ml:id="SRP1918a_C5"> <head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се |
| а, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прстом на претпоследњо |
| аписах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим сит |
| и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једн |
| .{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па |
| земље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час р |
| жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} |
| појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чарша |
| нице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог |
| се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у друг |
| кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох м |
| живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах |
| да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</ |
| да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле и |
| и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о њој |
| о нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дан |
| Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако |
| трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја |
| шању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме |
| иљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би бил |
| оленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам |
| ањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и приро |
| их живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је |
| ижио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси |
| то сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, |
| и све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати свој |
| рије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спо |
| а ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не м |
| један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународн |
| пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну св |
| ам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако ос |
| Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану |
| И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, |
| као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима. |
| магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос ку |
| а поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} М |
| орске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва свет |
| ао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад |
| исао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчеза |
| са, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је вре |
| , у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој |
| /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУР |
| веног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту које песници називају градом |
| у се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, |
| ишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне |
| видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њ |
| рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути. |
| сам тада осећао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу |
| ту, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она |
| ј.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје |
| ошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" / |
| сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сиша |
| рећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен |
| ириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружб |
| ркулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај |
| дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до к |
| } Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због |
| егавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је о |
| , ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован чове |
| сен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљи |
| не, без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једн |
| јући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у дру |
| на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у |
| е покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Нов |
| а сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж пр |
| њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их з |
| човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног |
| ли милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео |
| но: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бел |
| тања, и само питања.{S} На свако питање добијам небројено одговора и опет остајем без одговора. |
| је место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, |
| оцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад к |
| д света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожур |
| тава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих |
| о збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три п |
| ериканско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то пес |
| , одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било ч |
| азговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуш |
| м наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум |
| елама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен |
| био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим ру |
| едовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у |
| она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она нећ |
| знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, |
| ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад |
| да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| писне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио к |
| бац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или бољ |
| ...{S} Једном похитавши прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, |
| ећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на м |
| ршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степ |
| него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. |
| им кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури с |
| де сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад са |
| огу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвене |
| уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} |
| им из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе је |
| ање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и го |
| м стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подј |
| лио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да |
| зивном осећању, <pb n="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости |
| краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — сваки дан у дру |
| је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака ч |
| ичном, што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код своји |
| у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио |
| ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем. |
| е пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, |
| имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако |
| су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим |
| бољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <pb n="4" |
| вах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког дод |
| одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво беск |
| узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој н |
| ружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прстом на претпоследњој страни једно место.{S} |
| ваде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље д |
| ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и поди |
| и су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и д |
| ериканку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црн |
| а, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« п |
| друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био са |
| би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док |
| ље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу |
| је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у ка |
| крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим |
| мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} |
| ицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на к |
| живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам |
| или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми |
| ..{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се |
| а. <pb n="7" /> Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или как |
| овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању |
| ека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна |
| тељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад |
| погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију |
| о се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем |
| век неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога ст |
| м био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два |
| {S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико нави |
| иљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам |
| а да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се |
| с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да оста |
| тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, |
| се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зац |
| јка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, реко |
| ечишћен, преображен, препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, свет |
| х пољубаца.{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље кој |
| мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста, бро |
| д смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи мук |
| оји је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што |
| ка чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давал |
| ле према мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као дру |
| кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S |
| так, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хо |
| пак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је к |
| нцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало |
| свим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Ј |
| тету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час |
| оре.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не з |
| не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао |
| овога Света брачни парови поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму св |
| тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као |
| ...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да с |
| ек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> |
| како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујућ |
| их ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако |
| ојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас |
| препородити.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја с |
| нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио о |
| и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, је |
| а осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу моји |
| о је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по том |
| метност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише |
| раком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, |
| ине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила |
| млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и |
| ји јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била |
| која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — трес |
| илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна з |
| еном мантилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, |
| луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим |
| жућкастим црно карираним панталонама и дугачким црним чарапама које су покривале његове обле г |
| сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме кој |
| нталном положају одмара <pb n="6" /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су |
| аплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Напи |
| на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{ |
| .</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу з |
| е ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам са |
| ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човек |
| леко, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз материју, <pb n="17" /> немајући очију за ону |
| пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео |
| тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и ње |
| е у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да по х |
| што не пропушташе <pb n="37" /> ниједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној ка |
| м</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{ |
| једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, миловао |
| о читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем свој |
| вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом чове |
| мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S |
| љупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби м |
| смехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишће |
| е покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се про |
| " /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која и |
| су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, дала |
| мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши м |
| .. »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но с |
| олове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенче |
| е.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У |
| то своје осећање или написати историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што |
| видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемирење...{S} Једном похитавши прозору, она |
| вање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, |
| ћајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у |
| збиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречисти |
| мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад |
| есму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, |
| Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone unit="sub |
| и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога |
| ВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div ty |
| .</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type= |
| S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ја у |
| агом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од |
| , пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској претоници, највећој вароши на свету, где мили |
| то — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде — |
| да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јој је врло |
| после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена места за |
| аји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне талас |
| сти.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила рад |
| м у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја |
| сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут ра |
| сећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због |
| мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру |
| он; ове таласе од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигн |
| ај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једн |
| као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене |
| тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се н |
| ешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ћ |
| е све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, как |
| онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њо |
| овори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам та |
| /> у мени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, једна оригинална мисао која ме свег |
| ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам обли |
| узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после |
| о дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног из |
| ом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав |
| о: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О |
| м одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} |
| и за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: |
| а више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све |
| ја и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n=" |
| не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободн |
| ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле |
| о сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те у |
| дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је пр |
| Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје с |
| њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале п |
| ћи своје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи |
| ти срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, препородити.{S} Васпитачице ће |
| ци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или мрж |
| наква.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ћ |
| на је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као љ |
| Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова |
| бог пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљеск |
| ми као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, |
| есео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и |
| бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, |
| сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> |
| како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али |
| свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је о |
| а од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућ |
| ници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубав |
| рности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се |
| Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. |
| а што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвен |
| д сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у |
| највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понаша |
| мор...{S} Моје понашање према њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век |
| вих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, |
| Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и |
| {S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати будући човек, ко |
| ао људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад н |
| ма које су покривале његове обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зац |
| јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана |
| ободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од ко |
| ном, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати |
| ова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специја |
| ховним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и беж |
| следњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али јо |
| еданпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! |
| о да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између ме |
| е ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{ |
| »То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми |
| а, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног човека: она се с њим разговара |
| бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чв |
| арима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повра |
| ше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од првих |
| , исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгу |
| претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је д |
| ада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S |
| : она се полако неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да п |
| S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме п |
| S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште пр |
| , јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе |
| овног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </div> <div ty |
| о безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с |
| ном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом лич |
| ожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсн |
| што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високо |
| тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим по |
| нибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од во |
| игиналне уседелице — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за дух |
| узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светина, та ко |
| вог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огромног старог храста, ј |
| едини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна м |
| д самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно карираним панталонама и дугачким црним ч |
| е занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S |
| она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми ка |
| прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone u |
| у се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад и |
| »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не |
| арање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију |
| ро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђ |
| ного млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да н |
| иле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћ |
| и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p |
| роми су остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђ |
| с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста, |
| он... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајц |
| Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то свој |
| ављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу |
| би опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у призем |
| иђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу п |
| воје осећање или написати историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам м |
| з џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе ж |
| скога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бри |
| рвозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога |
| о љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој новој жени било |
| ети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да |
| Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда |
| ко дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и ни |
| {S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она го |
| ко мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто |
| из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће |
| вају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила ка |
| јаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да п |
| тедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад б |
| у срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, |
| човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.< |
| аскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мен |
| си, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отвор |
| о.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у |
| за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је ц |
| обе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две стран |
| ам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час раније него што обично оне и |
| не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу почаст, само д |
| звирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех ње |
| и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још |
| казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била живо |
| вобитног пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја в |
| и с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих ж |
| S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не забо |
| жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према месту гд |
| ила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат |
| обу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студ |
| собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу |
| у за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде н |
| обу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд |
| из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу з |
| чах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за |
| екиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} М |
| сетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели |
| м сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам |
| де милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње |
| пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и вел |
| материју, <pb n="17" /> немајући очију за ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдни |
| ући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreig |
| етно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не б |
| у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту сре |
| велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши в |
| рејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је |
| /p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд т |
| пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у ди |
| о допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто |
| ли свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на св |
| али свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарца.{S} К |
| ити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три |
| о што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...</p> <pb n="30" /> <p>Најпосле устадох; она |
| о нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мог |
| мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пр |
| алова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: за |
| је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> < |
| ="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а |
| а тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, |
| тел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако једа |
| х овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну сто |
| проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S |
| Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што много личи |
| , она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студ |
| да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала ра |
| ије вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да |
| еха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне |
| их...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. |
| у...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености и глад |
| кад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам |
| један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу пре три године.{S} |
| ...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо сам се, одго |
| свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радост |
| {S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто |
| н.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, |
| сто на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и у |
| чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их виде |
| кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p> |
| } Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, |
| мејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: |
| ша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за р |
| или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држ |
| цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, |
| на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и сп |
| за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њ |
| са сваким говори, <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех |
| е она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туго |
| остан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па |
| } После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Силна светина, т |
| једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташ |
| чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је п |
| е <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је |
| ене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сут |
| е и песама уличких певача, што певајући зарађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох |
| l:id="SRP1918a_C6"> <head>VI.</head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само |
| рође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкр |
| P1918a_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> </back> </tex |
| вима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше |
| чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг |
| ва...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што |
| <p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина промена је проблем к |
| што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шт |
| S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, |
| на зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онак |
| еним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламеном ко |
| о, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у |
| еху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, препорођ |
| тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши н |
| е непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело један риђи постарији Американац, јер он са сваки |
| у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је бил |
| тање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она п |
| ве.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у де |
| поље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степе |
| ашту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као о |
| болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба |
| је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... |
| S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљ |
| а своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али он |
| ој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, мо |
| м — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да |
| се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да не |
| а...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо |
| бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој поша |
| чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се |
| ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом беја |
| оз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке довод |
| с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју р |
| саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одгов |
| а њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да |
| је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна |
| а оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се |
| — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад |
| у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је А |
| {S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре |
| да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би напа |
| а гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, и |
| бузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта |
| Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја |
| ренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати |
| о пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S |
| у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се ос |
| о једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« |
| 1"> <head>I.</head> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким с |
| ено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ј |
| о бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено |
| едним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од т |
| мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то |
| зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreign xml:lang="EN">Mass</fo |
| само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову глав |
| не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њ |
| подмукло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас |
| д падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до |
| на песму <pb n="26" /> сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су оста |
| н.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента, час с |
| грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореузине к |
| около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она злат |
| е, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави |
| од њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба |
| живот!... »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет он |
| у вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле |
| ило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућн |
| а се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље с |
| другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се |
| жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад |
| е је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на ж |
| рајнога парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и |
| ...{S}Али кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово |
| д се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p> |
| емаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, који је по |
| е сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао |
| свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробн |
| рема мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену |
| башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високој оград |
| старим познаником, распитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још о |
| м проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из р |
| ао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, |
| облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснил |
| тилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него ка |
| д би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по среди |
| златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" |
| з њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личила б |
| ; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни с |
| прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре |
| сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из |
| Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам с |
| во губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се |
| но према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да |
| прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење |
| је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љу |
| д пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим |
| ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам ос |
| reign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала |
| а је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није била т |
| ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке |
| ао једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још о |
| је карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао к |
| } Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да с |
| мента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт х |
| {S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, |
| сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све свој |
| .. и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...< |
| као сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} |
| и за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, суб |
| турније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено: |
| в, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето |
| м, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су |
| фила палминим лишћем, с једним сунчевим зраком у коси...</p> </div> </body> <back> <div type="n |
| офила палминим лишћем с једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао |
| ова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и |
| »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених црка |
| а те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко |
| } О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекн |
| ено, муцајући: »Хвала!...{S} Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер з |
| аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање п |
| хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узе |
| ајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од |
| осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се су |
| > <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом ст |
| ао за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мен |
| њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађ |
| идела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари. |
| згрејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да ј |
| ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шо |
| к, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио |
| поред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, м |
| ким енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познаје |
| утро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја |
| ша.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо |
| ош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја |
| Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прс |
| се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако питање добијам небројено одг |
| ко једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излаз |
| ног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: |
| ечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у |
| ајпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> < |
| вно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бес |
| Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много д |
| S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја |
| да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} |
| извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн |
| у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибри |
| свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно пре |
| кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих миш |
| мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или ка |
| ла; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу се |
| и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио |
| ом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много разговарала с Американком и њеном мајко |
| ..</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...< |
| ола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се уз |
| о ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, п |
| на од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жен |
| а, који се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и ме |
| е она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић ниса |
| ре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бака |
| вари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће ш |
| Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћута |
| ати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух |
| .{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — У нашој в |
| ио, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке |
| ш у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, шт |
| S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не |
| , што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих нај |
| Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршил |
| иђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да |
| да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу |
| љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, пре |
| заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <mil |
| <pb n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмо |
| вог светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> |
| ред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничег |
| текао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S |
| не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио |
| спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох |
| /p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једн |
| } У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајц |
| ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreign xml:lang="EN">Excuse me</fore |
| из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе |
| нем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме |
| колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у к |
| седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упозн |
| те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим |
| ам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех писати.{S} Писах, писах, |
| у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није |
| е то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, ка |
| се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, по |
| а, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако м |
| уштање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она |
| она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} |
| ним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, по |
| оарима на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огром |
| тове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у |
| сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брат |
| ости тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био |
| моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дет |
| S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног п |
| ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као че |
| о ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се |
| ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро ј |
| ао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање. |
| , <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за |
| лио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкар |
| жене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И с |
| погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичућ |
| ог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p |
| пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако стари |
| зе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву сво |
| мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ј |
| суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми |
| ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од с |
| икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, |
| ца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад |
| м...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{ |
| едини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и ча |
| ио ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује |
| према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледа |
| тура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах |
| се од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука какво |
| ности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био |
| жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, почех бежати од света на у |
| >човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу |
| ко ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у св |
| челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Д |
| а и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се заус |
| {S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не |
| ајне, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џин |
| је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и |
| у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале св |
| </p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За |
| тују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено |
| .{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колик |
| е муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на |
| ути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадо |
| и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху би |
| а не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу |
| после, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него |
| је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у с |
| од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је би |
| заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу пр |
| бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из |
| отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих... |
| ; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледав |
| <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по |
| ас.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јут |
| је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку краљиц |
| сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног јез |
| где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div type="chapter" |
| био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} О |
| нога младића, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног човека: она се с њи |
| аљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на |
| ампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на ј |
| им жућкастим црно карираним панталонама и дугачким црним чарапама које су покривале његове обле |
| е што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црв |
| е миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубо |
| век ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад св |
| Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, |
| им мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јо |
| сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плав |
| јвише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најкултурније држа |
| свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Врем |
| ра...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих |
| вши прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да глед |
| свако питање добијам небројено одговора и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем ту |
| а изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи в |
| а разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока |
| преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... |
| асу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише зане |
| жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју жен |
| е као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над ка |
| дином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој |
| дним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, |
| о поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморн |
| нодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат |
| осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе а |
| м у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које ј |
| брађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <p |
| е утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{ |
| бична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки |
| ило јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на |
| пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; |
| лоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је в |
| не у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких певача, што певајући зарађују насушни |
| ку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варо |
| , а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, наро |
| .{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се |
| сећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отво |
| ИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div |
| до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" |
| осица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољуб |
| еме лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као |
| е пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она |
| јима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму С |
| ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, ул |
| громној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време о |
| е би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једно |
| ме)« Она направи неисказано строго лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не п |
| ..{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама кој |
| То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи м |
| е не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слобо |
| {S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европско |
| од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да с |
| к је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седели су |
| мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је ври |
| о једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се нест |
| увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја посл |
| ење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на в |
| кло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који |
| , то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не |
| ати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена б |
| специјално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пр |
| .{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја иза |
| осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост зб |
| хучне улице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вар |
| је песници називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је |
| ана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, |
| жио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну моју испов |
| ене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово |
| јчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут |
| устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало ча |
| огла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физи |
| /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о |
| риземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S |
| а се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниј |
| } Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледа |
| енскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана б |
| телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће |
| е она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула |
| о јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се |
| с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох дру |
| волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а с |
| ан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја б |
| аву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за |
| ка да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хоте |
| у.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се инте |
| з главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="subSection" |
| она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} |
| идим јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери |
| нем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још те |
| а и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити |
| ра, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно ш |
| она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била он |
| ам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али |
| S} Американка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумев |
| ш првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви пут |
| која се много разговарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, са |
| рча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас је |
| мо се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што много личи на удобни честити дом, и |
| ловање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Н |
| сам облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначк |
| изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; ал |
| им лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао |
| гнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо р |
| по оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука лете |
| жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског поглед |
| као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Сил |
| , дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чи |
| , удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис д |
| и да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се уте |
| о јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана |
| вао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града п |
| било само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?.. |
| а један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за |
| не, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што |
| ед своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну ш |
| /p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка |
| своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, о |
| асвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, |
| њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> |
| ао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није |
| трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једа |
| уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже гл |
| <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у со |
| нке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корак |
| а.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и |
| етлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером ц |
| тку ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити |
| >А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кровова пут станице куда се о |
| м, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а |
| ...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у с |
| {S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу |
| <pb n="37" /> ниједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која с |
| ати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се |
| рана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек |
| да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њ |
| рно осећати њен пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, о |
| за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и је |
| е...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за др |
| сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: |
| останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала |
| оарске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале |
| а мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} |
| била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину ли |
| ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: ту |
| лова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све шт |
| ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам |
| иком и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о |
| икога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се |
| роши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи н |
| је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, с |
| ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, |
| њино миловање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова же |
| нако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још |
| моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан |
| вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош |
| и мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језер |
| > <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би уме |
| љубац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или б |
| део да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња ме |
| ећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љ |
| е моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, препорођен, сасвим |
| но је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> |
| нзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које о |
| воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за |
| етно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S |
| што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред на |
| другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и уз |
| одласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке |
| l:id="SRP1918a_C2"> <head>II.</head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу |
| е од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој ог |
| ова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакш |
| на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се |
| у чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затвар |
| тку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </ |
| идим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љ |
| шу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала |
| ам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у м |
| и: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих св |
| ш, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчего |
| собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«. |
| ада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам ј |
| вора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто? |
| " /> ниједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много ра |
| долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што |
| а чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила |
| чах низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у со |
| свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била |
| и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћ |
| сти.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама |
| на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, као њени п |
| ивот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да ни |
| сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена м |
| личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, с |
| > час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако р |
| Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како ни |
| ентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зове М |
| та, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех м |
| три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жен |
| ља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој кар |
| се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један другом слоб |
| (сапутник), то јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најп |
| за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи |
| прошарана седином као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и |
| имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићено |
| о разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с |
| у.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па |
| ="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам виде |
| зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала |
| ила онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, з |
| га џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту које пес |
| и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} |
| е својом појавом личила на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет |
| м падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и пи |
| , као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме |
| да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то |
| иво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отвори |
| {S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и |
| за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана |
| и што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја |
| Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног пол |
| ледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојниј |
| да поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлет |
| црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих вел |
| лом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој туж |
| а дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи |
| xml:lang="EN">Excuse me</foreign></hi> (извините ме)« Она направи неисказано строго лице и мног |
| розору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам жи |
| " /> свакога запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код |
| еисказано строго лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не проговоривши ништа |
| крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јел |
| што је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један |
| тавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајн |
| цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало |
| мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Ам |
| је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета тр |
| ћи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Ду |
| као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега |
| а ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, ка |
| »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она навали на м |
| Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« ре |
| енутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила с |
| , као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејат |
| ло ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки ј |
| не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузм |
| тио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, б |
| на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту м |
| лике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лу |
| ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2" |
| физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од свак |
| она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним |
| је чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах |
| утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} |
| д хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да |
| постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој пис |
| аја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па по |
| идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у с |
| кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не ид |
| не ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у |
| су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не ск |
| "26" /> сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја зак |
| у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћути |
| ="31" /> час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор |
| баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више нег |
| љубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ |
| ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је при |
| је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету најв |
| је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у поче |
| кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније |
| лиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздее |
| духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> |
| дости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је бил |
| од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна ко |
| них али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе |
| им уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пол |
| шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном чудном |
| им капицама, и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Сврш |
| изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам |
| } Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мај |
| песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазв |
| {S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка од |
| Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — с |
| али у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао |
| ам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једн |
| са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био са |
| е волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати буд |
| право пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} |
| њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а п |
| о сам то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утва |
| ме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од |
| м љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, з |
| еверне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreig |
| ила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Јед |
| чена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана к |
| у у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растуж |
| љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна как |
| ула утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу |
| сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у пли |
| некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме пог |
| аку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека |
| >Кад бих могао описати то своје осећање или написати историју душе за тих неколико кратких трен |
| оварала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана дв |
| више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих. |
| пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над главом с |
| уди, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; уп |
| са јој је прошарана седином као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S |
| ачају као људи, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, ка |
| је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа об |
| {S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја с |
| »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са лан |
| дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја уста |
| ="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она |
| е ова варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене изр |
| им понашањем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се брине као |
| кав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима |
| Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на |
| коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет |
| као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; |
| зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и |
| /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залаз |
| есму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обуз |
| м великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равн |
| ; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, в |
| ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо руж |
| ругом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешт |
| тих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да м |
| ог инструмента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи |
| са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} |
| ад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свес |
| дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најку |
| тину, где сам се предавао једном чудном интензивном осећању, <pb n="18" /> што ми је долазило к |
| ересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, а црн |
| да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била интересантни |
| ам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје |
| {S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да ј |
| мирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се |
| лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мири |
| ами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не |
| поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два |
| ј жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S |
| ла најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образо |
| ером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у б |
| вету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према |
| овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријатељима. »Поред свој |
| ичега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </div |
| е су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком н |
| И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, о |
| дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је н |
| м морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће |
| п свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афор |
| ћући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душ |
| ући се.{S} Она ово прими као једну моју исповест...{S} Над свим тим лепотама сијало је једно ма |
| ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Коли |
| уње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американк |
| друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком чов |
| м лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка |
| да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно у |
| додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{ |
| ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог |
| у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не |
| у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, се |
| о описати то своје осећање или написати историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p |
| зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме |
| гловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара |
| ву мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| те ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="sub |
| е Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке ил |
| да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам п |
| енут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и |
| новинама »чуда по свету«, обележавајући их писаљком, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи |
| кох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их в |
| прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао свак |
| не излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{ |
| песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због |
| > <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> < |
| ам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо |
| 8a_C4"> <head>IV.</head> <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несве |
| степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи ник |
| И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас |
| ођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...</p> <pb |
| "1" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. |
| , и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> ме |
| о ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </ |
| <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни |
| p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазниј |
| и се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{ |
| палим с једнога огромног старог храста, ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обес |
| арекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она |
| сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико |
| ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" |
| о као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам јо |
| насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се о |
| и називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд прат |
| о од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз сте |
| али...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући |
| помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била ин |
| сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе |
| з хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам с |
| своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чува |
| енела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{ |
| дим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој |
| лити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу њ |
| ио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу по |
| чи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечи |
| сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих |
| као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан |
| језику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, пом |
| свим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писа |
| а личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознадосмо се |
| и скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод |
| миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја са |
| цао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивш |
| пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... |
| узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n= |
| о дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело |
| ран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најм |
| едном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, тре |
| и.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја |
| о и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била с |
| ким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђе |
| а је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, дос |
| лиже Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке |
| у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим к |
| она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескра |
| езарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студи |
| умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дан |
| носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и |
| о је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> |
| би ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам ј |
| Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре го |
| } У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природ |
| »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S |
| ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — |
| релид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер |
| , излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</ |
| м, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нели |
| оље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа |
| лено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор гд |
| човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан |
| оје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши |
| } Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има п |
| овима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да |
| </head> <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне |
| ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се |
| дно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула ут |
| мо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Ди |
| на као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, |
| една мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} |
| не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непо |
| «, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи |
| дам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође приличн |
| а је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О |
| на претпоследњој страни једно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентим |
| > <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да на |
| ладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с |
| косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно |
| ику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши |
| да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је пр |
| ак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при |
| ме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била проме |
| </hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева в |
| још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух ње |
| з облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p> |
| ту не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <p |
| д главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или |
| зазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нем |
| ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни уш |
| она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах |
| "27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да |
| : према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да |
| уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је |
| се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разил |
| н оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко |
| да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај чо |
| а.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи и |
| и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, кад |
| еклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер нешт |
| а ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на |
| вег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, |
| гла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да |
| ом се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме у |
| е, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљу |
| а дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо |
| ва човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необич |
| ео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех |
| једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазил |
| говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио ка |
| ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, про |
| ри.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што |
| аједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <miles |
| е као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио са |
| У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци. |
| било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мир |
| шеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији |
| јке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја |
| ..{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} |
| од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог |
| овек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу г |
| о јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на < |
| !{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих |
| еисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раме |
| криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отв |
| « О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml:lang="EN" |
| Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета |
| ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за |
| три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је из |
| гох као од каквог светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгуби |
| е и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем с |
| еном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загоне |
| ка, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милио |
| "20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била |
| има.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од |
| внодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабуд |
| век«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за ст |
| порођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана с |
| имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја |
| е видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислим |
| етњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и |
| не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја |
| чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питањ |
| варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то ј |
| каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зач |
| рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збого |
| свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} О |
| >I dearly love nature</foreign></hi>!« (Ја много волим природу), употребљујући прилог <hi><fore |
| то ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече. |
| ml:id="SRP1918a_C1"> <head>I.</head> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за на |
| ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отп |
| јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким ходником тихо су и |
| проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, п |
| жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једнога младића.{S} Тога младића од пре нек |
| м, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. иска |
| сећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она. |
| х један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на |
| а и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После с |
| душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом и |
| , па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу |
| ..{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изг |
| као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ј |
| овека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу м |
| очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, н |
| их него лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш |
| се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изглед |
| м, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми д |
| гога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро. |
| да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и |
| преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер н |
| дао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и |
| оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју |
| тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... не |
| косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нар |
| о, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила... |
| се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бр |
| је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држав |
| е дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми |
| много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: пре |
| слио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обес |
| мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на |
| о сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим кака |
| .{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или... |
| ласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: |
| последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али |
| брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какв |
| у.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се |
| сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S |
| ој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, д |
| ла!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се |
| да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам |
| /foreign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је зна |
| естити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу ка |
| е...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осе |
| , само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши |
| небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је био |
| ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек почел |
| стих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек.. |
| м умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да сед |
| замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргл |
| рхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се |
| брао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је п |
| > <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после |
| } И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> |
| и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од брон |
| га тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не доч |
| — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен говор.. |
| д уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степен |
| е гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достој |
| као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и о |
| блак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Аме |
| , и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: » |
| па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех пис |
| и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала овом сликом и |
| ..{S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичког човека, <pb n="21" /> у мени се |
| мити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући |
| авала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка с |
| ек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се гот |
| пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки |
| код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи |
| х врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разг |
| а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни ф |
| а.{S} Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти |
| ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, |
| ула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, д |
| сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или ка |
| нђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој |
| крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном |
| P1918a_C5"> <head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какв |
| елој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треб |
| ријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата |
| ворене са седам печата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад |
| и на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантн |
| уке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По |
| одним понашањем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се брине |
| подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницим |
| онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од |
| пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку краљицу из Новога Свет |
| /head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљи |
| р...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонт |
| го пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје |
| лигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зов |
| шаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} |
| аквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љуби |
| љивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је |
| ђох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је |
| ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био о |
| њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића |
| сана је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није бил |
| > <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било |
| а јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не |
| а мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она и |
| мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с муш |
| нка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се пре |
| м се интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млад |
| Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду |
| сама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n=" |
| нас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од |
| ислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпат |
| оклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим м |
| ка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мис |
| и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи ваја |
| ан нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу |
| да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: |
| разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се |
| близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што |
| ико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја ниса |
| и се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с |
| разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужја |
| ислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па до |
| врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узе |
| .{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у с |
| Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радов |
| ...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени коњани |
| а сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи |
| безбројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином |
| плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су дв |
| би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред |
| з густу непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам се пред |
| риродна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S |
| ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поно |
| као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво к |
| ретрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен п |
| ад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу |
| а нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен п |
| ћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши изме |
| човек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{ |
| а на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим же |
| ом као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она |
| еног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S |
| ткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после на звижда |
| изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велик |
| ваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана |
| Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка |
| , кад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна вели |
| међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа |
| циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут |
| кох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу |
| но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео из |
| е нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе |
| друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био |
| ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Т |
| заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашањем.{S} Мушки |
| ну; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја |
| ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а |
| пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут виде |
| Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећ |
| р нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио. |
| тензивном осећању, <pb n="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младо |
| профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врат |
| уо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси |
| не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело један р |
| игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је пи |
| кси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збого |
| хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чул |
| азу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с је |
| Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сва |
| сти.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један |
| ше не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: ба |
| ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суб |
| ских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пеном из Океана ко |
| мо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и |
| ком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личи |
| им и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито |
| црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој |
| боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према друг |
| а... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењ |
| з воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне |
| варима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједна |
| од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја п |
| је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно рад |
| Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја с |
| тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S |
| грао после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, а |
| О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад п |
| ом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам заш |
| S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам у |
| га дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњ |
| соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољ |
| .{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одз |
| био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао |
| 12" /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, з |
| има, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у |
| ао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрага |
| ло и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренут |
| ве обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} |
| , једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је |
| аборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, |
| оловину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ов |
| а њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био |
| ерике, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreign xml:lan |
| , кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију |
| Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она |
| је друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријатељима. »Поред своје уске отаџ |
| "> <head>III.</head> <p>То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобр |
| вест...{S} Над свим тим лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тог |
| нке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на та |
| по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, |
| вуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, |
| У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љу |
| у, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам |
| .{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије сестре.{S} Као д |
| Моје понашање према њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век провео, ко |
| и милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То н |
| говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађ |
| зарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од суср |
| вечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви |
| обро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духо |
| ер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипа |
| ени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, ч |
| то је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не америка |
| један млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог |
| ај којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање о |
| Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S |
| лико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам |
| че да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А |
| ака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} |
| прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и |
| нице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећала се ј |
| ње...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма н |
| је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физ |
| до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над св |
| или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се |
| рпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо сам се, о |
| све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" / |
| соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један де |
| ам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто |
| на?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} |
| ини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни |
| ком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из |
| воних...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капиц |
| ни ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо |
| ор и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као крива |
| наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-д |
| , разумевајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих л |
| зо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она по |
| гој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд |
| у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене. |
| Како ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није |
| {S} У очајању што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с |
| ут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гу |
| м, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</ |
| м зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подн |
| плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Он |
| } Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби с |
| кнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори |
| казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где д |
| а соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст |
| јих најбољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <p |
| е брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као |
| {S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме н |
| аостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву неде |
| > <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасви |
| се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у је |
| то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу |
| епа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене |
| равила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изг |
| о волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се |
| арану сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз про |
| У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американа |
| ку провидну маглу, кроз коју се помаљао један страховит пожар.{S} То није био пожар него осветљ |
| зе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене |
| е наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис посте |
| нат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело један риђи постарији Американац, јер он са сваким говор |
| она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml:lang="EN">fellow trav |
| њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасви |
| а неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетк |
| азумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонет |
| ller</foreign></hi> (сапутник), то јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународн |
| је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месе |
| и ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема, и прол |
| и из Новога Света брачни парови поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у пи |
| пут станице куда се она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као |
| на сенка.{S} У очајању што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао |
| е скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прат |
| а, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, један |
| с с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?« |
| раво ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па т |
| ло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хла |
| а на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном п |
| , а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} За |
| го лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у то |
| упитах тобоже озбиљно. »Смете, али само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прст |
| е са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, али с |
| творише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих... и |
| недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна оригинална уседелица, мала, мршава, као ружа спар |
| ени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, једна оригинална мисао која ме свег обузе: |
| једна страст, једна жеља, једна мисао, једна оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љ |
| ="21" /> у мени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, једна оригинална мисао која ме |
| Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} |
| ичила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна мотка оцртавала се на т |
| »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми |
| о срце; у тим ситним словима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој го |
| човека, <pb n="21" /> у мени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, једна оригинална |
| тничка неозбиљна љубавна авантура, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и |
| шију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с |
| нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ћ |
| д нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Шв |
| .. нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон д |
| . »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они с |
| дећи према мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану вековима и обр |
| уседелица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прстом на прет |
| кошници...{S} Моја рука летела је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум кора |
| јој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цеп |
| о попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријат |
| зи, осенчена профила палминим лишћем, с једним сунчевим зраком у коси...</p> </div> </body> <ba |
| « упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено |
| ого у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја н |
| узи, осенчана профила палминим лишћем с једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју ј |
| ено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блу |
| т...{S} Над свим тим лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога д |
| е; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећала се једн |
| је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено им |
| дотичући прстом на претпоследњој страни једно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и чи |
| и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива |
| збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам т |
| проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам |
| рку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких певача, што пев |
| , то куцање била, ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам им |
| ао на једну усамљену зелену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n= |
| та, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо |
| ле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И о |
| од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огро |
| ово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огромног старог храста, ја се тргох као од какв |
| оју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једнога младића.{S} Тога младића од пре неколико дана ј |
| не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себ |
| љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској претоници, највећој вароши на |
| оспођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која |
| а нисам осећао душевно узнемирење...{S} Једном похитавши прозору, она ме додирну коленом, па и |
| се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухва |
| твара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада б |
| у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене ка |
| аником, распитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре |
| зносила на чистину, где сам се предавао једном чудном интензивном осећању, <pb n="18" /> што ми |
| и се више нисам окретао, него сам писао једном своме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или у |
| t="subSection" /> <p>У свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љу |
| равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка неозбиљн |
| ечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједничк |
| и весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав |
| у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног језера с белим |
| и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше |
| олим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад |
| и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну моју исповест...{S} Над свим тим лепотама сијало |
| ој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, је |
| где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној |
| Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу пре три године.{S} Она му на љу |
| и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре |
| едну усамљену зелену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> |
| као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих |
| их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тра |
| га.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја га више не по |
| м видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео заплив |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ |
| земље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} |
| икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше |
| сам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Т |
| ио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле |
| Ко је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се та |
| е напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ с |
| лове, разумевајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од св |
| ве то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вече |
| и, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију. |
| оши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према месту где сам био, покло |
| ју.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје дру |
| војчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с |
| p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам |
| Зацело један риђи постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb n="24" /> свакога запиткуј |
| тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква. |
| , светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечер |
| бесвећавам својом профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} |
| вршетку ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљад |
| traveller</foreign></hi> (сапутник), то јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сун |
| у дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја пона |
| дио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за |
| ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мен |
| сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreign xml:lang="E |
| одио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим ств |
| за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да |
| е променила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла |
| укох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се |
| ред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не о |
| уке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже ос |
| то нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим |
| а ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што п |
| езо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она поц |
| ајпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела |
| <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, |
| ма осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих |
| нка ју је пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као |
| женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пеном из Океан |
| о тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мај |
| је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем |
| а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у г |
| неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош |
| а плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети и |
| тничком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео |
| мање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га |
| <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном раз |
| е гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разговара |
| ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас т |
| е душе.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу прошаран |
| </p> <p>...{S}Окренуо сам се, одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро |
| леским и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, наро |
| т Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусе |
| ам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; али на те две мале стране метнут |
| S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок |
| пна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што |
| да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: з |
| допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим усна |
| у, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме |
| је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечер |
| један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једн |
| авичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она з |
| најбољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <pb n |
| не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече о |
| ом старицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мном као с каквим стар |
| и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к |
| ренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p |
| уд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши |
| S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с њ |
| е су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало |
| черас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи н |
| срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријат |
| ubSection" /> <p>У »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су |
| о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи |
| ушом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу |
| евим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само п |
| , највећој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња |
| иштаљка нашега Швајцарца.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово ј |
| учну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја |
| е разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из |
| но шуме у влажна магловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном |
| ћи смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влаж |
| ла њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних вла |
| аљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници |
| тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Про |
| 1" /> <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састал |
| лину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких певача, што певајући |
| } Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом гд |
| био.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њ |
| ом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме л |
| ско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не |
| ворио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава |
| састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених |
| о да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а |
| тајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразгов |
| лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изг |
| цу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз |
| јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас |
| , што ме не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јут |
| један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и ос |
| ...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један м |
| ass</foreign>).{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим е |
| њем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, |
| т бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржи |
| утака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њен |
| седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја би |
| кав је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од брон |
| не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њег |
| а какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њим |
| њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} |
| о слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријат |
| шљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нис |
| едила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} |
| емио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сун |
| ис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам д |
| едим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда |
| , са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, о |
| ор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, |
| ражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим ствари |
| ила је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слега |
| е ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја |
| на како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за од |
| јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути се или |
| Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја |
| } Моја рука летела је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва ч |
| који се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и меша |
| b n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор |
| ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се н |
| гледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући |
| , а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад б |
| ини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађа |
| ном, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се |
| обудио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичког ч |
| ру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која беш |
| ном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само м |
| ром да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, |
| стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да ј |
| узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир ње |
| окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазу |
| упа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава тро |
| кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а |
| ни да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја |
| помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>П |
| свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, п |
| е седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно |
| ом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} |
| ори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја |
| очно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише вол |
| Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, |
| светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол |
| ајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као |
| оји ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то своје осећање или написати ист |
| сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у х |
| а учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме ост |
| ају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених цркава и палата |
| »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним бол |
| дмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је |
| све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, |
| сле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела оног |
| S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb n=" |
| их јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто |
| 918a_C1"> <head>I.</head> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с прете |
| ме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако вас |
| љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њен |
| , на милион начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице |
| ратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, него једна о |
| као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не глед |
| е него у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искр |
| су се помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно |
| од првих дана разговараше са мном као с каквим старим познаником, распитујући о мојој земљи као |
| код својих најбољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крају вароши. |
| по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> |
| неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелам |
| нем.{S} Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се |
| тно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претр |
| омног старог храста, ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обесветио, и појурих на |
| чи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, спир |
| , не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док |
| Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — сваки да |
| ...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је |
| згледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених цркава и па |
| чи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећ |
| да сам обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно з |
| ђи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пе |
| ди.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност |
| овора и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?. |
| ва жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се |
| ледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Же |
| ка«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недоврше |
| рема другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је |
| збегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубомо |
| а сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ј |
| зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по |
| и и погледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. |
| морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се пр |
| не Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreign xm |
| едном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот! |
| гради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у влажна магловита предјесенска јутра. |
| понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету |
| акве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <p |
| ши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенчен палминим лишћем и црну |
| н луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, и забо |
| ејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} |
| дна оригинална уседелица, мала, мршава, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе <pb n=" |
| ја...{S} Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за |
| били су се помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми ча |
| и главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: и |
| вим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Ср |
| та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава |
| го лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} |
| изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{ |
| бе су се понашале према мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме п |
| е.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{ |
| и од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у |
| S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена |
| а; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подн |
| ема.{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па |
| и равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим л |
| хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мир |
| чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она |
| он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његов |
| кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореузине крај којих се |
| плине, неке нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је |
| По држању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} О |
| крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и запл |
| понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећал |
| била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} |
| коњаници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љ |
| пло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на ч |
| } Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се |
| оследња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душ |
| ), то јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога |
| исам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну |
| би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која се у даљини, по о |
| C2"> <head>II.</head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљни |
| озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би |
| отакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле с |
| те, али само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} |
| а победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за годи |
| добни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хо |
| се као с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох д |
| но, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њо |
| е она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирис |
| м...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, |
| ла се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се у |
| } Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у све |
| е понашање према њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век провео, које |
| ерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у |
| оба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст ка |
| и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја |
| нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео за |
| лаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и |
| нађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, |
| е мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да м |
| ад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку него сво |
| ђа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не |
| бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати |
| ојства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она |
| о далеко, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз материју, <pb n="17" /> немајући очију за |
| вни концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p |
| једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше пут неба; |
| уркано море.{S} Силна светина, тиска се као морски таласи, таласа се као узбуркано море.{S} То |
| одна: с мушким сапутницима разговара се као с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; |
| , тиска се као морски таласи, таласа се као узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави |
| авила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духови |
| узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом ј |
| у; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго |
| : она се с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не позд |
| 5" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одо |
| уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши |
| е...{S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши с |
| то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како |
| ица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубив |
| увши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рек |
| сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, |
| утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја |
| м познаником, распитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, |
| ог погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам |
| дећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну моју исповест...{S} Над свим тим лепотама сиј |
| љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива, једанпут |
| говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу |
| да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да ј |
| .{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек« |
| црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не |
| био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој |
| оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја по |
| отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбин |
| а, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут |
| е још од првих дана разговараше са мном као с каквим старим познаником, распитујући о мојој зем |
| слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један дру |
| с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговара |
| едах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То |
| свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су |
| да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким хо |
| "> <head>IV.</head> <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан |
| S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су те |
| ју, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа б |
| њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред овога, она је за |
| гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам од |
| је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу |
| ећању, <pb n="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништ |
| журим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени коњаници, пешац |
| лим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум свој |
| а их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, пис |
| ила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости д |
| ну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја |
| е чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим |
| оту«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то |
| се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с чов |
| ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, који ј |
| мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, |
| а је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први |
| часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у |
| ућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са ст |
| палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни |
| без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или мржњом или равнод |
| и да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе |
| блацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један |
| ли кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово сва пок |
| упан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на |
| овао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким сапутницима |
| а утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан. |
| сте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки т |
| челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Ова |
| ога огромног старог храста, ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обесветио, и пој |
| ом тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле су из трп |
| а, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу |
| нарочито ноге у кратким жућкастим црно карираним панталонама и дугачким црним чарапама које су |
| ријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свак |
| и...{S} Моја рука летела је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и ј |
| их чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја |
| "14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S |
| е на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се усхић |
| рат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много разговарала с Американком и |
| м сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити све же |
| него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер |
| кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то куца |
| та била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом на хартију: у покрет |
| гуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора |
| додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој го |
| не.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био н |
| погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпуто |
| парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и ту, дух |
| p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, г |
| .</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина промена је про |
| 1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> </back> </text> </TEI |
| то је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био |
| рема њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени б |
| би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Свак |
| о упитах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с |
| га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу почаст, само да ми се чин |
| ти</hi> умеће се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ов |
| ити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и |
| !...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано ра |
| где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу каквих је још д |
| рпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога |
| е чула као вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шу |
| з најкултурније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала с |
| чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мном као с как |
| х се кроз густу непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам |
| Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, |
| Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се бор |
| зих ону усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жут |
| тнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала овом слик |
| овек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичког човека, <pb n="21" /> у ме |
| иђаше на службу у главној катедрали, и која се много разговарала с Американком и њеном мајком |
| ља, једна мисао, једна оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} |
| шу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, |
| пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто неп |
| и на безбројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом махо |
| оривши ми ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по сто |
| старим женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја прем |
| уго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била |
| опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље. |
| м панталонама и дугачким црним чарапама које су покривале његове обле готово женске листове.{S} |
| м, то су три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер |
| ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да |
| над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу изабранима! |
| {S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригина |
| да фабричких димњака, по томе чудовишту које песници називају градом пресићености и глади, ја н |
| ско, човек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајно |
| ада пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је време леп |
| личила на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над св |
| знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> м |
| {S} Тада сам обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз б |
| оследњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи |
| а је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је бој |
| тње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђе |
| седином као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, |
| једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, |
| ом путничком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст |
| н.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, |
| едам печата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао |
| ој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окре |
| ија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене |
| ког њеног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво де |
| о глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после на з |
| о оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже |
| е у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале с |
| жени било је као према старим женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме ва |
| алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бле |
| пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио |
| : да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за ме |
| буркане морске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та г |
| музичког инструмента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај х |
| црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том трен |
| ој у вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао један страховит пожар.{S} То није био п |
| своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну шир |
| а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{ |
| Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за св |
| а, где је врило као на улици, небројена кола, небројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова |
| црвени, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, тре |
| и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољуп |
| о од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину наслућивао под лаком хаљином и г |
| едном похитавши прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме з |
| хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што |
| <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарца.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан. |
| а ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенел |
| ало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није била тако ле |
| а да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она б |
| е...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не п |
| каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џиновског мрко-црвеног т |
| цање била, ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни о |
| и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, који |
| ц, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што |
| овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S} Оца ме погледа <pb n="25" /> уплашено, муцај |
| утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово ј |
| то се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џиновског м |
| толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га |
| г у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак ам |
| дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да по хиљаду пу |
| ропушташе <pb n="37" /> ниједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, |
| као на улици, небројена кола, небројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све ж |
| кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осе |
| ро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а п |
| ноги људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или мржњом и |
| свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пеном из |
| аким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас |
| по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је |
| ом за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мном као |
| иним лишћем, с једним сунчевим зраком у коси...</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <n |
| миним лишћем с једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.< |
| " /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} |
| човекову главу обраслу густом кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних брк |
| ј профил осенчен палминим лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери један |
| ју црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу |
| варала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко једне карте кад |
| трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, |
| аменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам ви |
| S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преобр |
| ао узбуркане морске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, |
| у један парк, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам и |
| ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од |
| а, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен са |
| без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном |
| и умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом |
| окорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога |
| квих је још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, |
| женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, |
| војим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна, а као |
| а, она је својом појавом личила на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Ста |
| оји је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску принцез |
| е дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, ка |
| е руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно карираним панталонама и дугачким |
| написати историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам мало поседео, на |
| имњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствен |
| лад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На врат |
| ађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се |
| шено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после преда |
| орила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где |
| нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p |
| уда се она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она |
| тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час као зем |
| мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио ј |
| творих прозор и гледајући преко црвених кровова пут станице куда се она одвезла, пустих један о |
| латни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика м |
| вијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао један страховит пожар.{S} То није |
| е сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се подневно сасвим бело не |
| зградама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси...{S} Т |
| м очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену масу, која ме је носила, ч |
| боту.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми ка |
| ках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обој |
| а. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одска |
| о ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину м |
| м су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако |
| шарену масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као узбуркане мо |
| тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз материју, <pb n="17" / |
| у варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не исп |
| , несвестан кроз свесне милионе као дух кроз материју, <pb n="17" /> немајући очију за ону густ |
| а!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала |
| душан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, |
| ; у тим ситним словима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио |
| била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга! |
| еда ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разговарала с |
| иди да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворена ли |
| ртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у |
| их ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом дода |
| «. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћ |
| ичанствених цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џинова; а мало северно с |
| т, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана |
| ајући преко црвених кровова пут станице куда се она одвезла, пустих један очајан крик и гласно |
| тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочека |
| у његову човекову главу обраслу густом кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да је обри |
| и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође |
| г огромног басена, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џиновског мрко-црвеног тела ча |
| бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађе |
| их Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи |
| {S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца једног колоса; а ја |
| елену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, гледао |
| тих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљену кл |
| сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо сам се, одговорио јој н |
| тно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S |
| ака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој бл |
| зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је бил |
| плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала овом |
| .{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, препородити.{ |
| у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам |
| дне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је |
| виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У |
| гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после с |
| а колена чију сам облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било н |
| {S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S |
| ђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био н |
| тадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулн |
| , после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пу |
| осветљење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарим |
| опова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шу |
| би за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара < |
| ице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мен |
| а није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим |
| јно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари |
| е оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако зајед |
| ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам |
| које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с у |
| е пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} |
| , ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с |
| све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је |
| у као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам |
| агу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за |
| S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и |
| да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у оном |
| Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси |
| ала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћав |
| ростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; |
| носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према мес |
| екао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То ј |
| готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, |
| тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на |
| а на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој новој |
| ила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до |
| једну моју исповест...{S} Над свим тим лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунц |
| бро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња |
| зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко једне карте кад се отворише врата и чу |
| о, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је |
| ао некакво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи |
| ли.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким |
| " /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S |
| т — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, |
| за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} |
| мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже о |
| ом међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ни |
| има и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја |
| е као у огромном пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, пос |
| су покривале његове обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело чел |
| ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њи |
| анаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је ј |
| од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше |
| ио, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од |
| њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека и св |
| устом кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од сам |
| ните ме)« Она направи неисказано строго лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па |
| азаним мукама, гледајући у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у |
| готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, п |
| ен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, |
| ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она |
| борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с |
| S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромн |
| хотелу, малом и симпатичном, што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да |
| гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршен |
| разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока < |
| о оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела |
| исока и поносита, она је својом појавом личила на неку краљицу из Новога Света, који је оставил |
| ј калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после на звиждање |
| утцима, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| е од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увиј |
| белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај момена |
| белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним сунчевим зраком у коси...</p> </div> < |
| мином видим јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој |
| на, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огромног старог храста, ја се т |
| то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам б |
| оје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можд |
| ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејава |
| ам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким ходник |
| head>IV.</head> <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз |
| оменила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало к |
| Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не до |
| ха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ј |
| ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемир |
| ао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање |
| и се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајц |
| ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора |
| е питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{ |
| ународницу пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{ |
| на љубавна авантура, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је д |
| ситним словима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубав |
| ла јој снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце |
| } Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p> <p>. |
| нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, |
| ушност.{S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој е |
| ad>I.</head> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, ј |
| Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, |
| жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жал |
| ушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка неозбиљна љубав |
| } То није била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су |
| а (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...< |
| на мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав ун |
| ла и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих |
| мео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим |
| до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварим |
| нско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја из |
| сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред овога, она |
| ших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стид |
| одиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник цркве |
| се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Мо |
| а видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у |
| S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се ми |
| кола, небројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, с |
| уду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку него свога д |
| бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушно |
| земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свеча |
| а се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види д |
| зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност била |
| ... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Је |
| се разговарала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избег |
| било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била |
| их дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињски |
| дравом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишић |
| ни другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као |
| е као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је |
| , које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчезава остављајућ |
| трашну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упозн |
| зили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог |
| има; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ниш |
| ице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и ка |
| нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких певача, што певајући зарађују на |
| меле су тужно како обично шуме у влажна магловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча мала Н |
| у лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ова црна |
| ароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао један страховит пожар.{S} Т |
| мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја о |
| и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори |
| вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Јед |
| сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} У |
| и се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било из |
| леда и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре |
| ва свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се т |
| ле; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> |
| много разговарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми да |
| е била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле кос |
| нтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом в |
| >Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: |
| се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад |
| стих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниједна ми |
| и да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за од |
| пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио |
| га поласка, једна оригинална уседелица, мала, мршава, као ружа спарушена на бокору, што не проп |
| кну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и он |
| предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са м |
| што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала њена |
| де су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| , рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећ |
| ор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} |
| лу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лак |
| ах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним |
| небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађени кр |
| ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> |
| своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p |
| убета што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на мо |
| ј блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба д |
| о кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам мало поседео, на неисказаним мукама, гледајући у њено о |
| авши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} |
| /hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само ј |
| ио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек« |
| } Над свим тим лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана ви |
| ру с пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као сва |
| едан мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, |
| знадосмо се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што много личи на удобни честити д |
| ине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуство Бога |
| ез вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{ |
| боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса. |
| она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од пол |
| рпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанп |
| како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreign xml:lang="EN">Mass</foreign>).{S} По неко |
| је државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} М |
| у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен |
| .{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али н |
| робијах се кроз густу непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чистину, г |
| ћи очију за ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрк |
| а, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу. |
| вестан кроз свесне милионе као дух кроз материју, <pb n="17" /> немајући очију за ону густу неп |
| ме оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју |
| баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div type="cha |
| ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да |
| се јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу св |
| } И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад |
| желех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, врати |
| ван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песам |
| Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је |
| ад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пр |
| ера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: погле |
| је имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењем, |
| рим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} А |
| вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно ме |
| аву погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, прв |
| м и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност |
| бим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри |
| уо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више |
| мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, пов |
| уку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш |
| магловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разгова |
| од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога полас |
| кроз густу непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам се п |
| една мисао, једна оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И та |
| тао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, н |
| и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја.. |
| е сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{ |
| анесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{ |
| и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тог |
| ење...{S} Једном похитавши прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дет |
| ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао п |
| <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у то |
| рекох показујући на беле комаде.{S} Оца ме погледа <pb n="25" /> уплашено, муцајући: »Хвала!... |
| братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и |
| } Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, уву |
| "EN">Excuse me</foreign></hi> (извините ме)« Она направи неисказано строго лице и много поцрвен |
| од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам |
| асно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p |
| од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један п |
| а се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног |
| зненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од |
| их.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S |
| це.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једн |
| и се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Због |
| их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакв |
| , њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не пог |
| S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и |
| а претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати ње |
| S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на с |
| што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погл |
| ро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њом са |
| у руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није |
| о сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас |
| шки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми |
| енама, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој н |
| у вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, др |
| које, као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обу |
| енило седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари храсто |
| и ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене |
| а дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам |
| самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Св |
| о млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешт |
| После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb n="13" |
| оворих слегањем раменима, она навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас |
| међу мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге за |
| но обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати од ра |
| ти друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је не |
| се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис |
| и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба м |
| боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" /> г |
| S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па св |
| осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било је н |
| скости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио св |
| та, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина |
| утра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не г |
| вим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће н |
| па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем |
| се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком |
| у »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без |
| Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном |
| неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><fo |
| ам се тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у су |
| е заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на ба |
| њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле |
| тај младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S |
| о јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно |
| ала на физичког човека, <pb n="21" /> у мени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, ј |
| лима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад о |
| аком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу |
| тко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја |
| кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли |
| гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољу |
| х бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет.. |
| јући у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу п |
| ји су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми |
| а тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се ка |
| о свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крил |
| крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и |
| То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних.. |
| Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрвето |
| .{S} Хроми су остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у |
| раста, ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светин |
| е послушно оставих, и седнувши на своје место узех писати.{S} Писах, писах, <pb n="16" /> писах |
| имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хт |
| ћи прстом на претпоследњој страни једно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: » |
| ечастиви, улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, јед |
| стано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао са |
| ољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца |
| сестру, јер то је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, |
| <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину наслу |
| вно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, |
| две странице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећ |
| ене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена мест |
| е лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као ма |
| ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња |
| рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа м |
| ише но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео |
| им до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми |
| ..{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb |
| ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се |
| Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме |
| неке нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за т |
| ом, одајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n= |
| ка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се мн |
| ао друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то |
| идех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну |
| е подигоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео |
| у, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S |
| у као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једн |
| мо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашањем.{S} Му |
| ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! |
| а је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не |
| џбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих |
| гавши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми |
| ду ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је |
| т, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она |
| се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У |
| д оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући |
| очеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их о |
| евојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, р |
| а бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јо |
| ислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а гл |
| него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били |
| ужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица од |
| спитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доц |
| ри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком н |
| та уседелица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прстом на п |
| њи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут в |
| печата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описа |
| је била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, |
| едног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша о |
| ) а ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на |
| с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У |
| поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« сину |
| о. »Смете, али само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољуб |
| лаве, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, |
| «, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насме |
| ила је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из |
| довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ с |
| S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу о |
| м обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зелени |
| субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, |
| а мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележав |
| лела онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена...{S} Можда оно тешко осећање није |
| Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студ |
| зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче |
| интензивном осећању, <pb n="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве мл |
| уга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли |
| јом профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах в |
| а чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у та |
| О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело једа |
| унчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до сам |
| ог тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу |
| И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу стр |
| ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране глед |
| дех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је |
| и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« |
| шла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, |
| ати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} |
| у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим какав см био, не би |
| сам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз материју, <pb n="17" /> немајући о |
| ретоници, највећој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где |
| сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато ш |
| !...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам т |
| ко ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност, здравље д |
| га или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био са |
| амишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени |
| данпут, ја видех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једна |
| <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из |
| у, духовним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао |
| га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разгова |
| , начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице |
| foreign></hi> (сапутник), то јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ј |
| е, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за |
| ам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} |
| жар него осветљење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по |
| готово празним улицама распростирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, без |
| од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном |
| их корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у бе |
| сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула |
| јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по |
| н други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичког човека, <pb |
| S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичког човека, <pb n="21" /> у мени се по |
| — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба да се на |
| ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и неузнемирав |
| да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сва |
| ком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљ |
| им: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена...{S} Можда оно тешко |
| појави једна страст, једна жеља, једна мисао, једна оригинална мисао која ме свег обузе: да је |
| о отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом |
| јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом јо |
| а смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати се |
| дна жеља, једна мисао, једна оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не |
| ишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</ |
| а!...{S} Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао к |
| с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу тан |
| утомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање пар |
| с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{ |
| после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не |
| на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се проб |
| ад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу |
| мор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</ |
| се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем |
| " /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била ме |
| и, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, |
| аше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желе |
| ка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметн |
| го доцније мислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неисказано тужан.</p> </div> |
| м то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непре |
| ећ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајај |
| бријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно карирани |
| о равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као ау |
| млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресо |
| ересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром |
| ; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седе |
| кад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>чо |
| ка, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи |
| оту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једнога младића.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах |
| ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, с |
| {S}Ја се сетих једнога младића.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у |
| стан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{ |
| о као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до т |
| ао мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, |
| чини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је |
| бе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад д |
| од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} |
| ојена кола, небројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као љ |
| ко поносито као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: она је волела он |
| dearly love nature</foreign></hi>!« (Ја много волим природу), употребљујући прилог <hi><foreign |
| рине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за |
| а службу у главној катедрали, и која се много разговарала с Американком и њеном мајком а са мно |
| ену целину и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоки |
| )« Она направи неисказано строго лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не про |
| један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за мо |
| о бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа мислити.{S} |
| ничком хотелу, малом и симпатичном, што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа |
| цима разговара се као с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном зан |
| арала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да чита |
| као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — |
| е она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговори |
| духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она гов |
| у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« у |
| оја се још од првих дана разговараше са мном као с каквим старим познаником, распитујући о мојо |
| јући их писаљком, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, |
| де још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна оригинална уседелица, мала, мршава, |
| ах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете |
| у, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човеком. |
| вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, |
| сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе као дух кро |
| стаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то своје осећање или написати историју ду |
| а ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не |
| лник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| ад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој со |
| итног пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја виде |
| ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — |
| тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ј |
| pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога |
| жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен г |
| мисао стално ми остаје недовршена...{S} Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног |
| пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови |
| е питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицам |
| оје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уст |
| раменима, она навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопов |
| ње.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу |
| свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих |
| у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена |
| и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовн |
| икао: она се полако неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, |
| ...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она |
| личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко једне карте кад се отворише в |
| ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога |
| Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S |
| ом пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољ |
| се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пре |
| био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и би |
| говорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом |
| човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се прибл |
| пнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој новој жени било је као према ст |
| , а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су с |
| у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу |
| она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А |
| ћање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што |
| онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашт |
| није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула к |
| у се понашале према мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољуб |
| снама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена в |
| није отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријатељима. »Поред своје уске отаџбине где сам с |
| каквим старим познаником, распитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p |
| ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S |
| а.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone unit |
| не у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према месту где с |
| сунце сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, а |
| друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријатељима. »Поред своје уске отаџбин |
| биљујући се.{S} Она ово прими као једну моју исповест...{S} Над свим тим лепотама сијало је јед |
| белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући н |
| јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жен |
| смо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? реч |
| а вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја га више н |
| е на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачу |
| једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао са |
| златна разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна в |
| дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и |
| она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп |
| ој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца |
| м у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, о |
| исао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам |
| е његове обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца |
| чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи вајар н |
| само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после к |
| ака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући. |
| а, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупцем Посејдон; |
| ена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и |
| се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илу |
| морски таласи, таласа се као узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безб |
| исам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Силна светина, тиска се као морски таласи, тал |
| ужала долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видел |
| дама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси...{S} То је |
| точене мрким зградама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипа |
| но море.{S} Силна светина, тиска се као морски таласи, таласа се као узбуркано море.{S} То су м |
| таласа се као узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, |
| анпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да |
| еће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је ка |
| и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американк |
| одило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и неузне |
| акута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљно |
| лицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада о |
| } И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској |
| у као људи, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја |
| дире с грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореу |
| олос купа, спирајући са свога џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, |
| ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пу |
| ко и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа |
| и...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-д |
| кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући |
| аска, једна оригинална уседелица, мала, мршава, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе |
| воју сународницу пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена с |
| а не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отиша |
| кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују ј |
| да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим с |
| орила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпит |
| где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и |
| } Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу ка |
| ивах час са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента, час с песмом тице којој имена не |
| ек што сам мало поседео, на неисказаним мукама, гледајући у њено озбиљно лице што непрестано ме |
| ивот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На |
| има, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљ |
| инуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер |
| Оца ме погледа <pb n="25" /> уплашено, муцајући: »Хвала!...{S} Хвала!..., и пожури се напоље, |
| еш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је |
| о пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али |
| излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођ |
| ћој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла |
| ам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала |
| ла разум својим слободним понашањем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства свога женског |
| упита он. »О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} |
| понашале према мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле к |
| уту као у хотелу: природна, слободна: с мушким сапутницима разговара се као с пријатељима, са м |
| чице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавал |
| ши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим какав см био, не |
| лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свеште |
| тро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американ |
| , нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духо |
| утака!</p> <p>Тек што сам мало поседео, на неисказаним мукама, гледајући у њено озбиљно лице шт |
| ве што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевин |
| о сам се, одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мен |
| ј уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађен |
| траг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак |
| стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава де |
| дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и |
| е?{S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако питање добијам небројено одговора и опет остај |
| Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{ |
| мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помисл |
| м тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела |
| дмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара <pb n="6 |
| д осетих мирис постеље која је мирисала на физичког човека, <pb n="21" /> у мени се појави једн |
| ам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким сапу |
| су, која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном чудном интензивн |
| њима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела је пре |
| поносита, она је својом појавом личила на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дош |
| о с толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој |
| на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варо |
| д сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој новој же |
| /p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржа |
| сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету н |
| елица, мала, мршава, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе <pb n="37" /> ниједан духо |
| т расвестивши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни |
| лету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, |
| едним дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајно |
| но, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам |
| палиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоз |
| ки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао сам |
| да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој |
| као смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је уве |
| S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb n=" |
| S} Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нит |
| одна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} М |
| вину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ова ц |
| ема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог мос |
| ио на песму <pb n="26" /> сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су о |
| ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је |
| овином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу оста |
| ре и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим по |
| златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом к |
| а <pb n="10" /> црна мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе ко |
| а друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно увлачила у |
| пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја га виш |
| иједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много разговар |
| рима на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромно |
| омној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време оде |
| ом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о њ |
| се по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" |
| .{S} Написах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у т |
| ада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} |
| одговорих слегањем раменима, она навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у в |
| вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које |
| ри Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — сваки |
| музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као леп |
| у, она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} |
| ило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у мо |
| </p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и |
| између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге |
| зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце |
| } Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S} Оца ме погледа <pb n="25" /> уплашен |
| у за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једн |
| и по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног ба |
| лу, малом и симпатичном, што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у |
| ла у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, |
| жи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љут |
| «, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех писати.{S} Писах, писах, <pb n="16" |
| ој европској претоници, највећој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за о |
| ен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говор |
| <p>...{S}Окренуо сам се, одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутр |
| но сунце сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах |
| S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да м |
| осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си ш |
| и ни кичицом на платно, ни фотографијом на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чу |
| три дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим |
| отворило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори в |
| двадесет страна новине, дотичући прстом на претпоследњој страни једно место.{S} Ја разумедох да |
| је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом на хартију: у покретима, где |
| јем крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, јед |
| мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се |
| зио у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног језера с бе |
| м се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени коњаници, пешаци, м |
| вље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она је била |
| ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам |
| тарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упоз |
| бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели ст |
| рми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после на звиждање ветра |
| , ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| су где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме с |
| ило је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у п |
| ви, улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним ск |
| о и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину наслућивао под лаком хаљ |
| е обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио |
| у сународницу пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенк |
| ићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много у уме |
| га младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n="22" /> с |
| уја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подиго |
| и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши |
| « као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас д |
| , где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је |
| ворио, одговорих слегањем раменима, она навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Мо |
| сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> < |
| ој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним ства |
| зао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била живот н |
| ом прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно увлачила у мој живот.</ |
| инент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело један риђи постарији Ам |
| изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваз |
| се пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њ |
| ово прими као једну моју исповест...{S} Над свим тим лепотама сијало је једно мало северно а ип |
| ставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обуч |
| из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљиц |
| га споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечи |
| м реши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенчен палминим лишћем и |
| а ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрким зградам |
| отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава А |
| ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="subSec |
| ам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуб |
| димњака, по томе чудовишту које песници називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак |
| ек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом |
| оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај |
| неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопошт |
| морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе чове |
| p>У једној великој европској претоници, највећој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и ст |
| твари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо н |
| осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и |
| јозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. |
| сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље |
| за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање... |
| лост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, почех бежати од света на ули |
| а које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n="35" |
| на и образована. <pb n="7" /> Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зове Маса |
| љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да жив |
| ој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суботу« |
| S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабр |
| овек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише жена. |
| свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била |
| но, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у |
| ао и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} |
| нешто загонетно...</p> <pb n="30" /> <p>Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку |
| ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања |
| ља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на ј |
| ом близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе |
| ван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} |
| тид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} |
| чистити, препородити.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи« |
| д ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено море, |
| видно, нешто што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...</p> <pb n="30" /> <p>Најпосле у |
| би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, т |
| у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде — она је знала |
| ванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико л |
| аца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила |
| бих могао описати то своје осећање или написати историју душе за тих неколико кратких тренутак |
| уговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; али на те две мале стран |
| и: »Хвала!...{S} Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам из |
| se me</foreign></hi> (извините ме)« Она направи неисказано строго лице и много поцрвене, извуче |
| , које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што в |
| се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио |
| бркова, у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно карираним пантал |
| пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> |
| да да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика заго |
| е од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Забор |
| је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашег |
| не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика заг |
| {S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радозн |
| о кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, препородити.{S} Васпитачице ће нам бити |
| сује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> |
| ао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше |
| вори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него |
| ју главу на њена колена чију сам облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У |
| м.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путује |
| а уличких певача, што певајући зарађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и п |
| места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад го |
| .. »Ми путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент. |
| а га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена |
| ас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, |
| собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{ |
| да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опе |
| човеком.{S} Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гл |
| > вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све |
| спитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах |
| ли да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8 |
| о здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онд |
| сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њен |
| велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарца.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо |
| и први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога прво |
| једном Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што мног |
| х се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио |
| опоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један други виши |
| »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкул |
| " /> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана по |
| <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, час до крај |
| остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оде |
| и пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудос |
| и се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} У ње, жене |
| изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје у |
| пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух |
| а мајка, мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњ |
| ава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Нов |
| сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених |
| н <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор |
| на. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} |
| чина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, |
| е свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жа |
| хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако ј |
| злика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени |
| па ипак каква разлика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према |
| head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ј |
| и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме пон |
| а по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У свет с |
| е као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише с |
| Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје |
| и, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њин |
| м у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разгледа поклоне, које с |
| е таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшени |
| реображен, препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да |
| , кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој |
| су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n= |
| даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз гла |
| ерикански.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не вид |
| ше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тог |
| журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" /> с |
| њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнем |
| азуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p> < |
| ро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како |
| е грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} |
| умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу почас |
| арош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковч |
| .{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Д |
| ињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер нешто ш |
| је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробиј |
| но као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очи |
| о је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео д |
| трумента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуај |
| S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жен |
| <pb n="30" /> <p>Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле он |
| рвене, извуче прсте, као лед хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушим |
| лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, |
| ницу пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У о |
| ела онога чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да |
| S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали |
| на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој |
| тудио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скуп |
| , зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У ост |
| зо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво б |
| {S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чин |
| једа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице |
| к муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Америк |
| 18a_C5"> <head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву с |
| ћи.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровид |
| о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али |
| и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дал |
| о не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледа |
| никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да са |
| зговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Заш |
| се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не об |
| ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пе |
| рукчију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо об |
| као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољу |
| и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јо |
| !{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом на хар |
| ту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p |
| ао прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображ |
| о неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шев |
| сећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се суср |
| <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом стар |
| шле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље |
| и прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам |
| стаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час |
| воје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она |
| д прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шк |
| је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира |
| излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би он |
| а се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се |
| одигоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да |
| и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда |
| не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећањ |
| о.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази |
| ом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, пог |
| тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с ко |
| у већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одва |
| маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу о |
| шава, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе <pb n="37" /> ниједан духовни концерат и |
| ињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњав |
| да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у |
| смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада |
| хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих |
| I.</head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре д |
| та с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу |
| мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам |
| 8" /> се као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p> <milestone unit="subSection" |
| ло друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега |
| омном пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарн |
| о крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војсково |
| де јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} |
| лој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црв |
| зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на |
| ји лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — свој |
| прозоре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњ |
| ене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од |
| м кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американк |
| дне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи |
| свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један |
| авних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени коњаници, пешаци, многи људи |
| је врило као на улици, небројена кола, небројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова као ж |
| само питања.{S} На свако питање добијам небројено одговора и опет остајем без одговора...{S} Ка |
| аваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је |
| није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам пониж |
| оса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који |
| ва путничка неозбиљна љубавна авантура, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душ |
| де ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме пријатељу, уносећи у свако |
| ња, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се п |
| је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност била је н |
| о сам за читав <pb n="31" /> час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао са |
| {S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоим |
| чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ј |
| телу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном мора |
| ...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Мој |
| сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек |
| не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то |
| е без збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја |
| н страховит пожар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде лампи и си |
| ким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло н |
| ишта земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и |
| и у њима човек неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане |
| би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} |
| pb n="37" /> ниједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која се |
| д њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна оригиналн |
| /> <p>У »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мен |
| </head> <p>То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <p |
| што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена...{S} Можда оно тешко осећање није било само |
| м га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, начи |
| ошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А |
| њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Деч |
| ка!</p> <p>Тек што сам мало поседео, на неисказаним мукама, гледајући у њено озбиљно лице што н |
| м умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неисказано тужан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| д нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да |
| не како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми |
| oreign></hi> (извините ме)« Она направи неисказано строго лице и много поцрвене, извуче прсте, |
| о, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, почех |
| осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она |
| ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу |
| ао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час |
| тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента, час с песмом |
| удима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} |
| ку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: |
| } У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије сестре.{S} Као да м |
| /hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је |
| дну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, |
| која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав с |
| гинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љуб |
| ..{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на п |
| е овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођ |
| је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чис |
| д сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђа |
| gn xml:lang="EN">Mass</foreign>).{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је го |
| илиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешт |
| Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суботу«, |
| једнога младића.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор |
| ећање или написати историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам мало пос |
| носита, она је својом појавом личила на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла |
| »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осе |
| јесенска јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном.. |
| непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала њена дугач |
| се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| е она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање и |
| е на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе |
| ли, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком по |
| и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. |
| с«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} До |
| х речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак |
| сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем |
| ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да ј |
| ично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће |
| ан парк, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се |
| исказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже |
| прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, један |
| ица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом |
| ечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него |
| не као дух кроз материју, <pb n="17" /> немајући очију за ону густу непробојну шарену масу, што |
| , то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај |
| је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, т |
| љубављу.{S} То није била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, него једна озбиљна љубав.{S |
| потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без |
| се на њу толико навикао: она се полако неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поре |
| ..{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело један риђи |
| говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента, час с песмом тице којо |
| ко ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми |
| з мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то место прст |
| , писах, <pb n="16" /> писах, осећајући непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој харти |
| p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да ј |
| кама, гледајући у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном |
| учен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала, изно |
| b n="17" /> немајући очију за ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом кроз |
| ... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчезава остављајући у нама нешто |
| »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, |
| ена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то своје осећање |
| а, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је п |
| уд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз материју, <p |
| {S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам |
| га друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, препо |
| делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама у |
| и прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: » |
| изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и |
| треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде ово |
| трана жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да с |
| о деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће с |
| о осећати њен пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осе |
| појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно место на својо |
| Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно.. |
| е знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчезава остављајући у нама |
| сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гле |
| , нешто што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...</p> <pb n="30" /> <p>Најпосле устадо |
| ући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. » |
| јка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на ме |
| да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја |
| ало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам с |
| ни било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метне |
| било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе |
| и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а о |
| ао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осе |
| а.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се ос |
| о што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде јо |
| ећавам својом профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она |
| њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до п |
| амером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варо |
| што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом на хартију: у покретима, где се видела |
| азивају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила |
| риканком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинам |
| ејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и свак |
| епота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом на хартију: у пок |
| >»Човек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до |
| рве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знам |
| суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она |
| а за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико |
| осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да |
| ико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим располо |
| ашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене. |
| у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели ј |
| p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено |
| е, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се св |
| ех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спорти |
| сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојк |
| о: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у с |
| уги.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и не |
| пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била б |
| а колико треба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота |
| д срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се |
| из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љ |
| гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озби |
| едовршена...{S} Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што |
| перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која се у да |
| а навек с претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке |
| и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искв |
| и бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нер |
| реност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, |
| а овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} |
| а дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова < |
| се помаљао један страховит пожар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: палиле су се мири |
| а сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, не |
| рало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — |
| . »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријатељим |
| бокору, што не пропушташе <pb n="37" /> ниједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у гл |
| огледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она |
| и.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико са |
| путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допа |
| видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад |
| она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам |
| с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у н |
| ат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, |
| жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја |
| ви?« Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по варош |
| у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, п |
| сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весел |
| {S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим ра |
| лињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разгово |
| из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало мој |
| е своје суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} |
| ом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{ |
| а седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемирење...{S} Једном похитавши |
| «.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ј |
| Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неисказано |
| ла ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} |
| бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих ум |
| ицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе као д |
| колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто ј |
| вне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао виш |
| емо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S |
| да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је вид |
| S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме пријатељу, у |
| ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{ |
| о јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Силна |
| о своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сети |
| сећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој |
| пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка |
| м тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </div> <div type="chapter" x |
| а како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, з |
| ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам |
| та не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi |
| а је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, о |
| у.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} |
| ј живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен живот |
| из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана глед |
| ди или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распит |
| је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џе |
| стати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар с |
| , обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз |
| а побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку прови |
| на, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</ |
| сте, као лед хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за |
| ко много доцније мислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неисказано тужан.</p> |
| ажио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане |
| вај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком сур |
| д као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо са |
| ног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поре |
| ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, кр |
| а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њен |
| и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити |
| ек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И |
| ј вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} |
| не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавајући их писаљком, — |
| ласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прстом на претпоследњој страни једно м |
| .{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S |
| да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један другом слободу |
| војом појавом личила на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да |
| свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се |
| за одмор...{S} Моје понашање према њој новој жени било је као према старим женама, с којима са |
| да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљи |
| у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно карираним панталонама и д |
| сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сес |
| усту непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам се предава |
| чим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољуб |
| исам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољу |
| проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо |
| ; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног чо |
| места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на ко |
| стаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претво |
| жда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у |
| ри помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, о |
| , она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А |
| гледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} |
| етом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац в |
| какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала д |
| и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заус |
| пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама ли |
| екога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа |
| ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву |
| часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и |
| глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је за |
| ичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} У ње, |
| јајући своје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: |
| ано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избе |
| и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито |
| купише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даљ |
| је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су |
| ет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била ка |
| с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их зами |
| прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста, бронзаног тела и челичн |
| /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како |
| и једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, |
| гачким црним чарапама које су покривале његове обле готово женске листове.{S} Морао је бити вел |
| во лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким жу |
| идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу почаст, само да м |
| главу обраслу густом кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у ње |
| ор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div> <div typ |
| тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом косом, у |
| ам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У уш |
| ила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрч |
| кси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође |
| ечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спуст |
| је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американск |
| пецијално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред |
| та!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке и |
| еној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови пошту |
| ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, |
| рикански, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог |
| нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и додирив |
| .{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен хо |
| !{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемирење...{ |
| а тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како ник |
| еобичан, не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некак |
| к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми пут |
| била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицо |
| има; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме! |
| ене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а |
| n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душ |
| прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто би |
| у црвеном мантилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била зл |
| горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину наслућивао под лаком хаљино |
| ога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, ка |
| {S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, чели |
| ав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива, једанпут је с |
| д пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Б |
| или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке |
| од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> |
| 0" /> слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко |
| ћа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворе |
| покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заноси |
| зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јо |
| ог земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом с |
| .{S} Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одм |
| утио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поц |
| ише, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа |
| а у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије |
| но добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванд |
| ћи очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, бил |
| ше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од |
| о њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су |
| на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и т |
| ам се, одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени б |
| {S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које |
| е и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корака |
| нављам наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слуша |
| ема другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: |
| Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, |
| део, на неисказаним мукама, гледајући у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрч |
| м живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих уч |
| тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чини |
| а жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је < |
| изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је почео да кр |
| нем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа |
| дсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она так |
| вао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде |
| Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти та |
| се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, нијед |
| јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана в |
| Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити ј |
| ја се много разговарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само |
| ито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сро |
| роши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је |
| вала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много у уметно |
| брази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p> |
| ваца, свога првобитног човека: она се с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ак |
| о место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав |
| е те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још |
| искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга.{S |
| ила књиге затворене са седам печата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нереше |
| кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам |
| боје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили мили |
| ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као о |
| наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом |
| путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних т |
| ађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би |
| етима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје |
| познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој |
| ! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml:lang="EN">fe |
| соби за одмор...{S} Моје понашање према њој новој жени било је као према старим женама, с којим |
| ор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић |
| и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, |
| утро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у т |
| о, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао |
| умевајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота |
| и у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и о |
| ас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; али на те |
| да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде |
| иснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких пев |
| урих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један |
| ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу п |
| не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице |
| тни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један |
| устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша |
| и...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упу |
| ази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, |
| био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била |
| ш вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао на |
| убим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је |
| ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После |
| .. за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, |
| и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окр |
| руга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно увлачила у мо |
| сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад |
| уке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлу |
| на своме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим |
| {S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по приземљу, |
| ши оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох ч |
| а и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре |
| ванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с ј |
| ши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те кар |
| своме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао |
| b n="16" /> писах, осећајући непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у с |
| а обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{ |
| крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи |
| рвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју |
| стари, подједнако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишл |
| ме не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} |
| пак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не |
| И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим сто |
| нала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога |
| д стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да |
| и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир |
| једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живо |
| arly</foreign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да ј |
| ишта због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S |
| ио окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми за |
| </p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле |
| субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{ |
| ам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један |
| кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи м |
| би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јо |
| оји су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и |
| азумевајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепо |
| с каквим старим познаником, распитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> |
| ећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и |
| ој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да ж |
| знаником, распитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пр |
| , или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога |
| } Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променил |
| S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, |
| нијем крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, ј |
| мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него |
| е она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат. |
| ега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи. |
| амо у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, о |
| моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у мест |
| на видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, као моји мушки |
| pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а |
| ше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавајући их писаљком, — та уседелица, у очи мога п |
| као од каквог светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у |
| м да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер нешто што |
| о сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — леп |
| м.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег |
| па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, кра |
| ао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Ч |
| ; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у влажна магловита предјесенска јутра.{S} П |
| читав <pb n="31" /> час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у со |
| ош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих |
| {S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около |
| дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} |
| црним чарапама које су покривале његове обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спо |
| на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тог |
| нем своју главу на њена колена чију сам облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио свес |
| м све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено добро ју |
| <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седим |
| ер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да |
| ри човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!.. |
| мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би |
| што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвен |
| е пределе једне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у зелене |
| ћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и |
| ише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најкултурније државе |
| моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој б |
| га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом косом, у његово човеково лице, |
| Американка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевај |
| љубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвене како ни |
| сом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нарочи |
| има!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очим |
| ао, једна оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко д |
| ош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помис |
| ало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ј |
| е изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одл |
| да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, |
| дим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допада |
| трозупцем Посејдон; ове таласе од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чека |
| нама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а |
| аспитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мис |
| је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош |
| коју је још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{ |
| највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео изгле |
| лом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће б |
| мислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена...{S} Можда оно т |
| « Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре по |
| ост је непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} По |
| же из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џиновског мрко-црве |
| ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S} Оца |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP1918a_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне |
| , а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} Кад би најве |
| се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће |
| рав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше болесн |
| ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа мислит |
| ма њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као |
| ка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја |
| ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, |
| } Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« завр |
| Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно с |
| , јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало је м |
| асе од воде утишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тр |
| д тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам |
| у ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пу |
| ива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седе |
| данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице пева |
| ласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних |
| пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрс |
| е, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну моју исповест...{S} Над свим тим ле |
| од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене |
| ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p |
| мљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем о |
| а је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју с |
| човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И о |
| као њене руке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понаша |
| г човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој по |
| а на свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умећ |
| але по своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се |
| стало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ип |
| тном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то |
| ад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с |
| е потонула.{S} Американка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на дел |
| На једанпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме р |
| и да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S |
| ијатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О |
| ој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обу |
| учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз обл |
| и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенчен палминим |
| ве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шу |
| а старих величанствених цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џинова; а ма |
| покривена жутим лишћем опалим с једнога огромног старог храста, ја се тргох као од каквог свето |
| ару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, спирајући с |
| та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога |
| дмара <pb n="6" /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену |
| а Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне |
| пут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно ма |
| у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb |
| њи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спре |
| га што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само проша |
| кав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је п |
| изонталном положају одмара <pb n="6" /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који |
| знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемирење...{S} Једном по |
| уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издах |
| лина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, |
| оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према ов |
| риканку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је п |
| бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је |
| буђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као |
| ајвећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећинског човека, он |
| сетих једнога младића.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за |
| .{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљ |
| ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки ми |
| достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <div type=" |
| а ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, м |
| јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек почели д |
| х као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S |
| ad> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивиј |
| гледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика з |
| и је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана За |
| ки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка на |
| ад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика |
| а да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно |
| вог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, |
| азио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости |
| лазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она з |
| у ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div |
| ола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за |
| јатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине реч |
| ца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, за |
| да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но шт |
| ни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена |
| да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој |
| утишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свес |
| као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света |
| дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти та |
| шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу |
| че и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је на |
| сле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у |
| х нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те |
| ест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времен |
| од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о д |
| ао свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бели чар |
| их, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она з |
| за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваки |
| наједанпут расвестивши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати |
| ло помислих и почех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па |
| као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама |
| е ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми |
| распитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него шт |
| гантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба да се намирише.. |
| одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изме |
| > <p>Најпосле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу остави |
| ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у обли |
| а се с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздрави |
| дао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлази |
| малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том |
| огромног старог храста, ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обесветио, и појурих |
| ишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потр |
| што од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</ |
| сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам о |
| е некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задр |
| је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још чита |
| и зарађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту |
| д њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И из |
| а је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, |
| гачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг |
| Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мисл |
| а ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини |
| ола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом |
| хом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соб |
| тарицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мном као с каквим старим п |
| ој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикн |
| им, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близино |
| видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жи |
| помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак |
| е, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} У ње, жене мо |
| црвених кровова пут станице куда се она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ј |
| у пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очај |
| м небројено одговора и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не |
| а.{S} На свако питање добијам небројено одговора и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да р |
| же озбиљно. »Смете, али само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја |
| гоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поц |
| не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{ |
| лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо сам се, одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њ |
| кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она навали на мене питањим |
| да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два д |
| мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој |
| ичног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање |
| ; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прик |
| величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав |
| и као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут ј |
| виле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једну ус |
| у за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Америк |
| ст је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам |
| осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да |
| ст, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n=" |
| ...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних |
| краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу иза |
| о неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американс |
| на софу, да се у хоризонталном положају одмара <pb n="6" /> од дуге шетње по тој огромној варош |
| д најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озб |
| Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја о |
| дном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ки |
| убоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој новој жени било је |
| и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се |
| д се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је |
| дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад |
| Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она говор |
| мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од |
| своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће дан |
| по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пу |
| де <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мисл |
| их бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</ |
| асвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ј |
| ст.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, час |
| света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк |
| pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> <p>А |
| е од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она |
| сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне у |
| сушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећ |
| ставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црв |
| се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p> <pb n="28" /> <p>У соби |
| рдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кро |
| ре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пр |
| оји је покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла и |
| рно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" /> се к |
| <pb n="38" /> се као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p> <milestone unit="sub |
| речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да уст |
| неозбиљна љубавна авантура, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и побед |
| ута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност била је на њен |
| и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разгледа пок |
| да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, али само једанпут«, одговори ми она ка |
| на неисказаним мукама, гледајући у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрча мал |
| ута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Ни |
| устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер |
| шарана седином као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и по |
| ине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само |
| зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим с јед |
| ана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било |
| оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих |
| се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера. |
| од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошт |
| о је замирисала лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо сам се, одговорио јој на американско, на њено д |
| толом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех ова |
| тио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме пријатељу, уносећи |
| аде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехн |
| а ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом <pb n |
| чију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје |
| моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, препорођен, сасвим д |
| ој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све |
| а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Ам |
| тина, та кола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као |
| ека, онога првобитног пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И нај |
| другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање... |
| тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао ср |
| тајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу ка |
| ој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је |
| ине.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема |
| сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као нек |
| , рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непо |
| ати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и ск |
| </p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p |
| ра довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах ни |
| је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако з |
| ло један риђи постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb n="24" /> свакога запиткује... |
| не руке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} |
| ом занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смеја |
| изговорио, одговорих слегањем раменима, она навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S |
| слободним понашањем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се бр |
| те.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све |
| осле подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песн |
| може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Бил |
| амет онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу |
| рви пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку краљицу из Новога |
| , па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од |
| је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, |
| {S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје! |
| II.</head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосј |
| мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; |
| говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хори |
| тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?«<ref targe |
| ј и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече |
| емирење...{S} Једном похитавши прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као |
| ти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по |
| »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде |
| личних живаца, свога првобитног човека: она се с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује |
| Много пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми ост |
| ану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Сед |
| вене обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неиск |
| и, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личи |
| и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилин |
| ди, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљ |
| мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош |
| </p> <pb n="30" /> <p>Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакл |
| интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се |
| ј пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?... |
| и је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је в |
| и, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Уста |
| знала колико треба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена ле |
| /p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И |
| ак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљив |
| и онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја |
| бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као бра |
| одна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пр |
| сјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она |
| мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре |
| боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице |
| ну своју сународницу пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као ње |
| ћи се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну моју исповест...{S} Над свим ти |
| а да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тре |
| и узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими |
| бодно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа м |
| а пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој |
| ве само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ћ |
| део ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда б |
| ра с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског |
| прети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено |
| Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њ |
| pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такс |
| Excuse me</foreign></hi> (извините ме)« Она направи неисказано строго лице и много поцрвене, из |
| мирисана је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није |
| ко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући: »<hi><foreign xm |
| .</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} |
| једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећ |
| очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико |
| е истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> < |
| рата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што |
| е... — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} |
| једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам сме |
| та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А |
| у варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> |
| тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: » |
| .. у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. |
| јах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не |
| био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S}Ок |
| ио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатича |
| говара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак.. |
| ешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} |
| свим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком |
| . и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао |
| оза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне зем |
| има, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, |
| ке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreign xml:lang=" |
| -девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час |
| и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Зн |
| и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, |
| ву да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовно |
| јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све д |
| ех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши |
| шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, о |
| о узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> < |
| Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и пој |
| уку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није би |
| еко црвених кровова пут станице куда се она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух |
| умеће се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Америк |
| ње. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих з |
| срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих |
| астадох... »Ми путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На ко |
| ним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, тр |
| н«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Ње |
| било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео |
| свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</ |
| на се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А |
| S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико |
| ласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што о |
| ећ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не ви |
| њу одох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљуј |
| живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашањем.{S |
| е«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с |
| није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута |
| од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У тр |
| »Смете, али само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих. |
| осуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох |
| риканка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се |
| «.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И п |
| гнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече |
| нка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} |
| е с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су |
| а сам се интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} |
| дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као |
| тво Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад б |
| b n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје н |
| мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу. |
| ако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад |
| би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S |
| смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А |
| покушала, на милион начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала |
| да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, пита |
| доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љуб |
| дела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их |
| «.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неиска |
| .{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачк |
| >Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош |
| , имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расве |
| жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупцем Посејдон; ове тала |
| дну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговор |
| тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан |
| одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том часу журно уви |
| га пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринул |
| једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Заш |
| О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да |
| pb n="31" /> час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за о |
| нај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љу |
| ис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као |
| дех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стар |
| ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до проз |
| аска.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменим |
| предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз |
| пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као |
| но добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто |
| стално ми остаје недовршена...{S} Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног одласк |
| «.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столо |
| пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она с |
| еливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb |
| младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знамени |
| ше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, |
| ..{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на |
| етих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота |
| ра, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста, бронзаног тела и челичних жив |
| а доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећинског човека, он би требао за моде |
| ам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена |
| ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао са |
| ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{ |
| е хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуство |
| ко она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су |
| к колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотогр |
| терију, <pb n="17" /> немајући очију за ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдним ш |
| лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дан |
| о да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њ |
| ре, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у све на с |
| ћена, готово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огромног старог храста, ја се тргох ка |
| ли то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије |
| им какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим у |
| ако питање добијам небројено одговора и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа |
| за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то своје осећање или написати историју душе за |
| ше, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она реч |
| ead> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она м |
| милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње не |
| у, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као узбуркане морске воде к |
| дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна оригинална уседелица, мала, мршава, као ружа спарушена |
| страст, једна жеља, једна мисао, једна оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S |
| браваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том часу журно увијаше |
| аховит пожар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалиц |
| н гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с једним сунчевим зрак |
| У огледалу над камином видим јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу прошарану сребром и |
| и дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним сунчевим зра |
| желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, нег |
| осада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Н |
| ва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам |
| о рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где н |
| лено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{ |
| ио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичког човек |
| та...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, |
| карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није |
| пање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окрет |
| а се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам |
| и на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља |
| а мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да |
| .{S} Писах, писах, <pb n="16" /> писах, осећајући непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чи |
| ој Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали ми |
| Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, час до крајнос |
| вим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ј |
| једно велико срце; у тим ситним словима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да |
| шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим |
| њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох друго |
| оба која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Ра |
| одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од на |
| , вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у сво |
| м лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и пок |
| .</p> <p>Кад бих могао описати то своје осећање или написати историју душе за тих неколико крат |
| у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи м |
| остаје недовршена...{S} Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и |
| м!« То није била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, |
| у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко во |
| а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, |
| јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише волим же |
| Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, г |
| м се предавао једном чудном интензивном осећању, <pb n="18" /> што ми је долазило као познато и |
| ам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при помисли да н |
| прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разаст |
| ; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемирење...{S} Једном похитавши прозор |
| ушу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедр |
| велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то ме |
| , носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и неузнемираван гле |
| , ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши изд |
| жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сад |
| пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била |
| а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочи |
| Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај |
| , и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ј |
| ујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол. |
| хну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и |
| а.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што |
| атићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и сед |
| доше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју с |
| а неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женам |
| од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре ви |
| стави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех писати.{S} Писа |
| најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она |
| «: нешто непровидно, нешто што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...</p> <pb n="30" /> |
| тра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; т |
| била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а о |
| шта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb |
| {S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и кр |
| ата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати |
| а онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена...{S} Можда оно тешко осећање није би |
| итање добијам небројено одговора и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећ |
| reign>).{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглески |
| вши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори |
| а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у во |
| моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>» |
| срћући.</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у |
| у сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега |
| бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет г |
| } А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} |
| е!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разговарала с чове |
| ћу мојим пријатељима. »Поред своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам воле |
| сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — |
| и, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам печа |
| њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се подневно сасвим бело небо, г |
| ју један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено ос |
| има: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из тр |
| журих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: уда |
| устош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кровова пут ст |
| .</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S} П |
| рука летела је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шу |
| је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно |
| S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој са |
| у почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још прв |
| а га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишл |
| боту«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одл |
| ем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Пос |
| ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја п |
| сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријатељима. »П |
| . дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестр |
| једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле |
| и«, рекох показујући на беле комаде.{S} Оца ме погледа <pb n="25" /> уплашено, муцајући: »Хвала |
| } Једна висока <pb n="10" /> црна мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је као ката |
| невно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају ка |
| анице куда се она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би |
| } Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на |
| ећ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она |
| >И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребр |
| би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног |
| {S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примил |
| о не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} |
| <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што сам прежи |
| жавајући их писаљком, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна нови |
| пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од ме |
| се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих леп |
| крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово |
| е овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна оригинална уседелица, мала, мрш |
| а спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из |
| х кроз материју, <pb n="17" /> немајући очију за ону густу непробојну шарену масу, што надире с |
| {S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна |
| абудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} |
| е, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, он |
| ађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије сестр |
| крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непроб |
| х ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи |
| лушајући је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена |
| ог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носи |
| чине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад па |
| ја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од В |
| овара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вра |
| поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у у |
| на ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занес |
| је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад |
| } Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам |
| итавши прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да г |
| , помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих с |
| же, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оста |
| Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прст |
| а сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, пре |
| } Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пи |
| о сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, |
| илу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице к |
| ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у |
| огледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим |
| је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре д |
| ем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у |
| аласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у ј |
| } Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су за |
| оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појур |
| чној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји |
| се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, |
| ћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам |
| ја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p> <pb |
| волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох |
| га дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} До |
| се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много |
| ву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долин |
| сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да с |
| И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по |
| не, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џинов |
| у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је |
| о није био пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и ре |
| дати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с једним сунчевим зраком у коси...{S} Т |
| идим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним сунчевим зраком у коси...</p> |
| лу над камином видим јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, |
| а свога џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту кој |
| душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у |
| ледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је |
| жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати |
| ком суром путничком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг пл |
| ноге у кратким жућкастим црно карираним панталонама и дугачким црним чарапама које су покривале |
| којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још |
| здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она је |
| ешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била јед |
| ђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, |
| аласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи |
| после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једн |
| о је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености |
| муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један другом слободу.{S} Али да га и отв |
| једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена се |
| а опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном |
| о томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басен |
| где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се о |
| а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ћ |
| нетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цр |
| ух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику в |
| пуно магле и песама уличких певача, што певајући зарађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади |
| тке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: заш |
| данпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: об |
| Једно јутро пуно магле и песама уличких певача, што певајући зарађују насушни хлеб, удаљујући с |
| за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима ј |
| лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, |
| ој је прошарана седином као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Ви |
| исасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не |
| пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као ве |
| да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином |
| тле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и |
| у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких певача, што певајући зарађују насушни хл |
| о збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискрени |
| на...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено зб |
| Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално |
| .{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S} |
| {S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам ж |
| ено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} По |
| а, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам |
| непознатог музичког инструмента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: |
| часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после на звиждање ветра изи |
| гра валова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем |
| учи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А к |
| але су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало |
| има, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њих |
| бричких димњака, по томе чудовишту које песници називају градом пресићености и глади, ја ни за |
| рила о великим енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и |
| а опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да и |
| вара од бронзе човека, онога првобитног пећинског човека, он би требао за модел да узме овога м |
| ца сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје за св |
| ци, небројена кола, небројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корача |
| /p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, |
| иђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к врат |
| инама »чуда по свету«, обележавајући их писаљком, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи ми |
| у за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за |
| иђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; али |
| ти, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме пријатељу, уносећи у свако слово њу, |
| ад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој ни |
| се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао |
| дно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа М |
| ретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја ос |
| оставих, и седнувши на своје место узех писати.{S} Писах, писах, <pb n="16" /> писах, осећајући |
| и на своје место узех писати.{S} Писах, писах, <pb n="16" /> писах, осећајући непрестано њу.{S} |
| писати.{S} Писах, писах, <pb n="16" /> писах, осећајући непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шара |
| седнувши на своје место узех писати.{S} Писах, писах, <pb n="16" /> писах, осећајући непрестано |
| исах, осећајући непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, ч |
| ке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја к |
| њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоћ |
| воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не |
| уги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; али на те две |
| ..{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на континен |
| слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} И за |
| погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први п |
| ажио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема |
| ишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла с |
| ала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учи |
| да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако питање добијам небро |
| ко тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако питање добиј |
| али друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако питање добијам небројено одговора и |
| ања, питања, и само питања.{S} На свако питање добијам небројено одговора и опет остајем без од |
| м и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрс |
| х слегањем раменима, она навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има с |
| ао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где да ј |
| видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас |
| њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} За |
| на је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђа |
| писаше...{S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером р |
| раво, писаше...{S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да п |
| дећи право, писаше...{S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца |
| Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао у |
| што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје м |
| јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се би |
| "29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једн |
| стре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано с |
| ас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарца.{S} Колико сам јутара ту пишт |
| шега Швајцарца.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S |
| ећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није |
| > <p>Дуго смо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... |
| у, уносећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до р |
| има се појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други |
| "10" /> црна мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је по |
| ано море.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти |
| ој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb |
| ле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпу |
| нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, н |
| што је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим ва |
| ука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме |
| угачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума изно |
| ша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} |
| епта, засија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо |
| руги чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S} Оца ме по |
| у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом на хартију: у покретима, где се |
| стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору ч |
| ивам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично б |
| какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, дово |
| су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили |
| кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказан |
| gn xml:lang="EN">dearly</foreign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њ |
| а чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту које песници називају градом пресићен |
| .{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад |
| ањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете иск |
| уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и личила на зуја |
| и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том т |
| reign xml:lang="EN">Mass</foreign>).{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је |
| човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слобо |
| ободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од свет |
| церат — тресаше <pb n="38" /> се као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p> <mile |
| амо ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавајући их писаљком, — та уседелица, у |
| , она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало ј |
| лажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужн |
| ма сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да |
| ожају одмара <pb n="6" /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали |
| и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто воден |
| пи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на јед |
| ао кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на |
| шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио |
| ве реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} |
| ади, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, ра |
| до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој т |
| а дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би с |
| обу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ов |
| непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком поте |
| ...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за |
| ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и |
| омислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к |
| бав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преоб |
| адост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наје |
| ост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би побед |
| чистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика |
| оменила?...{S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако |
| ена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разговарала с човеком.{S} А о |
| едно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашањем.{S} Мушки сл |
| ма да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја |
| и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> и у |
| портист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је |
| ед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div> <div type="chapt |
| х је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себ |
| Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том о |
| ох показујући на беле комаде.{S} Оца ме погледа <pb n="25" /> уплашено, муцајући: »Хвала!...{S} |
| {S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну н |
| е поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{ |
| устави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шт |
| ње њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенче |
| и час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошл |
| да чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је |
| "32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да |
| о снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писа |
| собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је п |
| ицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут до |
| не!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа |
| а поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је бил |
| , и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ би |
| кретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа стариј |
| а месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред њ |
| њена колена чију сам облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је би |
| ох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме |
| столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговори на |
| b n="30" /> <p>Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она ј |
| p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је |
| лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали. |
| помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштал |
| ирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле звери и летећи п |
| ="EN">Mass</foreign>).{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о ве |
| питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки ј |
| да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за |
| резао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до крајности |
| ши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} По |
| обу.{S} Кроз отворене прозоре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с |
| е искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања |
| «, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и |
| који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од |
| да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто |
| е: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу почаст, |
| аквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској претони |
| уго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело там |
| но увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} |
| о један страховит пожар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде ламп |
| у, кроз коју се помаљао један страховит пожар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: пали |
| арош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час ча |
| дно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <mileston |
| место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у |
| ве Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као чели |
| у и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избег |
| о, муцајући: »Хвала!...{S} Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зац |
| ати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, |
| аже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не |
| ала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. |
| првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путуј |
| а гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице ка |
| огу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или м |
| она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, ре |
| ој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi> |
| ign></hi> (сапутник), то јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то |
| разговараше са мном као с каквим старим познаником, распитујући о мојој земљи као о једном од с |
| а на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се |
| у, <pb n="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа ни |
| енувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво |
| изичког човека, <pb n="21" /> у мени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, једна ори |
| аца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} |
| ту.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку краљицу из Новога Света, који је |
| о прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно |
| г светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> < |
| а је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, улет |
| кле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте |
| им вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S} Оца ме погледа <pb n="25" |
| нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари |
| ст отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па в |
| исао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би |
| Не проговоривши ми ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио |
| ек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{S} |
| и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: |
| S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или л |
| дао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде ил |
| е, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био са |
| Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, о |
| а платно, ни фотографијом на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музи |
| ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад свршав |
| онама и дугачким црним чарапама које су покривале његове обле готово женске листове.{S} Морао ј |
| ја беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огромног старог |
| ам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим какав с |
| на је имала сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је мн |
| ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком манти |
| е празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мал |
| есело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећају |
| Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за с |
| у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и п |
| их писаљком, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, дотич |
| ш читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна оригинална уседелица, мала, мршава, као |
| м је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изиш |
| ширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у |
| о легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара <pb n="6" /> од дуге шетње по тој огром |
| пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стр |
| у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, гле |
| о јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао с |
| S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам п |
| х, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један други виши човек. |
| поштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да |
| } Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не ма |
| е пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суб |
| .{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо р |
| о био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно уморан о |
| другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је |
| пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreign xml:lang="EN">E |
| ... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, али само један |
| ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путу |
| о где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ј |
| да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и п |
| у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одма |
| изу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је |
| ући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од њ |
| ости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би п |
| пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је с |
| дирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она |
| ирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле звери и |
| ерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао један страховит пожар.{S} То није био пожар нег |
| еестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино |
| ћао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због муш |
| оту, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она вол |
| о свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао ста |
| </p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интере |
| разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с о |
| .. »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на ули |
| ! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свес |
| е поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: баналн |
| жи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, јер |
| ст: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати од радости.{S} Али |
| навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате |
| — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била променил |
| говара се као с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и х |
| то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, као моји мушки другови, |
| .{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је без |
| сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој новој жени било је као према старим |
| а је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} К |
| заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја по |
| ми је повраћала разум својим слободним понашањем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства |
| м и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрен |
| ана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам |
| боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спремити |
| питање: зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у |
| тих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно место |
| д што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се р |
| вам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре годину дана |
| } Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожел |
| мо изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не |
| мо прошарана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{ |
| е прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку краљицу |
| се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много пута имам хр |
| тила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По |
| ао море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топл |
| пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а ја |
| им дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој ж |
| лачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше н |
| и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним |
| учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пру |
| љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и |
| ивало је моју срећу мојим пријатељима. »Поред своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим |
| зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен г |
| тких тренутака!</p> <p>Тек што сам мало поседео, на неисказаним мукама, гледајући у њено озбиљн |
| S} Оне таласе од воде утишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света обуставља руком жандарм.{ |
| нтиненат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у М |
| је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хром |
| с је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у све на свету б |
| а што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у п |
| estone unit="subSection" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест |
| е, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страш |
| ем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сет |
| хватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p> <pb n="28" /> <p> |
| није ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком |
| од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао н |
| стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио и |
| l:lang="EN">Mass</foreign>).{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорил |
| а Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И |
| д свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p |
| азила, дала јој снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} М |
| и је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих |
| е Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад |
| е пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао к |
| сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех писати |
| не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и |
| еба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју до |
| ласак американски.{S} Зацело један риђи постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb n="2 |
| и виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичког човека, <pb n="21" |
| у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох |
| ...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n="22" /> су и телом |
| ао да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги |
| сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не |
| износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, помислих |
| артији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетно увукла |
| изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала овом сликом и обр |
| љ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног |
| Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{ |
| њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак к |
| .{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка |
| о рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја зна |
| едати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у |
| осећао душевно узнемирење...{S} Једном похитавши прозору, она ме додирну коленом, па и не изви |
| њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} |
| обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказан |
| удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.< |
| {S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвен |
| заше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћ |
| направи неисказано строго лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не проговори |
| сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам в |
| моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећ |
| ким понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим |
| спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, кад у |
| а његовим ковчегом, одајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на |
| ичних влатова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, |
| г покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њ |
| сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес ш |
| тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили д |
| оли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за т |
| оменила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на |
| раво пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља д |
| чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас |
| tone unit="subSection" /> <p>У свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с ј |
| АЈЕВУ 1918.</p> <p>Штампарија „Босанске Поште“</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div typ |
| е, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом |
| ако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се |
| !« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, у |
| за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као |
| <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, |
| и тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он |
| на седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће |
| девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од |
| , и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива |
| notes"> <note xml:id="SRP1918a_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</no |
| едах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући се пише, пише, пише као |
| , први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Не |
| ни вилински град.{S} У споредним готово празним улицама распростирао се мирис бензина, аутомоби |
| муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на ов |
| му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива, јед |
| гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронз |
| енутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и с |
| о северно сунце сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стр |
| дња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу го |
| беду.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{ |
| лазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам |
| чко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, |
| бром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом |
| од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео |
| ицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мном као с каквим старим позн |
| бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног човека: она се с њим разговара...{S} Тргох с |
| хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећинског човека, он би требао за модел да у |
| од на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, |
| на, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је сп |
| ачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим три |
| а подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она |
| блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S}Окрену |
| тих једнога младића.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за од |
| а њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох |
| едам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознат |
| х јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоћ |
| } Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} О |
| ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од |
| на весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осе |
| стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један други в |
| приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> ч |
| лес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див |
| а нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, |
| понова преживљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чу |
| е волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном бл |
| p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: |
| S} Заљубио се у једну своју сународницу пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он ј |
| ква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно |
| поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено |
| .{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталн |
| Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S |
| ене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о |
| м се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за од |
| скварен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају хо |
| е гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је |
| влажна магловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и р |
| чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном чудном интензивном осећању, <pb n="18" |
| је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљ |
| нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од ч |
| е она седећи према мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану векови |
| о да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месе |
| жно како обично шуме у влажна магловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у |
| Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разг |
| му и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре годину дана; обнав |
| кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ј |
| о сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећ |
| ела у кошници...{S} Моја рука летела је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шу |
| своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кровова пут станице куда се она одвезла, |
| ао опал, после као смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, |
| ула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је ме |
| упљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све |
| а моју сестру, јер то је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто |
| лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi |
| васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> |
| етио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, као моји мушки другови, и ма да с |
| ма на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој новој жени било је као према старим женама, с |
| за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај |
| ешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне земље што личи |
| нашање према њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век провео, које су м |
| ек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, кој |
| арамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је за |
| тудиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поц |
| } Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом на хартиј |
| а се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био |
| три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њом саста |
| а; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч гр |
| е душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</p> <p>Последња |
| жнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, препородити.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, |
| их и окретох се, пречишћен, преображен, препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у д |
| ка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростира |
| чудовишту које песници називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без њ |
| ена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морај |
| која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{ |
| у доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредни |
| ом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ |
| свет.</p> <p>У једној великој европској претоници, највећој вароши на свету, где милиони јуре у |
| десет страна новине, дотичући прстом на претпоследњој страни једно место.{S} Ја разумедох да то |
| дог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме |
| и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</p> |
| д нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, препородити.{S} Васпитачице ће нам бити дру |
| } Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, препорођен, сасвим други.{S} Не |
| као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је |
| осећао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због |
| tion" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер и ове |
| S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суб |
| м могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приб |
| више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p |
| У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} |
| м се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одо |
| рији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши |
| p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова |
| и она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и |
| {S} Па стрчах низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ру |
| писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb |
| злазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да са |
| ешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те <p |
| о од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" /> в |
| као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најприја |
| отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријатељима. »Поред своје уске отаџбине где сам се роди |
| с мушким сапутницима разговара се као с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а кад |
| гим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи |
| ам окретао, него сам писао једном своме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо пишући |
| риканским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам |
| лих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за |
| сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао |
| е желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окр |
| (Ја много волим природу), употребљујући прилог <hi><foreign xml:lang="EN">dearly</foreign></hi> |
| а дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којим |
| ли бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну моју исповест...{S} Над свим тим лепота |
| о не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смеј |
| над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој |
| ас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и |
| } Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким сапутницима разговара се к |
| ао човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, п |
| дио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући: »<hi><foreign xml:lang="EN">I dear |
| nature</foreign></hi>!« (Ја много волим природу), употребљујући прилог <hi><foreign xml:lang="E |
| малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она је же |
| ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену масу, која ме |
| ене са седам печата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад би |
| о да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки |
| ише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој проф |
| ом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих ми |
| о према старим женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, |
| их се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао један страховит по |
| ипак каква разлика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према дру |
| њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по |
| студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разгледа поклоне, које сам |
| не, извуче прсте, као лед хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, |
| ацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У остало |
| сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се |
| сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка |
| </p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кровова пут станице ку |
| у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, |
| арију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога млад |
| ам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предв |
| ио, него у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се подневно сасвим бело небо, где су се |
| шевно узнемирење...{S} Једном похитавши прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, |
| о само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не с |
| који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио н |
| и — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и |
| о бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам зами |
| њиге затворене са седам печата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p |
| м по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверујем: би |
| и, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Ср |
| ио сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад |
| се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо |
| хватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreign xml:lang="EN">Excuse me</foreig |
| а, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе <pb n="37" /> ниједан духовни концерат и нед |
| а какву »доларску принцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{ |
| ту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не д |
| о: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је био мл |
| одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветиј |
| ше.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу прошарану ср |
| њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с једним сунчевим зраком у коси |
| у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним сунчевим зраком у кос |
| х гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пеном из Океана који |
| .{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит и прав и к |
| на има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се по |
| фил осенчен палминим лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери један златн |
| удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дим |
| ени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и |
| ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што |
| али своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу и у |
| руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreign x |
| цу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник |
| но строго лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не проговоривши ништа брзо из |
| па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их к |
| одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја |
| едне с двадесет страна новине, дотичући прстом на претпоследњој страни једно место.{S} Ја разум |
| зећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од шу |
| ом, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прсто |
| ћи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми шу |
| увише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силаз |
| ао да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја |
| уста облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим зг |
| ао да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би па |
| да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких певача, што певајући зарађу |
| ровова пут станице куда се она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те воли |
| у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја |
| их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор |
| розор и гледајући преко црвених кровова пут станице куда се она одвезла, пустих један очајан кр |
| ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се |
| огромном пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, постаде ба |
| шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољ |
| или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појав |
| узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад |
| ац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио |
| какво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војс |
| певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} Понекад имам |
| у Американку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову |
| д пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи пре |
| осито као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: она је волела онога шт |
| есаше <pb n="38" /> се као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p> <milestone unit |
| с једном љубављу.{S} То није била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, него једна озбиљна |
| пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио в |
| и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким сапутни |
| ближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз |
| пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам |
| ом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто |
| д, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни п |
| лас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упи |
| и је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. » |
| ао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{ |
| етној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се |
| .{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би пот |
| за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, |
| звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> си |
| е?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне |
| ште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко једне к |
| тро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек почели да з |
| ко сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, го |
| растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењем, без љубави и |
| сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих |
| ection" /> <p>У свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{ |
| и су остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђало |
| , и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то леп |
| да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу |
| не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изго |
| се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка мил |
| одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалос |
| аврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и |
| поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у т |
| орбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а ж |
| е на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мисл |
| помислих и почех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па оп |
| ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устад |
| бављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зелен |
| рис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе акације шум |
| иљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и |
| риродна, слободна: с мушким сапутницима разговара се као с пријатељима, са мном се понаша као с |
| а мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једа |
| , свога првобитног човека: она се с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме |
| вни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила |
| ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће м |
| ер осумњичио, повиривши на врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути се или што мис |
| бу у главној катедрали, и која се много разговарала с Американком и њеном мајком а са мном ника |
| ег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мном као с каквим старим познаником, рас |
| е слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу с |
| е годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <p |
| љинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, |
| у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави |
| или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла лич |
| е два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не гледамо се |
| и пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личила би на ка |
| и, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао |
| уж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашањем.{S} Мушки слободна, он |
| ла ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о њој говорила |
| и, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме |
| претпоследњој страни једно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентимент |
| т остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p> <p>С |
| Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали све |
| стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, као њени покр |
| да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она навали на мене питањима: »Можда се боје п |
| S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Зат |
| ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен |
| {S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путуј |
| м био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, почех бежати од света на улици, брзо уђ |
| ене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано |
| !...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку |
| помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} |
| са мном као с каквим старим познаником, распитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на |
| весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p> |
| .{S} У споредним готово празним улицама распростирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљал |
| ићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао |
| Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{S} |
| рата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да м |
| хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S |
| почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су ви |
| која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreign xml:lang="EN"> |
| де и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нис |
| миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубови |
| в, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S} Оца ме погледа <pb |
| оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено |
| та: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без |
| ости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, ка |
| мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бис |
| ти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у |
| место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он |
| , и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред |
| осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухва |
| о сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја о |
| {S} Застадох... »Ми путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} |
| о радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто лока |
| ... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један покл |
| с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Д |
| тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{ |
| е којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?«<ref target="# |
| чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпеза |
| лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја |
| насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} |
| е приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут пи |
| тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »ч |
| анком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама » |
| овек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до ма |
| и ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја |
| ..{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као о |
| ће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином видим |
| } Нагласак американски.{S} Зацело један риђи постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb |
| љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ј |
| . »Поред своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и ј |
| ћи о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражи |
| S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје ка |
| оригинална уседелица, мала, мршава, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе <pb n="37" |
| ређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се из |
| на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући |
| ла на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко једне карте кад се отворише врата |
| тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да |
| , и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим |
| ва, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је |
| т, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила чо |
| сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љуб |
| ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим |
| зумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да |
| Посејдон; ове таласе од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да с |
| то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој по |
| ох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би з |
| икад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осм |
| ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreign xml:lang="EN">Excuse me |
| диу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледа |
| одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, |
| собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за г |
| ј жени било је као према старим женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме |
| ад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, |
| лузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним сунчевим зраком у коси...</p> </div> </body> < |
| ећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад |
| путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким сапутницима разговара се као с пријатељима, са |
| е?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђе |
| е плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала ов |
| , повиривши на врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осу |
| катедрали, и која се много разговарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не |
| много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја |
| латни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио јед |
| амљену зелену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, |
| им устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била ви |
| уби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ћи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа у |
| ица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прстом на претпослед |
| о алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или б |
| јући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, б |
| усту непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} К |
| живаца, свога првобитног човека: она се с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и |
| брази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром |
| ам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није бил |
| више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то глед |
| оћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете. |
| ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет |
| им бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек изва |
| ни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култ |
| е него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, је |
| мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} У ње |
| ом, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« |
| ти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли ов |
| огом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била живот него ци |
| још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао |
| љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад |
| блузи, осенчана профила палминим лишћем с једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју |
| ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до пр |
| отово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огромног старог храста, ја се тргох као од ка |
| ао с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да ос |
| : с мушким сапутницима разговара се као с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а ка |
| ш од првих дана разговараше са мном као с каквим старим познаником, распитујући о мојој земљи к |
| се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студ |
| , дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S |
| nit="subSection" /> <p>У свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном |
| закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S |
| м ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле с |
| ом равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка неозби |
| S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис |
| Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Евр |
| утујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бо |
| сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, на |
| ог непознатог музичког инструмента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она реч |
| аког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом |
| о и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој ва |
| је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле к |
| а ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>Пос |
| озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречис |
| што злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући: »<hi |
| жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И |
| дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом |
| оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чарш |
| понтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом |
| трепта, засија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво не |
| ...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону уса |
| ом са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осме |
| вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједни |
| <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах |
| тницима разговара се као с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном |
| говарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да ч |
| ио као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, |
| и је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не прогов |
| ворена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина промена је проблем који ми ост |
| био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она |
| ва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим? |
| е лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из |
| , која се још од првих дана разговараше са мном као с каквим старим познаником, распитујући о м |
| вађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн ку |
| жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, или рад |
| а, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада |
| олико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, |
| један риђи постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} |
| њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента, ча |
| а.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се с |
| ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену ма |
| ="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа ко |
| е нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не |
| башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бе |
| боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива |
| у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разг |
| ље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом |
| сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је |
| отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли |
| .{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, |
| Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} |
| као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих |
| и на мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина пр |
| м ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S |
| чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех и |
| ј лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао |
| офаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и |
| ру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам |
| аједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу прем |
| поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна |
| који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Ал |
| сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два ч |
| ном малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она ј |
| hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била |
| и управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријате |
| љи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <div ty |
| тима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова |
| .{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и р |
| рвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром |
| ад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао |
| м пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква п |
| најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагл |
| на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном |
| ићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml:lang= |
| ., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја |
| акох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: » |
| и, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разго |
| ван човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у |
| оши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су н |
| тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, |
| знала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она нава |
| а је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а |
| ене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да помис |
| стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо |
| ечи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{ |
| вати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, |
| ан интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени |
| кох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осе |
| м био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и |
| ...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи |
| мислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била интер |
| и.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, |
| е жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам б |
| , пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивши с |
| ом <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа |
| S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бе |
| а ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно |
| ило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и дод |
| мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом |
| ид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме |
| злечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</p> |
| , и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа ми |
| век који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S |
| ити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по д |
| зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пр |
| мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу |
| седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, |
| .{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, |
| е седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад |
| p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам с |
| у, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно увл |
| у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при пом |
| пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен г |
| не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n |
| лавом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у л |
| рема месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој |
| поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек |
| {S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што ле |
| ао нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам г |
| ло је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, |
| к</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густ |
| и дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и сла |
| ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} |
| id="SRP1918a_C1"> <head>I.</head> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек |
| облем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погл |
| топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказив |
| ање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{ |
| P1918a_C4"> <head>IV.</head> <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, н |
| ло је као према старим женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању |
| на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и |
| жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице коло |
| {S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног пок |
| а прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним д |
| смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад |
| ако сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор. |
| "28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да ј |
| део тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутр |
| погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим ж |
| е боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, дет |
| едавши оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смак |
| осила, чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном чудном интензивном осећању, <pb |
| атељима. »Поред своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја и |
| ајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је се |
| хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене про |
| ер то је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајућ |
| и ми ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и |
| су три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми ј |
| е тргох као од каквог светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се из |
| лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узб |
| у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због |
| ле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једн |
| иканка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој па |
| горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метн |
| у посрћући.</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођо |
| Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духо |
| на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она за |
| ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео са |
| ..; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам |
| читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соб |
| на.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао |
| .{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни к |
| , на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао |
| , непрестано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи цел |
| Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две с |
| се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природ |
| , и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над глав |
| сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какв |
| P1918a_C6"> <head>VI.</head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а |
| но оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то зна |
| андарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека |
| зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> < |
| ам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле |
| мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко |
| човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на м |
| је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час |
| У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »О |
| ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час раније него што обично о |
| сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме пријатељу, уносећи у свако слово |
| има љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О |
| дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је в |
| ојих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад ј |
| о онда нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неисказано тужан.</p> </div> <div type="chap |
| м је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео д |
| но, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утис |
| .{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуд |
| ио просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не и |
| рилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у |
| је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У |
| емах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи |
| најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски |
| да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам п |
| он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним ч |
| другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам |
| вана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, |
| сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као |
| ам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад с |
| а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њо |
| доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред ч |
| се пиштаљка нашега Швајцарца.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А о |
| одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја са |
| м је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлен |
| љине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но ш |
| ислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S |
| ла као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога |
| жен, препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је об |
| еднога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на |
| {S} Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и |
| олико кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам мало поседео, на неисказаним мукама, гледајући у ње |
| е где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она м |
| свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се |
| арочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашање |
| и.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и |
| те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} З |
| ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до |
| ирисала лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо сам се, одговорио јој на американско, на њено добро јут |
| Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према |
| а бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам |
| b n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она |
| ом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да |
| ilestone unit="subSection" /> <p>У свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио |
| горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свет |
| тедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам ј |
| метнем своју главу на њена колена чију сам облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио |
| ав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда. |
| > <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као сн |
| мисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би |
| од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад ј |
| јка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква раз |
| а је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно ка |
| ђен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунце |
| јци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је пл |
| м а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обе |
| м ковчегом, одајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p |
| ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту зао |
| е Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром проша |
| у и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се мор |
| еном маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћ |
| мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли |
| растали друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако питање добијам небројено одгов |
| им?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, али само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми |
| емена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит и пра |
| а њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је |
| а је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml:lang="EN">fellow |
| ли једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госп |
| м се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао с |
| око урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до крај |
| ић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја са |
| а говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје в |
| астужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>На |
| ..{S} Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n= |
| на за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби она |
| дошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S |
| их, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосл |
| ака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана виде |
| о небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескр |
| g="EN">fellow traveller</foreign></hi> (сапутник), то јест један мио познаник из хотела као и њ |
| у хотелу: природна, слободна: с мушким сапутницима разговара се као с пријатељима, са мном се |
| РИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage"> |
| pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>У САРАЈЕВУ 1918.</p> <p>Штампарија „Босанске Поште“</p> < |
| се, пречишћен, преображен, препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанс |
| ута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} |
| лата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; о |
| дех још читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Сам |
| зиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та стра |
| них тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се |
| /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је ви |
| је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окре |
| празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико ниј |
| роз отворене прозоре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали |
| ћи је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, гото |
| ..</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошт |
| вако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо |
| преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено доб |
| видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због че |
| дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим рук |
| вадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у ово |
| у остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене |
| не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену |
| ашањем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка |
| лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и |
| ска јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »См |
| ош играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| а која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огромног ст |
| ким гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с п |
| на промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то своје о |
| рео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па |
| после се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p> |
| аво небо поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна |
| а као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, и |
| данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна |
| доларску принцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намири |
| оји ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала м |
| д ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега |
| > <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једног |
| да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утеши |
| и.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пи |
| теник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ва |
| — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене |
| сећања, кад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једн |
| ан риђи постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} И |
| поља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ћ |
| сечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и |
| S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако питање добијам небројено одговора и опет остајем |
| >Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби |
| b n="11" /> <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се |
| писао једном своме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих неш |
| сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је поче |
| } Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине |
| од, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div> < |
| јер он са сваким говори, <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију |
| исах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она с |
| <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну релик |
| {S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље |
| истој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетно |
| е преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</ |
| а знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ј |
| и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити са |
| пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или |
| сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа ср |
| своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је цело |
| зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме |
| > <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и пал |
| ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим |
| којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огро |
| музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносил |
| пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У |
| хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрира |
| ла онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Ка |
| . »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне к |
| испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој |
| тости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам видео ж |
| м очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше сас |
| осле као смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је |
| едном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек н |
| у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је воли |
| а мисао, једна оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај н |
| свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и |
| ра и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као |
| дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз материју, <pb n="17" /> нем |
| ол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена |
| моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што |
| на воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одскакута, |
| ућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам |
| S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не о |
| уставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог |
| скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне |
| у широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; |
| она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту |
| згрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Ч |
| а?...</p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p> |
| ог срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је |
| Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску |
| на што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје |
| ови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, трамваји, омнибу |
| ки, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене |
| главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: она је |
| жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је непо |
| сположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској претоници, најв |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се в |
| добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило ка |
| ипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца једног кол |
| мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да ме |
| га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један другом слободу.{S} Ал |
| ојавом личила на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује |
| ишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан |
| , ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти талас |
| еданпут расвестивши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бес |
| ути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и |
| вати у страшно узбуркано море.{S} Силна светина, тиска се као морски таласи, таласа се као узбу |
| е сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме об |
| поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, |
| е то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутро |
| тарог храста, ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у |
| јој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио |
| у кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или |
| им дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности |
| о смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — |
| европској претоници, највећој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опст |
| ио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни д |
| ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавајући их писаљком, — та уседелица, у оч |
| ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништ |
| > <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не |
| љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки трену |
| . »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражи |
| ели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, н |
| шко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у сред |
| прими као једну моју исповест...{S} Над свим тим лепотама сијало је једно мало северно а ипак т |
| ила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена |
| овога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, д |
| Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном по |
| г дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој |
| анку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прош |
| <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, |
| и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најис |
| говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух |
| иста, бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног човека: она се с њим разговара...{S} Т |
| шки слободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне |
| у коме се овај колос купа, спирајући са свога џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фа |
| има човек неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажн |
| } И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих |
| говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се пр |
| не земље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно к |
| , магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разре |
| а глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја |
| г из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске |
| да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сва |
| ћ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се |
| и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех писати.{S} Писах, писах, <pb n="16" /> |
| је моју срећу мојим пријатељима. »Поред своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као ш |
| и и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, |
| ас раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано |
| и, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ виш |
| и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих |
| јак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да мо |
| ерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то своје осећање или написати историју душе за тих неколик |
| у.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је њ |
| p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по по |
| ена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашањем.{S} Мушки слободна, она је и |
| се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста |
| улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоко |
| младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n="22" /> су и |
| а издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за кој |
| е, све жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћ |
| у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку краљицу из Новога Света, |
| то пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад на |
| ем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак |
| не, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош |
| е и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао |
| у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није |
| одне као људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно |
| "9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину наслућивао п |
| уби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p |
| ховног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да |
| не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се подневно |
| и за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кр |
| столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам ос |
| а у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једнога млади |
| ив је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу пре три године.{S} Она му на љубав не |
| де ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у б |
| сам њен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љ |
| ше нисам окретао, него сам писао једном своме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо п |
| сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се |
| видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова пре |
| из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах |
| " /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер и ове рече |
| ко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једнога м |
| , гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хуч |
| е, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у ва |
| за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поносит |
| } Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива |
| паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани чо |
| уховни концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«... |
| ласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако |
| лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч |
| магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, |
| светио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост |
| пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара <pb n="6" /> од дуге |
| ла сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа |
| лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колик |
| } По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и америк |
| скрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном мо |
| ој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не |
| ој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је о |
| {S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво |
| ао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у т |
| мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човек |
| ех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разг |
| ању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је |
| у, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ћ |
| но, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног |
| њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у с |
| ма, она навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па |
| преко црвених кровова пут станице куда се она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвик |
| b n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог |
| им с једнога огромног старог храста, ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обесвет |
| о брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, д |
| м друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо |
| ичи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознадосмо се у |
| ео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана н |
| ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је п |
| пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине |
| а мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нис |
| ни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њо |
| срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, |
| " /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јо |
| шима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} |
| S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Кр |
| р, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једнога младића.{S} Тога младића од пре неколи |
| на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше пут неб |
| а као вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и л |
| културније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраће |
| живом старицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мном као с каквим с |
| а глава оне оригиналне уседелице — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не |
| е на службу у главној катедрали, и која се много разговарала с Американком и њеном мајком а са |
| с лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену ц |
| узбуркано море.{S} Силна светина, тиска се као морски таласи, таласа се као узбуркано море.{S} |
| сока <pb n="10" /> црна мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе |
| лико срце; у тим ситним словима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој |
| онекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да |
| сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута |
| одизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочито на изле |
| пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од |
| окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у пл |
| гаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а пр |
| их живаца, свога првобитног човека: она се с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па |
| {S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох з |
| сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло |
| ак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох |
| за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво си |
| и ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече |
| .{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући: »<hi><foreign xml:la |
| е раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена |
| нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад су |
| лободна: с мушким сапутницима разговара се као с пријатељима, са мном се понаша као с другарицо |
| и сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољуб |
| ина, тиска се као морски таласи, таласа се као узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, пл |
| осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, препо |
| н од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећај |
| л.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим ви |
| еше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тр |
| мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она м |
| кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути се или што |
| ја рука летела је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно |
| треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупц |
| ако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p> |
| тографијом на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, |
| о и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана раз |
| много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих |
| е као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниан |
| од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба кој |
| а мала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро |
| диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џиновског мрко-ц |
| х га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно! |
| како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност, здрављ |
| воју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће на |
| d="SRP1918a_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> </back> |
| или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спрем |
| на и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто во |
| здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше бол |
| а злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша |
| вако здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; |
| боравила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и дух |
| ају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао |
| ресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, ди |
| а њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме приј |
| састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или му |
| азећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми |
| до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми нек |
| одајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23 |
| ао небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним |
| ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и |
| ши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се |
| их и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава |
| .</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на в |
| ог физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од с |
| ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мо |
| њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том |
| рвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше |
| бично бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило |
| бота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад |
| што се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче из |
| ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зат |
| а физичког човека, <pb n="21" /> у мени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, једна |
| с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих |
| земље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово |
| јући: »Хвала!...{S} Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам |
| азговарала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана |
| ких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света |
| а њену целину и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дуб |
| седех још читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} |
| мо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздр |
| ма сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као |
| и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну моју исповест...{S} Над |
| ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне сли |
| седећи право, писаше...{S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове ср |
| сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући сво |
| и пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо г |
| зано тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени ми |
| есеца тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошто је закуц |
| се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још |
| ем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да |
| n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњ |
| .{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« з |
| ећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра |
| исам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за п |
| оје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која се у |
| себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али |
| шао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путни |
| човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у туз |
| а. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она навали н |
| нтезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та с |
| ио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била интересан |
| ше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но |
| она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно увлачил |
| реобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јут |
| м који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледал |
| себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозб |
| ошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињ |
| ље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету. |
| а, чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном чудном интензивном осећању, <pb n="1 |
| има. »Поред своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам |
| е жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбурка |
| дноси измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, |
| боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво др |
| 8a_C6"> <head>VI.</head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја |
| ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је ви |
| осле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, ка |
| два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупн |
| ито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и |
| ала лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо сам се, одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{ |
| , досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S |
| рајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, неброје |
| разговара се као с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох |
| време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу к |
| свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ру |
| ним готово празним улицама распростирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, б |
| в.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу пре три године.{S} Она му |
| Херкулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Т |
| а сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није |
| авилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| у собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали |
| боје пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да |
| {S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{ |
| о, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла |
| и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или упра |
| ох с једном Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што |
| трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у с |
| са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла |
| епа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом на |
| бави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} |
| ња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос |
| понављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да повер |
| } Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као |
| то се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем пи |
| S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво |
| p>Прође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо |
| у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд ка |
| вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао један страховит пожар.{S} То није био пожар |
| пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> |
| з збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја |
| о, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, као моји мушки другов |
| ло се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изг |
| и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је |
| м тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело. |
| којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песм |
| пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и |
| но зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је |
| остирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле звер |
| у дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор би |
| ах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Америк |
| једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То |
| д нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарца.{S} Колико сам јутара ту п |
| лним очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену масу, која ме је носила |
| тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стад |
| рам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да ј |
| е видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца... |
| де. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренута |
| руги бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не про |
| е морске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва с |
| ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних |
| изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју соб |
| зи, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, |
| ли радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p> |
| улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кр |
| ека: она се с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не п |
| У својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и си |
| да, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> |
| а.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, препорођен, сасвим други.{S} |
| бори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, ц |
| позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измен |
| сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки |
| видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену масу, ко |
| ам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим |
| јању што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног в |
| n="7" /> Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или како је он |
| што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на моју по |
| свим тим лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео д |
| ена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје |
| спитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што с |
| м одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног језер |
| а нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; на |
| оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окре |
| и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао |
| ри, подједнако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, |
| и сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољуби |
| и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела |
| кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, н |
| S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући се пише, пише, п |
| и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне земље ш |
| nit="subSection" /> <p>У »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и |
| соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био |
| не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душе |
| видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не поми |
| , па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори |
| сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих |
| мо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна к |
| {S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пеном из Океана који је прешла |
| црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на |
| да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех писати.{S} Писах, писах, < |
| о неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соб |
| е изазвала сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за |
| јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где са |
| У очајању што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с је |
| енства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледа |
| без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам |
| остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, челичних |
| одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива, једанпут је секао |
| та огромна црн кубета што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни зла |
| дох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се |
| тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу пок |
| воја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном |
| 5" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очим |
| је неке топлине, неке нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени. |
| замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што п |
| узме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође |
| брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажет |
| овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према месту где сам би |
| ишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она |
| о сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мени дру |
| а како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у |
| ="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S |
| да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на и |
| сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једнога младића.{S} Тога младића од пре неколико |
| то, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја |
| да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је посл |
| и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак ј |
| /head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре деве |
| а које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело |
| е вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на вис |
| ју исповест...{S} Над свим тим лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја |
| ца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид |
| бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она |
| запливати у страшно узбуркано море.{S} Силна светина, тиска се као морски таласи, таласа се ка |
| ла мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml:lang="EN">fellow traveller< |
| се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што много личи на удобни честити дом, и гд |
| ицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуство Бога више н |
| Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборав |
| азано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девој |
| као сенке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја с |
| ас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова. |
| ане метнуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој |
| не, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час раније него што об |
| иђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31 |
| је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио |
| у, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, |
| м још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених ус |
| тељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} |
| <head>III.</head> <p>То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази |
| ани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одо |
| . рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слоб |
| асачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreign xml:lang="EN">Mass</foreign> |
| ацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — |
| себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није би |
| , видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она навали на мене питањима: »Можда |
| дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} |
| онула.{S} Американка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, |
| је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким сапутницима разговара се као с прија |
| ум својим слободним понашањем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства свога женскога пола |
| краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова ж |
| SRP1918a_C2"> <head>II.</head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била н |
| ене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку |
| S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашањем.{S} Мушки слободна, она је имала св |
| ао њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави |
| ече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају |
| ја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, |
| вета брачни парови поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жен |
| нуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам |
| једном своме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад |
| на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших п |
| дан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много разговарала |
| е васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од |
| {S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека д |
| , ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим о |
| јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам м |
| илион начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи |
| м замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао |
| час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и сва |
| не«, смело помислих и почех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што р |
| ати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да |
| е с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово пр |
| е радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати од радости.{ |
| црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тоб |
| ајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пли |
| ...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Силна свети |
| сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто ј |
| анпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, али само једанпут«, одговори ми она као у шали и |
| дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед |
| а путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је зам |
| ?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само пита |
| ла је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, |
| ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња ма |
| нсе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само пи |
| тро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или |
| вајући зарађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску |
| ју је пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва |
| ам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је |
| јком, једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговараше с |
| иво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а |
| брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола ч |
| ије него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и зн |
| низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу |
| адох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао |
| ам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој новој жени |
| им више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми он |
| шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо г |
| покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на соф |
| «.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, м |
| поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину |
| еколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, |
| вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је о |
| се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало н |
| лазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Он |
| у собу посрћући.</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја |
| и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих |
| , у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у |
| у: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у |
| у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га ни |
| , у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, |
| мљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у с |
| збиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се тал |
| потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у со |
| ђох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо |
| епенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писа |
| «, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем. |
| јена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи |
| Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале |
| као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам њ |
| ад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мисли |
| не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме нач |
| х тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се подневно сасви |
| обом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кровова |
| у да не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам остао ду |
| р, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара <pb n="6" / |
| х се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих |
| белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која беше, о |
| нална уседелица, мала, мршава, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе <pb n="37" /> ни |
| ре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен говор...{S |
| , за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са зв |
| мног басена, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џиновског мрко-црвеног тела чађ палу |
| .{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачи |
| х се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног |
| ње огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S |
| о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од |
| <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за ст |
| у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што |
| и се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово празним улицама распростирао се мирис |
| женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чис |
| ругим столом видех њега, онога младића, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, свога прво |
| > ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој к |
| је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех |
| и будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена буд |
| стаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути ти |
| а ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Он |
| као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Ов |
| већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музичког и |
| мо што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: о |
| црна коса јој је прошарана седином као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у ж |
| н палминим лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев з |
| ађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено ц |
| угачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се с |
| њао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зел |
| асти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Мој |
| кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас |
| 23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено |
| даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, |
| пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с |
| ку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречис |
| во још није отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријатељима. »Поред своје уске отаџбине где |
| езику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад |
| света, то куцање била, ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нис |
| и је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољ |
| , пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу н |
| о да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месец |
| бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благо |
| ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло |
| епа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само у |
| две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећала се једна крупна љуба |
| сето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна миса |
| опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} |
| то бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама |
| а је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена...{S} Можда оно тешко осећа |
| р и гледајући преко црвених кровова пут станице куда се она одвезла, пустих један очајан крик и |
| је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седели су и |
| у бескућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко |
| 22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови.. |
| овога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »до |
| љуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да од |
| <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку, у ње |
| има било је неке топлине, неке нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш |
| ано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{ |
| према њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век провео, које су ме васп |
| х дана разговараше са мном као с каквим старим познаником, распитујући о мојој земљи као о једн |
| ени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн кубет |
| сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од првих дана |
| жутим лишћем опалим с једнога огромног старог храста, ја се тргох као од каквог светог места к |
| ећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити |
| а.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можд |
| о ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте те |
| ад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећинског чов |
| у, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело |
| S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од стра |
| утали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја с |
| ке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо зајед |
| на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала |
| изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у |
| њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу |
| дравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и |
| али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с н |
| ло само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?...{ |
| шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене не ид |
| о ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, препородити.{S} Васпи |
| ио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знал |
| на је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољу |
| аздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена ма |
| о увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не беја |
| личних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да! |
| .{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу поср |
| као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, |
| кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима |
| рих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, |
| за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста, бронзаног |
| већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и мно |
| но питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада от |
| мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прстом на претпоследњој страни |
| ј само две странице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним слови |
| овине, дотичући прстом на претпоследњој страни једно место.{S} Ја разумедох да то треба да чита |
| исао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једно ве |
| челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американ |
| а, <pb n="21" /> у мени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, једна оригинална мисао |
| о сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости нег |
| видну маглу, кроз коју се помаљао један страховит пожар.{S} То није био пожар него осветљење ва |
| се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Силна светина, тиска се као |
| ши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на |
| ц.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се п |
| > (извините ме)« Она направи неисказано строго лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хла |
| ју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољуба |
| зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле |
| дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у со |
| а и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се |
| у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Заце |
| цати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпева |
| .{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми |
| зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје |
| троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и ње |
| ељи њино миловање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова |
| S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу |
| гарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата. |
| нама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцр |
| два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад б |
| потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини |
| тура, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Америка |
| има у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, |
| арош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговор |
| мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина промен |
| мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма |
| идео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, као моји мушки дру |
| идело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који |
| ва и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што |
| том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бе |
| м женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према ово |
| талонама и дугачким црним чарапама које су покривале његове обле готово женске листове.{S} Мора |
| јана глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} |
| на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>П |
| високој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у влажна магловита предјесенс |
| о су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, |
| био пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама |
| рајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То |
| ма, и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је... |
| иквију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје |
| е била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнин |
| е зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као |
| о тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним с |
| летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, по |
| једнако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам |
| спростирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле з |
| оцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех |
| ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу |
| стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави |
| на ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране г |
| дељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор |
| утро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо |
| си, таласа се као узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај св |
| .{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља. |
| казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, н |
| из степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи |
| е ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то ј |
| рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понов |
| није, збуњено упитах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изг |
| одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу |
| аје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нел |
| <head>VI.</head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сиша |
| !...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми |
| апатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила да |
| човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, |
| да се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{ |
| свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију |
| дња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их од |
| и, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И |
| воју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински град. |
| ог чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне л |
| ио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јес |
| Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу пре три године.{S} Она му на љубав не одгов |
| цкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она се |
| , то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изглед |
| јало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика |
| ледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S |
| гој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је |
| и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште |
| нчена профила палминим лишћем, с једним сунчевим зраком у коси...</p> </div> </body> <back> <di |
| енчана профила палминим лишћем с једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубок |
| После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме који јој је |
| д ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи |
| издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се да |
| а жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше. |
| жу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца ј |
| и, црвени, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, |
| по свету«, обележавајући их писаљком, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двад |
| а, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узне |
| весно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада |
| То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11" /> |
| — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у су |
| о пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, како ми се чи |
| рају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Иск |
| рош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при помисли |
| м тада осећао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу сам |
| валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, трамваји, ом |
| м с једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лута |
| дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју суна |
| американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непозна |
| тни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као |
| : да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју |
| и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био само <h |
| а из раја...{S} Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у |
| и да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.< |
| свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да |
| погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја са |
| желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; о |
| реба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у |
| едима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим дру |
| био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На |
| и био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову |
| вени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек кој |
| Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела с |
| ="SRP1918a_C3"> <head>III.</head> <p>То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто |
| собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да |
| она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мај |
| била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много пута им |
| а сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пус |
| и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, ко |
| у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко п |
| на светина, тиска се као морски таласи, таласа се као узбуркано море.{S} То су морски валови, ж |
| ала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро ниј |
| од воде утишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренут |
| орење, као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупцем Посејдон; ове таласе о |
| о неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однел |
| .{S} Силна светина, тиска се као морски таласи, таласа се као узбуркано море.{S} То су морски в |
| не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, ка |
| ше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} |
| за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало |
| уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отв |
| е бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један дру |
| и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То |
| а упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао један страхо |
| рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не м |
| не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као к |
| пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од с |
| едан очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на пос |
| та хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у ко |
| } Написах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим |
| у бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. |
| е као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо ружно, |
| до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти |
| ницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на |
| : »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и |
| оворим лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, |
| поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих |
| пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као не |
| тих неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам мало поседео, на неисказаним мукама, гледај |
| га, онога младића, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног човека: она се |
| ирајући са свога џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудо |
| ино миловање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена |
| оносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја пес |
| но ми остаје недовршена...{S} Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, н |
| тови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сања |
| , безбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, х |
| , не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један |
| јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, |
| те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не из |
| као једну моју исповест...{S} Над свим тим лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло |
| стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја |
| у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио н |
| рашно узбуркано море.{S} Силна светина, тиска се као морски таласи, таласа се као узбуркано мор |
| јући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога |
| е осећање или написати историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам мало |
| ељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи к |
| чах низ степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не пра |
| атог музичког инструмента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Х |
| године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p> |
| на поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{ |
| ну и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног живота |
| јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме |
| ow traveller</foreign></hi> (сапутник), то јест један мио познаник из хотела као и њеној малој |
| ...{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца једног колоса; а |
| {S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у с |
| дину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја п |
| и, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје мест |
| студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... |
| , жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море |
| о јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ја икада |
| ци, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према |
| о што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не амер |
| ам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је ј |
| сут један млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крва |
| крај којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударањ |
| »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћ |
| зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде |
| S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора |
| аласи, таласа се као узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај |
| ју се помаљао један страховит пожар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: палиле су се м |
| њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, |
| парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне |
| ет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом |
| погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том трену |
| ичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја |
| страни једно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес |
| отела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се т |
| ајући је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, г |
| соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, |
| у <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог би |
| ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p |
| ан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми са |
| ого носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према |
| у изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чу |
| «, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« |
| ворила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи б |
| бражен, препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је |
| ро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја са |
| толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја с |
| ко сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, |
| олосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у ком |
| . — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јут |
| се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Д |
| а нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то своје осећање или написати историју душе за тих неко |
| саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако |
| х: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним |
| ило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Д |
| престано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао |
| рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S |
| обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, п |
| :id="SRP1918a_C3"> <head>III.</head> <p>То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси неш |
| корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа... |
| је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помисли |
| Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, али само једанпут«, одговори ми |
| стош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп ка |
| p>...{S}Ја се сетих једнога младића.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више п |
| ead> <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне мил |
| овом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са |
| там хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна миса |
| ала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемирење...{S} Једном похит |
| ен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као ал |
| ..{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, зазво |
| гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што б |
| ања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и |
| ј малој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су с |
| оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силаз |
| е тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, као м |
| о северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и п |
| ишта нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због че |
| ца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носи |
| ју одмара <pb n="6" /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на |
| асјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне б |
| дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбр |
| тати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео та |
| це, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Европ |
| а сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно увлачила у мој ж |
| Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проб |
| репери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле |
| да старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке |
| ва оне оригиналне уседелице — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоц |
| осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се заустави |
| и...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душ |
| Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Ср |
| pb n="10" /> црна мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која |
| ађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту које песници називају градом пресићеност |
| кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пар |
| предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под с |
| ну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S |
| ена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Дан |
| ом тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије сестре.{S} Као да ми је |
| ама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и м |
| ад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покриве |
| где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а ви |
| убих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јо |
| бог тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали |
| је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван дели |
| ј се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли |
| е, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље оти |
| 1918a_C3"> <head>III.</head> <p>То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што м |
| свет, светина, та кола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуб |
| ог човека: она се с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја ј |
| с једнога огромног старог храста, ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обесветио, |
| Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне он |
| {S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад н |
| ирисом од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а и |
| рани једно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес</h |
| нога првобитног пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпу |
| зно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога да |
| у градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као м |
| ..{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало ј |
| црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљ |
| погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се |
| и историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам мало поседео, на неисказа |
| ри један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црн |
| тарија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежн |
| царац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретос |
| света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог мла |
| црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, см |
| ени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио на чо |
| осу прошарану сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, |
| тач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да по хиљаду пута одриче: |
| омобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море |
| ав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања |
| Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врш |
| аљубио се у једну своју сународницу пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је св |
| } У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад са |
| III.</head> <p>То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p |
| о, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S |
| би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка |
| ири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света обуставља руком |
| ему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се |
| и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на једанп |
| а закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих об |
| и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муца |
| не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} Са |
| ој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ј |
| га запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а |
| м стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мој |
| рош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је ј |
| нашега Швајцарца.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!.. |
| дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњива |
| би за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део о |
| " /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као |
| ред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, мил |
| или добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило |
| е пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} |
| се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро |
| Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" |
| </p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој са |
| <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела |
| м без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је |
| ас до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, |
| {S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И |
| да нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неисказано тужан.</p> </div> <div type="chapter" |
| виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и с |
| м понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и |
| а мислити.{S} Био сам тужан, неисказано тужан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1918a_ |
| победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, почех бежати од |
| .: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, |
| едан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест |
| д, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам |
| {S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, не |
| ђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже глав |
| окој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у влажна магловита предјесенска |
| ти да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>» |
| i> умеће се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Аме |
| на неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну ва |
| Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни |
| , ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам |
| амо не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је |
| еках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су зајед |
| ађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Он |
| агонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на |
| д чаја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па |
| м своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао јед |
| ећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, препородити.{S} Васпитачице ће нам б |
| клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош уве |
| о рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њин |
| пречистити, препородити.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бо |
| ј на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видет |
| угом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} |
| } О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност, здр |
| на.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако |
| и своју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће |
| морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... » |
| м, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће понос |
| памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши и |
| тачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцниј |
| одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Аме |
| .{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соб |
| јте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S} О |
| де у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је в |
| е водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и неу |
| а мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да |
| и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p |
| а потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по |
| ко, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још с |
| е да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а са |
| а пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не б |
| , или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилази |
| ; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам |
| S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер |
| i>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; |
| с нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта и |
| ково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким |
| ану вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотл |
| пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим |
| , у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и го |
| гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крај |
| што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џиновског |
| о исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући с |
| од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земљ |
| лежавајући их писаљком, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна но |
| оје сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме |
| и какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, до |
| ор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, |
| , у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »За |
| обу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, |
| , у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га |
| ње, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту |
| ни покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на с |
| ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је |
| обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне |
| ву главу обраслу густом кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у |
| трепери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још игра |
| а говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је из |
| њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја |
| ош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, |
| земљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у |
| озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се т |
| тра у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности стари |
| а у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њ |
| муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпев |
| азније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, и |
| и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у со |
| знаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Н |
| инила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, пот |
| е, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у |
| на платно, ни фотографијом на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова му |
| ле стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећала се једна крупна љубав.{S} |
| исала на физичког човека, <pb n="21" /> у мени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, |
| кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих н |
| вајајући своје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанск |
| {S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива, једанпут је секао себи жиле |
| а.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје бо |
| леда старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, нек |
| ислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад |
| а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио |
| ори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово празним улицама распростирао се мири |
| јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а |
| е, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!... |
| а и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенчен палмини |
| то поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у ками |
| да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за к |
| ћи војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби он |
| лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борб |
| ривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да гово |
| ене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуств |
| дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у не |
| х: »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херк |
| латко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, |
| роши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} |
| после као смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак |
| јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем л |
| грале црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1918a |
| и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мисле |
| е: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њено |
| > <head>VI.</head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам си |
| а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми оста |
| и.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка |
| љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...< |
| њима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе |
| црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем свој |
| елива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо се |
| оривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После |
| рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило м |
| S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађиван |
| аљини, по оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рук |
| етварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко једне карте к |
| о сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме к |
| дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио |
| авикао: она се полако неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште |
| на...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Он |
| ђе, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да г |
| Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву » |
| и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изи |
| слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак |
| учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било |
| пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да |
| пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p |
| неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њо |
| МЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage |
| е видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену масу, |
| путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент...« Муш |
| о ме не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{ |
| степенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за пи |
| ове руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно карираним панталонама и дугачк |
| ци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој каже |
| ити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу какви |
| пак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фото |
| ој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не во |
| и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с једни |
| о после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али |
| и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из мо |
| а да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно |
| ње!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу |
| Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума из |
| него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Ње |
| анас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинам |
| с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од |
| воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам би |
| е готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, |
| То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на свом |
| кације шумеле су тужно како обично шуме у влажна магловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истр |
| е на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пр |
| утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких п |
| летном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер т |
| да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због по |
| већој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магл |
| ед свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара <pb n="6" /> од дуге ше |
| ао вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и личи |
| лава оне оригиналне уседелице — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не од |
| SRP1918a_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> </back> </t |
| и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава он |
| мље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово пра |
| спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра вал |
| ј вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно |
| S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу пре три године.{S} Она му на |
| с једном Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што мн |
| Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво јо |
| поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних не |
| радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p>... |
| својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох |
| не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је са |
| м слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} И |
| не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајан |
| лице — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат |
| ала сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом п |
| ела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S |
| ти тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био к |
| пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срц |
| сти весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био с |
| и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауста |
| к ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад сврш |
| вијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја послед |
| а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од т |
| ве искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга. |
| ели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја д |
| писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она |
| е писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <p |
| д вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је |
| стано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала њена дугачка зл |
| е гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после |
| тити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p |
| м се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Силна светина, тиска се ка |
| м писао једном своме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих н |
| седео, на неисказаним мукама, гледајући у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу ут |
| ровидно, нешто што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...</p> <pb n="30" /> <p>Најпосле |
| духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина д |
| слећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао је |
| а псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао |
| чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетн |
| дан луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, и за |
| бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S |
| По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме одн |
| а тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим |
| га дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на без |
| и не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавајући их писаљком, |
| <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часо |
| да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јут |
| ојурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, једа |
| лминим лишћем, с једним сунчевим зраком у коси...</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> |
| алминим лишћем с једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест |
| ...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши м |
| леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било |
| ринцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је ма |
| астови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и са |
| е тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом косом, |
| а се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих л |
| ели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема, и пр |
| .{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не |
| али само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она |
| у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и |
| анпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно |
| сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким сапутницима разг |
| чних живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав |
| о себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром. |
| али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за |
| S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка ма |
| а не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се поднев |
| осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају би |
| и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« уст |
| лину и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећ |
| сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену з |
| ећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палмини |
| ствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће паст |
| сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} |
| детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво ч |
| су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало |
| шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила |
| а човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О |
| Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености и глади, магле |
| па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да |
| о крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ов |
| пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом л |
| овни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много разговарала с Амер |
| , а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош |
| де; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једн |
| ски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} |
| ш увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни |
| ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} |
| ри свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут јед |
| но да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учи |
| це као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам |
| излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} |
| те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну рел |
| кога запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, |
| вши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених |
| а столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам |
| ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло |
| расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској претоници, на |
| кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мис |
| чех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет |
| а и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: п |
| } Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} |
| ад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес |
| <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>У САРАЈЕВУ 1918.</p> <p>Штампарија „Босанске Поште“</p> |
| оју собу посрћући.</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се |
| ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна оригинална уседелица, мала, м |
| питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео |
| ез љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској претоници, највећој вароши н |
| и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У »Црној |
| ад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима |
| {S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом кудр |
| е, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом |
| утовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за изл |
| не уседелице — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни к |
| маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Шва |
| <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се п |
| толико навикао: она се полако неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора |
| говорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши |
| ејаше она...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом.. |
| сти, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну ша |
| је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, |
| би не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тиши |
| ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њим |
| ча, што певајући зарађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у |
| споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи с |
| зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја у |
| д човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од свак |
| ма је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суз |
| малом и симпатичном, што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у го |
| то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не пр |
| ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут |
| данпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила о |
| и се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као свет |
| ко ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесо |
| е, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту |
| поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, улетех у соб |
| тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру |
| е волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрско |
| з улице опточене мрким зградама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореузине крај којих се дижу |
| ска се као морски таласи, таласа се као узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави, цр |
| шћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Силна светина, тиска се као морски т |
| сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели.. |
| ледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим жене. |
| епота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у |
| i>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга |
| езла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за ти |
| с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући: »<hi><foreign xml:lang="EN">I dearly love n |
| ри, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што ј |
| станем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала за |
| рије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио.. |
| им скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја |
| ушно оставих, и седнувши на своје место узех писати.{S} Писах, писах, <pb n="16" /> писах, осећ |
| , поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, |
| инског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на свој |
| ен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемирење...{S} Једном похитавши прозору, она ме додир |
| еска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупцем |
| иближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да пут |
| е с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, |
| степенице као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, |
| ас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош в |
| ски град.{S} У споредним готово празним улицама распростирао се мирис бензина, аутомобили су се |
| l:id="SRP1918a_C4"> <head>IV.</head> <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао д |
| какао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, |
| ну масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као узбуркане морске |
| асвестивши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни па |
| е од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени коњаници, пешаци, мног |
| адрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши уви |
| </p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких певача, што певајући зарађују насушни хлеб, уда |
| тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те |
| х да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у |
| са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, |
| је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве |
| ек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи н |
| Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам |
| м овако много доцније мислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неисказано тужан. |
| е васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како |
| запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам оби |
| ну и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањ |
| жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати будући човек, кога ће она васпитати и |
| до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{ |
| а...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу |
| зишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за њег |
| {S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1918a |
| , не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ј |
| него сам писао једном своме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} К |
| године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И дан |
| о, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну моју исповес |
| рске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале с |
| ујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осе |
| уботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми ј |
| ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, али само једанпут«, одго |
| и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« |
| комаде.{S} Оца ме погледа <pb n="25" /> уплашено, муцајући: »Хвала!...{S} Хвала!..., и пожури с |
| а се упознадох с једном Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједничком хотелу, малом и симп |
| на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознадосмо се у наш |
| што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она |
| reign></hi>!« (Ја много волим природу), употребљујући прилог <hi><foreign xml:lang="EN">dearly< |
| е птице на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слу |
| у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхт |
| ријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођа |
| и, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су |
| ошћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.< |
| гох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну ма |
| коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одм |
| дину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног језера с белим лабуд |
| довима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, о |
| с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је с |
| <p>У очи мога поласка, једна оригинална уседелица, мала, мршава, као ружа спарушена на бокору, |
| свету«, обележавајући их писаљком, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесе |
| а!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том часу журно увијаше у црн дуга |
| у срећу мојим пријатељима. »Поред своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам |
| уст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, |
| лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело |
| скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више годи |
| ше година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежал |
| ријално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више н |
| ла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичк |
| а бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лак |
| онетно...</p> <pb n="30" /> <p>Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> |
| ко, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмех |
| човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној |
| ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и ту |
| ице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини |
| лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену цели |
| } Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући: »<hi><foreign xml:lang= |
| ћи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био |
| и бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не прогов |
| дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотл |
| згубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Ј |
| бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном х |
| ана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла ле |
| на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњ |
| се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света обустав |
| о лице што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала |
| сох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} |
| шта брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у с |
| показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi |
| N1" />) а ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те пт |
| ..{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу |
| се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгре |
| усрете с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата. |
| : она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош! |
| изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећ |
| овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион н |
| ам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: ј |
| и свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{ |
| д их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на |
| ивши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После о |
| ог мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту које песници назив |
| сетих мирис постеље која је мирисала на физичког човека, <pb n="21" /> у мени се појави једна с |
| не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Он |
| тојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <div type="cha |
| се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом на хартију: у покретима, где се видела игр |
| знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) |
| ао тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених цркава и палата огром |
| увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пр |
| тким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био |
| слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себ |
| маљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпат |
| е лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед |
| ојој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у |
| на чију сам облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто з |
| да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је мол |
| њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше |
| и кичицом на платно, ни фотографијом на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула |
| 5" /> уплашено, муцајући: »Хвала!...{S} Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам пол |
| леда <pb n="25" /> уплашено, муцајући: »Хвала!...{S} Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљ |
| оши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљуб |
| а да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки д |
| пут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ја узвикнух: |
| м.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ј |
| џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту које песниц |
| реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} Пон |
| ат — тресаше <pb n="38" /> се као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p> <milesto |
| и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени за |
| џинова; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај з |
| се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али н |
| п пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било м |
| х певача, што певајући зарађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла ју |
| О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемирење...{S} Ј |
| не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог |
| p>Најпосле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, |
| <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, |
| свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара <pb n="6" /> од дуге шетњ |
| оклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него |
| апутник), то јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосл |
| д глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, |
| .{S} Упознадосмо се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што много личи на удобни ч |
| ад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој |
| остима код својих најбољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крају |
| ободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак н |
| тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{ |
| ам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким сапутницима разгов |
| Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проб |
| зрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла |
| с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »О |
| да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али |
| лишћем опалим с једнога огромног старог храста, ја се тргох као од каквог светог места које сам |
| ућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловн |
| иждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена места за рад, не за |
| d>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја и |
| ругарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узву |
| ...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећин |
| ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушн |
| на не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1 |
| Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ја узв |
| трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне |
| се није чула као вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварал |
| сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености и глади, магле и |
| и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највиш |
| а мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна мотка оцртава |
| прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме ј |
| један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно ма |
| овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много у уметност, ј |
| имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да |
| м дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био |
| > <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у |
| рцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто |
| уго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су |
| о савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" / |
| е у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, сти |
| примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} |
| е.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомо |
| , где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави |
| собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кровова пут станице куда се она одвезла, пустих |
| , у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто н |
| купа, спирајући са свога џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по т |
| ано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала њена дугачка злат |
| каже Хајне, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као се |
| што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, |
| боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја |
| величанствених цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џинова; а мало север |
| це — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — |
| но цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала |
| ја од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пено |
| у је још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} О |
| ад сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен |
| д — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински |
| оз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <d |
| /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга |
| воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то |
| м црно карираним панталонама и дугачким црним чарапама које су покривале његове обле готово жен |
| шића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно карираним панталонама и дугачким црним чарапама ко |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>У »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се |
| Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Не |
| им јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери ј |
| вене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти |
| е овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе р |
| и ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак м |
| ћи са свога џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту |
| грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на св |
| асвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавог |
| еном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад |
| су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала зл |
| је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се |
| здух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику |
| p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, мора |
| у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима. |
| шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, по |
| х по чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, нео |
| из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће |
| ло моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која |
| га женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога да |
| нално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преоб |
| карираним панталонама и дугачким црним чарапама које су покривале његове обле готово женске ли |
| а црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово празним ул |
| плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох пока |
| љао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се м |
| ато ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, ко |
| подне, без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у |
| каквог непознатог музичког инструмента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она |
| другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као сма |
| сећајући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у |
| ва.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} |
| другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мно |
| остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и ос |
| и, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосл |
| е је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети пут н |
| лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И ни |
| м, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} |
| ално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента |
| пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као свакад и |
| о на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и |
| зна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нел |
| узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да |
| мукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" |
| до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час раније |
| не оригиналне уседелице — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни з |
| Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати |
| ли како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре траж |
| дао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала |
| ни, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па та |
| уком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »ч |
| за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније |
| сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој п |
| .</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава пој |
| га младића, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног човека: она се с њим |
| Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а |
| и симпатичном, што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима к |
| ље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину наслућивао под лаком хаљином и готово г |
| њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко м |
| ајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" / |
| о седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато н |
| Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, в |
| во бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море. |
| , ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних |
| ка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако туж |
| но бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило сед |
| која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном чудном интензивном |
| зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе. |
| рестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу |
| оју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једнога младића.{S} |
| сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час раније него што обично оне изла |
| рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и |
| } Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ мате |
| н део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна ор |
| ction" /> <p>У »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се |
| о место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — У |
| ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавајући их писа |
| нике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тог |
| усец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни паров |
| S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — У нашој вар |
| ће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет |
| ене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга.{S} Как |
| го личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих при |
| онзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ст |
| сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто гл |
| су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} К |
| удућности</hi> умеће се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом |
| био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам |
| {S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је мириса |
| есрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши |
| } У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </div> <div type="chap |
| дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити |
| ржању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, |
| <head>II.</head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и |
| распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек |
| </p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро |
| номадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих |
| ости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не река |
| агонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мр |
| једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суботу«, рече о |
| ...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљи |
| а искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1918a |
| онзе човека, онога првобитног пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{ |
| ис постеље која је мирисала на физичког човека, <pb n="21" /> у мени се појави једна страст, је |
| Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у |
| ела и челичних живаца, свога првобитног човека: она се с њим разговара...{S} Тргох се као од уј |
| ар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећинског човека, он би требао |
| е дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање в |
| ред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га |
| обраслу густом кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове ру |
| ао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом косом, у његово |
| ен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, го |
| равњивати с човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, начинила га потп |
| повиривши на врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњ |
| бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култур |
| чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу |
| сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више |
| укчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказ |
| еко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... » |
| е од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарца.{S} Колико сам јутара т |
| робојну шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном |
| бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, то |
| ући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и п |
| ри, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавајући их писаљком, — та уседели |
| на чистину, где сам се предавао једном чудном интензивном осећању, <pb n="18" /> што ми је дол |
| анело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S} Ј |
| не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од |
| лу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту које песници називају градом пресићености и г |
| .{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде |
| на; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> |
| кански.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим |
| е врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело |
| о пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац от |
| авантура, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Ам |
| ога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топ |
| зика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као леп пр |
| викнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из |
| била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која се у даљини, |
| покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све |
| о злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући: »<hi>< |
| е ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу |
| p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја у |
| лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала су |
| талом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у и |
| да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, |
| царца.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, мла |
| ерет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p |
| шао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми |
| S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу |
| азгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бр |
| омна црн кубета што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни златни пр |
| се овај колос купа, спирајући са свога џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабрички |
| и само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се |
| !« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... |
| чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушал |
| ајући непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, чак у свако |
| себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чис |
| немајући очију за ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточ |
| } Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полак |
| ом на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку ка |
| црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух |
| загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарца.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остај |
| S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док с |
| ом положају одмара <pb n="6" /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљ |
| ла у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица |
| ао што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је |
| ога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се ни |
| е не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да |
| никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи |
| ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један си |
| очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући |
| /> писах, осећајући непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шар |
| ацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, |
| ан поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јав |
| х у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ип |
| и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да |
| дласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја |
| "titlepage"> <p>У САРАЈЕВУ 1918.</p> <p>Штампарија „Босанске Поште“</p> </div> </front> <body> |
| ote xml:id="SRP1918a_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> |
| дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безу |
| иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је д |
| тро пуно магле и песама уличких певача, што певајући зарађују насушни хлеб, удаљујући смрт од г |
| да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профано |
| бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако |
| по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да |
| аједничком хотелу, малом и симпатичном, што много личи на удобни честити дом, и где се човек ос |
| , мршава, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе <pb n="37" /> ниједан духовни концера |
| ју за ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрким згр |
| дном интензивном осећању, <pb n="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прв |
| сећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје пис |
| брости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена...{S} |
| сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њен |
| ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од |
| ио искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавај |
| дох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује на |
| ених цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце си |
| мо туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да |
| >И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате |
| и...{S} Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанк |
| ени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до сав |
| ко лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом |
| p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на врат |
| ас као некакво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, нај |
| м мукама, гледајући у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црве |
| и се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како са |
| ала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два да |
| као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је |
| неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам мало поседео, на неисказаним мукама, гледајући |
| о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила.. |
| радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет |
| џбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; о |
| за читав <pb n="31" /> час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их |
| , да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; са |
| на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам |
| а, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињским пона |
| риканка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану. |
| ао крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо сам с |
| додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред њ |
| але све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n=" |
| дости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитост |
| песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао |
| мо у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, једа |
| што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{ |
| Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...</p> |
| скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њо |
| својом профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одм |
| детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа че |
| браном међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећ |
| свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, ј |
| утарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај к |
| арте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« |
| и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис ла |
| ини, по оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука |
| с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... |
| аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калд |
| а као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, пл |
| да кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никад |
| оке акације шумеле су тужно како обично шуме у влажна магловита предјесенска јутра.{S} Преда ме |
| о свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у влажна магловита пре |
| ину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао |
| обојну шарену масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као узбурк |
| <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши |
| а и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам б |
| vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc |
| <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec |