• Akcija 1
  • Projekti 1
  • А 14
  • а 53
  • авантура 1
  • акације 1
  • ако 8
  • алеја 1
  • али 15
  • Али 18
  • алузију 1
  • Американац 2
  • АМЕРИКАНКА 1
  • Американка 5
  • Американки 1
  • Американком 2
  • Американку 3
  • американски 3
  • американским 1
  • американско 1
  • Америке 1
  • Америку 1
  • Америчких 1
  • аутомат 1
  • аутомобили 2
  • афоризам 1
  • бавио 1
  • бакар 1
  • бакарно 1
  • банално 1
  • басена 1
  • баш 1
  • баште 3
  • башту 3
  • бежао 2
  • бежати 1
  • бежи 1
  • без 9
  • безазлено 2
  • безбојни 1
  • безбројне 1
  • безочно 1
  • безумља 2
  • бејах 1
  • бејаше 4
  • бела 1
  • беле 3
  • бели 1
  • белим 4
  • бело 5
  • белој 4
  • белом 1
  • бензина 1
  • бес 1
  • бескрајни 1
  • бескрајно 2
  • бескрајнога 1
  • бескућницима 1
  • бесмртни 1
  • бесним 1
  • беше 3
  • би 30
  • Била 2
  • била 30
  • биле 2
  • били 2
  • Било 1
  • било 15
  • Био 2
  • био 30
  • бисте 1
  • бити 11
  • бића 1
  • биће 1
  • бих 17
  • благом 1
  • блед 1
  • бледећи 1
  • ближе 1
  • близином 1
  • близу 1
  • блузи 4
  • бог 1
  • Бога 1
  • Богу 1
  • Боже 1
  • боја 1
  • боје 3
  • бојећи 1
  • боји 1
  • боју 4
  • бокору 1
  • бол 6
  • болесно 1
  • болним 1
  • болове 1
  • боље 4
  • бољи 3
  • борбу 4
  • боре 1
  • Босанске 1
  • бразлетном 1
  • брат 1
  • брата 2
  • братићу 1
  • брачни 1
  • брзо 7
  • брине 1
  • бринула 1
  • бркова 2
  • бронзани 1
  • бронзаног 1
  • бронзе 2
  • бршљана 1
  • буду 1
  • будући 1
  • будућности 2
  • бујно 1
  • ваздух 1
  • вајар 1
  • валова 3
  • валови 1
  • ваљда 2
  • вам 2
  • ванземаљско 1
  • варош 12
  • Вароши 1
  • вароши 12
  • вас 6
  • васпитале 2
  • васпитање 1
  • васпитању 1
  • васпитати 1
  • Васпитачице 1
  • Ваша 1
  • век 1
  • вековима 1
  • велика 4
  • велики 2
  • великим 1
  • велико 2
  • великој 1
  • великом 1
  • величанствене 1
  • величанствених 1
  • вео 1
  • весели 1
  • весело 1
  • весео 2
  • ветра 1
  • већ 8
  • вече 6
  • вечерас 2
  • вечерње 1
  • вечерњу 1
  • вечером 2
  • вечито 1
  • Вечито 1
  • Ви 1
  • ви 2
  • вибрирао 1
  • видела 2
  • видело 2
  • видео 6
  • видети 1
  • видећи 2
  • видех 8
  • види 1
  • видим 11
  • вилински 1
  • вириле 1
  • вис 1
  • висока 1
  • Висока 1
  • високе 1
  • високим 1
  • високог 1
  • високој 1
  • витка 1
  • виша 2
  • Више 1
  • више 12
  • виши 2
  • влажна 1
  • влажне 1
  • влатова 1
  • воде 2
  • водено 1
  • водила 1
  • водило 1
  • водио 1
  • воду 1
  • воз 1
  • воза 2
  • војсковођа 1
  • волела 2
  • волео 2
  • воли 5
  • волим 6
  • врата 4
  • врати 1
  • вративши 1
  • вратима 4
  • вратио 1
  • вратити 1
  • вратих 1
  • време 1
  • Време 1
  • Времена 1
  • врило 1
  • врло 4
  • врши 2
  • вуга 1
  • Вуга 1
  • га 15
  • гвоздееним 1
  • где 23
  • глава 2
  • главе 1
  • главних 1
  • главној 1
  • главом 2
  • главу 9
  • глад 1
  • глади 3
  • глас 4
  • гласно 1
  • гласу 1
  • глаткој 1
  • гледа 5
  • гледајући 3
  • гледала 2
  • гледам 3
  • гледамо 1
  • гледао 6
  • гледати 4
  • говор 6
  • говорење 1
  • говори 3
  • говорила 5
  • говорим 2
  • говорио 1
  • говору 1
  • год 2
  • година 1
  • године 4
  • годину 2
  • гологлав 1
  • горе 2
  • горео 1
  • госпођа 1
  • Госпођа 2
  • гостију 1
  • гостима 1
  • готово 7
  • град 1
  • града 1
  • градом 1
  • грађевине 1
  • гране 1
  • грдила 1
  • грдним 1
  • грдно 1
  • грлио 1
  • губио 1
  • гужва 1
  • гује 1
  • густа 1
  • густом 1
  • густу 2
  • гушио 1
  • Да 10
  • да 187
  • давало 1
  • даваше 1
  • давне 1
  • давнине 1
  • даје 1
  • Дајте 1
  • дакле 1
  • Дакле 3
  • дала 2
  • далеко 1
  • даље 1
  • Даље 1
  • даљини 1
  • дан 7
  • дана 27
  • Данас 1
  • данас 5
  • дати 1
  • Два 1
  • два 6
  • двадесет 1
  • две 2
  • двоје 1
  • девет 1
  • девичанско 1
  • девојка 1
  • девојке 1
  • девојци 1
  • Девојчица 1
  • девојчицу 1
  • делић 1
  • дело 1
  • делове 1
  • део 1
  • десето 1
  • деси 1
  • дете 4
  • детета 1
  • детету 1
  • детињским 1
  • деца 1
  • Дечко 2
  • див 2
  • дива 1
  • дивне 1
  • дигне 1
  • диже 2
  • дижем 1
  • дижу 1
  • дизао 1
  • Дим 1
  • дима 2
  • ДИМИТРИЈЕВИЋ 1
  • димњака 1
  • димњаци 1
  • дишући 1
  • дно 1
  • до 20
  • доба 2
  • доби 1
  • добијам 1
  • Добио 1
  • Добро 1
  • добро 7
  • доводиле 1
  • доводио 1
  • довршила 1
  • додаде 1
  • додир 1
  • додира 3
  • додиривао 1
  • додирну 1
  • Додирнух 1
  • дође 1
  • дођете 1
  • дођох 2
  • док 1
  • Док 5
  • долазило 1
  • доларску 1
  • долина 1
  • дом 1
  • допадају 1
  • допасти 1
  • допуст 1
  • досад 1
  • досада 1
  • доста 1
  • достојнији 1
  • дотакнем 2
  • дотичући 1
  • дотле 4
  • доцније 3
  • дочеках 1
  • дошао 1
  • дошла 3
  • дошло 1
  • дрветом 1
  • Држава 1
  • државе 1
  • држањем 1
  • држању 1
  • држи 1
  • дрског 1
  • дрскости 1
  • друга 5
  • другарицом 1
  • другарски 1
  • други 4
  • другим 2
  • друго 2
  • другови 1
  • другога 1
  • Другога 1
  • другој 4
  • другом 4
  • дружбом 1
  • дружбу 1
  • дружио 1
  • друкчије 3
  • друкчији 1
  • друкчију 1
  • друштво 1
  • дрхтећи 1
  • дубоким 1
  • дубоко 2
  • дува 1
  • дуг 1
  • дугачак 1
  • дугачка 2
  • дугачким 1
  • Дугачким 1
  • дугачком 1
  • дуге 1
  • дуги 1
  • дугим 1
  • дуго 1
  • Дуго 1
  • дух 2
  • духован 1
  • духовита 1
  • духовни 3
  • духовним 1
  • духовно 1
  • духовног 2
  • душа 6
  • душе 4
  • душевно 1
  • душом 3
  • душу 4
  • Ђ 1
  • ЂУРЂЕВИЋА 1
  • е 1
  • Европе 1
  • европској 1
  • елегантно 1
  • енглеским 1
  • Еолова 1
  • жагор 1
  • жалост 3
  • жалости 1
  • жалошћу 1
  • жандарм 1
  • жар 1
  • железо 1
  • желео 5
  • жеља 1
  • жеље 1
  • жена 10
  • женама 4
  • Жене 1
  • жене 17
  • жени 6
  • женку 1
  • женске 1
  • женских 1
  • женскога 1
  • жену 3
  • жив 2
  • жива 1
  • живац 1
  • живаца 3
  • живимо 1
  • живом 1
  • живописне 1
  • живот 4
  • живота 2
  • животом 2
  • животу 1
  • живци 1
  • жиле 1
  • жмурећи 1
  • жуборење 1
  • журно 1
  • жути 1
  • жутим 1
  • жуто 1
  • жућкастим 1
  • За 1
  • за 61
  • Заборав 2
  • заборавила 1
  • Заборавила 1
  • заборавим 1
  • заврши 1
  • загонетка 3
  • загонетно 1
  • задржа 1
  • задржах 1
  • задрхтала 1
  • задрхтах 1
  • зазвони 1
  • зазвоних 2
  • зазуја 2
  • заједничком 1
  • заједно 3
  • закупљена 1
  • закуцала 1
  • залазно 1
  • заљубила 1
  • Заљубио 1
  • замирисала 1
  • замишљао 5
  • замолим 1
  • занело 1
  • занесен 1
  • занесох 1
  • заносила 1
  • заносило 1
  • заносио 1
  • заостало 1
  • запиткује 1
  • заплаках 1
  • запливам 1
  • запливати 1
  • запрети 1
  • Зар 1
  • зар 2
  • зарађују 1
  • Зарекао 1
  • зарекох 1
  • засебну 1
  • засија 1
  • Застадох 1
  • затварам 1
  • затворене 1
  • Затекао 1
  • зато 2
  • затрепта 1
  • заустави 1
  • зауставих 1
  • Зацело 2
  • зацело 5
  • зачуђено 1
  • зашто 11
  • Зашто 2
  • Због 3
  • због 8
  • Збогом 1
  • збогом 6
  • збуњено 1
  • звала 1
  • звао 1
  • зваше 1
  • звери 1
  • зверови 1
  • звиждање 1
  • звуцима 1
  • зградама 1
  • згуснили 1
  • здрав 1
  • здрави 1
  • здравље 1
  • зелене 1
  • зеленило 1
  • зелено 2
  • зеленом 2
  • зелену 2
  • земаљско 2
  • земаљског 1
  • земље 3
  • земљи 2
  • земљу 1
  • злата 1
  • златна 4
  • златни 3
  • златну 1
  • злочиначко 1
  • зна 3
  • знала 5
  • знам 5
  • знаменитости 1
  • знао 1
  • Знао 1
  • значи 1
  • зове 1
  • зовући 1
  • зрак 1
  • зраком 2
  • зру 1
  • зуби 1
  • зујање 1
  • и 273
  • И 36
  • игра 2
  • играле 1
  • играо 1
  • игру 1
  • иде 2
  • идем 1
  • идох 1
  • иду 2
  • иђаше 1
  • Из 2
  • из 28
  • изабранима 1
  • изабраном 1
  • изабрао 1
  • изазвала 1
  • изанђалом 1
  • избегавана 1
  • избегавао 1
  • избегавах 1
  • извадио 1
  • извађени 1
  • извајана 1
  • изван 1
  • извините 1
  • извињујући 1
  • извирих 1
  • извуче 1
  • изглед 1
  • изгледа 1
  • изгледају 2
  • изгледала 1
  • изгледао 2
  • изгледати 1
  • изгнања 1
  • изговорио 1
  • изговорих 1
  • изгрејавало 1
  • изгрејало 1
  • изгрејати 1
  • изгубим 3
  • изгубио 1
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издахнуо 1
  • издржати 1
  • издржим 1
  • изиђе 2
  • изиђох 1
  • изићи 1
  • изишао 1
  • изишла 1
  • изишле 1
  • изишли 1
  • изишлог 1
  • излазак 1
  • излазе 1
  • излазила 1
  • излазио 1
  • излет 1
  • излету 2
  • излечило 1
  • излозима 1
  • између 1
  • измене 2
  • изменимо 1
  • изненађена 1
  • износила 1
  • износиле 1
  • израсле 1
  • икад 1
  • икада 1
  • икога 1
  • Или 1
  • или 25
  • илузију 1
  • има 3
  • имају 1
  • имала 3
  • имам 4
  • имао 4
  • име 2
  • имена 2
  • инструмента 1
  • интезиван 1
  • интелигентна 1
  • интензивном 1
  • интересантнија 1
  • интересовао 1
  • интересује 1
  • ипак 9
  • исказивало 1
  • искварен 2
  • искрена 2
  • искрене 1
  • Искреност 1
  • испише 1
  • исповест 1
  • испод 1
  • испратих 1
  • иста 1
  • исти 1
  • истини 1
  • исто 4
  • историју 1
  • истргла 1
  • истрча 1
  • их 12
  • ишао 1
  • ишле 1
  • ишта 1
  • ишчезава 1
  • Ј 1
  • ја 111
  • Ја 45
  • јавим 1
  • јак 2
  • јако 3
  • јасно 1
  • је 244
  • Један 1
  • један 22
  • Једанпут 1
  • једанпут 10
  • једва 1
  • једна 12
  • Једна 2
  • једнаки 1
  • једне 3
  • једним 6
  • Једно 1
  • једно 8
  • једног 4
  • Једнога 1
  • једнога 3
  • једној 1
  • Једном 1
  • једном 11
  • једну 8
  • језера 1
  • језеру 1
  • језику 2
  • јеле 1
  • ЈЕЛЕНА 1
  • јело 1
  • јер 14
  • Јер 3
  • јест 4
  • јој 34
  • Још 1
  • још 15
  • ју 2
  • јуре 1
  • јутара 1
  • јутарња 2
  • јутра 2
  • Јутро 1
  • јутро 10
  • јутром 1
  • Јутром 1
  • јуче 1
  • к 2
  • кад 45
  • Кад 9
  • каже 4
  • кажем 3
  • кажете 1
  • казао 3
  • какав 2
  • каква 2
  • какве 2
  • каквим 1
  • каквих 1
  • какво 3
  • каквог 3
  • Какву 1
  • какву 2
  • како 14
  • Како 5
  • калдрми 1
  • камином 1
  • камину 2
  • као 118
  • Као 4
  • капицама 1
  • капицом 1
  • карираним 1
  • карте 3
  • карти 1
  • катарка 1
  • катедрали 2
  • ким 1
  • кипариси 1
  • кичицом 1
  • киша 1
  • клекнем 1
  • клицао 1
  • клонух 1
  • клупу 2
  • књиге 1
  • књигу 1
  • ко 1
  • Ко 3
  • ковчегом 1
  • кога 2
  • код 3
  • која 11
  • које 13
  • који 18
  • којима 3
  • којих 3
  • којој 2
  • коју 4
  • кола 2
  • колена 2
  • коленом 1
  • колико 3
  • Колико 3
  • колос 1
  • колоса 2
  • колосу 1
  • комаде 1
  • коме 2
  • континенат 1
  • континент 1
  • концерат 2
  • коњаници 1
  • корака 2
  • корачају 1
  • коса 3
  • косе 1
  • коси 2
  • косица 1
  • косом 1
  • косу 2
  • кошници 1
  • краде 1
  • Крај 1
  • крај 2
  • краја 1
  • крајности 5
  • крају 1
  • краљица 2
  • краљицу 1
  • краљује 2
  • кратким 1
  • кратких 1
  • крвави 1
  • крвавог 1
  • крви 1
  • крива 1
  • кривац 1
  • криво 1
  • крик 1
  • крилато 1
  • крио 1
  • кровова 1
  • Кроз 1
  • кроз 13
  • крпа 1
  • крупан 1
  • крупна 1
  • крута 1
  • кћер 1
  • кћери 1
  • кћи 3
  • кубета 1
  • куд 1
  • куда 1
  • кудгод 1
  • кудравом 1
  • култура 1
  • купа 1
  • кућа 1
  • кући 1
  • куцање 1
  • лабудовима 2
  • лаванда 1
  • лаванде 2
  • лађе 2
  • лажнога 1
  • лаке 1
  • лаки 2
  • лако 1
  • лаком 2
  • лаку 2
  • лакше 1
  • лампи 1
  • ланца 1
  • легала 1
  • лед 1
  • ледена 1
  • ледину 1
  • леђима 1
  • лежала 2
  • лежи 1
  • леп 3
  • лепа 4
  • лепе 1
  • лепо 2
  • лепог 1
  • лепота 4
  • лепотама 1
  • лепше 1
  • летела 1
  • летећи 1
  • лети 1
  • летња 1
  • ли 5
  • ливаде 1
  • лизаше 1
  • листове 1
  • лица 2
  • лице 7
  • лицу 2
  • личи 4
  • личила 3
  • личио 3
  • лишћем 4
  • локално 1
  • лопова 1
  • луд 3
  • лудо 1
  • лудост 1
  • лудости 1
  • лупа 1
  • лупнуо 1
  • лупнух 1
  • Лутао 1
  • љубав 6
  • љубави 4
  • љубављу 2
  • љубавна 1
  • љуби 2
  • љубим 4
  • љубио 3
  • љубоморан 1
  • људи 5
  • људима 1
  • љута 3
  • љути 2
  • љутио 1
  • ма 3
  • Магла 1
  • магла 3
  • магле 2
  • магловита 1
  • маглу 2
  • Мајка 1
  • мајка 6
  • мајке 1
  • мајком 4
  • мајку 1
  • мајци 2
  • макох 1
  • мала 6
  • мале 3
  • мали 3
  • мало 8
  • малој 1
  • малом 2
  • малу 1
  • мантилићу 1
  • мантилу 1
  • мармелада 1
  • Мас 1
  • Масачусец 2
  • масло 1
  • масу 2
  • материјално 1
  • материју 1
  • маховином 1
  • мачка 1
  • мачком 1
  • ме 52
  • међу 2
  • мене 14
  • Мене 2
  • мени 17
  • Мени 2
  • мења 1
  • мењала 1
  • мењао 1
  • Мењао 1
  • месец 1
  • месеца 1
  • месечина 1
  • места 2
  • место 6
  • месту 1
  • метнем 2
  • метнуто 1
  • меха 1
  • мешао 1
  • Ми 1
  • ми 62
  • миле 1
  • мили 1
  • милион 1
  • милионе 1
  • милиони 3
  • милити 1
  • мило 2
  • миловање 1
  • миловао 1
  • милу 1
  • милују 1
  • мио 3
  • миран 1
  • миријаде 1
  • мирис 6
  • мирисала 1
  • мирисом 1
  • мирно 2
  • Мис 1
  • мисао 7
  • мислећи 3
  • мисли 1
  • мислима 2
  • Мислио 1
  • мислио 6
  • мислити 2
  • мичући 1
  • мишића 1
  • млад 2
  • Млада 1
  • млади 1
  • младић 1
  • младића 4
  • младог 1
  • младости 1
  • млађа 1
  • млађега 1
  • млађи 1
  • млаз 1
  • многи 1
  • Много 1
  • много 8
  • мном 7
  • мога 2
  • могавши 1
  • могао 4
  • могла 1
  • могне 1
  • могу 1
  • модел 1
  • можда 4
  • Можда 5
  • може 1
  • мој 5
  • моја 3
  • Моја 4
  • моје 4
  • Моје 4
  • моји 1
  • мојим 2
  • мојој 2
  • моју 5
  • Молим 1
  • молим 2
  • мом 1
  • моме 1
  • моменат 1
  • мора 2
  • морају 2
  • морам 2
  • морао 1
  • Морао 1
  • Море 1
  • море 7
  • мореузине 1
  • морске 1
  • морски 2
  • моста 1
  • мотка 1
  • моћи 3
  • мрак 1
  • мржње 1
  • мржњом 1
  • мрким 1
  • мрко 1
  • мрку 1
  • мртваце 1
  • мртвих 1
  • мртвог 1
  • мршава 1
  • му 2
  • муж 2
  • мужјак 1
  • музика 2
  • музичког 1
  • мукама 1
  • муке 2
  • муње 1
  • муцајући 2
  • муцао 1
  • муцати 1
  • мучну 1
  • мушкараца 1
  • мушки 1
  • Мушки 2
  • мушким 1
  • на 101
  • На 4
  • навали 2
  • наваљивали 1
  • навек 1
  • навикао 1
  • Нагласак 1
  • нагло 1
  • Над 1
  • над 5
  • надире 1
  • нађем 2
  • нађох 1
  • називају 1
  • најбољих 1
  • највеће 1
  • највећи 2
  • највећој 1
  • највише 4
  • наједанпут 2
  • најискренија 1
  • најкултурније 1
  • најлуђим 1
  • најљубазније 1
  • најмање 1
  • најозбиљнија 1
  • најосјетљивија 1
  • најпосле 2
  • Најпосле 2
  • најпријатнијем 1
  • најсветије 1
  • нам 3
  • нама 2
  • намером 1
  • Намирисана 1
  • намирише 1
  • нападала 1
  • написати 1
  • Написах 1
  • напоље 1
  • направи 1
  • наредио 1
  • нарочито 3
  • нас 8
  • наслоњачу 1
  • наслућивао 1
  • насмеја 1
  • насушни 1
  • натраг 1
  • Натраг 1
  • наћи 2
  • начина 1
  • начини 1
  • начинила 1
  • нашао 1
  • наше 4
  • нашега 2
  • нашем 1
  • наших 2
  • нашој 1
  • Не 13
  • не 89
  • неба 3
  • небо 9
  • небројена 1
  • небројени 1
  • небројено 1
  • невиђеним 1
  • него 19
  • недељом 1
  • недељу 2
  • недјеље 1
  • недовршена 1
  • недовршеним 1
  • неестетично 1
  • нежности 1
  • неисказаним 1
  • неисказано 5
  • неисказану 1
  • нека 1
  • некакво 1
  • некаквог 1
  • некако 1
  • неке 2
  • неки 2
  • Неко 1
  • неко 6
  • некога 2
  • неколико 2
  • неку 1
  • Нели 9
  • Нелине 1
  • нем 1
  • нема 5
  • немадох 1
  • немајући 2
  • необичан 1
  • необичној 1
  • неозбиљна 1
  • неосетно 2
  • непознат 1
  • непознатог 1
  • непоквареност 1
  • непрестано 4
  • непробојну 2
  • непровидно 1
  • нервозно 1
  • нерешен 2
  • несвестан 1
  • несрећан 1
  • нестане 2
  • несташно 1
  • неће 4
  • неузнемираван 1
  • нечастиви 1
  • нешто 16
  • ни 13
  • ниансе 1
  • нианси 1
  • нигде 1
  • ниже 1
  • низ 2
  • нијанси 1
  • није 17
  • ниједан 2
  • ниједна 1
  • Никад 2
  • никад 3
  • никада 2
  • никаквог 1
  • Нико 1
  • нико 2
  • никога 1
  • Нисам 1
  • нисам 21
  • нити 1
  • Нити 1
  • ничега 1
  • Ништа 1
  • ништа 8
  • ништаван 1
  • но 4
  • нова 2
  • нови 2
  • новинама 1
  • новине 1
  • Новога 3
  • новој 2
  • ноге 2
  • носе 1
  • носила 1
  • носило 2
  • ноћ 2
  • ноћне 1
  • ноћну 1
  • ноћу 3
  • њ 1
  • ње 11
  • њега 7
  • његова 1
  • његове 2
  • његовим 1
  • његово 1
  • његовог 1
  • његову 1
  • њему 2
  • њен 14
  • Њена 4
  • њена 6
  • Њене 1
  • њене 7
  • њени 1
  • њеним 3
  • њених 2
  • Њено 2
  • њено 8
  • њеног 7
  • њеној 3
  • њеном 3
  • њену 3
  • њим 2
  • њима 2
  • Њина 2
  • њине 2
  • њино 1
  • њиног 1
  • њих 1
  • њихова 1
  • њиховом 1
  • њој 13
  • њом 10
  • њу 20
  • о 11
  • О 13
  • оба 1
  • обасјана 1
  • обе 1
  • Обе 2
  • обележавајући 1
  • обесветио 1
  • обесвећавам 1
  • обична 1
  • обично 5
  • облак 1
  • облака 1
  • облацима 1
  • обле 1
  • облику 1
  • облину 1
  • обнављам 1
  • Обоје 1
  • обоје 3
  • обори 1
  • обрађену 1
  • обрађивану 1
  • образа 1
  • образована 1
  • образу 1
  • обраслу 1
  • обраћала 1
  • обрашчићи 1
  • обријаних 1
  • обузе 3
  • обузела 2
  • обузме 1
  • обукох 1
  • обуставља 1
  • обучена 1
  • Ова 2
  • ова 5
  • овај 2
  • Овај 2
  • Овакав 1
  • Овакве 1
  • овако 3
  • овде 5
  • ове 5
  • ово 5
  • овог 1
  • Овога 1
  • овога 3
  • овој 4
  • оволико 1
  • овом 4
  • ову 2
  • огледалу 1
  • огради 1
  • огромна 1
  • огромног 3
  • огромној 2
  • огромном 1
  • огртач 1
  • Од 3
  • од 72
  • одавде 1
  • одајући 1
  • одбацих 1
  • одвајајући 1
  • одвезла 1
  • одговара 1
  • одговора 2
  • одговори 3
  • одговорио 1
  • одговорих 1
  • оде 2
  • оделењима 1
  • оделу 1
  • оденуло 1
  • одзива 1
  • одлазио 1
  • одласка 5
  • одличје 1
  • одмара 2
  • одмах 3
  • одмор 11
  • одмора 1
  • однели 1
  • однесе 1
  • односи 1
  • одобраваху 1
  • одох 6
  • одоцни 1
  • одриче 1
  • одскакута 1
  • озбиљна 3
  • озбиљно 2
  • озбиљност 1
  • озбиљношћу 1
  • Океана 1
  • окитило 1
  • окићена 1
  • око 1
  • около 1
  • окренем 1
  • окренувши 1
  • Окренуо 1
  • окренут 1
  • окретао 2
  • окретох 3
  • окрећући 1
  • оловно 1
  • омнибуси 1
  • Он 4
  • он 9
  • Она 28
  • она 88
  • Онај 1
  • онај 2
  • онаква 2
  • онаквим 1
  • онако 1
  • онда 4
  • Оне 3
  • оне 7
  • они 1
  • Они 2
  • оним 1
  • оних 1
  • Оно 1
  • оно 8
  • оног 1
  • Оног 1
  • онога 5
  • оном 1
  • ономадашње 1
  • ономе 1
  • ону 2
  • опазио 1
  • опал 1
  • опалим 1
  • опет 3
  • описати 1
  • опрах 1
  • опростио 1
  • опстанак 1
  • опточене 1
  • оригинална 2
  • оригиналне 1
  • осветљење 1
  • осенчана 1
  • осенчен 1
  • осенчена 1
  • осетио 1
  • Осетио 1
  • осетих 4
  • осећа 5
  • осећајући 5
  • осећала 1
  • осећам 2
  • осећања 3
  • осећање 7
  • осећањем 2
  • осећању 1
  • осећао 5
  • осећати 1
  • осећах 1
  • осмех 1
  • осмехну 1
  • осмехнула 1
  • осмехнух 1
  • осмехом 2
  • осмеху 1
  • особа 1
  • остави 1
  • оставивши 1
  • оставила 1
  • оставио 1
  • оставих 1
  • оставља 1
  • остављајући 1
  • остављали 1
  • остаде 1
  • Остадосмо 1
  • остајао 1
  • остаје 2
  • остајем 1
  • остала 1
  • осталом 1
  • останем 1
  • остао 2
  • остати 1
  • остаће 1
  • осумњичена 1
  • осумњичио 1
  • отаџбине 1
  • отаџбину 1
  • отворена 1
  • отворене 1
  • отвори 2
  • отворило 1
  • отворих 2
  • отворише 1
  • отиде 1
  • отићи 1
  • отишао 3
  • отишла 1
  • Отишли 1
  • отишло 1
  • отпева 1
  • отпутовати 1
  • Оца 1
  • оцртавала 1
  • оцртавали 1
  • очајан 1
  • очајању 1
  • очи 11
  • очију 3
  • очима 4
  • оштро 1
  • па 18
  • Па 7
  • падао 1
  • падне 1
  • паднем 1
  • падох 1
  • пажљиво 1
  • пажњу 1
  • пазећи 1
  • пазио 1
  • пала 1
  • палата 1
  • палате 1
  • палиле 1
  • палминим 3
  • палу 1
  • памет 1
  • паметној 1
  • памћењу 1
  • панаме 1
  • панталонама 1
  • пао 2
  • парало 1
  • парк 2
  • парка 2
  • парови 1
  • паром 1
  • пару 3
  • пасти 2
  • пева 1
  • певајући 1
  • певам 1
  • певање 1
  • певача 1
  • певачице 1
  • пеном 2
  • пера 1
  • перо 1
  • пером 2
  • песама 2
  • песма 4
  • песме 2
  • песмом 1
  • Песму 1
  • песму 3
  • песнике 1
  • песници 1
  • песницима 1
  • пет 1
  • пећинског 1
  • печата 1
  • пешаци 1
  • пије 1
  • пио 1
  • писаљком 1
  • писање 1
  • писао 5
  • писасмо 1
  • писати 1
  • Писах 1
  • писах 3
  • писаше 2
  • писма 1
  • писмо 2
  • писму 1
  • пита 1
  • питам 3
  • Питања 1
  • питања 2
  • питање 2
  • питањима 1
  • питао 3
  • питати 1
  • пише 3
  • пишем 3
  • пишемо 1
  • пишеш 1
  • пиштаљка 1
  • пиштаљку 1
  • пиштање 1
  • пишући 2
  • плава 1
  • плаветнилу 1
  • плави 1
  • плавичаст 1
  • плаво 5
  • плавога 1
  • пламеном 1
  • платити 1
  • платно 1
  • плећа 1
  • пливати 1
  • плитким 1
  • плод 1
  • пљескао 1
  • по 24
  • По 3
  • побегох 1
  • победила 3
  • победу 1
  • поверујем 1
  • повиривши 1
  • повраћала 1
  • поглед 2
  • Погледа 1
  • погледа 7
  • погледавши 1
  • погледала 1
  • погледам 1
  • погледао 1
  • погледах 2
  • Погледах 2
  • погледима 2
  • погледом 1
  • под 1
  • Под 1
  • подигнувши 1
  • подигоше 1
  • подиже 1
  • подизала 1
  • подједнако 1
  • подмукле 1
  • подмукло 1
  • подне 5
  • подневно 1
  • подсећала 1
  • пође 3
  • пођем 1
  • пођох 3
  • пожар 2
  • пожару 1
  • пожелех 3
  • пожуде 1
  • пожури 1
  • Пожурим 1
  • Пожурих 1
  • позва 1
  • поздравивши 1
  • поздравих 2
  • познаје 1
  • познајем 1
  • познаник 1
  • познаником 1
  • познати 1
  • познато 1
  • појави 2
  • појавише 1
  • појавом 1
  • појури 1
  • појурих 2
  • показујући 2
  • поклон 3
  • поклоне 1
  • покорио 2
  • покрет 1
  • покрета 1
  • покрете 1
  • покрети 1
  • покретима 2
  • покривале 1
  • покривена 1
  • покушала 1
  • пола 4
  • полако 2
  • поласка 3
  • половину 1
  • положају 1
  • полудео 1
  • пољубац 2
  • пољубаца 2
  • пољуби 3
  • пољубивши 1
  • пољубила 1
  • пољубиле 1
  • пољубим 2
  • пољубио 2
  • пољубих 4
  • пољубца 1
  • пољупцем 1
  • пољупцу 1
  • помаљали 1
  • помаљао 1
  • поменух 1
  • помисли 1
  • помислила 1
  • помислим 1
  • помислио 2
  • помислих 5
  • помрчине 1
  • понављам 1
  • понаша 1
  • понашале 1
  • понашам 1
  • понашање 1
  • понашањем 3
  • понашању 1
  • понашао 1
  • понашати 1
  • Понекад 1
  • понесоше 1
  • понижен 1
  • понова 1
  • понови 1
  • понос 1
  • поносит 1
  • поносита 1
  • поносито 1
  • поноситу 1
  • попе 1
  • поразговарали 1
  • Поред 2
  • поред 4
  • поручи 1
  • поседео 1
  • Посејдон 1
  • Послах 1
  • После 5
  • после 7
  • Последња 2
  • последњи 2
  • последњу 1
  • послушно 1
  • посрћући 1
  • постаде 1
  • постарији 1
  • постеље 1
  • постељи 2
  • постељу 2
  • посуђе 1
  • потезу 1
  • потонула 1
  • потпуна 1
  • потпуним 1
  • потпуно 1
  • потпуну 1
  • потражим 1
  • потрчах 1
  • похитавши 1
  • поцрвене 6
  • поцрвенела 1
  • поцрвени 2
  • поцрвеним 1
  • почаст 1
  • почели 1
  • почео 1
  • почетку 1
  • почех 2
  • пошаљем 1
  • пошао 3
  • Поште 1
  • пошто 4
  • пошту 1
  • поштују 1
  • прав 1
  • правећи 1
  • прави 1
  • правилник 1
  • право 1
  • празна 1
  • празним 1
  • празнина 1
  • прати 2
  • пратила 1
  • прашак 1
  • прва 2
  • прве 1
  • први 3
  • првих 1
  • првобитног 2
  • првог 1
  • прву 1
  • пре 18
  • Пред 3
  • пред 5
  • Преда 1
  • предавао 1
  • предаје 1
  • предвечерњи 1
  • пределе 1
  • предели 1
  • предјесенска 1
  • преживео 1
  • преживљујем 1
  • прекиде 1
  • преклињем 1
  • преко 2
  • прелива 1
  • преливале 1
  • Прелид 1
  • Према 1
  • према 10
  • преноси 1
  • преображен 1
  • преобрази 2
  • преобразила 1
  • препородити 1
  • препорођен 1
  • пресићености 2
  • претвара 1
  • претварала 1
  • претвори 1
  • претешким 1
  • претоници 1
  • претпоследњој 1
  • претрчим 1
  • пречистила 1
  • пречистити 1
  • пречишћен 1
  • прешла 1
  • при 2
  • приближавање 1
  • приближио 2
  • прибрао 1
  • Прибрах 1
  • приђох 1
  • приземље 2
  • приземљу 2
  • пријатељ 1
  • пријатеља 3
  • пријатељима 2
  • пријатељу 2
  • пријатно 1
  • прикупљале 1
  • прилика 1
  • прилично 1
  • прилог 1
  • прими 2
  • примиле 1
  • принцезу 1
  • приповетке 1
  • природна 2
  • природом 1
  • природу 1
  • присуство 1
  • пробијах 1
  • проблем 2
  • проблеме 1
  • пробудио 1
  • провео 1
  • провидну 1
  • проговарамо 1
  • проговори 1
  • проговоривши 3
  • Прође 1
  • прозор 2
  • прозора 3
  • прозоре 1
  • прозору 1
  • проклињао 1
  • пролазећи 1
  • пролете 1
  • пролетњи 1
  • промена 1
  • променила 4
  • промуцах 1
  • пропушташе 1
  • просто 2
  • просут 1
  • профаном 1
  • профил 1
  • профила 2
  • прошарана 2
  • прошарану 2
  • прошла 1
  • Прошле 1
  • прошлих 1
  • прошњу 1
  • прсте 3
  • прстима 1
  • прстићем 1
  • прстом 1
  • пружала 1
  • пружи 1
  • пружио 1
  • псе 1
  • птице 1
  • пуна 2
  • пуно 1
  • пустих 1
  • пустош 2
  • пут 10
  • пута 3
  • путничка 1
  • путничком 1
  • путу 1
  • путује 1
  • путујем 2
  • путујемо 2
  • путујете 1
  • путују 1
  • пуцкарао 1
  • Пуцкарао 1
  • пушење 1
  • пуштали 1
  • пуштате 1
  • пчела 1
  • пшеничних 1
  • равнодушан 1
  • Равнодушност 1
  • равнодушношћу 2
  • рад 1
  • радо 1
  • радовао 1
  • радознала 1
  • Радост 1
  • радост 2
  • радостан 1
  • радости 4
  • радошћу 1
  • разастртог 1
  • разгледа 1
  • разговара 4
  • разговарају 1
  • разговарала 2
  • разговараше 1
  • разговора 1
  • разговоре 1
  • разговорни 1
  • раздрагала 1
  • разилазили 1
  • разлика 1
  • разлила 1
  • разређивао 1
  • разум 1
  • разумевајући 1
  • разумевала 1
  • разумедох 1
  • разумем 2
  • раја 1
  • раменима 1
  • раније 1
  • рано 2
  • расвестивши 1
  • расвешћавао 1
  • раскрсници 1
  • распитивао 1
  • распитујући 1
  • расположењем 1
  • распростирао 2
  • растали 1
  • растужих 1
  • растужује 1
  • рђаво 1
  • редовно 1
  • рекавши 1
  • рекламама 1
  • рекох 4
  • рекоше 1
  • реликвију 1
  • рећи 1
  • реч 1
  • рече 11
  • реченице 1
  • речи 5
  • реши 1
  • риђи 1
  • родили 1
  • родио 1
  • рођака 2
  • ружа 1
  • ружно 2
  • рука 2
  • руке 6
  • руком 2
  • руку 4
  • руци 1
  • ручање 1
  • с 66
  • са 15
  • сав 3
  • Савезних 1
  • савршенства 1
  • сад 20
  • Сад 4
  • сада 2
  • сам 155
  • сама 1
  • саме 2
  • сами 1
  • самих 1
  • Само 2
  • само 20
  • самопоштовању 1
  • самоћу 1
  • сан 1
  • сања 1
  • сањао 1
  • сапутник 1
  • сапутницима 1
  • САРАЈЕВУ 2
  • Сасвим 1
  • сасвим 10
  • састајао 1
  • састали 1
  • састанке 1
  • састати 1
  • сат 2
  • сачувати 1
  • Сва 1
  • сва 6
  • свагда 2
  • свака 1
  • свакад 1
  • Сваки 2
  • сваки 9
  • сваким 3
  • свако 4
  • сваког 3
  • свакога 1
  • свакој 2
  • сваком 2
  • сваку 2
  • свачим 1
  • Све 1
  • све 17
  • свег 1
  • свега 1
  • свеж 1
  • свесне 1
  • свесно 1
  • свест 4
  • свестан 1
  • свести 1
  • свет 12
  • Свет 2
  • Света 3
  • света 4
  • светина 2
  • светину 1
  • светитељке 1
  • светлој 1
  • светог 1
  • свету 7
  • свечаних 1
  • свечано 1
  • свештеник 1
  • сви 2
  • свиле 1
  • свим 3
  • свима 1
  • свих 5
  • свога 4
  • свој 5
  • своја 3
  • своје 9
  • својим 2
  • својих 1
  • својој 3
  • својом 3
  • својства 1
  • своју 12
  • своме 4
  • свршавам 1
  • Свршено 1
  • свршетку 1
  • сву 2
  • свуд 4
  • се 217
  • себе 5
  • себи 1
  • Северне 1
  • северно 2
  • седам 2
  • седао 2
  • седела 1
  • седели 2
  • седео 3
  • седећи 2
  • седех 1
  • седи 4
  • седим 1
  • седимо 1
  • седином 2
  • седнувши 1
  • Седох 1
  • Седоше 1
  • сеђаше 1
  • секао 1
  • села 1
  • сенка 3
  • сенке 1
  • Сентиментални 1
  • сену 1
  • сести 1
  • сестра 1
  • сестре 1
  • сестри 2
  • сестру 2
  • сета 1
  • сетио 1
  • сетити 1
  • сетих 3
  • си 2
  • сиво 1
  • сиђем 1
  • сиђох 1
  • сијалица 1
  • сијало 1
  • силазе 1
  • силазим 1
  • Силна 1
  • симпатичан 1
  • симпатичном 2
  • сина 1
  • синуше 1
  • сипало 1
  • сирене 1
  • ситним 1
  • сишао 1
  • Сишао 1
  • скакао 2
  • скидајући 1
  • скоком 1
  • скоро 1
  • скочих 2
  • скраћено 1
  • скупише 1
  • слатко 1
  • слегањем 1
  • слике 1
  • сликом 1
  • слободна 4
  • слободне 1
  • слободним 1
  • слободно 2
  • слободну 1
  • слободу 1
  • словима 1
  • слово 1
  • слој 1
  • службу 1
  • слути 1
  • случају 1
  • слушајући 1
  • слушам 1
  • см 1
  • смакох 1
  • смарагд 1
  • смејати 1
  • смејаше 1
  • смејући 1
  • смело 1
  • Смем 1
  • смео 3
  • Смете 1
  • смећу 1
  • смисла 1
  • смо 5
  • смрт 1
  • снагу 2
  • снег 2
  • соба 1
  • собе 3
  • соби 11
  • собом 1
  • собу 18
  • софу 1
  • спази 1
  • спазих 1
  • спарушена 1
  • специјално 2
  • спирајући 1
  • споља 2
  • спољашњи 1
  • спонтано 2
  • спопадао 1
  • споредним 1
  • спортист 1
  • спортиста 1
  • спремах 1
  • спремио 1
  • спремити 1
  • спусте 1
  • спустих 1
  • сравњивати 1
  • сравњивах 1
  • сребром 3
  • средини 2
  • средину 1
  • срео 1
  • Сретосмо 1
  • сретох 1
  • Срећа 1
  • срећан 1
  • срећно 1
  • срећу 1
  • сродник 1
  • срца 4
  • Срце 1
  • срце 4
  • срцем 1
  • стадох 1
  • стално 1
  • станице 1
  • Стари 2
  • стари 3
  • старија 1
  • старије 1
  • старији 1
  • старим 2
  • старих 1
  • старицом 1
  • старог 1
  • старој 1
  • стару 1
  • стас 1
  • ствара 1
  • ствари 2
  • стварима 3
  • степенице 3
  • стид 3
  • стида 2
  • стидех 1
  • стиди 1
  • сто 2
  • столицу 2
  • столом 3
  • столу 1
  • страна 2
  • стране 1
  • страни 1
  • странице 1
  • страсно 1
  • страст 1
  • страха 1
  • страховит 1
  • страшно 1
  • страшну 1
  • стресох 1
  • строго 1
  • стропоштах 1
  • стрчах 2
  • стубовима 1
  • студио 3
  • студиу 2
  • су 42
  • субота 2
  • суботу 7
  • сувише 1
  • Суза 1
  • сузе 1
  • сукњи 1
  • суморна 1
  • суморности 1
  • сународници 1
  • сународницу 1
  • сунце 4
  • сунцем 1
  • сунчев 1
  • сунчевим 2
  • суром 1
  • сусрета 1
  • сусрете 1
  • сутра 1
  • та 5
  • тад 2
  • Тада 1
  • тада 3
  • Тај 2
  • тај 5
  • таква 1
  • таквим 1
  • Тако 1
  • тако 12
  • такси 3
  • таласа 1
  • таласала 1
  • таласе 3
  • таласи 2
  • тамо 3
  • тамошњи 1
  • танко 1
  • танку 1
  • тачно 1
  • те 9
  • тебе 1
  • теже 1
  • Тек 1
  • тек 3
  • тела 2
  • телом 1
  • терет 1
  • тешко 2
  • ти 3
  • тим 4
  • тиска 1
  • тискали 1
  • тих 2
  • тихо 1
  • тице 1
  • тичја 1
  • тичју 1
  • тишина 1
  • тишину 1
  • То 12
  • то 39
  • тобоже 1
  • Тога 1
  • тога 15
  • тој 4
  • толиким 1
  • толико 2
  • том 6
  • томе 3
  • топла 1
  • топле 1
  • топлим 1
  • топлине 1
  • топло 1
  • трава 1
  • траве 1
  • тражећи 1
  • тражила 1
  • тражио 1
  • Тражио 1
  • тражих 1
  • трајало 1
  • трамваји 1
  • Тргох 1
  • тргох 2
  • треба 3
  • требао 1
  • тренутак 4
  • тренутака 2
  • тренутку 3
  • тренутно 2
  • тренутцима 1
  • трепери 1
  • тресаше 1
  • треска 1
  • трећа 1
  • трзао 1
  • три 4
  • трикоима 1
  • трозупцем 1
  • троје 1
  • тротоарима 1
  • тротоарске 1
  • трпезарије 2
  • трпезарији 1
  • трпезарију 1
  • Трпећи 1
  • ту 9
  • туга 1
  • туговао 1
  • тугом 1
  • туђа 1
  • тужан 7
  • тужна 2
  • тужни 1
  • тужних 1
  • тужно 2
  • тузи 1
  • ће 22
  • ћемо 1
  • ћу 8
  • ћутали 2
  • ћутање 1
  • ћутао 1
  • ћутах 1
  • ћути 3
  • у 202
  • У 27
  • убијем 1
  • Увек 1
  • увек 3
  • увијаше 1
  • увијена 1
  • увијеној 1
  • увлачила 1
  • Увређена 1
  • увукла 1
  • увучен 1
  • угаљ 2
  • угледавши 1
  • удаљујући 1
  • ударање 1
  • ударих 1
  • удешавају 1
  • удешавале 1
  • удобни 1
  • уђе 2
  • уђох 4
  • уз 1
  • узбудио 1
  • узбуђен 1
  • узбуркане 1
  • узбуркано 2
  • узвикну 1
  • узвикнуо 1
  • узвикнух 3
  • узвикујући 1
  • узвишено 1
  • узвуче 1
  • узех 3
  • узимајући 1
  • узме 1
  • узнемирење 1
  • узнемири 1
  • узрок 1
  • уједа 1
  • улетех 1
  • Улицама 1
  • улицама 2
  • улице 2
  • улици 2
  • улицу 1
  • уличких 1
  • уличног 1
  • улогу 1
  • ума 1
  • умела 1
  • умео 5
  • уметност 1
  • умеће 1
  • умора 1
  • уморан 1
  • умре 1
  • умро 1
  • унесе 1
  • уносећи 1
  • уображење 1
  • уозбиљујући 1
  • упалих 1
  • упита 2
  • упитах 2
  • уплашено 1
  • Упознадосмо 1
  • упознадох 1
  • упознати 1
  • употребљујући 1
  • управо 3
  • упртим 1
  • упутих 2
  • урезао 1
  • усамљену 2
  • усана 1
  • уседелица 2
  • уседелице 1
  • уске 1
  • уснама 2
  • усне 1
  • уста 3
  • устаде 1
  • устадох 1
  • Устадох 1
  • устало 1
  • устанем 1
  • устима 1
  • усхићавала 1
  • усхићивала 1
  • утвари 1
  • утешио 1
  • утисака 1
  • утиснем 1
  • утицао 1
  • утичу 2
  • утишава 1
  • утрча 1
  • ухвати 1
  • ухватих 2
  • Учини 1
  • учини 4
  • учинио 1
  • ушавши 1
  • ушију 2
  • ушима 2
  • фабричких 1
  • физичког 3
  • фотографијом 1
  • хаз 1
  • Хајне 1
  • хаљинама 1
  • хаљине 5
  • хаљином 1
  • хаљину 1
  • хартији 1
  • хартију 1
  • Хвала 2
  • Херкулес 2
  • хет 1
  • хи 1
  • хиљада 1
  • хиљадити 1
  • хиљаду 1
  • хладне 1
  • хладни 1
  • хладном 1
  • хладу 1
  • хлеб 1
  • ход 2
  • хода 1
  • ходником 1
  • хоризонталном 1
  • хотел 1
  • хотела 1
  • хотелску 1
  • хотелу 6
  • хоће 2
  • хоћеш 1
  • храбрости 1
  • храста 1
  • храстови 1
  • Хроми 1
  • хтедох 2
  • хтео 2
  • Хуај 1
  • хуајт 1
  • хука 2
  • хучне 1
  • цвећа 1
  • цвеће 1
  • целивао 1
  • целину 2
  • целог 1
  • цепати 1
  • циклон 1
  • циљ 1
  • ципелама 1
  • црвена 1
  • црвенео 1
  • црвенећи 1
  • црвени 2
  • црвених 1
  • црвено 1
  • црвеног 1
  • црвеном 1
  • цркава 1
  • цркве 1
  • црквене 1
  • црн 2
  • црна 6
  • црне 1
  • црни 1
  • црним 1
  • црно 1
  • Црној 1
  • црном 1
  • црну 4
  • чађ 2
  • чађава 1
  • чађаво 1
  • чађи 3
  • чај 2
  • чаја 1
  • Чак 1
  • чак 4
  • чарапама 1
  • чаробни 1
  • чаршав 2
  • Час 1
  • час 13
  • часа 3
  • часно 1
  • часова 1
  • часу 1
  • чврст 1
  • чега 2
  • чежњавим 1
  • чекао 1
  • Чеках 1
  • челик 1
  • челичних 3
  • честити 1
  • чију 1
  • чини 4
  • чиниле 1
  • Чинило 1
  • чинило 2
  • чистину 1
  • чистих 1
  • чистој 1
  • чистоту 1
  • читав 1
  • читава 2
  • читаву 2
  • читам 2
  • читао 1
  • читати 1
  • читах 1
  • Човек 1
  • човек 17
  • човека 11
  • човеково 1
  • човекову 1
  • човеком 5
  • човеку 1
  • Чу 1
  • чу 2
  • чувала 1
  • чувао 1
  • чуда 2
  • чудном 1
  • чудо 2
  • чудовишту 1
  • чуђењем 1
  • чујем 2
  • чујно 1
  • чуком 1
  • Чула 1
  • чула 5
  • чулима 1
  • чулним 1
  • чулног 1
  • чуо 4
  • чути 1
  • чух 2
  • џепа 1
  • џинова 1
  • џиновског 1
  • шали 1
  • шапатом 1
  • шаптао 1
  • Шарах 1
  • шарену 2
  • шари 1
  • Швајцарац 2
  • Швајцарца 1
  • Шевино 1
  • шетње 1
  • шеширу 1
  • широку 1
  • шкрипало 1
  • шкрипање 1
  • шоље 1
  • Шта 1
  • шта 7
  • Штампарија 1
  • штампаће 1
  • што 51
  • шум 3
  • шума 2
  • шумарака 1
  • шуме 2
  • шумеле 1
  • шумели 1
  • шумом 1
  • шуштање 2
7787 matches
сти које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том часу ж 
ет</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева 
, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо б 
е још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух  
нија од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пе 
ачко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући: »<hi><foreign  
 кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињ 
о понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећ 
намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што  
идех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спор 
 и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њ 
а...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао и 
роз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> < 
лости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила р 
који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још бил 
снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна  
 слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима 
p>То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11"  
унце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од на 
боту не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав  
долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друг 
над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, ил 
ла, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жи 
S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца.. 
безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена н 
 вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спу 
обедила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{ 
ен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S 
вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S 
ку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да  
је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окр 
е очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толик 
 кубета што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на  
премио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао с 
. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе  
 вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам 
а, ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни  
тање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осен 
е она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуц 
љана разастртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у вла 
ао од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао 
 седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљд 
ма, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, 
е свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била 
нку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде бе 
n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам  
да отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml: 
 а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто  
овор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрет 
 тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим ства 
 је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> 
че.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипа 
 врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или шт 
у пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раск 
но: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам д 
" /> писах, осећајући непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој ш 
управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па 
 Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих сле 
бу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми ј 
осто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде 
ли се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се раз 
евине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све са 
азговарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да 
м лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као ми 
танак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Амери 
лон оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући прек 
уша.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се 
е била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила б 
стртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у влажна магло 
понтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њ 
...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих с 
пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она з 
у недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за о 
id="SRP1918a_C2"> <head>II.</head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу би 
бота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} 
ени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него је 
ј правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
и и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небро 
 Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког дод 
ету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с такви 
его циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На један 
ољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, али само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрет 
ле Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва мо 
 шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} 
та на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме  
убио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад б 
одаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој  
S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мен 
а ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Ка 
а помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена...{S} Можда о 
исмо.{S} Написах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; 
мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је 
к, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други 
рмелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека.. 
 да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашање 
е пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичк 
/hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетичн 
 по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: заш 
била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — 
змене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободн 
едаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p 
ћи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то 
е преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен 
 се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој с 
очех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p>  
, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онакв 
парови поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно 
ило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући  
ао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздрав 
она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена кр 
језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која 
огледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ј 
нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу пре 
икански.{S} Зацело један риђи постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb n="24" /> свак 
као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњ 
а борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, дала јој снаг 
тати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, 
але Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има  
их, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била  
age"> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> 
или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога п 
небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједничком хоте 
атедрали, и која се много разговарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не п 
рсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени ј 
 ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женс 
 да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини 
pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор ср 
 Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело један риђи постарији Американац, 
xml:lang="EN">dearly</foreign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен  
, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно што 
>...{S}Окренуо сам се, одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{ 
 Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовн 
тујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент...« Мушки 
ослах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће  
, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на неш 
 улицама распростирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, као какве 
езбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука 
е непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После п 
нтални Херкулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див 
ња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознад 
 мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од зе 
 »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа;  
 на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џ 
т.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она... 
хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошни 
т.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није  
ак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нел 
у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у  
говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изиш 
ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и  
о је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пре 
ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема 
.{S} И наједанпут расвестивши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро п 
кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом п 
 свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, 
внодушност.{S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној велик 
на, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој  
пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не  
танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећањ 
 небројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки  
бијам небројено одговора и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад 
ти и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам ј 
кла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја с 
ћан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неи 
е несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих  
 су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, тр 
ој вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време оденул 
И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узви 
ле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом  
! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, 
S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или  
и у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: 
розора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрип 
 били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро  
 али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој ж 
ичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S}  
а ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S} Оца ме погледа <pb n="25" /> уплашено,  
 једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мно 
 у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у 
е; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово празн 
љену зелену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, г 
ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле су  
.; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљ 
го што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена 
ично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах 
орене прозоре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени 
у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горе 
тра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, 
але црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1918a_C 
 обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мири 
исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући се  
 неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с једним  
; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним 
акуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S}  
о празним улицама распростирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума,  
еним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не поглед 
ци, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главн 
 замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да за 
} Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе. 
ериканки; а после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зелену клуп 
 седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а 
сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком 
.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање 
ну усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим ли 
ио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише 
 n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицо 
нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} 
естри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуко 
 гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках... 
угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером улич 
латна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто 
 би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="1 
караца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грд 
се од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у једа 
/foreign>).{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енгле 
је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе ч 
а радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И н 
ити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше  
жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би по 
пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава к 
а већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не 
че ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене р 
 је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а дан 
на је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овак 
, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њен 
> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва 
а да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али 
Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и 
дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам 
ти: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак. 
, онога првобитног пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједа 
 ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и с 
е овако здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио.. 
 нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Друг 
, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су 
{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се  
{S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито ка 
чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, ви 
 одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо 
вало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по ср 
а она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <h 
епа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, 
ако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим. 
 бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Он 
 једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам п 
ају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за 
да, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од пан 
ија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из  
лио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким 
!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претва 
е интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада,  
ико треба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била 
ала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност 
ек с претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али 
 ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен. 
ачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n= 
 се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, него је 
срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекош 
је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољ 
нављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверује 
 кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и љу 
арао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером 
збиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја  
исам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{ 
као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише  
не«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина промена ј 
{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох 
аст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазво 
 пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{ 
ила живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{ 
»Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава пе 
у седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишу 
..{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да  
 главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад 
брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије сестре.{S}  
сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у  
ином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима 
 мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »ч 
ад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију... 
е се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} В 
шена...{S} Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми < 
ки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен  
м енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, 
.{S} Моје понашање према њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век прове 
ро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ 
забранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулни 
ива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«... 
искали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} 
гога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да  
од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а к 
ислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неисказано тужан.</p> </div> <div type=" 
за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех 
нило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања,  
ој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био сам 
дан млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог ст 
маљао један страховит пожар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде  
а сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам см 
младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ј 
њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разгова 
е она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао сво 
ескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, п 
pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особ 
ад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним 
днога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се од 
 месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се  
Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети п 
SRP1918a_C1"> <head>I.</head> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с п 
сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S 
о је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ст 
ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован  
одиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човек 
... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што ј 
 препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасја 
се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безу 
лучају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гле 
ености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја с 
S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио 
он начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и у 
се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> < 
 брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један с 
огом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше чит 
бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искренос 
} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да ко 
обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} По 
у женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас п 
{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако зд 
од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит  
есним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ј 
ити, препородити.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} 
е ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мис 
би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{ 
драли. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слобо 
 виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад 
био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики 
ко?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио уз 
јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — г 
 из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну 
 крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол 
сао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је пита 
ки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не 
е бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <di 
е не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на са 
ори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њ 
.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мен 
ово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља  
ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то своје осећање или написати историј 
о да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам 
> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} П 
 ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и  
ира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, п 
 да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам 
в! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где д 
»То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је за 
е ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну мо 
 немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздрави 
да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми  
епрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја ј 
на је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од 
ебо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући се пише,  
емираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с једним сунчев 
гледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним сунче 
а, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с  
атичном хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве ј 
ући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих нека 
а због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Д 
се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго с 
ика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, н 
 она навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуш 
агд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море. 
 Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога 
 је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал 
у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по ком 
почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово 
но, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко кој 
бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се  
ца, мала, мршава, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе <pb n="37" /> ниједан духовни 
..</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се  
рио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се промени 
ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао:  
 би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај,  
о као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главо 
 »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене  
ави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нис 
 она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па 
е, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огл 
и.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако м 
ку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио  
лим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати будући  
м то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{ 
рукчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам  
избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичк 
ео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</ 
, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жало 
 једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је  
ило нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући 
ету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а в 
мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла зб 
 <p>У САРАЈЕВУ 1918.</p> <p>Штампарија „Босанске Поште“</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> 
и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој варо 
} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле,  
се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке то 
и, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и по 
авом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам  
ати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један другом слободу.{S} Али да г 
о озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа изва 
вши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али 
 се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{ 
ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празн 
 — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја  
ао лед хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столи 
 ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S 
сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S 
јих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза 
ројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са с 
ово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у  
 као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} 
м видех њега, онога младића, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног чове 
ећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећинског човека, он би 
ао у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} К 
сећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе ака 
кве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима чо 
>жени будућности</hi> умеће се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружб 
дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заб 
рема овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати будући човек, кога ће 
се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу б 
орих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ  
гледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, оног 
артију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се прели 
и тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам оч 
{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа 
 се као узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светин 
 Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.< 
љубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих  
питах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с јед 
 ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један с 
к, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, ч 
досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толи 
веће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; н 
гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламе 
ну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У сп 
још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она по 
, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га  
ас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама  
псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао ј 
и га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за од 
е оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост 
се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{ 
«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је једа 
отражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку  
ар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излоз 
 што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је не 
ле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао 
 n="6" /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да 
 ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанс 
estone unit="subSection" /> <p>У »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се сасви 
на сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело  
ј великој европској претоници, највећој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну бор 
Сентиментални Херкулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, је 
...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз ко 
тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то к 
е још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не  
ра се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, а 
не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не траж 
 капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле 
; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то  
ма: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са 
 и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S}  
ма, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој ниса 
и нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; и 
{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бит 
к провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понаша 
е се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка 
Жене ће нас пречистити, препородити.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити  
уботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Мо 
е као према старим женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} 
едне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и г 
едан мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће паст 
један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарц 
озор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div ty 
p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За м 
лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У  
готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа 
 остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јој  
ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрест 
 на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећала се једна круп 
 и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској претоници, највећој вароши на свету,  
данпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растуж 
видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну ч 
ави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн кубета што и 
 више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" />  
имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењем, бе 
бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала 
варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле к 
а, не осећајући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" 
<pb n="26" /> сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали сво 
исам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих  
овор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час с 
песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на 
не с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и 
 пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S}  
шта, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за јед 
О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег бе 
 у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не  
као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легал 
с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и 
дам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту,  
е, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је  
есма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песам 
ре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуштање њ 
елог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас с 
с њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа 
нак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Америка 
ећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао једа 
: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једн 
потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделе 
мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га 
и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаћ 
? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта ј 
естру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекид 
ивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она 
е било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У т 
е невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и с 
рафијом на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где 
 у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оц 
 шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које ј 
народници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале 
а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} 
ти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене г 
е суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После  
внине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но н 
а младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи,  
у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и 
азано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима 
то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах  
ме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n="22 
 је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: заш 
_C5"> <head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам  
..{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за друг 
ом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста, бронзаног тела и  
дио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад зад 
 се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам поми 
т леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и са 
} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се + 
ела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али 
 од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1918a_ 
 неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му посл 
рис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишће 
S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у х 
о снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је пита 
p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после на 
ио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох 
 говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемире 
 И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини д 
роблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу пр 
уморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово празним улицама ра 
} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{ 
вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно,  
на који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку 
би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна мотка оцртавала се на томе пл 
на разастртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у влажн 
излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош з 
уци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је 
мље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како о 
а вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми 
ахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њен 
чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај ла 
 по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој н 
које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као д 
у врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: 
ом хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном 
у...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме пријате 
а, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом 
а она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете...  
сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам 
био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од ч 
 чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варо 
ића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да сед 
илу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на  
 њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја  
 сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да 
баца.{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је м 
ције шумеле су тужно како обично шуме у влажна магловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча 
телску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високо 
ила златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њен 
 кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света об 
мрким зградама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси... 
 плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна мотка  
а, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка 
«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осе 
и је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узви 
себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром... 
за, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био  
а једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се 
мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи пре 
ас као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопоштовању од 
пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје нед 
м лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли«, ша 
е сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је 
м писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем кој 
 ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутн 
ле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кро 
 онога чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је  
 И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, 
м.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нерво 
кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да ј 
н очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељ 
м. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледа 
кнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени 
 love nature</foreign></hi>!« (Ја много волим природу), употребљујући прилог <hi><foreign xml:l 
е уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку о 
да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути с 
ла је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљ 
арих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезариј 
у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, 
ветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{ 
е у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не од 
есох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девој 
орило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врат 
ело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас н 
 дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој  
 с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка 
 је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете м 
она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше неч 
е распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с обл 
бројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, З 
што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошаран 
{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени коњаници, 
рати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разглед 
и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито шт 
столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је т 
Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{ 
 као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ци 
увати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена цр 
<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло н 
="#SRP1918a_N1" />) а ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто  
S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо н 
поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвише 
као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одају 
зику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помисл 
{S} Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу. 
 у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се д 
сачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни па 
тање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се 
ропе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њ 
i>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом к 
е ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човек 
о...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S 
мор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратит 
о па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и 
оком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам  
 и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, 
свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени ко 
и фотографијом на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гла 
 угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега  
ре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »к 
је носила, чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном чудном интензивном осећању,  
ећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и 
валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно 
ој претоници, највећој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и 
, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана 
{S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезни 
зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је 
пријатељима. »Поред своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку,  
о, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва  
 у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, 
што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбо 
етнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао 
 је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, о 
а, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она ј 
н од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене 
а бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа 
...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb 
мо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диж 
у, јер то је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узим 
и које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том часу жур 
их живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S}  
ветитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p>  
парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кол 
ни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много разговарала с Америк 
пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине  
Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Доб 
се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутак 
" /> <p>Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мен 
рема њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје доб 
{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже ко 
а. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје уби 
Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Деч 
рујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много п 
ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом косом, у његово човеково  
 гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину наслућивао под лак 
 и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прели 
арађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, г 
учне улице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој варош 
 песници називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је св 
.{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суб 
он. »О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело 
атима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујем 
ећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после 
она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула;  
а игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S}  
а, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на  
чито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S}  
 друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости  
.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед м 
ајка, мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичи 
ледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку 
ам мало поседео, на неисказаним мукама, гледајући у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, 
на будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао 
 ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кровова пут станице куда се она 
је руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута н 
оравим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту о 
јући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног доди 
 да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и на 
{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога д 
ка!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се  
ма, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам  
ло небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена ко 
 видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је о 
тари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свил 
ао да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом  
ам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и  
воме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лиш 
а и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бит 
пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила  
отпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по пр 
ећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погл 
 највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално 
 а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, по 
јално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред сви 
нски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музи 
 О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S 
 за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идо 
ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гл 
чна жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки ње 
 постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} И спонтан 
ра.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} 
разговарали се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми с 
дне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницима,  
ежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{ 
ајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на  
 од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање.  
њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не остав 
љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се  
пусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валов 
тину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због 
амо да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја 
х усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам ж 
велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> < 
ио се у једну своју сународницу пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд п 
 и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у 
 срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone unit="subSecti 
 unit="subSection" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме 
ва преживљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем  
} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући з 
ађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb  
Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио с 
дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију 
њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчезава ос 
ароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо 
м само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто шт 
 је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином 
и дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу каквих  
цих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва с 
ао трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огро 
оја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, 
 чарапама које су покривале његове обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист 
небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дуг 
м облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко. 
и чаробни вилински град.{S} У споредним готово празним улицама распростирао се мирис бензина, а 
рош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово празним улицама распростира 
из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распр 
по томе чудовишту које песници називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам би 
е и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило з 
мели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од бел 
наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда,  
ту непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као 
ољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где  
ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред ово 
у наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ј 
црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца једн 
м разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђо 
 мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а  
 гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да  
ма, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала 
ју, <pb n="17" /> немајући очију за ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом 
оду с једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њ 
другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом ум 
е!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчи 
их јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав!  
стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је по 
, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж 
 тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} 
 је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Је 
гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегава 
на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreign xml:lang 
<p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкара 
 у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је  
овара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете 
 американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не  
као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целин 
 ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољу 
 пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вр 
> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у в 
штаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и пе 
обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жал 
доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим  
 је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара <pb n="6" /> од д 
тисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана в 
лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече,  
асу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" / 
имала сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много мл 
 је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој 
на оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у сво 
ем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно уз 
 свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том ча 
ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у 
ари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабран 
пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... 
"39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије 
} У самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари 
да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо бил 
свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била о 
 отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml:la 
 тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам н 
 од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак ко 
едно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — 
уче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали све 
!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p 
 изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{ 
да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао д 
</hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да сед 
.{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и аме 
а искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном 
. она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну 
а до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја  
вом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића,  
другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као бра 
 женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и п 
S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она  
младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило  
е макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан 
а јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме 
мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила 
пут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој 
бу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и 
Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Др 
о се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је оти 
м јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад ј 
 њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину на 
 опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њ 
им погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тр 
а је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се 
, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света бра 
C6"> <head>VI.</head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам 
видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад  
крећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме  
о и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално:  
 обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији  
ад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавајући их п 
ињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног д 
О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем 
 за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени  
г пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: по 
и сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух ч 
 Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не о 
 и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, 
м пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме н 
и.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосм 
као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над ками 
главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="subSection" /> 
м руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже 
ру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде < 
ена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути 
ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се ра 
приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И к 
ухован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољ 
вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто с 
птао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим к 
ви поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узв 
латова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као мор 
 се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким 
ком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или 
н стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{ 
 није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењ 
 да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу  
 поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио ум 
 му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p> 
имо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам  
сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радост 
 променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу та 
орио свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао  
итање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене  
адознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она н 
ст, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као к 
, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и 
и...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје ко 
пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на с 
 си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на свој 
рте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као је 
телу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох  
рм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у пл 
ло сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>.. 
падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем  
росто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгуб 
 шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, шт 
то као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, од 
а јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде 
ој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својо 
оворим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S 
аву ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих  
ека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радос 
знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми  
жен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само п 
ла да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога ни 
ly</foreign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је  
о да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; 
{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад  
је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову чо 
е, неке нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то з 
к и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках 
 су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И ка 
и честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу 
концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p> <m 
а се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита,  
икнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језик 
х, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно 
{S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све п 
 главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох,  
 ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вар 
 у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је  
е, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек по 
у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да по 
 чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први чове 
 узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се р 
иком и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушн 
дна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој  
згубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сест 
 топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они н 
уховно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сест 
девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам 
исам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да  
на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако нес 
о; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми о 
радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати  
је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је ист 
питању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам  
} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећинског  
ета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене но 
вори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мај 
ни та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} 
ош одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за  
ају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога  
задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми  
еко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту. 
о и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да с 
чегом, одајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb 
железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она  
чи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према 
м, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога 
прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу ј 
 узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест 
 знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласк 
, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску прин 
о је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, 
 писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је п 
p>Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени воле 
 пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби оп 
бузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S}  
опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p> < 
и зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p 
ије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано 
м чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати в 
лују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио д 
олете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit=" 
е речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, желез 
њој страни једно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херку 
ead> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо по 
ом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у 
лично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање ње 
ено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Ник 
.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</ 
јавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — ко 
 за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде  
во море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два д 
ном никад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавају 
8" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео,  
што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни 
} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос шт 
лава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај плати 
елу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и  
 значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми  
него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући ру 
же главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога д 
ериканка ју је пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа 
ш теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја  
ао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз мате 
ре, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неб 
— нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. » 
 вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и личила 
 да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од он 
ах...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах ј 
ку принцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана ј 
. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Амери 
 био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер н 
пла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе 
 крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Ал 
је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Он 
смо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје пиш 
више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како  
d="SRP1918a_C5"> <head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} 
 што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} 
една велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вар 
зумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од рад 
..</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бес 
<p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе  
 дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млад 
ој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се пон 
од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из 
ерно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предел 
нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми 
дног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило не 
 клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим 
пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљу 
 Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби  
како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на св 
ладића.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она с 
душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна оригинална уседе 
 »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тиска 
subSection" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер  
ивљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено до 
ао снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мном као с каквим старим познаником 
ехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се з 
је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљск 
цем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако  
це: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас  
 свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре годин 
нух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек б 
ано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног  
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке,  
Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се  
 да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S 
тадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје 
сам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па к 
на загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је и 
а особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S 
пуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пу 
ml:id="SRP1918a_C5"> <head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се 
а, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прстом на претпоследњо 
аписах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим сит 
 и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једн 
.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па  
земље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час р 
жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} 
 појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чарша 
нице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог 
 се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у друг 
кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох м 
 живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах  
да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</ 
 да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле и 
и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о њој  
о нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дан 
 Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако  
 трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја  
шању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме 
иљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би бил 
оленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам 
ањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и приро 
их живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је 
ижио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси 
то сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, 
и све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати свој 
рије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спо 
а ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не м 
 један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународн 
пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну св 
ам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако ос 
 Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану  
 И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«,  
као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима. 
магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос ку 
а поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} М 
орске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва свет 
ао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад 
исао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчеза 
са, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је вре 
, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој  
 /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУР 
веног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту које песници називају градом 
у се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«,  
ишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне 
видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њ 
рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути. 
 сам тада осећао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу  
ту, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она  
ј.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје 
ошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" / 
 сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сиша 
рећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен 
ириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружб 
ркулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај  
дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до к 
} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због 
егавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је о 
, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован чове 
сен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљи 
не, без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једн 
јући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у дру 
на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у 
е покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Нов 
а сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж пр 
 њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их з 
човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног  
ли милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео  
но: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бел 
тања, и само питања.{S} На свако питање добијам небројено одговора и опет остајем без одговора. 
је место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, 
оцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад к 
д света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожур 
тава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих 
о збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три п 
ериканско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то пес 
, одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било ч 
азговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуш 
м наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум 
елама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен 
био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим ру 
едовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у  
она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она нећ 
знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, 
 ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад  
да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <div type="chapter" xml 
писне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио к 
бац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или бољ 
...{S} Једном похитавши прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете,  
ећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на м 
ршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степ 
него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо.  
им кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури с 
де сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад са 
огу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвене 
 уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} 
им из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе је 
ање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и го 
м стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подј 
лио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да  
зивном осећању, <pb n="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости 
 краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — сваки дан у дру 
је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака ч 
ичном, што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код своји 
 у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио 
 ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем. 
е пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, 
имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако 
 су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим  
бољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <pb n="4" 
вах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког дод 
одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво беск 
узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој н 
ружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прстом на претпоследњој страни једно место.{S} 
ваде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље д 
ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и поди 
и су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и д 
ериканку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црн 
а, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« п 
 друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био са 
 би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док  
ље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу  
је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у ка 
крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим  
мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} 
ицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на к 
 живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам 
или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми 
..{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се 
а. <pb n="7" /> Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или как 
 овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању  
ека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна 
тељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад  
погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију 
о се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем 
век неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога ст 
м био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два  
{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико нави 
иљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам  
а да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се  
 с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да оста 
 тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи,  
 се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зац 
јка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, реко 
ечишћен, преображен, препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, свет 
х пољубаца.{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље кој 
мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста, бро 
д смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи мук 
оји је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што 
ка чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давал 
ле према мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као дру 
кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S 
так, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хо 
пак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је к 
нцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало 
свим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Ј 
тету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час 
оре.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не з 
 не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао 
овога Света брачни парови поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму св 
 тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као 
...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да с 
ек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> 
како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујућ 
их ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако 
ојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас 
препородити.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја с 
нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио о 
 и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, је 
а осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу моји 
о је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по том 
метност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише  
раком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне,  
ине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила  
 млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и  
ји јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била  
 која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — трес 
 илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна з 
еном мантилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, 
луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим  
 жућкастим црно карираним панталонама и дугачким црним чарапама које су покривале његове обле г 
сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме кој 
нталном положају одмара <pb n="6" /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су  
аплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Напи 
на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{ 
.</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу з 
е ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам са 
ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човек 
леко, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз материју, <pb n="17" /> немајући очију за ону  
пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео 
 тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и ње 
е у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да по х 
што не пропушташе <pb n="37" /> ниједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној ка 
м</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{ 
једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, миловао 
о читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем свој 
 вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом чове 
 мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S 
љупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби м 
смехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишће 
е покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се про 
" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која и 
 су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, дала 
мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши м 
.. »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но с 
олове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенче 
е.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У  
 то своје осећање или написати историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што  
 видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемирење...{S} Једном похитавши прозору, она  
вање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, 
ћајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у 
збиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречисти 
мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад 
есму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова,  
 Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone unit="sub 
и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога  
ВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div ty 
.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type= 
S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ја у 
агом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од 
, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској претоници, највећој вароши на свету, где мили 
то — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде — 
да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јој је врло  
после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена места за  
аји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне талас 
сти.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила рад 
м у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја 
 сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут ра 
сећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због 
мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру  
он; ове таласе од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигн 
ај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једн 
 као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене 
 тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се н 
ешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ћ 
е све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, как 
онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њо 
овори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам та 
/> у мени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, једна оригинална мисао која ме свег  
 ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам обли 
 узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после  
о дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног из 
ом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав 
о: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О 
м одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} 
и за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: 
а више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све 
ја и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n=" 
не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободн 
 ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле 
о сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те у 
 дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је пр 
 Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје с 
њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале п 
ћи своје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи 
ти срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, препородити.{S} Васпитачице ће  
ци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или мрж 
наква.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ћ 
на је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као љ 
Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова  
бог пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљеск 
ми као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се,  
есео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и  
 бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру,  
 сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" />  
како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али  
 свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је о 
а од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућ 
ници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубав 
рности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се 
Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. 
а што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвен 
д сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у 
највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понаша 
мор...{S} Моје понашање према њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век  
вих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она,  
 Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и 
{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати будући човек, ко 
ао људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад н 
ма које су покривале његове обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зац 
 јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана 
ободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од ко 
ном, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати  
ова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специја 
ховним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и беж 
следњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али јо 
еданпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! 
о да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између ме 
е ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{ 
»То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми  
а, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног човека: она се с њим разговара 
бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чв 
арима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повра 
ше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од првих 
, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгу 
претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је д 
ада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S 
: она се полако неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да п 
S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме п 
S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште пр 
, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе 
овног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </div> <div ty 
о безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с 
ном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом лич 
ожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсн 
што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високо 
 тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим по 
нибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од во 
игиналне уседелице — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за дух 
узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светина, та ко 
вог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огромног старог храста, ј 
едини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна м 
д самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно карираним панталонама и дугачким црним ч 
е занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S 
она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми ка 
прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone u 
у се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад и 
»Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не 
арање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију 
ро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђ 
ного млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да н 
иле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћ 
 и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p 
роми су остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђ 
 с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста,  
он... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајц 
 Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то свој 
ављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу  
би опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у призем 
иђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу п 
воје осећање или написати историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам м 
з џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе ж 
скога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бри 
рвозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога 
о љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој новој жени било  
ети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да 
 Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда  
ко дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и ни 
{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она го 
ко мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто  
из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће  
вају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила ка 
јаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да п 
тедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад б 
у срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, 
човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.< 
аскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мен 
си, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отвор 
о.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у  
за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је ц 
обе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две стран 
ам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час раније него што обично оне и 
не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу почаст, само д 
звирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех ње 
 и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још  
 казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била живо 
вобитног пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја в 
и с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих ж 
S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не забо 
 жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према месту гд 
ила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат 
обу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студ 
собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу 
у за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде н 
обу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд  
из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу з 
чах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за 
екиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} М 
сетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели 
м сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам 
де милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње 
пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и вел 
 материју, <pb n="17" /> немајући очију за ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдни 
ући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreig 
етно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не б 
у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту сре 
велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши в 
рејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је  
/p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд т 
 пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у ди 
о допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто  
ли свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на св 
али свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарца.{S} К 
ити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три 
о што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...</p> <pb n="30" /> <p>Најпосле устадох; она 
о нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мог 
 мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пр 
алова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: за 
 је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> < 
="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а 
а тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, 
тел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако једа 
х овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну сто 
 проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S 
 Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што много личи 
, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студ 
да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала ра 
ије вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да  
еха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне  
их...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. 
у...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености и глад 
кад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам 
један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу пре три године.{S} 
...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо сам се, одго 
 свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радост 
{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто  
н.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, 
сто на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и у 
 чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их виде 
 кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p> 
} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, 
мејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: 
ша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за р 
 или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држ 
 цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, 
 на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и сп 
за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њ 
са сваким говори, <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех 
е она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туго 
остан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па  
} После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Силна светина, т 
једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташ 
 чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је п 
е <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је  
ене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сут 
е и песама уличких певача, што певајући зарађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох 
l:id="SRP1918a_C6"> <head>VI.</head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само  
рође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкр 
P1918a_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> </back> </tex 
вима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше  
чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг 
ва...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што  
<p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина промена је проблем к 
што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шт 
S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, 
на зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онак 
еним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламеном ко 
о, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у  
еху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, препорођ 
 тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши н 
е непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело један риђи постарији Американац, јер он са сваки 
 у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је бил 
тање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она п 
ве.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у де 
поље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степе 
ашту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као о 
болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба  
је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?...  
S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљ 
а своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али он 
ој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, мо 
м — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да 
 се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да не 
а...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо 
 бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој поша 
чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се 
 ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом беја 
оз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке довод 
с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју р 
саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одгов 
а њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да  
је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна 
а оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се 
— радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад 
у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је А 
{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре 
 да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би напа 
а гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, и 
бузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта 
 Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја 
ренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати  
о пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S 
у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се ос 
о једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?«  
1"> <head>I.</head> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким с 
ено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ј 
о бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено 
едним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од т 
 мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то 
зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreign xml:lang="EN">Mass</fo 
 само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову глав 
не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њ 
 подмукло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас 
д падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до  
на песму <pb n="26" /> сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су оста 
н.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента, час с 
 грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореузине к 
 около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она злат 
е, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави  
од њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба 
 живот!... »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет он 
у вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле  
ило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућн 
а се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље с 
 другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се 
жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад 
е је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на ж 
рајнога парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и  
...{S}Али кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово  
д се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p> 
емаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, који је по 
е сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао 
свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробн 
рема мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену  
башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високој оград 
 старим познаником, распитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још о 
м проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из р 
ао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, 
облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснил 
тилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него ка 
д би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по среди 
златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33"  
з њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личила б 
; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни с 
прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре  
сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из 
Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам с 
во губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се  
но према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да 
прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење 
је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љу 
д пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим  
ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам ос 
reign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала  
а је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није била т 
ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке 
ао једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још о 
је карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао к 
} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да с 
мента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт х 
{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, 
сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све свој 
.. и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...< 
као сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S}  
и за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, суб 
турније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено: 
в, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето 
м, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су  
фила палминим лишћем, с једним сунчевим зраком у коси...</p> </div> </body> <back> <div type="n 
офила палминим лишћем с једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао  
ова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и 
»који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених црка 
а те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко  
} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекн 
ено, муцајући: »Хвала!...{S} Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер з 
 аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање п 
хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узе 
ајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од 
 осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се су 
> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом ст 
ао за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мен 
 њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађ 
идела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари. 
згрејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да ј 
 ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шо 
к, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио 
поред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, м 
ким енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познаје 
утро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја  
ша.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо 
ош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја 
Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прс 
се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако питање добијам небројено одг 
ко једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излаз 
ног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се:  
ечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у 
ајпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> < 
вно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бес 
Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много д 
S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја 
 да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} 
извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн  
 у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибри 
 свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно пре 
кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих миш 
мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или ка 
ла; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу се 
и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио  
ом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много разговарала с Американком и њеном мајко 
..</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...< 
ола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се уз 
о ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, п 
на од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жен 
а, који се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и ме 
е она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић ниса 
ре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бака 
вари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће ш 
 Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћута 
ати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух 
.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — У нашој в 
ио, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке 
ш у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, шт 
S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не 
, што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих нај 
Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршил 
иђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да  
да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу 
љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, пре 
 заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <mil 
<pb n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмо 
вог светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> 
ред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничег 
текао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S 
 не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио  
 спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох 
/p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једн 
} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајц 
 ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreign xml:lang="EN">Excuse me</fore 
 из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе 
нем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме 
 колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у к 
 седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упозн 
те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим 
ам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех писати.{S} Писах, писах, 
 у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није 
е то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, ка 
се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, по 
а, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако м 
уштање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она 
 она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S}  
ним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, по 
оарима на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огром 
тове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у  
 сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брат 
ости тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био 
 моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дет 
S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног п 
 ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као че 
о ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се 
ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро ј 
ао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање. 
, <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за  
лио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкар 
 жене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И с 
погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичућ 
ог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p 
пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако стари 
зе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву сво 
мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ј 
суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми  
ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од с 
икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами,  
ца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад 
м...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{ 
едини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и ча 
ио ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује 
према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледа 
тура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах  
се од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука какво 
ности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био 
жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, почех бежати од света на у 
>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу 
ко ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у св 
челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Д 
а и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се заус 
{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не  
ајне, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џин 
је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и  
 у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале св 
</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За 
тују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено  
.{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колик 
е муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на  
ути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадо 
и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху би 
а не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу 
после, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него  
 је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у с 
од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је би 
 заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу пр 
бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из  
 отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих...  
; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледав 
 <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по  
ас.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јут 
 је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку краљиц 
сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног јез 
 где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div type="chapter"  
 био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} О 
нога младића, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног човека: она се с њи 
аљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на 
ампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на ј 
им жућкастим црно карираним панталонама и дугачким црним чарапама које су покривале његове обле 
е што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црв 
е миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубо 
век ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад св 
 Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, 
им мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јо 
 сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плав 
јвише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најкултурније држа 
свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Врем 
ра...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих 
вши прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да глед 
свако питање добијам небројено одговора и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем ту 
а изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи в 
а разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока 
преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... 
асу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише зане 
 жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју жен 
е као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над ка 
дином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој  
дним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују,  
о поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморн 
нодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат 
 осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе а 
м у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које ј 
брађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <p 
е утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{ 
бична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки  
ило јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на 
пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече;  
лоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је в 
не у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких певача, што певајући зарађују насушни  
ку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варо 
, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, наро 
.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се  
сећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отво 
ИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div 
 до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" 
осица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољуб 
еме лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као  
е пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она 
јима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму С 
 ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, ул 
громној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време о 
е би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једно 
ме)« Она направи неисказано строго лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не п 
..{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама кој 
 То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи м 
е не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слобо 
{S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европско 
 од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да с 
к је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седели су  
 мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је ври 
о једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се нест 
 увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја посл 
ење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на в 
кло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који  
, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не  
ати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена б 
 специјално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пр 
.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја иза 
 осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост зб 
 хучне улице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вар 
је песници називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је  
ана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, 
жио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну моју испов 
ене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово  
јчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут  
 устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало ча 
огла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физи 
/> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о 
риземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S 
а се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниј 
} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледа 
енскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана б 
телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће 
е она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула 
о јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се  
 с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох дру 
 волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а с 
ан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја б 
аву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за 
ка да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хоте 
у.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се инте 
з главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="subSection"  
она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} 
идим јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери 
нем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још те 
а и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити  
ра, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно ш 
 она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била он 
ам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али 
S} Американка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумев 
ш првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви пут 
која се много разговарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, са 
рча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас је 
мо се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што много личи на удобни честити дом, и  
ловање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Н 
сам облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначк 
изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; ал 
им лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао 
гнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо р 
 по оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука лете 
жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског поглед 
као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Сил 
, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чи 
, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис д 
и да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се уте 
о јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана 
вао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града п 
било само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?.. 
а један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за  
не, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што 
ед своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну ш 
/p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка  
 своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, о 
асвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, 
њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p>  
ао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није  
 трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једа 
 уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже гл 
<p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у со 
нке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корак 
а.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и  
етлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером ц 
тку ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити  
>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кровова пут станице куда се о 
м, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а  
...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у с 
{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу  
 <pb n="37" /> ниједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која с 
ати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се  
рана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек  
да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њ 
рно осећати њен пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, о 
 за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и је 
е...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за др 
 сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: 
 останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала  
оарске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале 
а мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S}  
била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину ли 
 ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: ту 
лова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све шт 
 ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам  
иком и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о 
икога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се  
роши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи н 
 је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, с 
 ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, 
 њино миловање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова же 
нако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још 
моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан 
 вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош 
и мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језер 
> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би уме 
љубац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или б 
део да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња ме 
ећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љ 
е моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, препорођен, сасвим 
но је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> 
нзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које о 
 воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за 
етно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S 
 што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред на 
 другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и уз 
одласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке 
l:id="SRP1918a_C2"> <head>II.</head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу  
е од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој ог 
ова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакш 
 на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се  
у чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затвар 
тку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </ 
идим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љ 
шу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала 
ам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у м 
и: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих св 
ш, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчего 
собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«. 
ада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам ј 
вора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто? 
" /> ниједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много ра 
 долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што  
а чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила 
чах низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у со 
 свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била 
и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћ 
сти.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама 
на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, као њени п 
ивот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да ни 
сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена м 
 личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, с 
> час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако р 
Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како ни 
ентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зове М 
та, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех м 
 три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жен 
ља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој кар 
 се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један другом слоб 
 (сапутник), то јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најп 
за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи  
прошарана седином као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и 
имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићено 
о разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с 
у.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па 
="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам виде 
 зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала  
ила онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, з 
га џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту које пес 
 и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} 
е својом појавом личила на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет  
м падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и пи 
, као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме 
да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то 
иво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отвори 
{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и 
 за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана  
и што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја 
 Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног пол 
ледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојниј 
да поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлет 
 црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих вел 
лом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој туж 
а дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи 
xml:lang="EN">Excuse me</foreign></hi> (извините ме)« Она направи неисказано строго лице и мног 
розору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам жи 
" /> свакога запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код  
еисказано строго лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не проговоривши ништа  
 крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јел 
што је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један  
тавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајн 
 цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало 
мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Ам 
 је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета тр 
ћи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Ду 
као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега  
а ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, ка 
»Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она навали на м 
Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« ре 
енутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила с 
, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејат 
ло ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки ј 
не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузм 
тио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, б 
на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту м 
лике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лу 
 ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2"  
физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од свак 
 она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним 
је чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах 
утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} 
д хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да 
постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој пис 
аја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па по 
 идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у с 
 кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не ид 
не ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у  
су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не ск 
"26" /> сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја зак 
 у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћути 
="31" /> час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор 
баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више нег 
љубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ  
 ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је при 
 је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету најв 
 је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у поче 
 кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније 
лиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздее 
 духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p>  
дости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је бил 
 од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна ко 
них али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе  
им уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пол 
шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном чудном  
им капицама, и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Сврш 
изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам 
} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мај 
 песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазв 
{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка од 
 Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — с 
али у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао  
ам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једн 
са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био са 
е волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати буд 
право пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S}  
 њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а п 
о сам то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утва 
ме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од  
м љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, з 
еверне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreig 
ила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Јед 
чена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана к 
у у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растуж 
 љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна как 
ула утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу 
 сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у пли 
некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме пог 
аку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека  
>Кад бих могао описати то своје осећање или написати историју душе за тих неколико кратких трен 
оварала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана дв 
 више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих. 
пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над главом с 
уди, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; уп 
са јој је прошарана седином као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S 
ачају као људи, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, ка 
је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа об 
{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја с 
»Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са лан 
 дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја уста 
="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она  
е ова варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене изр 
им понашањем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се брине као 
кав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима 
Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на 
 коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет 
 као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; 
 зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и  
/> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залаз 
есму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обуз 
м великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равн 
; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, в 
ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо руж 
ругом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешт 
тих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да м 
ог инструмента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи  
са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента, час с песмом тице којој имена не знам.{S}  
ад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свес 
дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најку 
тину, где сам се предавао једном чудном интензивном осећању, <pb n="18" /> што ми је долазило к 
ересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, а црн 
да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била интересантни 
ам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје 
{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да ј 
мирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се 
лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мири 
ами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не 
 поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два  
ј жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S 
ла најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образо 
ером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у б 
вету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према 
овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријатељима. »Поред свој 
ичега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </div 
е су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком н 
И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, о 
дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је н 
м морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће  
п свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афор 
ћући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душ 
ући се.{S} Она ово прими као једну моју исповест...{S} Над свим тим лепотама сијало је једно ма 
ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Коли 
уње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американк 
 друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком чов 
м лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка 
да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно у 
додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{ 
 ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог  
у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не 
 у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, се 
о описати то своје осећање или написати историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p 
зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме  
гловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара  
ву мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
те ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="sub 
е Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке ил 
 да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам п 
енут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и 
новинама »чуда по свету«, обележавајући их писаљком, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи  
кох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их в 
 прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао свак 
не излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{ 
песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због  
> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> < 
ам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо 
8a_C4"> <head>IV.</head> <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несве 
степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи ник 
И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас  
ођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...</p> <pb  
"1" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ.  
, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> ме 
о ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </ 
 <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни  
p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазниј 
и се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{ 
палим с једнога огромног старог храста, ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обес 
арекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она  
 сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико 
ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" 
о као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам јо 
 насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се о 
и називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд прат 
о од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз сте 
али...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући  
 помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била ин 
сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе 
з хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам с 
своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чува 
енела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{ 
дим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој  
лити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу њ 
ио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу по 
чи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечи 
сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих 
 као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан 
 језику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, пом 
свим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писа 
а личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознадосмо се 
и скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод  
миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја са 
цао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивш 
 пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох...  
 узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n= 
о дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело  
ран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најм 
едном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, тре 
и.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја 
о и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била с 
ким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђе 
а је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, дос 
лиже Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке 
у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим к 
 она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескра 
езарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студи 
 умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дан 
носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и  
о је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div>  
би ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам ј 
Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре го 
} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природ 
»Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S 
 ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — 
релид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер  
, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</ 
м, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нели 
оље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа 
лено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор гд 
 човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан 
оје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши  
} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има п 
овима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да  
</head> <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне  
 ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се 
дно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула ут 
мо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Ди 
на као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме,  
една мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S}  
 не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непо 
«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи  
дам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође приличн 
а је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О  
на претпоследњој страни једно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентим 
> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да на 
ладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с 
косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно  
ику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши  
да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је пр 
ак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при  
ме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била проме 
</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева в 
још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух ње 
з облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p> 
ту не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <p 
д главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или  
зазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нем 
 ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни уш 
она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах 
"27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да 
: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да  
 уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је  
 се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разил 
н оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко  
да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај чо 
а.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи и 
 и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, кад 
еклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер нешт 
а ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на 
вег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар,  
гла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да  
ом се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме у 
е, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљу 
а дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо  
ва човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необич 
ео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех  
 једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазил 
говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио ка 
ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, про 
ри.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што 
аједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <miles 
е као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио са 
У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци. 
 било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мир 
шеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији 
јке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја  
..{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} 
 од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог  
овек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу г 
о јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на < 
!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих 
еисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раме 
 криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отв 
« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml:lang="EN" 
Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета 
 ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за  
три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је из 
гох као од каквог светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгуби 
е и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем с 
еном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загоне 
ка, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милио 
"20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била 
има.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од  
внодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабуд 
век«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за ст 
порођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана с 
имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја  
е видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислим 
етњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и  
не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја 
 чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питањ 
 варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то ј 
каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зач 
рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збого 
свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} О 
>I dearly love nature</foreign></hi>!« (Ја много волим природу), употребљујући прилог <hi><fore 
то ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече. 
ml:id="SRP1918a_C1"> <head>I.</head> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за на 
 ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отп 
јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким ходником тихо су и 
 проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, п 
 жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једнога младића.{S} Тога младића од пре нек 
м, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. иска 
сећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она. 
х један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на  
а и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После с 
душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом и 
, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу 
..{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изг 
као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ј 
овека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу м 
очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, н 
их него лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш 
се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изглед 
м, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми д 
гога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро. 
 да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и  
 преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер н 
дао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и 
оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју  
 тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... не 
 косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нар 
о, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила... 
 се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бр 
 је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држав 
е дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми 
 много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: пре 
слио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обес 
 мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на 
о сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим кака 
.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или... 
ласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: 
 последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али 
 брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какв 
у.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се  
сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S 
ој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, д 
ла!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се  
да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам 
/foreign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је зна 
естити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу ка 
е...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осе 
, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши 
небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је био 
ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек почел 
стих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек.. 
м умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да сед 
замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргл 
рхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се  
брао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је п 
> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после 
} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p>  
 и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од брон 
га тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не доч 
— пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен говор.. 
д уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степен 
е гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достој 
као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и о 
блак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Аме 
, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: » 
 па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех пис 
 и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала овом сликом и  
..{S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичког човека, <pb n="21" /> у мени се 
мити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући  
авала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка с 
ек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се гот 
 пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки 
 код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи  
х врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разг 
а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни ф 
а.{S} Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти  
 ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се,  
ула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, д 
 сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или ка 
нђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој  
 крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном 
P1918a_C5"> <head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какв 
елој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треб 
ријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата  
ворене са седам печата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад 
и на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантн 
уке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По  
одним понашањем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се брине  
 подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницим 
 онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од  
пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку краљицу из Новога Свет 
/head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљи 
р...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонт 
го пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје  
лигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зов 
шаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S}  
аквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љуби 
љивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је  
ђох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је  
ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био о 
 њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића 
сана је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није бил 
> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било 
а јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не 
а мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она и 
мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с муш 
нка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се пре 
м се интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млад 
Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду  
сама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n=" 
нас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од 
ислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпат 
оклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим м 
ка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мис 
 и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи ваја 
ан нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу  
 да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце:  
разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се 
 близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што  
ико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја ниса 
и се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с  
разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужја 
ислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па до 
врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узе 
.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у с 
 Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радов 
...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени коњани 
а сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи 
безбројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином 
плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су дв 
би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред  
з густу непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам се пред 
риродна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S 
ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поно 
 као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво к 
ретрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен п 
ад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу  
а нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен п 
ћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши изме 
човек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{ 
а на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим же 
ом као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она  
еног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S 
ткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после на звижда 
 изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велик 
ваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана 
Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка 
, кад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна вели 
међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа 
циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут  
кох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу 
 но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео из 
е нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе 
друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био 
ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Т 
заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашањем.{S} Мушки 
ну; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја 
ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а 
пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут виде 
Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећ 
р нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио. 
тензивном осећању, <pb n="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младо 
 профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врат 
уо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси 
не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело један р 
 игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је пи 
кси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збого 
хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чул 
азу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с је 
 Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сва 
сти.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један  
ше не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: ба 
ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суб 
ских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пеном из Океана ко 
мо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и 
ком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личи 
им и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито 
црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој  
боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према друг 
а... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењ 
з воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне  
варима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједна 
 од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја п 
 је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно рад 
 Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја с 
тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S 
грао после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, а 
 О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад п 
ом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам заш 
S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам у 
га дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњ 
соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољ 
.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одз 
био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао 
12" /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, з 
има, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у  
ао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрага 
ло и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренут 
ве обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} 
, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је  
аборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину,  
оловину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ов 
а њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био  
ерике, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreign xml:lan 
, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију 
 Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она  
је друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријатељима. »Поред своје уске отаџ 
"> <head>III.</head> <p>То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобр 
вест...{S} Над свим тим лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тог 
нке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на та 
 по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени,  
вуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично,  
 У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љу 
у, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам  
.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије сестре.{S} Као д 
Моје понашање према њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век провео, ко 
и милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То н 
 говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађ 
зарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од суср 
вечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви 
обро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духо 
ер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипа 
ени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, ч 
то је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не америка 
 један млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог 
ај којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање о 
Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S 
лико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам  
че да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А 
ака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} 
 прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и 
нице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећала се ј 
ње...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма н 
је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физ 
до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над св 
 или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се 
рпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо сам се, о 
све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" / 
 соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један де 
ам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто  
на?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} 
ини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни  
ком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из 
воних...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капиц 
ни ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо  
ор и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као крива 
наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-д 
, разумевајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих л 
зо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она по 
гој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд 
 у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене. 
 Како ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није  
{S} У очајању што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с 
ут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гу 
м, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</ 
м зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подн 
 плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Он 
} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби с 
кнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори  
казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где д 
а соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст 
јих најбољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <p 
е брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као 
{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме н 
аостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву неде 
> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасви 
се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у је 
 то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу 
епа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене 
равила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изг 
о волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се  
арану сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз про 
У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американа 
ку провидну маглу, кроз коју се помаљао један страховит пожар.{S} То није био пожар него осветљ 
зе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене 
е наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис посте 
нат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело један риђи постарији Американац, јер он са сваким говор 
она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml:lang="EN">fellow trav 
њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасви 
а неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетк 
азумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонет 
ller</foreign></hi> (сапутник), то јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународн 
је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месе 
и ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема, и прол 
и из Новога Света брачни парови поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у пи 
пут станице куда се она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као 
на сенка.{S} У очајању што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао 
е скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прат 
а, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, један 
с с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?« 
раво ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па т 
ло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хла 
а на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном п 
, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} За 
го лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у то 
упитах тобоже озбиљно. »Смете, али само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прст 
е са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, али с 
творише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих... и  
недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна оригинална уседелица, мала, мршава, као ружа спар 
ени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, једна оригинална мисао која ме свег обузе: 
 једна страст, једна жеља, једна мисао, једна оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љ 
="21" /> у мени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, једна оригинална мисао која ме 
Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S}  
ичила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна мотка оцртавала се на т 
 »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми  
о срце; у тим ситним словима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој го 
 човека, <pb n="21" /> у мени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, једна оригинална 
тничка неозбиљна љубавна авантура, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и 
шију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с  
 нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ћ 
д нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Шв 
.. нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон д 
. »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они с 
дећи према мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану вековима и обр 
уседелица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прстом на прет 
кошници...{S} Моја рука летела је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум кора 
јој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цеп 
о попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријат 
зи, осенчена профила палминим лишћем, с једним сунчевим зраком у коси...</p> </div> </body> <ba 
« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено 
ого у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја н 
узи, осенчана профила палминим лишћем с једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју ј 
ено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блу 
т...{S} Над свим тим лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога д 
е; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећала се једн 
 је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено им 
дотичући прстом на претпоследњој страни једно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и чи 
и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива 
 збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам т 
проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам 
рку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких певача, што пев 
, то куцање била, ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам им 
ао на једну усамљену зелену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n= 
та, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо 
ле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И о 
од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огро 
ово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огромног старог храста, ја се тргох као од какв 
оју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једнога младића.{S} Тога младића од пре неколико дана ј 
не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себ 
 љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској претоници, највећој вароши на  
оспођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која  
а нисам осећао душевно узнемирење...{S} Једном похитавши прозору, она ме додирну коленом, па и  
се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухва 
твара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада б 
 у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене ка 
аником, распитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре  
зносила на чистину, где сам се предавао једном чудном интензивном осећању, <pb n="18" /> што ми 
и се више нисам окретао, него сам писао једном своме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или у 
t="subSection" /> <p>У свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љу 
 равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка неозбиљн 
ечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједничк 
и весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав 
 у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног језера с белим 
 и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше  
олим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад 
 и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну моју исповест...{S} Над свим тим лепотама сијало  
ој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, је 
 где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној  
 Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу пре три године.{S} Она му на љу 
и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре 
едну усамљену зелену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> 
 као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих  
 их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тра 
га.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја га више не по 
м видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео заплив 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ 
земље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S}  
икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше  
сам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Т 
ио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле 
 Ко је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се та 
е напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ с 
лове, разумевајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од св 
ве то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вече 
и, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију. 
оши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према месту где сам био, покло 
ју.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје дру 
војчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с  
p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам  
Зацело један риђи постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb n="24" /> свакога запиткуј 
 тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква. 
, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечер 
бесвећавам својом профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S}  
вршетку ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљад 
traveller</foreign></hi> (сапутник), то јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сун 
у дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја пона 
дио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за  
 ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мен 
сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreign xml:lang="E 
одио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим ств 
за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да 
е променила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла 
укох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се  
ред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не о 
уке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже ос 
то нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим  
а ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што п 
езо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она поц 
ајпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела  
<pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније,  
ма осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих 
нка ју је пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као  
 женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пеном из Океан 
о тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мај 
је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем  
 а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у г 
неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош 
а плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети и 
тничком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео  
мање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га 
<hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном раз 
е гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разговара 
ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас т 
е душе.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу прошаран 
</p> <p>...{S}Окренуо сам се, одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро  
леским и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, наро 
т Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусе 
ам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; али на те две мале стране метнут 
S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок  
пна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што 
да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: з 
 допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим усна 
у, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме 
је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечер 
један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једн 
авичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она з 
 најбољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <pb n 
не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече о 
ом старицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мном као с каквим стар 
 и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к  
ренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p 
уд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши 
S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с њ 
е су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало  
черас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи н 
срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријат 
ubSection" /> <p>У »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су 
о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи  
ушом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу 
евим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само п 
, највећој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња 
иштаљка нашега Швајцарца.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово ј 
учну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја  
е разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из 
но шуме у влажна магловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном  
ћи смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влаж 
ла њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних вла 
аљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници 
тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Про 
1" /> <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састал 
лину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких певача, што певајући  
} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом гд 
био.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њ 
ом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме л 
ско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не  
ворио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава  
 састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених 
о да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а 
тајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразгов 
 лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изг 
цу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз  
 јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас 
, што ме не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јут 
један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и ос 
...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један м 
ass</foreign>).{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим е 
њем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, 
т бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржи 
утака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њен 
 седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја би 
кав је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од брон 
не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њег 
а какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њим 
њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S}  
о слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријат 
шљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нис 
едила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} 
емио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сун 
ис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам д 
едим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда  
, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, о 
ор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, 
ражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим ствари 
ила је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слега 
е ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја  
на како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за од 
 јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути се или  
 Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја  
} Моја рука летела је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва ч 
 који се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и меша 
b n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор  
ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се н 
гледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући  
, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад б 
ини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађа 
ном, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се 
обудио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичког ч 
ру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која беш 
ном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само м 
ром да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош,  
стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да ј 
узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир ње 
 окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазу 
упа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава тро 
 кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а 
ни да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја 
 помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>П 
 свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, п 
е седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно  
ом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S}  
ори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја 
очно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише вол 
 Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, 
 светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол  
ајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као  
оји ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то своје осећање или написати ист 
 сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у х 
а учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме ост 
ају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених цркава и палата  
»Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним бол 
дмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је  
 све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре,  
сле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела оног 
S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb n=" 
их јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто 
918a_C1"> <head>I.</head> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с прете 
ме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако вас 
љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њен 
, на милион начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице  
ратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, него једна о 
као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не глед 
е него у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искр 
 су се помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно  
од првих дана разговараше са мном као с каквим старим познаником, распитујући о мојој земљи као 
код својих најбољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крају вароши. 
 по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" />  
неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелам 
нем.{S} Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се 
тно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претр 
омног старог храста, ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обесветио, и појурих на 
чи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, спир 
, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док 
Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — сваки да 
...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је 
згледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених цркава и па 
чи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећ 
да сам обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно з 
ђи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пе 
ди.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност 
овора и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?. 
ва жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се  
ледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Же 
ка«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недоврше 
рема другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је  
збегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубомо 
а сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ј 
зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по  
и и погледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна.  
морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се пр 
не Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreign xm 
едном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот! 
гради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у влажна магловита предјесенска јутра. 
понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету  
акве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <p 
ши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенчен палминим лишћем и црну 
н луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, и забо 
ејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S}  
дна оригинална уседелица, мала, мршава, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе <pb n=" 
ја...{S} Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за 
били су се помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми ча 
и главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: и 
вим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Ср 
та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава 
го лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} 
изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{ 
бе су се понашале према мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме п 
е.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{ 
и од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у 
S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена 
а; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подн 
ема.{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па  
и равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим л 
хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мир 
 чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она  
 он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његов 
 кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореузине крај којих се  
плине, неке нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је  
По држању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} О 
 крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и запл 
понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећал 
била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S}  
коњаници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љ 
пло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на ч 
} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се 
оследња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душ 
), то јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога  
исам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну  
 би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која се у даљини, по о 
C2"> <head>II.</head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљни 
 озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би 
отакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле с 
те, али само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S}  
а победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за годи 
добни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хо 
се као с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох д 
но, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њо 
е она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирис 
м...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек,  
ла се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се у 
} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у све  
е понашање према њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век провео, које  
ерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у  
оба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст ка 
 и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја 
нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео за 
лаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и 
нађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, 
е мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да м 
ад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку него сво 
ђа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не  
 бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати  
ојства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она  
о далеко, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз материју, <pb n="17" /> немајући очију за  
вни концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p 
 једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше пут неба;  
уркано море.{S} Силна светина, тиска се као морски таласи, таласа се као узбуркано море.{S} То  
одна: с мушким сапутницима разговара се као с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом;  
, тиска се као морски таласи, таласа се као узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави 
авила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духови 
 узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом ј 
у; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго 
: она се с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не позд 
5" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одо 
 уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши 
е...{S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши с 
то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како 
ица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубив 
увши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рек 
сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих,  
утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја  
м познаником, распитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах,  
ог погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам  
дећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну моју исповест...{S} Над свим тим лепотама сиј 
 љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива, једанпут  
 говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу 
 да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да ј 
.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек« 
 црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не 
 био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој 
оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја по 
 отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбин 
а, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут 
е још од првих дана разговараше са мном као с каквим старим познаником, распитујући о мојој зем 
слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један дру 
с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговара 
едах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То 
свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су 
да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким хо 
"> <head>IV.</head> <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан  
S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су те 
ју, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа б 
њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред овога, она је за 
 гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам од 
је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу 
ећању, <pb n="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништ 
журим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени коњаници, пешац 
лим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум свој 
а их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, пис 
ила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости д 
ну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја 
е чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим 
оту«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то  
 се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с чов 
ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, који ј 
 мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, 
а је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први  
часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у  
ућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са ст 
палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни 
 без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или мржњом или равнод 
и да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе 
блацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један 
ли кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово сва пок 
упан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на 
овао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким сапутницима  
а утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан. 
сте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки т 
челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Ова 
ога огромног старог храста, ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обесветио, и пој 
ом тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле су из трп 
а, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу  
 нарочито ноге у кратким жућкастим црно карираним панталонама и дугачким црним чарапама које су 
ријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свак 
и...{S} Моја рука летела је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и ј 
их чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја 
"14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S 
е на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се усхић 
рат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много разговарала с Американком и  
м сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити све же 
него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер  
 кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то куца 
та била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом на хартију: у покрет 
гуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора  
 додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој го 
не.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био н 
 погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпуто 
 парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и ту, дух 
p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, г 
.</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина промена је про 
1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> </back> </text> </TEI 
то је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био 
рема њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени б 
би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Свак 
о упитах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с  
га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу почаст, само да ми се чин 
ти</hi> умеће се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ов 
ити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и 
!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано ра 
 где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу каквих је још д 
рпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога  
е чула као вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шу 
з најкултурније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала с 
чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мном као с как 
х се кроз густу непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам 
 Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач,  
Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се бор 
зих ону усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жут 
тнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала овом слик 
овек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичког човека, <pb n="21" /> у ме 
 иђаше на службу у главној катедрали, и која се много разговарала с Американком и њеном мајком  
ља, једна мисао, једна оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} 
шу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, 
 пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто неп 
и на безбројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом махо 
оривши ми ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по сто 
старим женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја прем 
уго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била  
опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље. 
м панталонама и дугачким црним чарапама које су покривале његове обле готово женске листове.{S} 
м, то су три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер 
 ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да  
 над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу изабранима! 
{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригина 
да фабричких димњака, по томе чудовишту које песници називају градом пресићености и глади, ја н 
ско, човек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајно 
ада пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је време леп 
личила на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над св 
 знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> м 
{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз б 
оследњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи  
а је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је бој 
тње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђе 
седином као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, 
 једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, 
ом путничком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст 
н.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, 
едам печата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао  
ој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окре 
ија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене 
ког њеног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво де 
о глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после на з 
о оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже 
е у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале с 
жени било је као према старим женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме ва 
алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бле 
пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио 
: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за ме 
буркане морске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та г 
музичког инструмента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај х 
црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том трен 
ој у вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао један страховит пожар.{S} То није био п 
 своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну шир 
а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{ 
Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за св 
а, где је врило као на улици, небројена кола, небројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова 
црвени, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, тре 
и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољуп 
о од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину наслућивао под лаком хаљином и г 
едном похитавши прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме з 
хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што 
 <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарца.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан. 
а ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенел 
ало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није била тако ле 
а да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она б 
е...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не п 
 каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џиновског мрко-црвеног т 
цање била, ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни о 
и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, који  
ц, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што 
овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S} Оца ме погледа <pb n="25" /> уплашено, муцај 
 утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово ј 
то се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џиновског м 
 толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га 
г у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак ам 
дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да по хиљаду пу 
ропушташе <pb n="37" /> ниједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, 
као на улици, небројена кола, небројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све ж 
 кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осе 
ро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а п 
ноги људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или мржњом и 
 свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пеном из  
аким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас  
по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је 
ом за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мном као 
иним лишћем, с једним сунчевим зраком у коси...</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <n 
миним лишћем с једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.< 
" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} 
 човекову главу обраслу густом кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних брк 
ј профил осенчен палминим лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери један  
ју црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу 
варала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко једне карте кад 
 трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, 
аменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам ви 
S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преобр 
ао узбуркане морске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, 
 у један парк, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам и 
 ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од  
а, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен са 
 без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном  
и умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом 
окорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога 
квих је још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, 
женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, 
војим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна, а као 
а, она је својом појавом личила на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Ста 
оји је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску принцез 
е дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, ка 
е руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно карираним панталонама и дугачким 
 написати историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам мало поседео, на  
имњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствен 
лад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На врат 
ађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се 
шено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после преда 
орила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где 
 нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p 
уда се она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она 
 тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час као зем 
 мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио ј 
творих прозор и гледајући преко црвених кровова пут станице куда се она одвезла, пустих један о 
латни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика м 
вијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао један страховит пожар.{S} То није  
е сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се подневно сасвим бело не 
 зградама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси...{S} Т 
м очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену масу, која ме је носила, ч 
боту.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми ка 
ках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обој 
а. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одска 
о ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину м 
м су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако  
 шарену масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као узбуркане мо 
тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз материју, <pb n="17" / 
у варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не исп 
, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз материју, <pb n="17" /> немајући очију за ону густ 
а!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала  
душан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат,  
; у тим ситним словима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио  
била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга! 
еда ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разговарала с 
иди да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворена ли 
ртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у  
их ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом дода 
«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћ 
ичанствених цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џинова; а мало северно с 
т, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана 
ајући преко црвених кровова пут станице куда се она одвезла, пустих један очајан крик и гласно  
тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочека 
 у његову човекову главу обраслу густом кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да је обри 
и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође 
г огромног басена, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џиновског мрко-црвеног тела ча 
 бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађе 
их Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи  
{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца једног колоса; а ја  
елену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, гледао  
тих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљену кл 
 сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо сам се, одговорио јој н 
тно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S 
ака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој бл 
зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је бил 
плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала овом 
.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, препородити.{ 
у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам 
дне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је  
 виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У 
гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после с 
а колена чију сам облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било н 
{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S 
ђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био н 
тадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулн 
, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пу 
осветљење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарим 
опова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шу 
би за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара < 
ице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мен 
а није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим 
јно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари 
е оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако зајед 
ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам  
 које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с у 
е пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S}  
, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с 
све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је  
у као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам  
агу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за 
S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и 
да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у оном 
 Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси  
ала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћав 
ростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; 
 носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према мес 
екао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То ј 
 готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, 
 тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на  
а на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој новој 
ила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до 
 једну моју исповест...{S} Над свим тим лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунц 
бро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња 
 зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко једне карте кад се отворише врата и чу  
о, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је 
ао некакво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи 
ли.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким  
" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S 
т — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, 
за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S}  
 мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже о 
ом међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ни 
има и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја  
е као у огромном пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, пос 
 су покривале његове обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело чел 
++љути на мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њи 
анаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је ј 
 од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше  
ио, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од  
њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека и св 
устом кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од сам 
ните ме)« Она направи неисказано строго лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па 
азаним мукама, гледајући у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у 
готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, п 
ен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио,  
ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она  
 борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с 
S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромн 
 хотелу, малом и симпатичном, што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да 
гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршен 
разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока < 
о оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела 
исока и поносита, она је својом појавом личила на неку краљицу из Новога Света, који је оставил 
ј калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после на звиждање  
утцима, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
е од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увиј 
 белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај момена 
 белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним сунчевим зраком у коси...</p> </div> < 
мином видим јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој  
на, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огромног старог храста, ја се т 
то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам б 
оје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можд 
 ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејава 
ам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким ходник 
head>IV.</head> <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз 
оменила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало к 
 Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не до 
ха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ј 
ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемир 
ао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање 
и се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајц 
 ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора 
е питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{ 
ународницу пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{ 
на љубавна авантура, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је д 
 ситним словима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубав 
ла јој снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце  
} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p> <p>. 
нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони,  
ушност.{S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој е 
ad>I.</head> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, ј 
Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, 
жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жал 
ушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка неозбиљна љубав 
} То није била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су  
а (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...< 
на мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав ун 
ла и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих 
мео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим  
 до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварим 
нско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја из 
сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред овога, она 
ших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стид 
одиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник цркве 
се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Мо 
а видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у 
S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се ми 
кола, небројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, с 
уду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку него свога д 
 бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушно 
земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свеча 
а се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види д 
зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност била 
... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Је 
 се разговарала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избег 
 било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била  
их дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињски 
дравом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишић 
ни другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као  
е као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је  
, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчезава остављајућ 
трашну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упозн 
зили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог  
има; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ниш 
ице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и ка 
 нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких певача, што певајући зарађују на 
меле су тужно како обично шуме у влажна магловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча мала Н 
у лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ова црна 
ароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао један страховит пожар.{S} Т 
мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја о 
 и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори  
 вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Јед 
сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} У 
и се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било из 
леда и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре 
ва свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се т 
ле; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> 
много разговарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми да 
е била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле кос 
нтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом в 
>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах:  
се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад 
стих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниједна ми  
и да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за од 
 пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио 
га поласка, једна оригинална уседелица, мала, мршава, као ружа спарушена на бокору, што не проп 
кну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и он 
 предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са м 
 што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала њена  
де су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div type="chapter" xm 
, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећ 
ор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} 
лу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лак 
ах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним  
 небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађени кр 
 ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> 
 своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p 
убета што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на мо 
ј блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба д 
о кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам мало поседео, на неисказаним мукама, гледајући у њено о 
авши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} 
/hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само ј 
ио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек« 
} Над свим тим лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана ви 
ру с пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као сва 
едан мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео,  
знадосмо се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што много личи на удобни честити д 
ине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуство Бога  
ез вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{ 
 боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса. 
 она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од пол 
рпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанп 
 како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreign xml:lang="EN">Mass</foreign>).{S} По неко 
је државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} М 
у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен 
.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али н 
робијах се кроз густу непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чистину, г 
ћи очију за ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрк 
а, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу. 
вестан кроз свесне милионе као дух кроз материју, <pb n="17" /> немајући очију за ону густу неп 
ме оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју 
 баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div type="cha 
 ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да 
 се јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу св 
} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад  
желех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, врати 
ван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песам 
Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је  
ад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пр 
ера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: погле 
је имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењем, 
рим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} А 
вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно ме 
аву погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, прв 
м и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност 
бим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри  
уо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више 
мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, пов 
уку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш  
 магловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разгова 
 од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога полас 
кроз густу непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам се п 
една мисао, једна оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И та 
тао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, н 
и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја.. 
е сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{ 
анесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{ 
 и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тог 
ење...{S} Једном похитавши прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дет 
ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао п 
<p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у то 
рекох показујући на беле комаде.{S} Оца ме погледа <pb n="25" /> уплашено, муцајући: »Хвала!... 
 братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и  
} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, уву 
"EN">Excuse me</foreign></hi> (извините ме)« Она направи неисказано строго лице и много поцрвен 
од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам 
асно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p 
од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један п 
а се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног  
зненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од  
их.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S 
це.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једн 
и се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Због 
 их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакв 
, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не пог 
S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и  
а претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати ње 
S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на с 
 што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погл 
ро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њом са 
у руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није 
о сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас  
шки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми 
енама, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој н 
у вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, др 
 које, као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обу 
енило седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари храсто 
и ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене 
а дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам  
 самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Св 
о млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешт 
После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb n="13" 
оворих слегањем раменима, она навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас  
међу мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге за 
но обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати од ра 
ти друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је не 
се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис 
 и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба м 
 боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" /> г 
S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па св 
осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било је н 
скости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио св 
та, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина 
утра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не г 
вим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће н 
па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем 
 се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком  
у »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без  
 Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном  
 неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><fo 
ам се тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у су 
е заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на ба 
њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле 
 тај младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S 
о јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно 
ала на физичког човека, <pb n="21" /> у мени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, ј 
лима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад о 
аком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу  
тко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја 
 кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли 
 гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољу 
х бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет.. 
јући у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу п 
ји су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми 
а тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се ка 
о свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крил 
крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и  
 То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних.. 
 Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрвето 
.{S} Хроми су остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у 
раста, ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светин 
е послушно оставих, и седнувши на своје место узех писати.{S} Писах, писах, <pb n="16" /> писах 
имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хт 
ћи прстом на претпоследњој страни једно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: » 
ечастиви, улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, јед 
стано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао са 
ољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца  
 сестру, јер то је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем,  
 <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину наслу 
вно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести,  
две странице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећ 
ене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена мест 
е лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као ма 
ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња 
 рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа м 
ише но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео 
им до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми  
..{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb  
 ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се  
 Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме  
неке нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за т 
ом, одајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n= 
ка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се мн 
ао друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то  
идех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну  
е подигоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео  
у, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S 
у као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једн 
мо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашањем.{S} Му 
ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! 
а је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не  
џбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих 
гавши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми 
ду ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је 
т, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она  
 се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У 
д оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући 
очеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их о 
евојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, р 
а бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јо 
ислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а гл 
него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били 
ужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица од 
спитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доц 
ри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком н 
та уседелица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прстом на п 
њи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут в 
печата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описа 
је била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао,  
едног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша о 
) а ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на 
 с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У  
поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« сину 
о. »Смете, али само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољуб 
лаве, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, 
«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насме 
ила је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из 
довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ с 
S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу о 
м обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зелени 
 субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана,  
а мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележав 
лела онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена...{S} Можда оно тешко осећање није 
 Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студ 
 зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче 
 интензивном осећању, <pb n="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве мл 
уга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли  
јом профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах в 
а чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у та 
О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело једа 
унчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до сам 
ог тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу  
И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу стр 
ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране глед 
дех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је 
и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?«  
шла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао,  
ати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S}  
у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим какав см био, не би  
сам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз материју, <pb n="17" /> немајући о 
ретоници, највећој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где 
сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато ш 
!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам т 
ко ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност, здравље д 
га или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био са 
амишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени  
данпут, ја видех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једна 
 <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из  
у, духовним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао  
га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разгова 
, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице 
foreign></hi> (сапутник), то јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ј 
е, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за 
ам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} 
жар него осветљење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по  
 готово празним улицама распростирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, без  
 од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном 
их корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у бе 
сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула  
 јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по 
н други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичког човека, <pb  
S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичког човека, <pb n="21" /> у мени се по 
 — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба да се на 
 ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и неузнемирав 
 да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сва 
ком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљ 
им: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена...{S} Можда оно тешко 
 појави једна страст, једна жеља, једна мисао, једна оригинална мисао која ме свег обузе: да је 
о отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом 
јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом јо 
а смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати се 
дна жеља, једна мисао, једна оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не  
ишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</ 
а!...{S} Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао к 
с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу тан 
утомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање пар 
с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{ 
после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не 
на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се проб 
ад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу 
мор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</ 
 се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем  
" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била ме 
и, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, 
аше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желе 
ка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметн 
го доцније мислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неисказано тужан.</p> </div> 
м то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непре 
ећ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајај 
бријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно карирани 
о равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као ау 
млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресо 
ересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром 
; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седе 
кад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>чо 
ка, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи  
оту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једнога младића.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах  
ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, с 
{S}Ја се сетих једнога младића.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у 
стан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{ 
о као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до т 
ао мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, 
чини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је 
бе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад д 
 од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S}  
ојена кола, небројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као љ 
ко поносито као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: она је волела он 
dearly love nature</foreign></hi>!« (Ја много волим природу), употребљујући прилог <hi><foreign 
рине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за 
а службу у главној катедрали, и која се много разговарала с Американком и њеном мајком а са мно 
ену целину и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоки 
)« Она направи неисказано строго лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не про 
један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за мо 
о бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа мислити.{S}  
ничком хотелу, малом и симпатичном, што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа  
цима разговара се као с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном зан 
арала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да чита 
као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, —  
е она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговори 
 духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она гов 
у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« у 
оја се још од првих дана разговараше са мном као с каквим старим познаником, распитујући о мојо 
јући их писаљком, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна новине,  
де још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна оригинална уседелица, мала, мршава, 
ах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете 
у, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човеком. 
 вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О,  
сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе као дух кро 
стаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то своје осећање или написати историју ду 
а ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не 
лник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
ад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој со 
итног пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја виде 
 ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити —  
тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ј 
pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога  
 жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен г 
мисао стално ми остаје недовршена...{S} Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног  
пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови 
е питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицам 
оје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уст 
раменима, она навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопов 
ње.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу  
свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих 
у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена 
и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовн 
икао: она се полако неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште,  
...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она  
 личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко једне карте кад се отворише в 
 ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога 
Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S 
ом пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољ 
 се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пре 
 био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и би 
говорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом 
 човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се прибл 
пнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој новој жени било је као према ст 
, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су с 
у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу 
она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А  
ћање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што  
 онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашт 
 није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула к 
у се понашале према мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољуб 
снама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена в 
 није отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријатељима. »Поред своје уске отаџбине где сам с 
каквим старим познаником, распитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p 
 ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S 
а.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone unit 
не у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према месту где с 
сунце сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, а 
друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријатељима. »Поред своје уске отаџбин 
биљујући се.{S} Она ово прими као једну моју исповест...{S} Над свим тим лепотама сијало је јед 
 белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући н 
 јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жен 
смо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? реч 
а вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја га више н 
е на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачу 
једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао са 
златна разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна в 
дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и  
она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп 
ој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца  
м у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, о 
исао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам  
е његове обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца 
чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи вајар н 
само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после к 
ака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући. 
а, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупцем Посејдон; 
ена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и  
се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илу 
 морски таласи, таласа се као узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безб 
исам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Силна светина, тиска се као морски таласи, тал 
ужала долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видел 
дама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси...{S} То је  
точене мрким зградама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипа 
но море.{S} Силна светина, тиска се као морски таласи, таласа се као узбуркано море.{S} То су м 
 таласа се као узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, 
анпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да  
еће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је ка 
 и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американк 
одило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и неузне 
акута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљно 
лицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада о 
} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској  
у као људи, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја 
дире с грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореу 
олос купа, спирајући са свога џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, 
 ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пу 
ко и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа 
и...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-д 
 кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући  
аска, једна оригинална уседелица, мала, мршава, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе 
воју сународницу пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена с 
а не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отиша 
 кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују ј 
да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим с 
орила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпит 
где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и 
} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу ка 
ивах час са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента, час с песмом тице којој имена не  
ек што сам мало поседео, на неисказаним мукама, гледајући у њено озбиљно лице што непрестано ме 
ивот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На 
има, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљ 
инуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер  
 Оца ме погледа <pb n="25" /> уплашено, муцајући: »Хвала!...{S} Хвала!..., и пожури се напоље,  
еш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је 
о пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али  
излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођ 
ћој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла  
ам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала  
ла разум својим слободним понашањем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства свога женског 
упита он. »О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S}  
понашале према мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле к 
уту као у хотелу: природна, слободна: с мушким сапутницима разговара се као с пријатељима, са м 
чице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавал 
ши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим какав см био, не  
 лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свеште 
тро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американ 
, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духо 
утака!</p> <p>Тек што сам мало поседео, на неисказаним мукама, гледајући у њено озбиљно лице шт 
ве што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевин 
о сам се, одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мен 
ј уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађен 
траг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак 
стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава де 
дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и  
е?{S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако питање добијам небројено одговора и опет остај 
 Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{ 
 мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помисл 
м тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела  
дмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара <pb n="6 
д осетих мирис постеље која је мирисала на физичког човека, <pb n="21" /> у мени се појави једн 
ам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким сапу 
су, која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном чудном интензивн 
њима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела је пре 
 поносита, она је својом појавом личила на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дош 
о с толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој 
на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варо 
д сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој новој же 
/p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржа 
сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету н 
елица, мала, мршава, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе <pb n="37" /> ниједан духо 
т расвестивши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни 
лету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени,  
едним дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајно 
но, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам  
 палиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоз 
ки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао сам  
да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој 
 као смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је уве 
S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb n=" 
S} Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нит 
одна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} М 
вину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ова ц 
ема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог мос 
ио на песму <pb n="26" /> сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су о 
 ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је  
овином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу оста 
ре и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим по 
златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом к 
а <pb n="10" /> црна мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе ко 
а друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно увлачила у 
пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја га виш 
иједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много разговар 
рима на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромно 
омној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време оде 
ом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о њ 
 се по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10"  
.{S} Написах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у т 
ада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} 
одговорих слегањем раменима, она навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у в 
 вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које  
ри Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — сваки 
 музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као леп 
у, она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} 
ило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у мо 
</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и  
 између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге 
зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце 
} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S} Оца ме погледа <pb n="25" /> уплашен 
у за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једн 
и по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног ба 
лу, малом и симпатичном, што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у 
ла у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, 
жи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љут 
«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех писати.{S} Писах, писах, <pb n="16" 
ој европској претоници, највећој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за о 
ен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говор 
 <p>...{S}Окренуо сам се, одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутр 
но сунце сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах 
S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да м 
осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си ш 
и ни кичицом на платно, ни фотографијом на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чу 
три дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим  
отворило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори в 
двадесет страна новине, дотичући прстом на претпоследњој страни једно место.{S} Ја разумедох да 
је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом на хартију: у покретима, где 
јем крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, јед 
мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се  
зио у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног језера с бе 
м се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени коњаници, пешаци, м 
вље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она је била 
 ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам  
тарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упоз 
 бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели ст 
рми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после на звиждање ветра  
, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
су где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме с 
ило је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у п 
ви, улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним ск 
о и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину наслућивао под лаком хаљ 
е обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио 
у сународницу пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенк 
ићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много у уме 
га младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n="22" /> с 
уја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подиго 
и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши  
« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас д 
, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је  
ворио, одговорих слегањем раменима, она навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Мо 
 сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> < 
ој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним ства 
зао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била живот н 
ом прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно увлачила у мој живот.</ 
инент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело један риђи постарији Ам 
изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваз 
 се пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њ 
ово прими као једну моју исповест...{S} Над свим тим лепотама сијало је једно мало северно а ип 
ставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обуч 
из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљиц 
га споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечи 
м реши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенчен палминим лишћем и  
а ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрким зградам 
 отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава А 
ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="subSec 
ам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуб 
димњака, по томе чудовишту које песници називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак 
ек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом 
оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај  
 неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопошт 
морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе чове 
p>У једној великој европској претоници, највећој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и ст 
твари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо н 
 осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и 
јозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. 
сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље  
 за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање... 
лост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, почех бежати од света на ули 
а које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n="35" 
на и образована. <pb n="7" /> Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зове Маса 
 љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да жив 
ој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суботу« 
S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабр 
овек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише жена. 
 свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била 
но, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у 
ао и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} 
нешто загонетно...</p> <pb n="30" /> <p>Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку 
ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања 
ља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на ј 
ом близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе 
ван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S}  
тид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S}  
чистити, препородити.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи« 
д ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено море, 
видно, нешто што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...</p> <pb n="30" /> <p>Најпосле у 
 би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, т 
 у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде — она је знала  
ванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико л 
аца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила 
 бих могао описати то своје осећање или написати историју душе за тих неколико кратких тренутак 
уговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; али на те две мале стран 
и: »Хвала!...{S} Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам из 
se me</foreign></hi> (извините ме)« Она направи неисказано строго лице и много поцрвене, извуче 
, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што в 
 се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио 
 бркова, у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно карираним пантал 
 пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> 
да да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика заго 
е од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Забор 
је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашег 
не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика заг 
{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радозн 
о кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, препородити.{S} Васпитачице ће нам бити 
сује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> 
ао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше 
вори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него  
ју главу на њена колена чију сам облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У 
м.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путује 
а уличких певача, што певајући зарађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и п 
 места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад го 
.. »Ми путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент. 
а га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена  
ас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже,  
 собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{ 
 да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опе 
 човеком.{S} Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гл 
> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све  
спитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах 
ли да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8 
о здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онд 
 сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њен 
велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарца.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо  
и први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога прво 
једном Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што мног 
х се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио 
опоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један други виши  
 »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкул 
" /> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана по 
<p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, час до крај 
остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оде 
и пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудос 
и се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} У ње, жене 
 изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје у 
пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух 
а мајка, мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњ 
ава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Нов 
 сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених 
н <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор 
на. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} 
чина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста,  
е свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жа 
 хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако ј 
злика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени  
па ипак каква разлика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према  
head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ј 
и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме пон 
а по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У свет с 
е као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У 
белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише с 
 Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје  
и, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њин 
м у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разгледа поклоне, које с 
е таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшени 
реображен, препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да 
, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој 
 су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n= 
 даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз гла 
ерикански.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не вид 
ше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тог 
 журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" /> с 
њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнем 
азуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p> < 
ро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како  
е грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S}  
умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу почас 
арош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковч 
.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Д 
ињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер нешто ш 
је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробиј 
но као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очи 
о је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео д 
трумента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуај 
S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жен 
 <pb n="30" /> <p>Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле он 
рвене, извуче прсте, као лед хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушим 
 лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао,  
ницу пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У о 
ела онога чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да  
S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали  
на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој  
тудио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скуп 
, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У ост 
зо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво б 
{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чин 
једа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице 
к муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Америк 
18a_C5"> <head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву с 
ћи.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровид 
 о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али  
 и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дал 
о не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледа 
никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да са 
зговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Заш 
се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не об 
 ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пе 
рукчију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо об 
као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољу 
 и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јо 
!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом на хар 
ту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p 
ао прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображ 
о неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шев 
сећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се суср 
<pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом стар 
шле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље 
и прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам 
стаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час  
воје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она 
д прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шк 
 је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира  
 излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би он 
а се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се 
одигоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да  
 и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда  
 не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећањ 
о.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази 
ом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, пог 
тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с ко 
у већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одва 
маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу о 
шава, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе <pb n="37" /> ниједан духовни концерат и  
ињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњав 
 да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у 
смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада  
хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих 
I.</head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре д 
та с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу  
 мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам 
8" /> се као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p> <milestone unit="subSection"  
ло друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега  
омном пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарн 
о крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војсково 
де јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} 
лој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црв 
 зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на  
ји лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — свој 
 прозоре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњ 
ене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од  
м кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американк 
дне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи  
 свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један 
авних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени коњаници, пешаци, многи људи  
 је врило као на улици, небројена кола, небројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова као ж 
само питања.{S} На свако питање добијам небројено одговора и опет остајем без одговора...{S} Ка 
аваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је  
није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам пониж 
оса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који  
ва путничка неозбиљна љубавна авантура, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душ 
де ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме пријатељу, уносећи у свако  
ња, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се п 
 је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност била је н 
о сам за читав <pb n="31" /> час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао са 
{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоим 
 чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ј 
телу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном мора 
...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Мој 
 сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек 
 не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то 
е без збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја  
н страховит пожар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде лампи и си 
ким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло н 
ишта земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и  
и у њима човек неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане 
 би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S}  
pb n="37" /> ниједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која се  
д њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна оригиналн 
/> <p>У »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мен 
</head> <p>То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <p 
 што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена...{S} Можда оно тешко осећање није било само 
м га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, начи 
ошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А  
 њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Деч 
ка!</p> <p>Тек што сам мало поседео, на неисказаним мукама, гледајући у њено озбиљно лице што н 
м умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неисказано тужан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
д нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да  
не како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми  
oreign></hi> (извините ме)« Она направи неисказано строго лице и много поцрвене, извуче прсте,  
о, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, почех 
осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она  
ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу 
ао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час 
 тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента, час с песмом  
удима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} 
ку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: 
} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије сестре.{S} Као да м 
/hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је  
дну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света,  
која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав с 
гинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љуб 
..{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на п 
е овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођ 
 је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чис 
д сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђа 
gn xml:lang="EN">Mass</foreign>).{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је го 
илиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешт 
Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суботу«, 
једнога младића.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор  
ећање или написати историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам мало пос 
носита, она је својом појавом личила на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла  
»А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осе 
јесенска јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном.. 
непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала њена дугач 
 се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
е она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање и 
е на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе  
ли, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком по 
и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно.  
с«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} До 
х речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак 
сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем 
 ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да ј 
ично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће 
ан парк, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се  
исказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже 
 прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, један 
ица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом 
ечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него  
не као дух кроз материју, <pb n="17" /> немајући очију за ону густу непробојну шарену масу, што 
, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај 
 је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, т 
љубављу.{S} То није била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, него једна озбиљна љубав.{S 
 потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без 
 се на њу толико навикао: она се полако неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поре 
..{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело један риђи 
говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента, час с песмом тице којо 
ко ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми  
з мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то место прст 
, писах, <pb n="16" /> писах, осећајући непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој харти 
p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да ј 
кама, гледајући у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном  
учен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала, изно 
b n="17" /> немајући очију за ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом кроз  
... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчезава остављајући у нама нешто 
 »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак,  
ена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то своје осећање  
а, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је п 
уд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз материју, <p 
{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам 
га друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, препо 
 делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама у 
и прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: » 
 изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и 
 треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде ово 
трана жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да с 
о деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће с 
о осећати њен пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осе 
појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно место на својо 
 Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно.. 
е знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчезава остављајући у нама 
 сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гле 
, нешто што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...</p> <pb n="30" /> <p>Најпосле устадо 
ући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. » 
јка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на ме 
да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја 
ало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам с 
ни било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метне 
било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе  
и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а о 
ао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осе 
а.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се ос 
о што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде јо 
ећавам својом профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она  
њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до п 
амером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варо 
што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом на хартију: у покретима, где се видела  
азивају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила 
риканком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинам 
ејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и свак 
епота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом на хартију: у пок 
>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до 
рве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знам 
суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она  
а за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико 
 осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да  
ико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим располо 
ашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене. 
у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели ј 
p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено 
е, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се св 
ех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спорти 
 сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојк 
о: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у с 
уги.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и не 
пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била б 
а колико треба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота 
д срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се  
из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љ 
 гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озби 
едовршена...{S} Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што 
 перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која се у да 
а навек с претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке 
и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искв 
и бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нер 
реност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, 
а овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} 
а дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова < 
се помаљао један страховит пожар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: палиле су се мири 
а сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, не 
рало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне —  
. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријатељим 
бокору, што не пропушташе <pb n="37" /> ниједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у гл 
огледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она  
и.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико са 
 путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допа 
 видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад  
она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам  
 с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у н 
ат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером,  
 жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја 
ви?« Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по варош 
 у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, п 
сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весел 
{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим ра 
лињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разгово 
из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало мој 
е своје суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S}  
ом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{ 
а седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемирење...{S} Једном похитавши  
«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ј 
 Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неисказано  
ла ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S}  
 бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих ум 
ицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе као д 
колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто ј 
вне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао виш 
емо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S 
 да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је вид 
S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме пријатељу, у 
 ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{ 
о јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Силна 
о своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сети 
сећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој 
пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка 
м тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </div> <div type="chapter" x 
а како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, з 
 ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам  
та не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi 
а је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, о 
у.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S}  
ј живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен живот 
 из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана глед 
ди или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распит 
 је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џе 
стати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар с 
, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз 
а побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку прови 
на, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</ 
сте, као лед хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за 
ко много доцније мислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неисказано тужан.</p>  
ажио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане 
вај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком сур 
д као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо са 
ног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поре 
ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, кр 
 а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њен 
и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити  
ек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И 
ј вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S}  
не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавајући их писаљком, —  
ласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прстом на претпоследњој страни једно м 
.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S 
 да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један другом слободу 
војом појавом личила на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да  
свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се  
 за одмор...{S} Моје понашање према њој новој жени било је као према старим женама, с којима са 
да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљи 
у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно карираним панталонама и д 
сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сес 
усту непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам се предава 
чим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољуб 
исам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољу 
 проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо 
; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног чо 
 места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на ко 
стаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претво 
жда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у  
ри помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, о 
, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А  
гледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S}  
етом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац в 
 какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала д 
 и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заус 
 пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама ли 
екога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа  
ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву  
 часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и 
 глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је за 
ичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} У ње,  
јајући своје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: 
ано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избе 
и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито  
купише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даљ 
је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су  
ет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била ка 
 с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их зами 
 прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста, бронзаног тела и челичн 
/> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како 
и једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, 
гачким црним чарапама које су покривале његове обле готово женске листове.{S} Морао је бити вел 
во лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким жу 
идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу почаст, само да м 
 главу обраслу густом кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у ње 
ор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div> <div typ 
тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом косом, у  
ам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У уш 
ила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрч 
кси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође 
ечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спуст 
је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американск 
пецијално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред 
та!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке и 
еној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови пошту 
 ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, 
рикански, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог  
нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и додирив 
.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен хо 
!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемирење...{ 
а тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како ник 
еобичан, не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некак 
к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми пут 
 била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицо 
има; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме! 
ене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а 
n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душ 
 прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто би 
у црвеном мантилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била зл 
 горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину наслућивао под лаком хаљино 
ога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, ка 
{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, чели 
ав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива, једанпут је с 
д пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Б 
 или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке 
 од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p>  
0" /> слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко  
ћа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворе 
покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заноси 
зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јо 
ог земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом с 
.{S} Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одм 
утио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поц 
ише, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа  
а у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије 
но добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванд 
ћи очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, бил 
ше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од 
о њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су  
на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и т 
ам се, одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени б 
{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које  
е и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корака  
нављам наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слуша 
ема другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: 
 Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, 
део, на неисказаним мукама, гледајући у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрч 
м живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих уч 
 тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чини 
а жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је < 
 изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је почео да кр 
нем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа 
дсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она так 
вао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде 
Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти та 
се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, нијед 
јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана в 
Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити ј 
ја се много разговарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само 
ито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сро 
роши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је  
вала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много у уметно 
брази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p> 
ваца, свога првобитног човека: она се с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ак 
о место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав 
е те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још  
 искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга.{S 
ила књиге затворене са седам печата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нереше 
 кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам 
боје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили мили 
ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као о 
 наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом  
путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних т 
ађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би 
етима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје  
 познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој 
! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml:lang="EN">fe 
соби за одмор...{S} Моје понашање према њој новој жени било је као према старим женама, с којим 
ор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић 
 и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, 
утро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у т 
о, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао 
умевајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота 
и у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и о 
ас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; али на те  
да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде 
иснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких пев 
урих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један  
 ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу п 
 не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице 
тни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један 
 устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша 
и...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упу 
ази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром,  
 био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била  
ш вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао на 
убим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је 
ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После 
.. за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, 
 и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окр 
руга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно увлачила у мо 
сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад 
уке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлу 
на своме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим 
{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по приземљу,  
ши оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох ч 
а и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре 
ванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с ј 
ши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те кар 
 своме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао 
b n="16" /> писах, осећајући непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у с 
а обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{ 
 крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи 
рвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју  
стари, подједнако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишл 
ме не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} 
пак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не 
И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим сто 
нала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога  
д стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да 
и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир  
 једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живо 
arly</foreign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да ј 
ишта због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S 
ио окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми за 
</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле  
субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{ 
ам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један 
кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи м 
би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јо 
оји су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и 
азумевајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепо 
с каквим старим познаником, распитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p>  
ећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и 
ој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да ж 
знаником, распитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пр 
, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога 
} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променил 
S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, 
нијем крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, ј 
 мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него  
е она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат. 
ега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи. 
амо у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, о 
моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у мест 
на видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, као моји мушки 
pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а  
ше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавајући их писаљком, — та уседелица, у очи мога п 
 као од каквог светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у 
м да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер нешто што  
о сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — леп 
м.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег 
 па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, кра 
ао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Ч 
; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у влажна магловита предјесенска јутра.{S} П 
читав <pb n="31" /> час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у со 
ош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих 
{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около  
дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S}  
црним чарапама које су покривале његове обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спо 
на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тог 
нем своју главу на њена колена чију сам облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио свес 
м све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено добро ју 
<pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седим 
ер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да  
ри човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!.. 
мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У  
у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би  
што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвен 
е пределе једне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у зелене 
ћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и  
ише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најкултурније државе 
моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој б 
 га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом косом, у његово човеково лице,  
 Американка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевај 
љубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвене како ни 
сом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нарочи 
има!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очим 
ао, једна оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко д 
ош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помис 
ало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ј 
е изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одл 
да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, 
дим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допада 
трозупцем Посејдон; ове таласе од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чека 
нама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а  
аспитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мис 
 је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош  
 коју је још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{ 
 највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео изгле 
лом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће б 
мислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена...{S} Можда оно т 
« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре по 
ост је непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} По 
же из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џиновског мрко-црве 
 ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S} Оца  
ype="notes"> <note xml:id="SRP1918a_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне 
, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} Кад би најве 
 се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће 
рав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше болесн 
ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа мислит 
ма њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као  
ка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја 
 ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, 
} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« завр 
 Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно с 
, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало је м 
асе од воде утишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тр 
д тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам 
у ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пу 
ива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седе 
 данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице пева 
ласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних 
пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрс 
е, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну моју исповест...{S} Над свим тим ле 
 од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене  
 ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p 
мљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем о 
а је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју с 
човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И о 
 као њене руке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понаша 
г човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој по 
а на свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умећ 
але по своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се 
стало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ип 
тном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то  
ад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с  
е потонула.{S} Американка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на дел 
На једанпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме р 
и да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S 
ијатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О 
ој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обу 
учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз обл 
и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенчен палминим  
ве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шу 
а старих величанствених цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џинова; а ма 
покривена жутим лишћем опалим с једнога огромног старог храста, ја се тргох као од каквог свето 
ару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, спирајући с 
та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога 
дмара <pb n="6" /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену 
а Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне 
пут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно ма 
 у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb  
њи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спре 
га што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само проша 
кав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је п 
изонталном положају одмара <pb n="6" /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који  
 знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемирење...{S} Једном по 
 уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издах 
лина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, 
оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према ов 
риканку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је п 
 бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је 
буђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као 
ајвећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећинског човека, он 
 сетих једнога младића.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за 
.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљ 
ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки ми 
достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <div type=" 
а ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, м 
 јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек почели д 
х као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S 
ad> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивиј 
гледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика з 
и је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана За 
ки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка на 
ад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика  
а да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно 
вог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, 
азио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости  
лазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она з 
у ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div 
ола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за 
јатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине реч 
ца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, за 
да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но шт 
ни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена  
 да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој  
 утишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свес 
као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света 
дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти та 
 шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу 
че и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је на 
сле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у  
х нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те 
ест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времен 
 од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о д 
ао свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бели чар 
их, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она з 
за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваки 
наједанпут расвестивши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати  
ло помислих и почех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па 
као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама 
е ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми 
 распитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него шт 
гантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба да се намирише.. 
одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изме 
> <p>Најпосле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу остави 
 ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у обли 
а се с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздрави 
дао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлази 
 малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том  
огромног старог храста, ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обесветио, и појурих 
ишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потр 
што од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</ 
сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам о 
е некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задр 
је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још чита 
и зарађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту 
д њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И из 
а је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући,  
гачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг 
 Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мисл 
а ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини  
ола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом 
хом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соб 
тарицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мном као с каквим старим п 
ој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикн 
им, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близино 
видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жи 
помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак  
е, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} У ње, жене мо 
црвених кровова пут станице куда се она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ј 
у пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очај 
м небројено одговора и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не  
а.{S} На свако питање добијам небројено одговора и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да р 
же озбиљно. »Смете, али само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја 
гоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поц 
не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{ 
лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо сам се, одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њ 
кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она навали на мене питањим 
 да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два д 
 мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој  
ичног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање  
; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прик 
 величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав 
и као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут ј 
виле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једну ус 
у за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Америк 
ст је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам  
 осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да  
ст, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n=" 
...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних  
 краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу иза 
о неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американс 
на софу, да се у хоризонталном положају одмара <pb n="6" /> од дуге шетње по тој огромној варош 
д најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озб 
 Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја о 
дном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ки 
убоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој новој жени било је  
 и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се 
д се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је  
дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад 
 Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она говор 
мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од  
своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће дан 
 по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пу 
де <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мисл 
их бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</ 
асвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ј 
ст.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, час 
света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк 
pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> <p>А 
е од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она 
 сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне у 
сушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећ 
ставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црв 
 се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p> <pb n="28" /> <p>У соби 
рдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кро 
ре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пр 
оји је покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла и 
рно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" /> се к 
 <pb n="38" /> се као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p> <milestone unit="sub 
 речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да уст 
 неозбиљна љубавна авантура, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и побед 
ута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност била је на њен 
и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разгледа пок 
да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, али само једанпут«, одговори ми она ка 
на неисказаним мукама, гледајући у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрча мал 
ута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Ни 
устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер 
шарана седином као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и по 
ине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само 
 зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим с јед 
ана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било  
 оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих 
 се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера. 
 од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошт 
о је замирисала лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо сам се, одговорио јој на американско, на њено д 
толом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех ова 
тио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме пријатељу, уносећи 
аде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехн 
а ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом <pb n 
чију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје 
моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, препорођен, сасвим д 
ој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све  
а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Ам 
тина, та кола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као 
ека, онога првобитног пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И нај 
 другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање... 
 тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао ср 
тајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу ка 
ој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је  
ине.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема  
сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као нек 
, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непо 
ати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и ск 
</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p 
ра довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах ни 
је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако з 
ло један риђи постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb n="24" /> свакога запиткује... 
не руке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} 
ом занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смеја 
изговорио, одговорих слегањем раменима, она навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S 
слободним понашањем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се бр 
те.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све 
осле подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песн 
може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Бил 
амет онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу 
рви пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку краљицу из Новога  
, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од 
је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди,  
{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје! 
II.</head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосј 
 мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; 
говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хори 
 тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?«<ref targe 
ј и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече 
емирење...{S} Једном похитавши прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као 
ти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по 
»Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде 
личних живаца, свога првобитног човека: она се с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује 
 Много пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми ост 
ану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Сед 
вене обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неиск 
и, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личи 
и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилин 
ди, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљ 
мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош 
</p> <pb n="30" /> <p>Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакл 
интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се 
ј пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?... 
и је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је в 
и, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Уста 
знала колико треба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена ле 
/p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И  
ак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљив 
и онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја  
бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као бра 
одна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пр 
сјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она 
 мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре 
 боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице  
ну своју сународницу пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као ње 
ћи се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну моју исповест...{S} Над свим ти 
а да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тре 
и узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими 
бодно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа м 
а пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој 
ве само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ћ 
део ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда б 
ра с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског  
прети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено  
 Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њ 
pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такс 
Excuse me</foreign></hi> (извините ме)« Она направи неисказано строго лице и много поцрвене, из 
мирисана је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није 
ко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући: »<hi><foreign xm 
.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S}  
 једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећ 
очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико  
е истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> < 
рата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што  
е... — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} 
 једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам сме 
та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А  
у варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p>  
 тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: » 
.. у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. 
јах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не  
 био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S}Ок 
ио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатича 
говара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак.. 
ешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} 
свим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком 
. и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао  
оза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне зем 
има, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, 
ке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreign xml:lang=" 
-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час  
 и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Зн 
и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац,  
ву да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовно 
 јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све д 
ех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши 
шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, о 
о узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> < 
Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и пој 
уку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није би 
еко црвених кровова пут станице куда се она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух 
умеће се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Америк 
ње. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих з 
 срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих 
астадох... »Ми путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На ко 
ним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, тр 
н«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Ње 
било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео 
свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</ 
на се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А  
S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико  
ласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што о 
ећ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не ви 
њу одох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљуј 
живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашањем.{S 
е«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с 
није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута  
 од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У тр 
»Смете, али само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих. 
осуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох  
риканка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се 
«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И п 
гнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече 
нка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S}  
е с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су  
а сам се интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S}  
 дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као 
тво Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад б 
b n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје н 
мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу. 
ако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад  
би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S 
смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А  
покушала, на милион начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала 
 да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, пита 
 доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љуб 
дела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их  
«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неиска 
.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачк 
>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош 
, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расве 
 жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупцем Посејдон; ове тала 
дну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговор 
 тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан 
 одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том часу журно уви 
га пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринул 
 једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Заш 
 О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да 
pb n="31" /> час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за о 
нај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љу 
ис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као 
дех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стар 
 ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до проз 
аска.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменим 
предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз  
пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као 
но добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто  
стално ми остаје недовршена...{S} Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног одласк 
«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столо 
пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она с 
еливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb 
 младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знамени 
ше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, 
..{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на  
етих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота  
ра, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста, бронзаног тела и челичних жив 
а доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећинског човека, он би требао за моде 
ам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена 
ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао са 
 ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{ 
е хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуство  
ко она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су  
к колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотогр 
терију, <pb n="17" /> немајући очију за ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдним ш 
лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дан 
о да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њ 
ре, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у све на с 
ћена, готово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огромног старог храста, ја се тргох ка 
ли то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије  
им какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим у 
ако питање добијам небројено одговора и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа 
за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то своје осећање или написати историју душе за  
ше, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она реч 
ead> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она м 
милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње не 
у, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као узбуркане морске воде к 
 дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна оригинална уседелица, мала, мршава, као ружа спарушена  
 страст, једна жеља, једна мисао, једна оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S 
браваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том часу журно увијаше 
аховит пожар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалиц 
н гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с једним сунчевим зрак 
У огледалу над камином видим јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу прошарану сребром и 
и дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним сунчевим зра 
 желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, нег 
осада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Н 
ва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам 
о рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где н 
лено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{ 
ио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичког човек 
та...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери,  
карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није  
пање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окрет 
а се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам  
и на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља 
а мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да  
.{S} Писах, писах, <pb n="16" /> писах, осећајући непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чи 
ој Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали ми 
Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, час до крајнос 
вим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ј 
једно велико срце; у тим ситним словима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да 
шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим  
 њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох друго 
оба која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Ра 
 одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од на 
, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у сво 
м лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и пок 
.</p> <p>Кад бих могао описати то своје осећање или написати историју душе за тих неколико крат 
 у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи м 
остаје недовршена...{S} Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и  
м!« То није била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, 
 у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко во 
а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје место,  
 јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише волим же 
Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, г 
м се предавао једном чудном интензивном осећању, <pb n="18" /> што ми је долазило као познато и 
ам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при помисли да н 
 прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разаст 
; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемирење...{S} Једном похитавши прозор 
ушу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедр 
велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то ме 
, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и неузнемираван гле 
, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши изд 
 жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сад 
пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била 
а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочи 
Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај  
, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ј 
ујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол. 
хну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и  
а.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што  
атићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и сед 
доше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју с 
а неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женам 
 од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре ви 
стави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех писати.{S} Писа 
најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она 
«: нешто непровидно, нешто што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...</p> <pb n="30" /> 
тра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; т 
била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а о 
шта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb 
{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и кр 
ата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати  
а онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена...{S} Можда оно тешко осећање није би 
итање добијам небројено одговора и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећ 
reign>).{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглески 
вши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори 
 а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у во 
 моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>» 
срћући.</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у  
у сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега 
бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет г 
} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} 
е!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разговарала с чове 
ћу мојим пријатељима. »Поред своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам воле 
сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — 
и, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам печа 
 њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се подневно сасвим бело небо, г 
ју један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено ос 
има: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из тр 
журих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: уда 
устош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кровова пут ст 
.</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S} П 
рука летела је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шу 
је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно  
S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој са 
у почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још прв 
а га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишл 
боту«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одл 
ем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Пос 
ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја п 
 сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријатељима. »П 
. дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестр 
једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле 
и«, рекох показујући на беле комаде.{S} Оца ме погледа <pb n="25" /> уплашено, муцајући: »Хвала 
} Једна висока <pb n="10" /> црна мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је као ката 
невно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају ка 
анице куда се она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би 
} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на 
ећ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она  
>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребр 
би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног  
{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примил 
о не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S}  
 <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што сам прежи 
жавајући их писаљком, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна нови 
 пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од ме 
се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих леп 
крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово  
е овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна оригинална уседелица, мала, мрш 
а спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из 
х кроз материју, <pb n="17" /> немајући очију за ону густу непробојну шарену масу, што надире с 
{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна  
абудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S}  
е, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, он 
ађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије сестр 
 крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непроб 
х ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи 
лушајући је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена 
ог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носи 
чине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад па 
ја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од В 
овара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вра 
поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у у 
на ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занес 
је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад  
} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам  
итавши прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да г 
, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих с 
же, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оста 
 Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прст 
а сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, пре 
} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пи 
о сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, 
илу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице к 
ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у 
огледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим  
 је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре д 
ем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у 
аласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у ј 
} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су за 
 оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појур 
чној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји 
 се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим,  
ћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам  
ја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p> <pb  
волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох 
га дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} До 
се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много 
ву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долин 
 сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да с 
 И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по  
не, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џинов 
у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је  
о није био пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и ре 
дати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с једним сунчевим зраком у коси...{S} Т 
идим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним сунчевим зраком у коси...</p> 
лу над камином видим јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном,  
а свога џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту кој 
 душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у  
ледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је  
жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати  
ком суром путничком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг пл 
ноге у кратким жућкастим црно карираним панталонама и дугачким црним чарапама које су покривале 
којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још 
здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она је  
ешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била јед 
ђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја,  
аласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи  
после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једн 
о је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености 
 муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један другом слободу.{S} Али да га и отв 
једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена се 
а опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном  
о томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басен 
где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се о 
а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ћ 
нетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цр 
ух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику в 
пуно магле и песама уличких певача, што певајући зарађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади 
тке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: заш 
данпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: об 
Једно јутро пуно магле и песама уличких певача, што певајући зарађују насушни хлеб, удаљујући с 
 за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима ј 
 лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао,  
ој је прошарана седином као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Ви 
исасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не 
 пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као ве 
 да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином 
тле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и  
 у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких певача, што певајући зарађују насушни хл 
о збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискрени 
на...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено зб 
Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално 
.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S} 
{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам ж 
ено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} По 
а, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам  
 непознатог музичког инструмента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: 
 часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после на звиждање ветра изи 
гра валова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем  
учи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А к 
але су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало 
има, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њих 
бричких димњака, по томе чудовишту које песници називају градом пресићености и глади, ја ни за  
рила о великим енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и 
а опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да и 
вара од бронзе човека, онога првобитног пећинског човека, он би требао за модел да узме овога м 
ца сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје за св 
ци, небројена кола, небројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корача 
/p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, 
иђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к врат 
инама »чуда по свету«, обележавајући их писаљком, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи ми  
у за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за 
иђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; али  
ти, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме пријатељу, уносећи у свако слово њу, 
ад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој ни 
 се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао 
дно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа М 
ретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја ос 
оставих, и седнувши на своје место узех писати.{S} Писах, писах, <pb n="16" /> писах, осећајући 
и на своје место узех писати.{S} Писах, писах, <pb n="16" /> писах, осећајући непрестано њу.{S} 
 писати.{S} Писах, писах, <pb n="16" /> писах, осећајући непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шара 
седнувши на своје место узех писати.{S} Писах, писах, <pb n="16" /> писах, осећајући непрестано 
исах, осећајући непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, ч 
ке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја к 
њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоћ 
воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не  
уги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; али на те две  
..{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на континен 
слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} И за 
 погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први п 
ажио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема  
ишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла с 
ала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учи 
 да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако питање добијам небро 
ко тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако питање добиј 
али друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако питање добијам небројено одговора и 
ања, питања, и само питања.{S} На свако питање добијам небројено одговора и опет остајем без од 
м и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрс 
х слегањем раменима, она навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има с 
ао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где да ј 
 видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас  
 њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} За 
на је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђа 
писаше...{S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером р 
раво, писаше...{S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да п 
дећи право, писаше...{S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца  
Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао у 
 што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје м 
јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се би 
"29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једн 
стре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано с 
ас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарца.{S} Колико сам јутара ту пишт 
шега Швајцарца.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S 
ећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није  
> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам...  
у, уносећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до р 
има се појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други 
"10" /> црна мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је по 
ано море.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти 
ој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb  
ле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпу 
 нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, н 
што је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим ва 
ука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме  
угачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума изно 
ша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} 
епта, засија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо 
руги чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S} Оца ме по 
у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом на хартију: у покретима, где се 
стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору ч 
ивам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично б 
какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, дово 
 су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили 
 кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказан 
gn xml:lang="EN">dearly</foreign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њ 
а чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту које песници називају градом пресићен 
.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад 
ањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете иск 
 уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и личила на зуја 
 и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том т 
reign xml:lang="EN">Mass</foreign>).{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је 
човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слобо 
ободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од свет 
церат — тресаше <pb n="38" /> се као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p> <mile 
амо ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавајући их писаљком, — та уседелица, у 
, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало ј 
лажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужн 
ма сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да  
ожају одмара <pb n="6" /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали  
и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто воден 
пи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на јед 
ао кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на  
шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио  
ве реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S}  
ади, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, ра 
до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој т 
а дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би с 
обу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ов 
непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком поте 
...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за 
ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и  
омислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к 
бав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преоб 
адост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наје 
ост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би побед 
чистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика 
оменила?...{S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако  
ена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разговарала с човеком.{S} А о 
едно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашањем.{S} Мушки сл 
ма да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја 
и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> и у 
портист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је 
ед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div> <div type="chapt 
х је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себ 
Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том о 
ох показујући на беле комаде.{S} Оца ме погледа <pb n="25" /> уплашено, муцајући: »Хвала!...{S} 
{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну н 
е поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{ 
устави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шт 
ње њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенче 
и час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошл 
да чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је  
"32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да  
о снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писа 
собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је п 
ицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут до 
не!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа  
а поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је бил 
, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ би 
кретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа стариј 
а месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред њ 
 њена колена чију сам облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је би 
ох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме 
столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговори на 
b n="30" /> <p>Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она ј 
p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је 
лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали. 
 помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштал 
ирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле звери и летећи п 
="EN">Mass</foreign>).{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о ве 
питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки ј 
да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за 
резао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до крајности 
ши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} По 
обу.{S} Кроз отворене прозоре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с  
е искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања 
«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и  
који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од  
да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто 
е: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу почаст,  
аквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској претони 
уго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело там 
но увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S}  
о један страховит пожар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде ламп 
у, кроз коју се помаљао један страховит пожар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: пали 
арош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час ча 
дно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <mileston 
 место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у 
ве Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као чели 
у и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избег 
о, муцајући: »Хвала!...{S} Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зац 
ати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, 
аже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не  
ала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. 
првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путуј 
а гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице ка 
огу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или м 
она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, ре 
ој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi> 
ign></hi> (сапутник), то јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то 
разговараше са мном као с каквим старим познаником, распитујући о мојој земљи као о једном од с 
а на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се  
у, <pb n="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа ни 
енувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво 
изичког човека, <pb n="21" /> у мени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, једна ори 
аца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} 
ту.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку краљицу из Новога Света, који је 
о прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно 
г светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> < 
а је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, улет 
кле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте 
им вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S} Оца ме погледа <pb n="25" 
нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари  
ст отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па в 
исао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би 
Не проговоривши ми ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио  
ек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{S}  
 и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: 
S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или л 
дао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде ил 
е, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био са 
Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, о 
а платно, ни фотографијом на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музи 
ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад свршав 
онама и дугачким црним чарапама које су покривале његове обле готово женске листове.{S} Морао ј 
ја беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огромног старог 
ам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим какав с 
на је имала сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је мн 
ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком манти 
е празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мал 
есело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећају 
 Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за с 
у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и п 
их писаљком, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, дотич 
ш читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна оригинална уседелица, мала, мршава, као  
м је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изиш 
ширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у  
о легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара <pb n="6" /> од дуге шетње по тој огром 
 пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стр 
у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, гле 
о јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао с 
S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам п 
х, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један други виши човек. 
поштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да 
} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не ма 
е пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суб 
.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо р 
о био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно уморан о 
 другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је 
 пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreign xml:lang="EN">E 
... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, али само један 
 ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путу 
о где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ј 
да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и п 
 у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одма 
изу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је  
ући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од њ 
ости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би п 
пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је с 
дирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она  
ирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле звери и 
ерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао један страховит пожар.{S} То није био пожар нег 
еестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино 
ћао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због муш 
оту, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она вол 
о свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао ста 
</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интере 
 разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с о 
.. »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на ули 
! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свес 
е поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: баналн 
жи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, јер 
ст: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати од радости.{S} Али 
навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате  
— јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била променил 
говара се као с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и х 
то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, као моји мушки другови,  
.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је без 
сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој новој жени било је као према старим  
а је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} К 
заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја по 
 ми је повраћала разум својим слободним понашањем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства 
м и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрен 
ана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам 
 боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спремити 
 питање: зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у  
тих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно место 
д што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се р 
вам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре годину дана 
} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожел 
мо изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не 
мо прошарана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{ 
е прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку краљицу  
 се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много пута имам хр 
тила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По 
ао море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топл 
 пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а ја 
им дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој ж 
лачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше н 
 и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним  
учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пру 
 љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и  
ивало је моју срећу мојим пријатељима. »Поред своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим 
 зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен г 
тких тренутака!</p> <p>Тек што сам мало поседео, на неисказаним мукама, гледајући у њено озбиљн 
S} Оне таласе од воде утишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света обуставља руком жандарм.{ 
нтиненат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у М 
је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хром 
с је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у све на свету б 
а што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у п 
estone unit="subSection" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест 
е, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страш 
ем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сет 
хватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p> <pb n="28" /> <p> 
 није ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком 
 од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао н 
 стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио и 
l:lang="EN">Mass</foreign>).{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорил 
а Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И  
д свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p 
азила, дала јој снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} М 
и је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих  
е Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад 
е пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао к 
 сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех писати 
не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и 
еба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју до 
ласак американски.{S} Зацело један риђи постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb n="2 
и виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичког човека, <pb n="21" 
 у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох 
...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n="22" /> су и телом  
ао да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги 
 сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не 
износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, помислих 
артији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетно увукла  
изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала овом сликом и обр 
љ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног 
 Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{ 
 њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак к 
.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка  
о рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја зна 
едати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у 
 осећао душевно узнемирење...{S} Једном похитавши прозору, она ме додирну коленом, па и не изви 
њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} 
 обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказан 
 удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.< 
{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвен 
заше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћ 
 направи неисказано строго лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не проговори 
 сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам в 
моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећ 
ким понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим  
спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, кад у  
а његовим ковчегом, одајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на 
ичних влатова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо,  
г покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њ 
 сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес ш 
 тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили д 
оли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за т 
оменила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на  
раво пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља д 
 чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас  
tone unit="subSection" /> <p>У свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с ј 
АЈЕВУ 1918.</p> <p>Штампарија „Босанске Поште“</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div typ 
е, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом 
ако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се 
!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, у 
за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као 
 <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах,  
и тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он 
на седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће 
 девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од 
, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива 
notes"> <note xml:id="SRP1918a_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</no 
едах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући се пише, пише, пише као 
, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Не 
ни вилински град.{S} У споредним готово празним улицама распростирао се мирис бензина, аутомоби 
муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на ов 
 му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива, јед 
 гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронз 
енутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и с 
о северно сунце сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стр 
дња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу го 
беду.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{ 
лазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам 
чко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«,  
бром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом  
од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео  
ицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мном као с каквим старим позн 
бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног човека: она се с њим разговара...{S} Тргох с 
 хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећинског човека, он би требао за модел да у 
од на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, 
на, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је сп 
ачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим три 
а подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она 
 блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S}Окрену 
тих једнога младића.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за од 
а њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох  
едам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознат 
х јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоћ 
} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} О 
ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од 
на весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осе 
 стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један други в 
 приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> ч 
лес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див 
а нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек,  
понова преживљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чу 
е волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном бл 
p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: 
S} Заљубио се у једну своју сународницу пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он ј 
ква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно  
 поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено  
.{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталн 
 Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S 
ене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о  
м се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за од 
скварен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају хо 
е гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је 
влажна магловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и р 
чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном чудном интензивном осећању, <pb n="18"  
је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљ 
нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од ч 
е она седећи према мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану векови 
о да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месе 
жно како обично шуме у влажна магловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у  
Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разг 
му и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре годину дана; обнав 
кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ј 
о сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећ 
ела у кошници...{S} Моја рука летела је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шу 
 своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кровова пут станице куда се она одвезла,  
ао опал, после као смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, 
ула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је ме 
упљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све  
а моју сестру, јер то је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто 
 лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi 
васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> 
етио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, као моји мушки другови, и ма да с 
ма на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој новој жени било је као према старим женама, с 
за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај  
ешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне земље што личи 
нашање према њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век провео, које су м 
ек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, кој 
арамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је за 
тудиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поц 
} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом на хартиј 
а се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био  
три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њом саста 
а; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч гр 
е душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</p> <p>Последња  
жнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, препородити.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, 
их и окретох се, пречишћен, преображен, препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у д 
ка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростира 
 чудовишту које песници називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без њ 
ена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морај 
која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{ 
у доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредни 
ом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ  
свет.</p> <p>У једној великој европској претоници, највећој вароши на свету, где милиони јуре у 
десет страна новине, дотичући прстом на претпоследњој страни једно место.{S} Ја разумедох да то 
дог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме  
и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</p>  
д нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, препородити.{S} Васпитачице ће нам бити дру 
} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, препорођен, сасвим други.{S} Не  
као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је  
 осећао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због 
tion" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер и ове  
S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суб 
м могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приб 
 више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p 
У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} 
м се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одо 
рији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши  
p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова 
и она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и 
{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ру 
писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb  
злазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да са 
ешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те <p 
о од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" /> в 
као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најприја 
отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријатељима. »Поред своје уске отаџбине где сам се роди 
с мушким сапутницима разговара се као с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а кад  
гим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи  
ам окретао, него сам писао једном своме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо пишући  
риканским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам 
лих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за  
 сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао  
е желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окр 
(Ја много волим природу), употребљујући прилог <hi><foreign xml:lang="EN">dearly</foreign></hi> 
а дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којим 
ли бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну моју исповест...{S} Над свим тим лепота 
о не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смеј 
над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој 
ас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и  
} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким сапутницима разговара се к 
ао човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, п 
дио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући: »<hi><foreign xml:lang="EN">I dear 
nature</foreign></hi>!« (Ја много волим природу), употребљујући прилог <hi><foreign xml:lang="E 
малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она је же 
 ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену масу, која ме  
ене са седам печата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад би 
о да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки  
ише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој проф 
ом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих ми 
о према старим женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, 
их се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао један страховит по 
ипак каква разлика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према дру 
њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по  
 студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разгледа поклоне, које сам  
не, извуче прсте, као лед хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима,  
ацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У остало 
 сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се  
 сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка  
</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кровова пут станице ку 
 у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, 
арију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога млад 
ам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предв 
ио, него у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се подневно сасвим бело небо, где су се  
шевно узнемирење...{S} Једном похитавши прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, 
о само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не с 
 који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио н 
и — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и 
о бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам зами 
њиге затворене са седам печата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p 
м по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверујем: би 
и, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Ср 
ио сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад 
се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо 
хватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreign xml:lang="EN">Excuse me</foreig 
а, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе <pb n="37" /> ниједан духовни концерат и нед 
а какву »доларску принцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{ 
ту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не д 
о: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је био мл 
 одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветиј 
ше.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу прошарану ср 
 њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с једним сунчевим зраком у коси 
у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним сунчевим зраком у кос 
х гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пеном из Океана који  
.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит и прав и к 
на има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се по 
фил осенчен палминим лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери један златн 
удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дим 
ени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и  
ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што  
али своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу и у 
 руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreign x 
цу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник 
но строго лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не проговоривши ништа брзо из 
 па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их к 
одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја  
едне с двадесет страна новине, дотичући прстом на претпоследњој страни једно место.{S} Ја разум 
зећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од шу 
ом, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прсто 
ћи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми шу 
увише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силаз 
ао да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја  
уста облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим зг 
ао да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би па 
да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких певача, што певајући зарађу 
ровова пут станице куда се она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те воли 
 у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја 
их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор 
розор и гледајући преко црвених кровова пут станице куда се она одвезла, пустих један очајан кр 
ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се 
 огромном пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, постаде ба 
шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољ 
или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појав 
узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад 
ац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио  
какво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војс 
певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} Понекад имам 
у Американку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову 
д пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи пре 
осито као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: она је волела онога шт 
есаше <pb n="38" /> се као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p> <milestone unit 
с једном љубављу.{S} То није била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, него једна озбиљна 
пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио в 
и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким сапутни 
ближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз 
 пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам  
ом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто 
д, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни п 
лас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упи 
и је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. » 
ао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{ 
етној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се 
.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би пот 
 за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, 
звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> си 
е?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне 
ште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко једне к 
тро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек почели да з 
ко сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, го 
растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењем, без љубави и  
 сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих 
ection" /> <p>У свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{ 
и су остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђало 
, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то леп 
 да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу 
не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изго 
се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка мил 
одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалос 
аврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и  
поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у т 
орбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а ж 
е на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мисл 
помислих и почех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па оп 
ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устад 
бављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зелен 
рис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе акације шум 
иљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и 
риродна, слободна: с мушким сапутницима разговара се као с пријатељима, са мном се понаша као с 
а мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једа 
, свога првобитног човека: она се с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме 
вни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила 
ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће м 
ер осумњичио, повиривши на врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути се или што мис 
бу у главној катедрали, и која се много разговарала с Американком и њеном мајком а са мном ника 
ег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мном као с каквим старим познаником, рас 
е слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу с 
е годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <p 
љинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, 
 у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави 
или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла лич 
е два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не гледамо се 
и пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личила би на ка 
и, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао 
уж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашањем.{S} Мушки слободна, он 
ла ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о њој говорила 
и, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме 
претпоследњој страни једно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентимент 
т остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p> <p>С 
Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали све 
стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, као њени покр 
да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она навали на мене питањима: »Можда се боје п 
S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Зат 
ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен 
{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путуј 
м био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, почех бежати од света на улици, брзо уђ 
ене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано  
!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку  
помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S}  
са мном као с каквим старим познаником, распитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на 
 весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p> 
.{S} У споредним готово празним улицама распростирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљал 
ићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао 
 Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{S}  
рата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да м 
 хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S 
 почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су ви 
која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreign xml:lang="EN"> 
де и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нис 
миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубови 
в, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S} Оца ме погледа <pb  
оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено 
та: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без 
ости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, ка 
 мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бис 
ти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у 
место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он 
, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред 
осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухва 
о сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја о 
{S} Застадох... »Ми путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S}  
о радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто лока 
... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један покл 
с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Д 
 тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{ 
е којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?«<ref target="# 
чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпеза 
 лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја  
 насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S}  
е приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут пи 
тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »ч 
анком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама » 
овек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до ма 
и ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја  
..{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као о 
ће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином видим 
} Нагласак американски.{S} Зацело један риђи постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb 
 љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ј 
. »Поред своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и ј 
ћи о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражи 
S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје ка 
оригинална уседелица, мала, мршава, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе <pb n="37"  
ређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се из 
 на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући  
ла на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко једне карте кад се отворише врата  
тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да  
, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим 
ва, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је  
т, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила чо 
 сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љуб 
 ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим 
зумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да  
Посејдон; ове таласе од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да с 
то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој по 
ох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би з 
икад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осм 
 ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreign xml:lang="EN">Excuse me 
диу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледа 
 одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, 
собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за г 
ј жени било је као према старим женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме  
ад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, 
лузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним сунчевим зраком у коси...</p> </div> </body> < 
ећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад  
 путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким сапутницима разговара се као с пријатељима, са 
е?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђе 
е плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала ов 
, повиривши на врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осу 
 катедрали, и која се много разговарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не 
много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја 
латни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио јед 
амљену зелену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, 
им устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била ви 
уби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
ћи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа у 
ица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прстом на претпослед 
о алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или б 
јући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, б 
усту непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} К 
живаца, свога првобитног човека: она се с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и  
брази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром 
ам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није бил 
 више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то глед 
оћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете. 
 ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет 
им бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек изва 
ни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култ 
е него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, је 
 мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} У ње 
ом, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« 
ти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли ов 
огом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била живот него ци 
још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао  
 љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад  
блузи, осенчана профила палминим лишћем с једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју 
ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до пр 
отово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огромног старог храста, ја се тргох као од ка 
ао с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да ос 
: с мушким сапутницима разговара се као с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а ка 
ш од првих дана разговараше са мном као с каквим старим познаником, распитујући о мојој земљи к 
се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студ 
, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S 
nit="subSection" /> <p>У свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном  
 закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S 
м ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле с 
ом равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка неозби 
S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис  
Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Евр 
утујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бо 
сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, на 
ог непознатог музичког инструмента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она реч 
аког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом 
о и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој ва 
 је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле к 
а ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>Пос 
 озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречис 
што злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући: »<hi 
жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И 
дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом  
оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чарш 
понтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом 
трепта, засија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво не 
...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону уса 
ом са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осме 
 вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједни 
<p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах 
тницима разговара се као с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном  
говарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да ч 
ио као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, 
и је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не прогов 
ворена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина промена је проблем који ми ост 
био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она  
ва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим? 
е лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из 
, која се још од првих дана разговараше са мном као с каквим старим познаником, распитујући о м 
вађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн ку 
жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, или рад 
а, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада 
олико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене,  
један риђи постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} 
 њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента, ча 
а.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се с 
ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену ма 
="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа ко 
е нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не  
башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бе 
боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива 
 у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разг 
ље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом 
 сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је 
 отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли 
.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, 
Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S}  
 као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих 
и на мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина пр 
м ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S 
 чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех и 
ј лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао  
офаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и 
ру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам 
аједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу прем 
поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна  
који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Ал 
сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два ч 
ном малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она ј 
hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била  
и управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријате 
љи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <div ty 
тима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова 
.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и р 
рвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром  
ад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао 
м пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква п 
 најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагл 
 на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном 
ићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml:lang= 
., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја 
акох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: » 
и, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разго 
ван човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у 
оши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су н 
 тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости,  
знала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она нава 
а је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а  
ене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да помис 
 стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо  
ечи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{ 
вати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, 
ан интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени  
кох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осе 
м био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и  
...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи 
мислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била интер 
и.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње,  
е жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам б 
, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивши с 
ом <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа  
S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бе 
а ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно 
ило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и дод 
 мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом  
ид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме  
злечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</p>  
, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа ми 
век који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S 
ити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по д 
 зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пр 
 мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу 
седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим,  
.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично,  
е седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад 
p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам с 
у, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно увл 
у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при пом 
 пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен г 
не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n 
лавом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у л 
рема месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој 
поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек 
{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што ле 
ао нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам г 
ло је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, 
к</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густ 
и дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и сла 
ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} 
id="SRP1918a_C1"> <head>I.</head> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек 
облем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погл 
топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказив 
ање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{ 
P1918a_C4"> <head>IV.</head> <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, н 
ло је као према старим женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању 
 на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и  
 жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице коло 
{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног пок 
а прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним д 
 смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад  
ако сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор. 
"28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да ј 
део тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутр 
 погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим ж 
е боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, дет 
едавши оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смак 
осила, чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном чудном интензивном осећању, <pb  
атељима. »Поред своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја и 
ајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је се 
 хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене про 
ер то је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајућ 
и ми ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и 
 су три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми ј 
е тргох као од каквог светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се из 
 лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узб 
у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због 
ле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једн 
иканка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој па 
 горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метн 
у посрћући.</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођо 
 Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духо 
на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она за 
ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео са 
..; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам  
 читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соб 
на.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао  
.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни к 
, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао  
, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи цел 
Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две с 
се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природ 
, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над глав 
сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какв 
P1918a_C6"> <head>VI.</head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а 
но оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то зна 
андарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека  
зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> < 
ам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле 
 мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко 
човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на м 
 је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час  
 У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »О 
ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час раније него што обично о 
 сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме пријатељу, уносећи у свако слово 
има љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О  
 дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је в 
ојих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад ј 
о онда нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неисказано тужан.</p> </div> <div type="chap 
м је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео д 
но, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утис 
.{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуд 
ио просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не и 
рилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у  
је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У 
емах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи 
најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски 
да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам п 
он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним ч 
другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам 
вана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан,  
 сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као 
ам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад с 
 а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њо 
 доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред ч 
се пиштаљка нашега Швајцарца.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А о 
 одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја са 
м је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлен 
љине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но ш 
ислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S 
ла као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога 
жен, препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је об 
еднога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на 
{S} Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и  
олико кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам мало поседео, на неисказаним мукама, гледајући у ње 
е где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она м 
свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се  
арочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашање 
и.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и  
 те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} З 
 ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до  
ирисала лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо сам се, одговорио јој на американско, на њено добро јут 
Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према  
а бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам 
b n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она  
ом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да 
ilestone unit="subSection" /> <p>У свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио 
горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свет 
тедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам ј 
 метнем своју главу на њена колена чију сам облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио  
ав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда. 
> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као сн 
мисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би 
 од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад ј 
јка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква раз 
а је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно ка 
ђен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунце 
јци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је пл 
м а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обе 
м ковчегом, одајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p 
 ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту зао 
е Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром проша 
у и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се мор 
еном маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћ 
мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли  
 растали друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако питање добијам небројено одгов 
им?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, али само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми 
емена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит и пра 
а њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је 
а је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml:lang="EN">fellow 
ли једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госп 
м се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао с 
око урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до крај 
ић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја са 
а говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје в 
астужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>На 
..{S} Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n= 
на за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби она  
дошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S 
их, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосл 
ака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана виде 
о небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескр 
g="EN">fellow traveller</foreign></hi> (сапутник), то јест један мио познаник из хотела као и њ 
 у хотелу: природна, слободна: с мушким сапутницима разговара се као с пријатељима, са мном се  
РИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage"> 
pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>У САРАЈЕВУ 1918.</p> <p>Штампарија „Босанске Поште“</p> < 
 се, пречишћен, преображен, препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанс 
ута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S}  
лата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; о 
дех још читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Сам 
зиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та стра 
них тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се 
 /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је ви 
је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окре 
 празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико ниј 
роз отворене прозоре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали 
ћи је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, гото 
..</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошт 
вако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо  
преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено доб 
видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због че 
 дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим рук 
вадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у ово 
у остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене  
 не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену 
ашањем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка 
 лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и 
ска јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »См 
ош играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
а која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огромног ст 
ким гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с п 
на промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то своје о 
рео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па 
после се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p> 
аво небо поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна 
а као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, и 
 данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна 
доларску принцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намири 
оји ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала м 
д ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега  
> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једног 
да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утеши 
и.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пи 
теник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ва 
— лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене  
сећања, кад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једн 
ан риђи постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} И  
поља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ћ 
сечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и 
S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако питање добијам небројено одговора и опет остајем  
>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби 
b n="11" /> <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се  
писао једном своме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих неш 
 сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је поче 
} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине 
од, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div> < 
 јер он са сваким говори, <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију 
исах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она с 
 <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну релик 
{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље 
истој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетно  
е преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</ 
а знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ј 
и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити са 
пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или 
сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа ср 
своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је цело 
 зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме  
> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и пал 
ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим 
којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огро 
 музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносил 
 пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У 
 хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрира 
ла онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Ка 
. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне к 
 испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој  
тости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам видео ж 
м очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше сас 
осле као смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је 
едном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек н 
у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је воли 
а мисао, једна оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај н 
свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и 
ра и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као 
дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз материју, <pb n="17" /> нем 
ол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена 
 моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што  
на воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одскакута, 
ућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам  
S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не о 
уставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог 
скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне  
у широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; 
 она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту 
згрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Ч 
а?...</p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p> 
ог срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је 
Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску 
на што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје  
ови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, трамваји, омнибу 
ки, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене  
 главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: она је  
жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је непо 
сположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској претоници, најв 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се в 
 добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило ка 
ипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца једног кол 
 мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да ме 
га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један другом слободу.{S} Ал 
ојавом личила на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује 
ишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан 
, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти талас 
еданпут расвестивши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бес 
ути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и  
вати у страшно узбуркано море.{S} Силна светина, тиска се као морски таласи, таласа се као узбу 
е сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме об 
 поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, 
е то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутро 
тарог храста, ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у 
јој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио  
у кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или 
им дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности 
о смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — 
европској претоници, највећој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опст 
ио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни д 
 ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавајући их писаљком, — та уседелица, у оч 
ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништ 
> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не 
љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки трену 
. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражи 
ели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, н 
шко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у сред 
прими као једну моју исповест...{S} Над свим тим лепотама сијало је једно мало северно а ипак т 
ила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена  
овога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, д 
Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном по 
г дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој  
анку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прош 
 <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија,  
и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најис 
говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух  
иста, бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног човека: она се с њим разговара...{S} Т 
шки слободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне 
у коме се овај колос купа, спирајући са свога џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фа 
има човек неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажн 
} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих 
 говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се пр 
не земље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно к 
, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разре 
а глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја 
г из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске  
да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сва 
ћ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се  
и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех писати.{S} Писах, писах, <pb n="16" /> 
је моју срећу мојим пријатељима. »Поред своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као ш 
и и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, 
ас раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано 
и, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ виш 
и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих  
јак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да мо 
ерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то своје осећање или написати историју душе за тих неколик 
у.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је њ 
p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по по 
ена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашањем.{S} Мушки слободна, она је и 
 се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста 
 улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоко 
младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n="22" /> су и 
а издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за кој 
е, све жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћ 
 у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку краљицу из Новога Света,  
то пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад на 
ем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак 
не, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош  
е и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао 
 у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није 
одне као људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно 
"9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину наслућивао п 
уби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p 
ховног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да  
не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се подневно 
и за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кр 
столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам ос 
а у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једнога млади 
ив је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу пре три године.{S} Она му на љубав не 
де ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у б 
 сам њен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љ 
ше нисам окретао, него сам писао једном своме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо п 
сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се  
 видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова пре 
 из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах 
" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер и ове рече 
ко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једнога м 
, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хуч 
е, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у ва 
за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поносит 
} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива 
 паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани чо 
уховни концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«... 
ласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако  
лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч 
 магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину,  
светио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост 
 пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара <pb n="6" /> од дуге 
ла сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа 
 лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колик 
} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и америк 
скрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном мо 
ој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не 
ој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је о 
{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво 
ао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у т 
мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човек 
ех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разг 
ању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је  
у, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ћ 
но, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног 
 њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у с 
ма, она навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па  
 преко црвених кровова пут станице куда се она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвик 
b n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог 
им с једнога огромног старог храста, ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обесвет 
о брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, д 
м друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо 
ичи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознадосмо се у  
ео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана н 
ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је п 
пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине  
а мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нис 
ни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њо 
 срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, 
" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јо 
шима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} 
S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Кр 
р, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једнога младића.{S} Тога младића од пре неколи 
 на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше пут неб 
а као вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и л 
културније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраће 
живом старицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мном као с каквим с 
а глава оне оригиналне уседелице — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не 
е на службу у главној катедрали, и која се много разговарала с Американком и њеном мајком а са  
 с лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену ц 
узбуркано море.{S} Силна светина, тиска се као морски таласи, таласа се као узбуркано море.{S}  
сока <pb n="10" /> црна мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе 
лико срце; у тим ситним словима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој 
онекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да  
 сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута 
одизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочито на изле 
 пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од 
окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у пл 
гаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а пр 
их живаца, свога првобитног човека: она се с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па 
{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох з 
 сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло  
ак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох  
 за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво си 
и ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече 
.{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући: »<hi><foreign xml:la 
е раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена 
нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад су  
лободна: с мушким сапутницима разговара се као с пријатељима, са мном се понаша као с другарицо 
и сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољуб 
ина, тиска се као морски таласи, таласа се као узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, пл 
осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, препо 
н од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећај 
л.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим ви 
еше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тр 
 мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она м 
 кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути се или што  
ја рука летела је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно 
 треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупц 
ако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p> 
тографијом на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу,  
о и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана раз 
много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих  
е као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниан 
 од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба кој 
а мала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро  
 диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џиновског мрко-ц 
х га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно! 
 како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност, здрављ 
воју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће на 
d="SRP1918a_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> </back>  
или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спрем 
на и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто во 
 здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше бол 
а злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша 
вако здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...;  
боравила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и дух 
ају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао 
ресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, ди 
а њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме приј 
састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или му 
азећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми 
до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми нек 
 одајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23 
ао небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним  
ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и  
ши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се 
их и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава 
.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на в 
ог физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од с 
 ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мо 
њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том 
рвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше  
бично бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило  
бота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад 
што се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче из 
 ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зат 
а физичког човека, <pb n="21" /> у мени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, једна  
с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих 
 земље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово  
јући: »Хвала!...{S} Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам 
азговарала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана 
ких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света  
а њену целину и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дуб 
 седех још читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S}  
мо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздр 
ма сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као  
и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну моју исповест...{S} Над  
 ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне сли 
 седећи право, писаше...{S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове ср 
 сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући сво 
и пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо г 
зано тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени ми 
есеца тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошто је закуц 
 се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још  
ем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да 
n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњ 
.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« з 
ећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра  
исам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за п 
оје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која се у 
себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али  
шао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путни 
човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у туз 
а. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она навали н 
нтезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та с 
ио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била интересан 
ше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но 
 она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно увлачил 
реобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јут 
м који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледал 
себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозб 
ошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињ 
ље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету. 
а, чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном чудном интензивном осећању, <pb n="1 
има. »Поред своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам  
е жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбурка 
дноси измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна,  
боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво др 
8a_C6"> <head>VI.</head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја  
 ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је ви 
осле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, ка 
 два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупн 
ито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и 
ала лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо сам се, одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{ 
, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S 
рајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, неброје 
разговара се као с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох  
 време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу к 
свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ру 
ним готово празним улицама распростирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, б 
в.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу пре три године.{S} Она му  
 Херкулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Т 
а сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није  
авилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
у собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали 
боје пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да  
{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{ 
о, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла  
и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или упра 
ох с једном Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што 
 трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у с 
са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла 
епа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом на  
бави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} 
ња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос 
 понављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да повер 
} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као  
то се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем пи 
S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво 
p>Прође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо  
у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд ка 
вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао један страховит пожар.{S} То није био пожар  
пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> 
з збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја 
о, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, као моји мушки другов 
ло се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изг 
и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је 
м тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело. 
 којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песм 
 пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и  
но зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је  
остирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле звер 
у дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор би 
ах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Америк 
 једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То  
д нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарца.{S} Колико сам јутара ту п 
лним очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену масу, која ме је носила 
тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стад 
рам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да ј 
е видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца... 
де. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренута 
руги бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не про 
е морске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва с 
 ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних 
 изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју соб 
зи, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, 
ли радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p> 
улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кр 
ека: она се с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не п 
 У својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и си 
да, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> 
а.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, препорођен, сасвим други.{S} 
бори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, ц 
 позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измен 
 сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки  
видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену масу, ко 
ам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим  
јању што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног в 
n="7" /> Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или како је он 
 што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на моју по 
 свим тим лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео д 
ена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје 
спитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што с 
м одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног језер 
а нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; на 
оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окре 
 и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао  
ри, подједнако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли,  
и сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољуби 
 и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела 
 кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, н 
S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући се пише, пише, п 
 и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне земље ш 
nit="subSection" /> <p>У »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и  
соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био 
не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душе 
видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не поми 
, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори 
 сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих 
мо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна к 
{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пеном из Океана који је прешла  
црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на  
 да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех писати.{S} Писах, писах, < 
о неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соб 
е изазвала сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за  
јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где са 
 У очајању што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с је 
енства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледа 
без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам 
 остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, челичних  
 одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива, једанпут је секао  
та огромна црн кубета што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни зла 
дох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се 
тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу пок 
воја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном 
5" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очим 
 је неке топлине, неке нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени. 
 замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што п 
узме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође 
 брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажет 
овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према месту где сам би 
ишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она 
о сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мени дру 
а како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у 
="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S 
да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на и 
сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једнога младића.{S} Тога младића од пре неколико  
то, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја  
 да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је посл 
и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак ј 
/head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре деве 
а које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело 
е вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на вис 
ју исповест...{S} Над свим тим лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја  
ца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид  
бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она 
 запливати у страшно узбуркано море.{S} Силна светина, тиска се као морски таласи, таласа се ка 
ла мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml:lang="EN">fellow traveller< 
 се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што много личи на удобни честити дом, и гд 
ицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуство Бога више н 
Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборав 
азано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девој 
 као сенке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја с 
ас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова. 
ане метнуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој 
не, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час раније него што об 
иђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31 
је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио 
у, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса,  
м још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених ус 
тељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} 
<head>III.</head> <p>То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази 
ани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одо 
. рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слоб 
асачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreign xml:lang="EN">Mass</foreign> 
ацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих —  
 себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није би 
, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она навали на мене питањима: »Можда  
 дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S}  
онула.{S} Американка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове,  
је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким сапутницима разговара се као с прија 
ум својим слободним понашањем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства свога женскога пола 
краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова ж 
SRP1918a_C2"> <head>II.</head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била н 
ене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку 
S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашањем.{S} Мушки слободна, она је имала св 
ао њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави 
ече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају 
ја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан,  
вета брачни парови поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жен 
нуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам  
једном своме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад 
на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших п 
дан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много разговарала 
е васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од 
{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека д 
, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим о 
 јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам м 
илион начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи  
м замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао  
 час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и сва 
не«, смело помислих и почех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што р 
ати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да  
е с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово пр 
е радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати од радости.{ 
црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тоб 
ајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пли 
...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Силна свети 
 сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто ј 
анпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, али само једанпут«, одговори ми она као у шали и 
 дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед 
а путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је зам 
?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само пита 
ла је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима,  
ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња ма 
нсе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само пи 
тро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или  
вајући зарађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску  
ју је пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва 
ам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је  
јком, једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговараше с 
иво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а  
 брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола ч 
ије него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и зн 
 низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу  
адох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао 
ам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој новој жени  
им више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми он 
 шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо г 
 покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на соф 
«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, м 
 поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину 
еколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, 
вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је о 
 се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало н 
лазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Он 
у собу посрћући.</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја 
 и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих  
, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у 
у: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у 
у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га ни 
, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту,  
мљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у с 
збиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се тал 
 потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у со 
ђох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо 
епенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писа 
«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем. 
јена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи 
 Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале 
 као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам њ 
ад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мисли 
 не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме нач 
х тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се подневно сасви 
обом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кровова  
у да не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам остао ду 
р, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара <pb n="6" / 
х се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих 
 белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која беше, о 
нална уседелица, мала, мршава, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе <pb n="37" /> ни 
ре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен говор...{S 
, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са зв 
мног басена, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џиновског мрко-црвеног тела чађ палу 
.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачи 
х се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног 
ње огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S 
 о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од 
<pb n="24" /> свакога запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за ст 
у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што  
и се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово празним улицама распростирао се мирис  
женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чис 
ругим столом видех њега, онога младића, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, свога прво 
> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој к 
 је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех 
и будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена буд 
стаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути ти 
а ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Он 
 као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Ов 
већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музичког и 
мо што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: о 
 црна коса јој је прошарана седином као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у ж 
н палминим лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев з 
ађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено ц 
угачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се с 
њао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зел 
асти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Мој 
кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас  
23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено 
даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности,  
 пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с  
ку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречис 
во још није отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријатељима. »Поред своје уске отаџбине где 
езику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад 
света, то куцање била, ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нис 
и је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољ 
, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу н 
о да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месец 
 бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благо 
 ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло 
епа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само у 
две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећала се једна крупна љуба 
сето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна миса 
 опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} 
то бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама 
а је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена...{S} Можда оно тешко осећа 
р и гледајући преко црвених кровова пут станице куда се она одвезла, пустих један очајан крик и 
је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седели су и  
у бескућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко 
22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови.. 
овога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »до 
љуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да од 
<pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку, у ње 
има било је неке топлине, неке нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш 
ано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{ 
 према њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век провео, које су ме васп 
х дана разговараше са мном као с каквим старим познаником, распитујући о мојој земљи као о једн 
ени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн кубет 
сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од првих дана  
 жутим лишћем опалим с једнога огромног старог храста, ја се тргох као од каквог светог места к 
ећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити 
а.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можд 
о ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте те 
ад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећинског чов 
у, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело 
S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од стра 
утали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја с 
ке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо зајед 
на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала 
 изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у  
 њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу  
дравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и 
 али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с н 
ло само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?...{ 
шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене не ид 
о ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, препородити.{S} Васпи 
ио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знал 
на је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољу 
аздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена ма 
о увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не беја 
личних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да! 
.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу поср 
 као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, 
кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима 
рих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, 
за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста, бронзаног  
већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и мно 
но питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада от 
мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прстом на претпоследњој страни  
ј само две странице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним слови 
овине, дотичући прстом на претпоследњој страни једно место.{S} Ја разумедох да то треба да чита 
исао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једно ве 
 челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американ 
а, <pb n="21" /> у мени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, једна оригинална мисао 
о сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости нег 
видну маглу, кроз коју се помаљао један страховит пожар.{S} То није био пожар него осветљење ва 
се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Силна светина, тиска се као  
ши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на  
ц.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се п 
> (извините ме)« Она направи неисказано строго лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хла 
ју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољуба 
 зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле 
дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у со 
а и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се  
у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Заце 
цати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпева  
.{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми  
 зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје 
троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и ње 
ељи њино миловање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова 
S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу  
гарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата. 
нама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцр 
 два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад б 
потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини 
тура, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Америка 
има у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се,  
арош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговор 
 мене«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина промен 
 мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма 
идео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, као моји мушки дру 
идело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који  
ва и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што 
 том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бе 
м женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према ово 
талонама и дугачким црним чарапама које су покривале његове обле готово женске листове.{S} Мора 
јана глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} 
 на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>П 
високој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у влажна магловита предјесенс 
о су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, 
био пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама 
рајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То  
ма, и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је... 
иквију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје 
е била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнин 
е зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone unit="subSection" />  
од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као 
о тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним с 
летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, по 
једнако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам  
спростирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле з 
оцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех  
 ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу 
стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави 
на ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране г 
дељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор 
утро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо 
си, таласа се као узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај св 
.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља. 
казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, н 
из степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи  
е ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то ј 
рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понов 
није, збуњено упитах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изг 
 одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу 
аје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нел 
<head>VI.</head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сиша 
!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми 
апатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила да 
човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О,  
да се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{ 
 свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију 
дња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их од 
и, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И 
воју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински град. 
ог чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне л 
ио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јес 
Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу пре три године.{S} Она му на љубав не одгов 
цкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она се  
, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изглед 
јало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика  
ледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S 
гој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је  
 и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште  
нчена профила палминим лишћем, с једним сунчевим зраком у коси...</p> </div> </body> <back> <di 
енчана профила палминим лишћем с једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубок 
После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме који јој је  
д ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи 
издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се да 
а жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше. 
жу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца ј 
и, црвени, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа,  
по свету«, обележавајући их писаљком, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двад 
а, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узне 
весно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада 
То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11" /> 
 — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у су 
о пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, како ми се чи 
рају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Иск 
рош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при помисли 
м тада осећао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу сам 
 валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, трамваји, ом 
м с једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лута 
 дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју суна 
 американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непозна 
тни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као  
: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју 
и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био само <h 
а из раја...{S} Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у  
и да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.< 
свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да 
погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја са 
желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; о 
реба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у 
едима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим дру 
био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На 
и био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову 
вени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек кој 
Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела с 
="SRP1918a_C3"> <head>III.</head> <p>То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто  
собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да  
она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мај 
 била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много пута им 
а сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пус 
 и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, ко 
у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко п 
на светина, тиска се као морски таласи, таласа се као узбуркано море.{S} То су морски валови, ж 
ала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро ниј 
од воде утишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренут 
орење, као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупцем Посејдон; ове таласе о 
о неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однел 
.{S} Силна светина, тиска се као морски таласи, таласа се као узбуркано море.{S} То су морски в 
 не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, ка 
ше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S}  
 за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало  
уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отв 
е бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један дру 
и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То 
а упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао један страхо 
рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не м 
не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као к 
пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од с 
едан очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на пос 
та хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у ко 
} Написах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим  
у бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце.  
е као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо ружно,  
до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти  
ницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на  
: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и 
оворим лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она,  
 поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих 
пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као не 
 тих неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам мало поседео, на неисказаним мукама, гледај 
га, онога младића, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног човека: она се 
ирајући са свога џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудо 
ино миловање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена 
оносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја пес 
но ми остаје недовршена...{S} Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, н 
тови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сања 
, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, х 
, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један  
јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, 
 те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не из 
 као једну моју исповест...{S} Над свим тим лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло  
 стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја 
 у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио н 
рашно узбуркано море.{S} Силна светина, тиска се као морски таласи, таласа се као узбуркано мор 
јући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога 
е осећање или написати историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам мало 
ељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи к 
чах низ степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не пра 
атог музичког инструмента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Х 
године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p> 
на поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{ 
ну и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног живота  
 јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме  
ow traveller</foreign></hi> (сапутник), то јест један мио познаник из хотела као и њеној малој  
...{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца једног колоса; а  
{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у с 
дину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја п 
и, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје мест 
студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон...  
, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море 
о јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ја икада  
ци, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према  
о што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не амер 
ам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је ј 
сут један млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крва 
 крај којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударањ 
 »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћ 
зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде 
S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора 
аласи, таласа се као узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај 
ју се помаљао један страховит пожар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: палиле су се м 
њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, 
 парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне 
ет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом  
погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том трену 
ичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја 
 страни једно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес 
отела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се т 
ајући је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, г 
соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак,  
у <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог би 
ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p 
ан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми са 
ого носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према  
у изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чу 
«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« 
ворила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи б 
бражен, препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је 
ро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја са 
 толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја с 
ко сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, 
олосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у ком 
. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јут 
 се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Д 
а нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то своје осећање или написати историју душе за тих неко 
 саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако  
х: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним  
ило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Д 
престано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао 
 рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S 
 обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, п 
:id="SRP1918a_C3"> <head>III.</head> <p>То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси неш 
корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа... 
 је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помисли 
 Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, али само једанпут«, одговори ми 
стош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп ка 
p>...{S}Ја се сетих једнога младића.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више п 
ead> <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне мил 
овом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са 
там хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна миса 
ала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемирење...{S} Једном похит 
ен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као ал 
..{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, зазво 
гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што б 
ања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и 
ј малој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су с 
 оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силаз 
е тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, као м 
о северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и п 
ишта нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због че 
ца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носи 
ју одмара <pb n="6" /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на  
асјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне б 
 дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбр 
тати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео та 
це, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Европ 
а сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно увлачила у мој ж 
Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проб 
репери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле 
да старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке  
ва оне оригиналне уседелице — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоц 
осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се заустави 
и...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душ 
Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Ср 
pb n="10" /> црна мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која  
ађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту које песници називају градом пресићеност 
кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пар 
 предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под с 
ну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S 
ена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Дан 
ом тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије сестре.{S} Као да ми је  
ама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и м 
ад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покриве 
где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а ви 
убих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јо 
бог тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали 
 је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван дели 
ј се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли 
е, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље оти 
1918a_C3"> <head>III.</head> <p>То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што м 
 свет, светина, та кола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуб 
ог човека: она се с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја ј 
с једнога огромног старог храста, ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обесветио, 
 Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне он 
{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад н 
ирисом од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а и 
рани једно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес</h 
нога првобитног пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпу 
зно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога да 
у градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као м 
..{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало ј 
црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљ 
погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се  
и историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам мало поседео, на неисказа 
ри један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црн 
тарија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежн 
царац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретос 
 света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог мла 
 црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, см 
ени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио на чо 
осу прошарану сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку,  
тач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да по хиљаду пута одриче:  
омобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море 
ав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања 
Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врш 
аљубио се у једну своју сународницу пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је св 
} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад са 
III.</head> <p>То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p 
о, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S 
 би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка 
ири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света обуставља руком 
ему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се 
и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на једанп 
а закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих об 
 и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муца 
не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} Са 
ој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ј 
га запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а 
м стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мој 
рош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је ј 
 нашега Швајцарца.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!.. 
дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњива 
би за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део о 
" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као 
ред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, мил 
или добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило 
е пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S}  
 се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро 
 Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39"  
</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој са 
<p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела 
м без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је  
ас до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају,  
{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И 
да нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неисказано тужан.</p> </div> <div type="chapter" 
 виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и с 
м понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и  
а мислити.{S} Био сам тужан, неисказано тужан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1918a_ 
 победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, почех бежати од  
.: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, 
едан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест  
д, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам  
{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, не 
ђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже глав 
окој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у влажна магловита предјесенска  
ти да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>» 
i> умеће се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Аме 
на неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну ва 
 Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни 
, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам 
амо не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је 
еках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су зајед 
ађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Он 
агонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на 
д чаја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па 
м своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао јед 
ећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, препородити.{S} Васпитачице ће нам б 
клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош уве 
о рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њин 
пречистити, препородити.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бо 
ј на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видет 
угом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} 
} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност, здр 
на.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако 
и своју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће 
 морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... » 
м, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће понос 
памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши и 
тачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцниј 
одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Аме 
.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соб 
јте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S} О 
де у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је в 
е водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и неу 
а мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да 
 и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p 
а потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по 
ко, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још с 
е да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а са 
а пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не б 
, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилази 
; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам 
S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер 
i>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи;  
с нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта и 
ково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким  
ану вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотл 
пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим  
, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и го 
 гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крај 
 што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џиновског 
о исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући с 
 од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земљ 
лежавајући их писаљком, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна но 
оје сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме  
и какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, до 
ор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, 
, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »За 
обу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, 
, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га  
ње, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту 
ни покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на с 
 ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је 
обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне 
ву главу обраслу густом кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у  
 трепери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још игра 
а говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је из 
 њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја  
ош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, 
земљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у 
 озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се т 
тра у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности стари 
а у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њ 
муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпев 
азније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, и 
 и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у со 
знаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Н 
инила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, пот 
е, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у  
 на платно, ни фотографијом на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова му 
ле стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећала се једна крупна љубав.{S}  
исала на физичког човека, <pb n="21" /> у мени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, 
кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих н 
вајајући своје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанск 
{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива, једанпут је секао себи жиле  
а.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје бо 
леда старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, нек 
ислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад 
 а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио 
ори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово празним улицама распростирао се мири 
 јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а 
е, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!... 
а и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенчен палмини 
то поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у ками 
 да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за к 
ћи војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби он 
 лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борб 
ривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да гово 
ене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуств 
дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у не 
х: »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херк 
латко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима,  
роши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S}  
 после као смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак  
јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем л 
грале црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1918a 
 и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мисле 
е: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њено 
> <head>VI.</head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам си 
а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми оста 
и.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка  
 љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...< 
њима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе  
 црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем свој 
елива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо се 
оривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После 
 рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило м 
S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађиван 
аљини, по оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рук 
етварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко једне карте к 
о сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме к 
дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио  
авикао: она се полако неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште 
на...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Он 
ђе, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да г 
 Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву » 
и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изи 
слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак 
 учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било  
пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да  
пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p 
 неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њо 
МЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage 
е видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену масу,  
путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент...« Муш 
о ме не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{ 
степенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за пи 
ове руке од самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно карираним панталонама и дугачк 
ци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој каже 
ити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу какви 
пак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фото 
ој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не во 
 и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с једни 
о после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али  
 и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из мо 
а да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно 
ње!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу  
 Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума из 
него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Ње 
анас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинам 
 с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од  
воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам би 
е готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, 
То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на свом 
кације шумеле су тужно како обично шуме у влажна магловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истр 
е на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мени се пр 
утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких п 
летном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер т 
да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због по 
већој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магл 
ед свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара <pb n="6" /> од дуге ше 
ао вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и личи 
лава оне оригиналне уседелице — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не од 
SRP1918a_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> </back> </t 
и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава он 
мље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово пра 
 спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра вал 
ј вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно 
S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу пре три године.{S} Она му на  
с једном Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што мн 
Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво јо 
 поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних не 
радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p>... 
својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох 
 не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је са 
м слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} И  
не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајан 
лице — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат  
ала сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом п 
ела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S 
ти тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био к 
 пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срц 
сти весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био с 
и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауста 
к ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад сврш 
вијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја послед 
а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од т 
ве искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга. 
ели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја д 
 писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она 
е писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <p 
д вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је 
стано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала њена дугачка зл 
е гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после 
тити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p 
м се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Силна светина, тиска се ка 
м писао једном своме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих н 
седео, на неисказаним мукама, гледајући у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу ут 
ровидно, нешто што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...</p> <pb n="30" /> <p>Најпосле 
духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина д 
слећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао је 
а псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао 
 чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетн 
дан луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, и за 
 бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S 
 По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме одн 
а тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим 
га дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на без 
и не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавајући их писаљком,  
 <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часо 
да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јут 
ојурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, једа 
лминим лишћем, с једним сунчевим зраком у коси...</p> </div> </body> <back> <div type="notes">  
алминим лишћем с једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест 
...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши м 
леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било 
ринцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је ма 
астови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и са 
е тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом косом,  
а се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих л 
ели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема, и пр 
.{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не 
али само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она  
у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и  
анпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше пут неба; оно  
 сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким сапутницима разг 
чних живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав  
о себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром. 
али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за  
S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка ма 
а не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се поднев 
осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају би 
и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« уст 
лину и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећ 
сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену з 
ећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палмини 
ствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће паст 
сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} 
детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво ч 
су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало 
 шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила  
а човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О 
Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености и глади, магле 
 па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да 
о крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ов 
пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом л 
овни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много разговарала с Амер 
, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош 
де; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једн 
ски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} 
ш увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни  
 ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S}  
ри свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут јед 
но да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учи 
це као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам 
излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S}  
те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну рел 
кога запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, 
вши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених  
а столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам  
 ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло 
расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској претоници, на 
 кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мис 
чех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет 
а и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: п 
} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S}  
ад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес 
 <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>У САРАЈЕВУ 1918.</p> <p>Штампарија „Босанске Поште“</p> 
оју собу посрћући.</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу,  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се 
 ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна оригинална уседелица, мала, м 
питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео  
ез љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској претоници, највећој вароши н 
 и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У »Црној 
ад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима  
{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом кудр 
е, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом  
утовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за изл 
не уседелице — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни к 
 маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Шва 
 <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се п 
 толико навикао: она се полако неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора 
говорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши  
ејаше она...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом.. 
сти, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну ша 
је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, 
би не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тиши 
 ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њим 
ча, што певајући зарађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у 
 споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи с 
 зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја у 
д човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од свак 
ма је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суз 
 малом и симпатичном, што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у го 
то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не пр 
ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут  
данпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила о 
и се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као свет 
ко ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесо 
е, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту 
поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, улетех у соб 
 тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру  
е волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрско 
з улице опточене мрким зградама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореузине крај којих се дижу 
ска се као морски таласи, таласа се као узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави, цр 
шћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Силна светина, тиска се као морски т 
сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели.. 
ледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим жене. 
епота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у  
i>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга 
езла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за ти 
 с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући: »<hi><foreign xml:lang="EN">I dearly love n 
ри, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што ј 
станем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала за 
рије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио.. 
им скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја 
ушно оставих, и седнувши на своје место узех писати.{S} Писах, писах, <pb n="16" /> писах, осећ 
, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке,  
инског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на свој 
ен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемирење...{S} Једном похитавши прозору, она ме додир 
еска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупцем  
иближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да пут 
е с њим разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих,  
степенице као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи,  
ас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош в 
ски град.{S} У споредним готово празним улицама распростирао се мирис бензина, аутомобили су се 
l:id="SRP1918a_C4"> <head>IV.</head> <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао д 
какао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, 
ну масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као узбуркане морске  
асвестивши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни па 
е од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени коњаници, пешаци, мног 
адрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши уви 
</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких певача, што певајући зарађују насушни хлеб, уда 
тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те  
х да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у  
 са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, 
је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве  
ек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи н 
Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам  
м овако много доцније мислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неисказано тужан. 
е васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како 
 запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам оби 
ну и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањ 
жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати будући човек, кога ће она васпитати и 
до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{ 
а...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу 
зишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за њег 
{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1918a 
, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ј 
 него сам писао једном своме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} К 
 године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И дан 
о, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну моју исповес 
рске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале с 
ујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осе 
уботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми ј 
ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, али само једанпут«, одго 
и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?«  
комаде.{S} Оца ме погледа <pb n="25" /> уплашено, муцајући: »Хвала!...{S} Хвала!..., и пожури с 
а се упознадох с једном Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједничком хотелу, малом и симп 
 на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознадосмо се у наш 
 што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она  
reign></hi>!« (Ја много волим природу), употребљујући прилог <hi><foreign xml:lang="EN">dearly< 
е птице на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слу 
у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхт 
ријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођа 
и, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су 
ошћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.< 
гох на улицу...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну ма 
 коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одм 
дину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног језера с белим лабуд 
довима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, о 
 с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је с 
<p>У очи мога поласка, једна оригинална уседелица, мала, мршава, као ружа спарушена на бокору,  
свету«, обележавајући их писаљком, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесе 
а!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том часу журно увијаше у црн дуга 
у срећу мојим пријатељима. »Поред своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам 
уст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама,  
лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело  
скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више годи 
ше година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежал 
ријално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више н 
ла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичк 
а бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лак 
онетно...</p> <pb n="30" /> <p>Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> 
ко, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмех 
човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној 
 ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и ту 
ице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини  
лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену цели 
} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући: »<hi><foreign xml:lang= 
ћи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био  
и бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не прогов 
 дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотл 
згубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Ј 
 бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном х 
ана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла ле 
на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњ 
се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света обустав 
о лице што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала 
сох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S}  
шта брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у с 
 показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi 
N1" />) а ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те пт 
..{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу 
 се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгре 
усрете с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата. 
: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош! 
изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећ 
 овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион н 
ам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: ј 
и свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{ 
д их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на  
ивши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После о 
ог мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту које песници назив 
сетих мирис постеље која је мирисала на физичког човека, <pb n="21" /> у мени се појави једна с 
 не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Он 
тојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <div type="cha 
 се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом на хартију: у покретима, где се видела игр 
 знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) 
ао тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених цркава и палата огром 
увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пр 
тким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био  
 слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себ 
маљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпат 
е лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед  
ојој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у 
на чију сам облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто з 
 да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је мол 
 њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше  
и кичицом на платно, ни фотографијом на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула  
5" /> уплашено, муцајући: »Хвала!...{S} Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам пол 
леда <pb n="25" /> уплашено, муцајући: »Хвала!...{S} Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљ 
оши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљуб 
а да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки д 
пут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ја узвикнух: 
м.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ј 
џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту које песниц 
реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} Пон 
ат — тресаше <pb n="38" /> се као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p> <milesto 
и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени за 
 џинова; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај з 
 се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али н 
п пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било м 
х певача, што певајући зарађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла ју 
 О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемирење...{S} Ј 
не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог 
p>Најпосле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио,  
<p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, 
 свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара <pb n="6" /> од дуге шетњ 
оклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него 
апутник), то јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосл 
д глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, 
.{S} Упознадосмо се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што много личи на удобни ч 
ад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој 
остима код својих најбољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крају  
ободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак н 
тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{ 
ам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким сапутницима разгов 
 Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проб 
зрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла 
с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »О 
да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али  
лишћем опалим с једнога огромног старог храста, ја се тргох као од каквог светог места које сам 
ућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловн 
иждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена места за рад, не за  
d>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја и 
ругарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узву 
...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећин 
 ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушн 
на не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1 
 Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ја узв 
 трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне 
се није чула као вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварал 
 сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености и глади, магле и 
и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највиш 
а мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна мотка оцртава 
 прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме ј 
један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно ма 
овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много у уметност, ј 
имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да  
м дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био 
> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у  
рцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто  
уго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су  
о савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" / 
е у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, сти 
примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} 
е.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомо 
, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави  
 собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кровова пут станице куда се она одвезла, пустих 
, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто н 
купа, спирајући са свога џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по т 
ано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по коме се таласала њена дугачка злат 
 каже Хајне, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као се 
што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине,  
 боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја  
 величанствених цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џинова; а мало север 
це — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат —  
но цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала  
ја од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пено 
у је још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} О 
ад сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен  
д — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински  
оз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <d 
/> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга  
 воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то 
м црно карираним панталонама и дугачким црним чарапама које су покривале његове обле готово жен 
шића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно карираним панталонама и дугачким црним чарапама ко 
> <milestone unit="subSection" /> <p>У »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се 
 Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Не 
им јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери ј 
вене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти  
е овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе р 
и ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак м 
ћи са свога џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту 
грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на св 
асвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавог 
еном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад 
 су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала зл 
 је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се  
здух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику  
p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, мора 
 у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима. 
 шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, по 
х по чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, нео 
из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће  
ло моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која  
га женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога да 
нално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преоб 
 карираним панталонама и дугачким црним чарапама које су покривале његове обле готово женске ли 
а црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово празним ул 
 плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох пока 
љао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се м 
ато ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, ко 
 подне, без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у  
каквог непознатог музичког инструмента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она 
 другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као сма 
сећајући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у 
ва.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} 
другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мно 
 остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и ос 
и, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосл 
е је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети пут н 
лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И ни 
м, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S}  
ално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента 
пламеном који лизаше пут неба; оно мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као свакад и 
о на памет онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и  
зна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нел 
 узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да 
мукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" 
до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час раније  
не оригиналне уседелице — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни з 
Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати 
ли како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре траж 
дао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала  
ни, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па та 
уком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »ч 
 за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније  
сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој п 
.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава пој 
га младића, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног човека: она се с њим  
Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а 
и симпатичном, што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима к 
ље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину наслућивао под лаком хаљином и готово г 
њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко м 
ајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" / 
о седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато н 
 Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, в 
во бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море. 
, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних 
ка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако туж 
но бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило сед 
 која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном чудном интензивном  
зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе. 
рестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу  
оју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једнога младића.{S} 
сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час раније него што обично оне изла 
 рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и  
} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ мате 
н део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна ор 
ction" /> <p>У »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се  
о место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — У  
ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавајући их писа 
нике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тог 
усец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни паров 
S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — У нашој вар 
ће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет 
ене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга.{S} Как 
го личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих при 
онзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ст 
 сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто гл 
 су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} К 
удућности</hi> умеће се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом 
био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам  
{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је мириса 
есрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши  
} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </div> <div type="chap 
дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити  
ржању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она,  
 <head>II.</head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и 
распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек 
</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро  
номадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих 
ости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не река 
агонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мр 
једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суботу«, рече о 
...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљи 
а искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1918a 
онзе човека, онога првобитног пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{ 
ис постеље која је мирисала на физичког човека, <pb n="21" /> у мени се појави једна страст, је 
Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у 
ела и челичних живаца, свога првобитног човека: она се с њим разговара...{S} Тргох се као од уј 
ар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећинског човека, он би требао 
е дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање в 
ред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га 
обраслу густом кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове ру 
ао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом косом, у његово  
ен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, го 
равњивати с човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, начинила га потп 
повиривши на врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњ 
 бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култур 
 чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу 
сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више  
укчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказ 
еко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... » 
е од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарца.{S} Колико сам јутара т 
робојну шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном 
бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, то 
ући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и п 
ри, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавајући их писаљком, — та уседели 
 на чистину, где сам се предавао једном чудном интензивном осећању, <pb n="18" /> што ми је дол 
анело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S} Ј 
не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од  
лу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту које песници називају градом пресићености и г 
.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде 
на; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> 
кански.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим  
е врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело 
о пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац от 
 авантура, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Ам 
ога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топ 
зика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као леп пр 
викнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из 
 била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која се у даљини, 
 покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све  
о злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући: »<hi>< 
е ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу 
p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја у 
 лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала су 
талом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у и 
да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа,  
царца.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, мла 
ерет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p 
шао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми 
S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу 
азгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бр 
омна црн кубета што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни златни пр 
 се овај колос купа, спирајући са свога џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабрички 
и само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се 
!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... 
чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушал 
ајући непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, чак у свако 
себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чис 
 немајући очију за ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточ 
} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полак 
ом на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку ка 
црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух  
загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарца.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остај 
S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док с 
ом положају одмара <pb n="6" /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљ 
ла у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица 
ао што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је 
ога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се ни 
е не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да 
никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи  
ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један си 
очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући 
/> писах, осећајући непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шар 
ацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, 
ан поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јав 
х у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ип 
 и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да  
дласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја 
"titlepage"> <p>У САРАЈЕВУ 1918.</p> <p>Штампарија „Босанске Поште“</p> </div> </front> <body>  
ote xml:id="SRP1918a_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> 
дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безу 
иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је д 
тро пуно магле и песама уличких певача, што певајући зарађују насушни хлеб, удаљујући смрт од г 
да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профано 
 бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако  
 по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да  
аједничком хотелу, малом и симпатичном, што много личи на удобни честити дом, и где се човек ос 
, мршава, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе <pb n="37" /> ниједан духовни концера 
ју за ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрким згр 
дном интензивном осећању, <pb n="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прв 
сећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје пис 
брости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена...{S} 
 сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њен 
 ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од 
ио искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавај 
дох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује на 
ених цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце си 
мо туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да 
>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате  
и...{S} Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанк 
ени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до сав 
ко лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни фотографијом 
p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на врат 
ас као некакво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, нај 
м мукама, гледајући у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црве 
и се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како са 
ала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два да 
 као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је  
 неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам мало поседео, на неисказаним мукама, гледајући  
о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила.. 
 радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет 
џбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; о 
 за читав <pb n="31" /> час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их  
, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; са 
 на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам 
а, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињским пона 
риканка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану. 
ао крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо сам с 
 додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред њ 
але све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n=" 
дости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитост 
 песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао 
мо у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, једа 
 што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{ 
Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...</p>  
 скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њо 
 својом профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одм 
 детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа че 
браном међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећ 
свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, ј 
утарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај к 
арте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« 
и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис ла 
ини, по оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука  
с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе...  
аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калд 
а као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, пл 
да кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никад 
оке акације шумеле су тужно како обично шуме у влажна магловита предјесенска јутра.{S} Преда ме 
о свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у влажна магловита пре 
ину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао  
обојну шарену масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као узбурк 
<pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши 
а и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам б 
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc 
 <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec